Jozef Gebels: Znanje i propaganda Gebelsov govor partijskim drugovima iz januara 1928.

Potovani lanovi partije, naa veeranja tema jako je osporavana... ... Propaganda je dobra ako se njome postiu eljeni rezultati, odnosno nije dobra ako ti eljeni rezultati izostanu. Nije vano to koliko je neka propaganda pronicljiva, to nije njen zadatak, ved je vano da ona vodi ka uspehu. ... Propaganda se pokazuje kao dobra onda kada u nekom periodu uspe da podigne i zapali narod za nekom idejom. Ako u tome ne uspe onda je loa. Ako uspe onda je nesumnjivo dobra. Niko ne moe redi da je tvoja propaganda okrutna, preterana ili brutalna ili jo bolje nedovoljno prijatna. Naime, njena svrha nije u tome da bude prijatna, odmerena, nena, ved da bude uspena. Zato, dok govorim o propagandi govorim i o znanju... ... ta je to propaganda i kakvu ulogu ona ima u politikom ivotu? To je pitanje od najvie vrednosti za nas. Kako ona treba da izgleda i kakva je njena uloga u naem pokretu? Mi moramo da diskutujemo o tome, a to moemo ako poemo od porekla propagande, to jest od ideje koja nas vodi ka centru propagande, tj. ljudima. Ideje same po sebi su vanvremenske. One nisu vezane za pojedinca, a jo manje za narode. One poivaju u narodu, to je istina, i utiu na njihove stavove. Ljudi kau da su ideje u oblacima. Kada se pojavi neko ko u rei stavi sve ono to drugi u srcu osedaju, onda oni kau: "Da! To je ono to sam oduvek eleo i emu sam se oduvek nadao." To je ono to se deava kada neko prvi put uje Hitlerove govore. Sretao sam ljude koji su po prvi put prisustvovali Hitlerovim govorima, i oni su rekli sledede: "Ovaj ovek je rekao ono to sam godinama traio. Po prvi put neko je dao oblik onom to ja elim." Drugi su bili zbunjeni, ali iznenada i oni su ustajali i uzvikivali: "Bog je poslao nekog da izrazi moje patnje." Neke vrste ideja na poetku su svakog politikog pokreta. Nije potrebno dati politiki oblik tim idejama i razvijati ih kroz hiljade paragrafa politikog programa. Istorija pokazuje da su se najvedi svetski pokreti razvili onda kada su njihovi lideri znali kako da ih ujedine jednom kratkom i jasnom temom. To je jasna forma kod francuske revolucije, Kromvelovog pokreta, budizma, islama ili hridanstva. Hristov cilj bio je jednostavan i jasan: "Voli suseda kao sebe." Hrist je okupio svoje pratioce oko jasne izjave. Poto je njegovo uenje bilo jasno, jednostavno i razumljivo, uspeo je da okupi mase oko sebe i na kraju da osvoji i svet. Onda je stvoren ceo sistem na osnovu jednostavnih ideja. Ideje nisu ograniene na pojedinane izjave. Naime, one se povezuju sa svim aspektima svakodnevnog ivota i postaju vodi u svim aktivnostima-politika, kultura, ekonomija, svakodnevno ljudsko ponaanje. Ovo vidimo u svim velikim revolucionarnim pokretima koji su poeli sa jasnim, jednostavnim i razumljivim idejama. One se ire sve vie i vie i postaju ogledalo svih ovekovih delatnosti. Za nekoga se moe redi da ima irok pogled na svet, ali ne zbog toga to on zna ili ita mnogo, ved zato to on celokupan ivot posmatra sa jedne take gledita i zato to sve meri pomodu jednog standarda. Ja sam hridanin onda kada ja verujem u to da j e smisao mog ivota u odgovornosti da volim komiju