PSIHOLOGIJA RADA

Dr Mirjana Nikolić, prof.

1
 Pojmovno određenje
Psihologije rada
- U početku je ova oblast bila najviše zastupljena
u industriji – naziv: Industrijska psihologija
- Proširivanjem polja interesovanja u rešavanju
psiholoških problema i u organizacijama van
industrije – naziv: Psihologija rada
- U Americi – naziv: Industrijska i
organizaciona psihologija
- - u Evropi – naziv: Psihologija rada i
organizacije

2
 Razvoj psihologije rada
- Započeo je sa prvom industrijskom revolucijom
krajem 19. veka uvođenjem procesa masovne
proizvodnje, a posebno proizvodne trake;
pojavili su se psihološki problemi; monotonija,
zamor i nezadovoljstvo poslom
- U toku I i II svetskog rata u vojsci – oblast
selekcije, obuke i konstruisanja novih borbenih
sistema

3
Tejlorizam vs “Dobra klima”

Čovek je: Tejlorizam “Dobra klima”

Racionalno biće i osnovni motiv Emocionalno i socijalno biće.

rada je zarada Važno je zadovoljiti socijane
potrebe u procesu rada

Veća produktivnost dovodi do Veće zadovoljstvo dovodi do

većeg zadovoljstva veće produktivnosti

Treba usavršiti metode rada Brinuti se prvenstveno za

međuljudske odnose i način
rukovođenja

4
 Razvoj teorijskih grana
psihologije
 Razvoj psihometrije i pojava brojnih testova pružili su
mogućnost da se mere radne sposobnosti i osobine
ličnosti važne za uspeh u radu
 Osnivačem Psihologije rada smatra se Amerikanac
nemačkog porekla Hugo Minsterberg: istakao je
važnost psiholoških fajktora na radnu efikasnost, pisao
o korišćenju testova u izboru radnika, obučavanju
radnika, zamoru u radu i uslovima rada
 U Rusiji: Sečenov-ukazao na fiziološke osnove za
psihološko proučavanje rada; sagledao značaj
“aktivnog odmora u proizvodnom radu”

5
 Ciljevi proučavanja Psihologije
rada
• Psihologija rada izučava psihičke zakonitosti,
procese i svojstva ličnosti i njihovu
povezanost sa predmetom, sredstvima rada
i fizičkom i socijalnom sredinom
• Ciljevi psihologije rada su:

1) Da shvatimo (objasnimo) ponašanje ljudi

2) Da predviđamo ponašanje ljudi

3) Da utičemo na ponašanje ljudi

6
 Zašto studenti izučavaju
Psihologiju rada?
 DA BI POLOŽILI ISPIT!!!

 Možda i nešto drugo...??!

Vežba: Da probamo da otkrijemo motivaciju

studenata za izučavanje PSIHOLOGIJE RADA

7
 Šta studenti očekuju?
 Očekivanja studenata u odnosu na:
1) Sadržaje predmeta (gradivo i literatura)

2) Način izrade predispitne aktivnosti

3) Organizacije i realizacije nastave

4) Načina polaganja ispita

5) Nastavnika

8
Šta je poželjno da bi savladali
gradivo
 Prisustvo nastavi
 Pažnja i koncentracija u toku nastave
 Aktivno učestvovanje u radu (diskusije, debate,
radionice, postavljanje pitanja)
 Saradnja sa drugim studentima
 Saradnja sa nastavnikom

9
 Šta je potrebno da bi položili
ispit?

 Praćenje/učenje sadržaja predmeta (literatura:

Desimir Pajević-odabrana poglavlja +
prezentacije)
 Izrada i odbrana predispitne aktivnosti
 Položen kolokvijum (olakšica za polaganje testa)
 Prolaz na testu
10
 Predloženi sadržaji predmeta
 Predmet i zadaci psihologija rada (23-31)
 Ličnost i radna uspešnost (45-72); Pojam i struktura ličnosti
(45-56); Intelektualne sposobnosti (56-72);
 Osobine ličnosti i radna uspešnost (72-86).
 Profesionalna orijentacija i izbor zanimanja (karijere);
Osobine ličnosti kao determinante izbora zanimanja (87-
92) (120-127)
 Motivacija za rad (231-261) (271-283)
 Selekcija i klasifikacija; Liderstvo (127-143)
 Zadovoljstvo poslom (217-227)
 Stres na radu (295-305)
 Zamor na radu (306-313)
 Vrste i oblici odmora (313-320) 11
 Predispitna aktivnost
(maksimum 30 poena)
Grupni rad: izrada projekta na jednu od predloženih tema:
 Inteligencija i radna uspešnost

 Emocije i radna uspešnost

 Motivacija i radna uspešnost

 Zadovoljstvo poslom

 Izbor karijere

 Razvoj karijere

 Liderstvo

 Sagorevanje na radu

A MOŽE I NEŠTO DRUGO...PO PREDLOGU

STUDENATA 12
Kolokvijum (nije obavezan;
maksimum 35 poena)
 Radi se pisanim putem (esejska pitanja)
 Obuhvata oblasti:

1) Predmet i zadaci psihologija rada (23-31)

2) Ličnost i radna uspešnost ; (45-53); Sposobnosti i radna
uspešnost; (55-70); Osobine ličnosti i radna uspešnost (70-86)
3) Motivacija za rad (231-252; 254-256; 260-262); Šta sve motiviše
ljude na rad - 271-282).

Ukoliko polože kolokvijum (a za to im je potrebno da ostvare minimum

17 poena) studenti na testu rade preostali deo gradiva

Studenti koji ne polože kolokvijum ili ne pristupe polaganju rade test iz

celog gradiva
13
 Ispit (test)-maksimum 70
poena
 Studenti koji nisu pristupili kolokvijumu rade test iz celog gradiva koji
nosi maksimum 70 poena
 Studenti koji su položili kolokvijum rade test iz sledećih oblasti:

1) Profesionalna orijentacija i izbor zanimanja (karijere); (87-92)

2) Osobine ličnosti kao determinante izbora zanimanja (120-127)
3) Selekcija i klasifikacija; Liderstvo (127-143)
4) Zadovoljstvo poslom (217-227)
5) Stres na radu (295-305)
6) Zamor na radu (306-313)
7) Vrste i oblici odmora (313-320)
Test iz ovog dela gradiva nosi maksimum 35 poena

14
Ima li diskusionog dela ispita?

 Studenti koji žele da dobiju višu ocenu u

odnosu na onu koju su ostvarili na osnovu
predispitne kolokvijuma/testa mogu da
pristupe i usmenom delu ispita

15
Skala bodovanja i ocenjivanja
 Od 51 – 60 bodova – ocena 6
 Od 61 – 70 bodova – ocena 7
 Od 71 – 80 bodova – ocena 8
 Od 81 – 90 bodova – ocena 9
 Od 91 – 100 bodova – ocena 10

16
 Kontakt podaci
 E-mail profesora: vs.mirjana.nikolic
@gmail.com

17