kao sebe. Kant je jednom rekao:" Postupaj tako da tvoji lini principi mog u biti principi tvoje nacije." Ja sam nacionalsocijalista ne kad ja to hodu ili kad mi to sa stanovita politike odgovara. Ja m oram da se ponaam tako da dobro zajednice postavljam iznad linog dobra. U toj situaciji ja moram da imam garancije od drave da je ona u stanju da zatiti moj privatni ivot. Ja sam nacionalsocijalista kada sve u politici, ekonomiji ili kulturi vidim sa ove take gledita. Zato ja ne govorim o pozoritu sa stanovita da li je zabavno ili je elegantno, ved se ja pitam da li je to dobro za moj narod, da li je to korisno za njega, da li to jaa zajednicu? Ako je tako, onda zajednica moe da ostvari dobit, ali i da mene podri i ojaa. Ja ne vidim ekonomiju kao nain da se zaradi novac, ved mi je blia ekonomija kao neto to de ojaati narod, kao neto to de ga uiniti zdravijim i snanijim. Onda, ja oekujem da me takvi ljudi podre. Ako ja na ovaj nain vidim, ja vidim eko nomiju u nacionalsocijalistikim odrednicama. Ako razvijem ovu jednostavnu i jasnu ideju u sistem ljudske tenje, elje i aktivnosti, ja imam irok pogled na svet. Poto ideja postaje iroko rasprostranjena, cilj postaje drava. Znanje ne ostaje u vlasnitvu odreene grupe, ved se bori za mod. To nij e

mata nekoliko ljudi, ved je to ideja o zakonima, krugovima koji imaju mod. Nije cilj nije da se taj pogled samo propoveda, ved je cilj da se ustali u praksi. Tada ideja postaje nain na koji drava posmatra stvari. Sada mi moramo da vidimo ko je taj koji nosi, koji prosleuje, koji uva ove ideje. Ideja uvek ivi u individuama. Ona zahteva od pojedinca da prenosi njen intelektualni uticaj. Ona oivljava u mozgu i tei da izae kroz usta. Ideja je propoved pojedinaca . Propoved pojedinaca koji nikada nisu bili zadovoljni time da de u saznanju ostati sami. [...] Na primer, kada neko vidi lepu sliku, on ima potrebu da kae drugima kako je video lepu sliku. Postoji tu neka misteriozna sila koja tera ljude da govore o tome. Slino je i sa idejama. to je ideja veda i jednostavnija, to se vie poklapa sa svakodnevnim ivotom, postoji i jaa potreba kod svakog od nas da se ispria drugima. Ako verujem da nacija mora biti voena principima koji odgovaraju dobru zajednice, a ne individue, onda du to redi onima koji h se to tie. im ja shvatim da ovaj princip nije samo prirodni ved i da odgovara svakodnevnom ivotu, ja du imati potrebu da kaem to svim ljudima koji su ukljueni u kulturne aktivnosti. Velika masa nikada nede biti osvojena samo jednom reenicom, ideja mora svojom senkom da pokrije sve aspekte ljudskog ivota. Videdete kako se ideja iri i postaje opteprihvadena i kako individue prihvataju takvu formu zajednice i kako organizacija, kao i pokret, rastu iz individue. Ideja vie nije zakopana u srcima i umovima individua. Sada ih je etiri, pet, dvadeset, trideset, pedeset, sto i sve vie i vie. To je tajna same ideje; ideje su kao divlja vatra koja ne moe biti ugaena, to je gas koji prolazi kroz sve. Kada ideje nau ulaz, one naviru i ubrzo osoba postaje inficirana njima. Drugi to ne mogu zaustaviti. Oni mogu da veruju da to mogu zaustaviti silom, oni to mogu i da ine dve, deset, dvadeset ili pedeset godina, ali to do sada nije bilo od velikog znaaja u svetskoj istoriji. Mogude je da se neka ideja u odreenom periodu uspori silom. Ali, u stvarnosti to je prednost ideje, jer to znai da je sama sila slaba, a tada se iznenada iz individue razvija zajednica, pokret, partija. Svaki pokret poinje kao partija. To ne znai da on prati metode parlamentarnih partija. Viamo partije kao delove ljudi. Kak o se ideja iri ona postaje opteprihvadena u zajednici, a zajednica joj daje praktian oblik. Partija de imati potrebu da se organizuje. Nekome de sinuti ideja: "Mislidete onako kako ja mislim, vi dete raditi tamo, ja du raditi ovde i nita nedemo znati jedni o drugima. To je apsurd. Bide bolje da radimo zajedno. Ja du da uradim moj deo, a ti svoj. Zar ne bi bilo dobro da se sretnemo svakog meseca i ovako priamo?" To je organizacija. Konano, jaka organizacija se razvija, a partija je spremna da se bori za svoje ideale. Ako partija to ne eli, nastavide da propoveda svoje ideale, ali nikada ih nede sprovesti u stvarnost. Jedan primer moe pomodi. Na pokret je esto optuivan da je izgubio karakter pokreta. Optueni smo da smo uzeli irok sistem radnikog pokreta i da smo ih prisilili u Prokrustrovu postelju (prim.prev. proizvoljan kalup). [...] Nacionalsocijalizam je surogat pravog pokreta, neki kau. [...] Svaka deklaracija u narodnom pokretu imala je posebne interese. To je bio razlog za to je narodni pokret pre bio u ratu. Ako je neko sposoban da iznese veliku ideju i da je razvije u jednu disciplinovanu politiku organizaciju onda je to narodna ideja, a ne Marksova, i ona bi bila ta koja bi pobedila 9. novembra 1918. Marksisti su pobedili zato to su imali razumljivije politike uslove. Da je narodni organizator mogao da formira veliki pokret, narodna ideja bi pobedila, a ne marksizam. Marksizam je bio opteprihvaden, ali nije bio razumljiv u smislu kako oformiti partiju i kako stvor iti snage koje bi uvale dravu. Dravi je potrebna opteprihvadenost. Hridani su takoe osvojili dravu u momentu kada je osvajanje drave postalo praktina politika aktivnost. Moete sledede tvrditi: "Da, ali u momentu kada su hridani preuzeli dravu, oni su prestali biti hrida ni." To je kraj jedne velike ideje. U momentu kada su uli u stvarni ivot, oni su napustili nebesa i izgubili svoju romantinu magiju. Oni su postali neto uobiajeno. Mi ne govorimo ovde o tome da li se moe izmeniti priroda ivota. Neke stvari se odvijaju na jed an nain milionima godina. Ako elite odgovor na to moradete da pitate viu silu. U momentu kada ideja dobija svoj praktian oblik ona gubi krila anela i svoju romantinu misteriju. Ako je neko imao hrabrosti da oduzme misteriju iz narodne ideje, onda je on uzeo u obzir injenice, a i to ne bi izgledalo romantino danas. Bitno je da je ona spasila milione nemake dece od gladi. Meni je vanije da nacija ivi nego da ideje ostanu iste u glavama sanjara. Moete videti da pokret zahteva organizaciju ako je usmeren na osvajanje drave. Ako eli da uradi neto pozitivno i istorijski znaajno, mora da osvoji dravu. esto se sredem sa nekom vrstom razmiljanja jednog apostola koji je rekao: "Sve to radi j e dobro, ali ti zaista mora da ustane protiv stranih rei u nemakom jeziku"...

... Pokret mora da ima program iza koga svaki poteni borac moe da stane. Sada je jasno da svaki moderan Nemac kulturnog vrha proizvodi mnoge gluposti. Upravo te gluposti truju nemaku duu. Postoje oni koji kau: "Neto treba da se desi . Morate neto da uradite. Ako elite da se borite protiv filmske industrije, morate da izgradite svoje sopstveno pozorite bez obzira to moete imati i primitivnu opremu. Ako vidite da deca poinju da se truju onim to itaju u koli morate da im date protivotrov." Moja parola je jednostavna: Moete potroiti deset godina dajudi protivotrove, ali samo jedan dekret od strane ministarstva kulture moe da uniti sav va posao. Ako potroite deset godina na osvajanje pokreta, pokret bi mogao da osvoji minista rstvo kulture! Sve ostalo bi moglo da bude maiji kaalj. Ako bi pokret osvojio politiku snagu, on bi mogao da uradi one pozitivne stvari koje vi elite. Jedino tako bi se imala snaga da se zatite ostvarenja. U momentu kada bi pokret ili partija preuzeo kontrolu nad dravom, opteprihvadenost pokreta postala bi drava, a partija bi postala nacija. Nacija nije ezdeset miliona ljudi koji ive u dravi. To je vie konfuzna smea. Naciju karakterie samosvesnost. Kada sam ja svestan da sam lan nacije, odnosno da ja pripadam nemakom narodu, to je nacija. Za samosvesnost je karakteristina uviavnost. Samosvesnost pripada celokupnoj naciji. Adolf Hitler slino ovome odgovorio je sudu u Minhenu: "Kako mislite na vrh kao diktaturu nad ezdeset miliona ljudi sa takvom malom manjinom?" On je odgovorio: "Ako cela nacija postane plaljiva i postoji samo hiljadu onih koji ele neto velik o, koji imaju mod da transformiu dravu, onda je tih hiljadu ljudi nacija." Slino je i sa pokretom. Ako pokret ima snage da preuzme dravu, onda ima snagu i da transformie dravu.[...] Vana stvar nije u tome da se nau ljudi koji se slau sa teoretskim stavovima ved da se nadju ljudi koji su spremni da se bo re sa mnom za jednu ideju koja de biti opteprihvadena. Osvajanje ljudi vri se pomodu neeg to ja smatram za ispravno, a mi je zovemo propaganda. Kao prvo, imamo znanje; to znanje koristi propaganda i transformie ga u politiku; propaganda stoji izmeu ideje i opteprihvadenosti te ideje, izmeu ideje koja je opteprihvdena i drave, izneu pojedinca i drave, izmeu partije i nacije. U momentu koji ja prepoznajem kao vaan, ja poinjem sa propagandom. U tom istom momentu traim ljude koji de mi se pridruiti. Propaganda stoji izmeu jedne i mnogih, izmeu ideje i opteprihvadenosti te ideje. Propaganda nije nita drugo do pretea organizacije. Jednom kada ovo uradite, to je prethodnica dravnoj kontroli i ona je usmerena na kraj. Propaganda podrazumeva preovladavanje uslova. Propaganda je uvek fleksibilna. Ona jedne stvari radi, a druge misli. Ona se ne moe glancati, ona mora da zauzme prostor izmedju jednog i mnogih. Ja razliito razgovaram u tramvaju sa kondukterom nego to to inim sa biznismenom. Da ne radim tako, biznismen bi mislio da sam lud, a kondukter u tramvaju me ne bi razumeo. To znai da propaganda ne sme biti ograniena. Ona se menja prema tome kome pokuavam da se pribliim. Dozvolite mi da vam ispriam priu o lanu partije u Berlinu koji je od 1919. promovisao nacionalsocialistike ideje. Kao prvo, uspeo je da zaobie zid koji smo hteli da izbegnemo. Poeo je sa irenjem najdivljih antisemitskih publikacija. Znao je da je to loa stvar, ali nije postojalo nita bolje od ovoga. Poeo je da ita knjige i novine u metrou i da ih namerno zaboravlja kako bi neko pro itao antisemitske tekstove. Medjutim svaki put kada bi ustao kondukter bi ga opomenuo: "Ponesite svoje novine sa sobom". Drigaije reeno ovo nije abeceda prave propagande. Jedan moe da pravi propagandu. Propaganda je umetnost. Kao to svaka prosena osoba moe da naui da svira violinu do odreenog nivoa, odnosno do onog nivoa kada mu uitelj kae da dalje od ovoga ne moe, isto tako samo genijalci mogu da dou do odreenog nivoa. Ja svaku prosenu osobu mogu da nauim osnovama propagande. Ali, ja du uskoro prepoznati granice. Ili si propagandist ili nisi. Greka je traiti propagandistu. Neki za propagandistu kau da je to ak i dobar bubnjar. Meutim, oni nisu upravu. esto se filozofi od strane mase ignoriu. To niko ne moe poredi. Na pokret ima dobre govornike. Od kako su nai protivnici ostali bez dobrih govornika, esto za nas kau: "Vi imate samo dobre doboare." Hitlera su nazivali doboar nacionalne unije. Kada su shvatili da taj doboar ima ideje koje se nisu uklapale u njihov nain razmiljanja doli su do novog naziva za Hitlera "ludi politiar". Propagandisti imaju odreenu ulogu u okviru partije. U partiji koja je mlada kao naa potreban je veliki voa. Taj veliki voa nije usmeren na pojedinano dobro i mora da bude sposoban da ini sve. Mora da bude propagandista, organizator, govornik, pisac itd. Mora da se slae sa narodom, da nalazi novac, pie lanke i ini jo mnogo toga. Upravo zato je pogreno redi da je Hitler samo doboar. To je ono to je vel iko kod njega i to ga odvaja od svih drugih. On je i politiar i propagandista, dok su drugi lideri drugih partija iskljuivo politiari, a nikako propagandisti. Moete videti kako je propaganda povezana sa irokim shvatanjem i sa samom organizacijom. Kada zavrimo teak posao pomeranja ideje od individua ka masi, propaganda tu krede i omogudava da se znanje prenese u pravcu drave. Dadu vam jedan primer: Kakvo bi to dobro bilo ako bi sve ono to znamo da je dobro ostalo u nekoliko naih glava!? Nekolicina bi sumnjala u ispravnost ideja i tada bi videli da im se niko ne pridruuje. A kada mi ne bismo imali ljude iz S.A. odreda koji

distribuiraju novine najboljim govornicima ili liderima partije, celokupno nae cenjeno znanje bilo bi nekorisno. Drugi bi na stavili sa glupostima, a nemaki narod bio bi uniten. Propaganda je apsolutno neophodna. Kada ne bi bilo propagande ideja ne bi mogla da preuzme dravu. Ja moram biti sposoban da prenesem mnogim ljudima ono to ja mislim. Zadatak darovitog propagandiste jeste da uzme ono o emu mnogi razmiljaju i da to stavi na put koji se krede ka svima, od edukovanog ka prosenom oveku. Kao dalje dokaze navedu Hitlerov govor u Jeni. Polovina auditorijuma bili su marksisti, pola studenti i univerzitetski profesori. Imao sam neodoljivu elju da govorim i sa jednima i sa drugima. Video sam da univerzitetski profesor i prosean ovek mogu da razumeju Hitlera. To je veliina pokreta, to je upotreba jezika kojim se moe dod do masa. Naravno, stil zavisi od samog govornika. Bila bi velika greka oekivati da svako tretira ideju na isti nain. Sigurno dete uti neke ljude kako govore da vole samo jednog odreenog govornika, dok drugi preferiraju drugog. Bila bi greka pokuati od jednog nenog govornika stvoriti govornika koji grmi dok govori i obrnuto. Ni jedan ni drugi ne bi zadovoljili. Ovaj prvi neniji govornik ne bi uspeo da doe do srca sluaoca bez obzira na to koliko se trudio. Svi bi bili nezadovoljni. to je vedi pokret, sve je vedi broj razliitih ljudi i svaki od njih drugaije vidi pokret. Ne postoje dve stvari u boijem svetu a da su jednake. Sve je pomalo drugaije. Sa propagandom ideja raste. Ona vie nije u par glava, ona ukljuuje sve. U jednom momentu postaje program. Sa zadovoljstvom tvrdimo da je to sluaj i u naem pokretu. Nikada nedete nadi milione ljudi spremnih da umru zbog knjige. Ali, milione ljudi spremnih da umru zbog Jevanelja hodete, a na pokret je postao vie od Jevanelja. A na pokret je postao vie nego Jevanelje. Svaki od nas je spreman, ako je to potrebno, da da sve od sebe. Ljudi su spremni da umru kako bi Nemci postali Nemci. Pokret se uvedao i postao sila. Vreme koje dolazi je vreme kada ljudi nede pitati i misliti o osmoasovnom radnom vremenu. Ako pokret donese ideju od individue do jedne opte prihvadenosti i time preraste J evandjelje za koje je svako spreman da umre, to je pokret koji je blizu pobede. Ovakve stvari se ne deavaju u uenju ved se deavaju u bici. Sada elim da istaknem karakteristike propagande. Propaganda nije sama sebi cilj, ali je usmerena na cilj. Ona ima za zadatak da iri znanje o nacionalsocijalizmu. Ako propaganda to ini, ona je dobra, a ako ne ini, nije dobra. Nemaki nacionalisti tvrdili su da je Hitlerova propaganda pre 9. novembra 1923. bila previe buna, glasna i popularna. Hitler je odgovorio: "Minhen mora postati nacionalsocijalistiki. Ako u tome uspem, moja propaganda je dobra". Vi ne moete oceniti propagandu na pola njenog puta, morate saekati da ona doe do cilja njenog tvorca. Ne moete redi da je propaganda loa ako je od strane drave zabranjena. Pod jevrejskom jurisdikcijom naa propaganda bila bi pogrena i zabranjena. Uspeh je veoma vana stvar. Propaganda nije stvar prosenog uma, ali je u vezi sa pragmatiarima. Nije joj svrha da bude dopadljiva i teoretski tana. Ne brinem o tome da li de govori biti lepi, autentini, elegantni ili dirljivi. Poenta govora je da ubedi ljude u ono ta je ispravno. Ja govorim razliite stvari od onih koje govorim u Faros Holu (prim.prev. kancelarija u Berlinu za okupljanje nacista). To je stvar prakse, ne teorije. Mi ne elimo da budemo pokret nekolicine umova, ved pokret koji de osvojiti iroke mase. Propaganda treba da bude popularna, a ne intelektualna. Zadatak propagande nije otkrivanje intelektualnih istina. Njih nalazimo razmiljajudi, istraujudi, svuda samo ne u prostorima gde se dre govori. Nauio sam metode koje mogu da koristim kako bih uspeo da dodjem do svakog. Govornici moraju prvo da razumeju ideje. On ne moe da se bavi tim u sredini stvaranja propagande. On sa idejom mora da pone. Kroz svakodnevne kontakte sa masam on ui kako da komunicira o toj ideji. Propaganda nema za zadatak da istrauje znanje, ved da iri znanje. Mora biti podeena prema onima koji ele da dosegnu to znanje. Propagandisti, njihovi govori, plakati se razlikuju zavisno od toga da li su usmereni poljoprivrednicima, dravnim inovnicima, lekarima, pacijentima. Propaganda mora biti prilagoena. Moete videti da sve tube u vezi sa NSDAP -ovim propagandnim rezultatima proizilaze iz nerazumevanje propagande. Ako neko kae meni: "Tvoja propaganda nema civilizovane standarde." Shvatam da sa njim nemam o emu da govorim. Nema razlike u tome da li je propaganda na viem ili niem nivou. Osnovno pitanje je da li ona postie cilj. Moj prvi cilj ka da sam doao u Berlin bio je taj da grad bude svestan nas. Mogli su da nas vole ili da nas mrze koliko god su hteli. Mi smo postigli na cilj. Nas i mrze i vole. Kada neko uje izraz nacionalsocijalizam on se ne pita ta je to. Kada dostignemo prvi cilj onda mo emo da se posvetimo da mrnja predje u ljubav i ljubav u mrnju, ali da uvek postoji i jedno i drugo. Borba protiv nerazliitosti je najtea bitka. Moe biti dva miliona ljudi u jednom gradu koji me mrzi iz dna due, ali ja znam da mogu da pobedim neke od njih. Mi to

znamo iz iskustva. Moete videti da je bitna stvar kod propagnde to da ona postie cilj i da je greka ako se pridrava kritikih standarda koji su irelevantni. Evo jednog primera. Ako neko pita mene ta ja mislim o drugoj osobi, bilo bi glupo od mene da kaem: "Simpatian je, ali ne mogu da platim klavir". Pravi odgovor bi bio: "Molim? On je veliki laov. Zar ne vidi da nije dobar kako se predstavlja?" E, to je dobar odgovor. On odgovara shvatanju propagande. Naa propaganda prati jasnu liniju. Hitler mi je jednom rekao da nije potrebno davati programe govora publici. Publika ima jedan primitivan pristup. Ako gospodin pita : "Vi ste samo propagandista," odgovor de biti: "Da li je Hrist drugaiji? Da li se on moda bavio propagandom? Da li je Muhamed drugaiji? Da li su Buda i Zaratustra propagandisti?" [...] Napoleon, Cezar, Aleksandar, Musolini, Lenjin svi su oni veliki govornici i sjajni organizatori u kombinaciji sa njihovim retorikim talentom i filozofskim mogudnostima imaju mogudnost da prenesu ogromno znanje. Ako meni danas neko kae da sam demagog, odgovorio bih mu: Demagogija u dobrom smislu je mogudnost da mase shvate ono to ja elim da oni shvate [...] Ne moete mi redi da su se stvari promenile. Nekada su govornici stvarali pokrete, a dana s kada ivimo u eri novina imamo pisce koji se lako zaraze. Ova teorija je oigledno pogrena. Naravno, tampa je vana. Ali, ako do bro pogledate uvodnike videdete da su to prerueni govori. Svaki marksistiki uvodnik bio je mali propagandni govor. Pisani su od strane agitatora. Sede u kafanama piudi intelektualne eseje, umesto direktnih rei prosenom oveku koji bi mogao da ih razume. Zato su mase prodrle crvene novine. Moramo da uimo iz ovog primera. Marksisiti kada su pobedili, pobedili su zato to su gluposti bile promovisane od strane agitatora. Da je narodni pokret imao takve agitatore i jau intelektualnu osnovu, sigurno bi pobedio. [...] Hitler je jednom rekao: "Drite podalje od mene one koji sve znaju i koji ele da uine neto pozit ivno za mene". Moemo da uinimo neto pozitivno, tek kada smo proli negativno. Naime, lider se stvara iz masa. Mase su uvek slabe, lenje i predstavljaju vedinu. Zato najbolji elementi mase treba da se stave u formaciju koja moe da pobedi. I to je zadatak genijalnog uma. Zahvaljujemo se sudbini koja nam je podarila te umove i mislim da demo zato i pobediti. [...] Nikada nedemo odustati. Ako je sve isto, ako su poruke jasne, imamo nesvakidanjeg govornika. Ako on moe sve da kae u nekoliko rei on j e propagandista. Ako imamo armiju takvih propagandista dodi de dan kada demo preuzeti dravu i osvojiti mod. Tada demo postati graani politike drave koju smo sami formirali. Na zadatak na ovoj planeti je: stvaranje organizacije u kojoj ljudi mogu da ive. Kada budemo uspeli u tome, nacija de obaviti poslove u kulturi koji de pretrpeti vekove u svetskoj istoriji.