ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ

СРЕДИНЕ

ПРЕДАВАЊА

ТЕМА 8: ЖИВОТНА СРЕДИНА И

ОДРЖИВИ РАЗВОЈ
 Концепт одрживог развоја

• Концепту одрживости, или одрживог развоја данас

припада централно место у разматрању дугорочне
перспективе опстанка и напретка човечанства.
• Одрживост, или одрживи развој, се јавља како као
суштински предуслов, тако и као крајњи циљ
ефикасне организације бројних људских активности
на Земљи.
 Концепт одрживог развоја
• Замислите да сте са породичним имањем које
је у вашој породици генерацијама, наследили
бунар познат по одличној води за пиће.
• Бунар има свој капацитет (количину воде коју
мозете дневно исцрпети), што значи да се не
сме исцрпљивати више (брже) него што у њега
вода спонтано пристиже, иначе ће се вода
замутити, а временом, зидови бунара урушити.
• Исто тако, бунар ће постати неупотребљив и
ако га својим немарним односом загадите.
• Ако би се понашали неодговорно, као крајњи
резултат, ваши наследници не би имали бунар
и чисту, свежу воду.
• Планета на којој живимо се налази у ситуацији
сличној описаном бунару!
 Развој човечанства и одрживог развоја

• У раној фази концепт развоја човечанства је

анализиран, са аспекта утицаја, који остварују два
доминантна процеса:
1) демографска експанзија и
2) неконтролисана индустријализација.
• Треба истаћи да је проблематика демографске
експазије на Земљи, у светској науци уочена и
анализирана, још крајем 18. века, у светлу опште
угрожености људске популације, због недостатка
хране.
 Развој човечанства и одрживог развоја
• Енглески свештеник и економиста Томас Малтус
(Thomas Malthus) је, 1798. године, објавио дело под
називом ''Есеј о становништву'„, у коме је први пут, у
виду научне теорије, указано на проблем
неконтролисаног раста људске популације.
• По његовој теорији, која је касније названа Теорија
малтузијанства:
 становништво се увећава геометријском прогресијом,
 а производња хране се увећава линеарно
(аритметички), што мора довести до појаве глади и
угрожености људске популације.
• Када је, током 19. и почетком 20. века, ова теорија почела
да се доказује у пракси, појавили су се поборници
најреакционарнијих теорија, да треба уништавати читаве
народе, као ‟‟спас човечанства‟‟.
 Настанак концепта одрживог развоја

• Први озбиљнији покушај да се нови концепт развоја

човечанства доведе у везу са демографском експанзијом,
индустријском производњом и заштитом животне средине
учинила је једна неформална група, коју су 1968. године у
Риму основали контраверзни Комитет 300 и италијански
индустријалац Печеи (dr Aurelio Peccei).
• Названа је Римски клуб (The Club of Roma), а окупила је
групу од 30-так угледних научника, економиста, хуманиста
и индустријалаца из десетак земаља.
• Римски клуб је започео научну сарадњу са елитним
универзитетским и истраживачким центром MIT
(Massachusetts Institute of Technology) из САД.
 Настанак концепта одрживог развоја

• За симулацију могућих путева развоја човечанства су

коришћена три модела, у којима фигурише пет чинилаца:
1) бројност људске популације;
2) обим пољопривредне производње;
3) природни ресурси;
4) обим индустријске производње и
5) загађење животне средине.
 Настанак концепта одрживог развоја

• Најзначајнији корак у развоју економске

теорије двадесетог века представљала је
појава књиге „Границе раста“ (Meadows,
1972).
• Књига је посвећена исцрпљивању ресурса
и могућим границама раста, што je
скренуло пажњу ширег круга светске,
научне и политичке јавности.
• Тако се зачиње и концепт одрживог развоја,
који полако, али сигурно, улази на листу
приоритета међународне политичке акције,
те постаје тема низа глобалних политичких
скупова.
 Настанак концепта одрживог развоја

• Иницијатива Римског клуба није успела.

• Глобално решење, за светски проблем, који се тиче свих
становника Земље, може пронаћи само на објективан и
непристрасан начин, уз учешће најшире светске јавности.
• Зато је, ради добијња што квалитетнијег решења за
концепт будућег развоја човечанства, отварена најшира
светска дебата, која је икада вођена у историји
човечанства.
 Настанак концепта одрживог развоја

• У дебати су учестовале Организација Уједињених нација

(OUN), као најмасовнија светска организација, и њена
специјализована тела, бројне међународне организације,
владе и институције већине држава у свету, истакнуте
научне и универзитетске установе, истакнути појединци из
света науке, културе и уметности, као и огроман број
знаних и незнаних слободноумних и самосвесних
појединаца, чије идеје су конструктивно доприносиле
проналажењу опште прихватљивог решења, које је као
концепт будућег развоја човечанства, назван:

ОДРЖИВИ РАЗВОЈ
 Настанак концепта одрживог развоја

• Прва конференција OUN о животној средини, одржана од

5. до 16. јуна 1972. године у Стокхолму, у Шведској
• Још увек представља најзначајнији и најуспешнији
појединачни догађај, на плану решавања питања заштите
животне средине у свету.
• Датум почетка рада Прве конференције OUN о животној
средини, 5. јун, проглашен за Светски дан заштите
животне средине.
 Настанак концепта одрживог развоја
• У Стокхолму, 1972. године, на Конференцији УН о
животној средини, иницирано је оснивање Програма
Уједињених Нација за животну средину, UNEP. (Касније је
уследило оснивање националних агенција за животну
средину у већем броју земаља.)
• Координираном акцијом националних и међународних
тела, 1980. године, прокламован је програм глобалне
акције за подстицање одрживости, тзв. Светска
стратегија очувања природе, од стране Међународне
уније за заштиту природе.
• Од стране УН, установљена је 1983. године Светска
комисија за животну средину и развој.
• Светска комисија за животну средину и развој је, 1987. године,
објавила извештај под називом ''Наша заједничка будућност''
(''Our Common Future''), у коме је образложена неопходност
формулисања новог концепта развоја човечанства, који је
назван одрживи развој.
 Настанак концепта одрживог развоја
• На Министарској конференцији, одржаној 1990. године у
Бергену у Норвешкој, европској и светској јавности
саопштена је прва званична дефиниција појма одрживи
развој, у виду тзв. Бергенске декларације.
• Тако се догодило да је први концепт одрживог развоја
усвојила Европска унија исте 1990. године
• Уједињене нације, које су водиле све активности око
формулисања тог концепта, су због сложености
процедуре усвајања на глобалном, светском нивоу, то
учиниле тек 1992. године, на Другој конференцији
Уједињених нација о животној средини и развоју, одржаној
у Рио де Женеиру.
 Настанак концепта одрживог развоја
• Уочавајући опасност од потенцијалних
промена климе, Светска метеоролошка
организација и Програм УН за животну
средину су 1988. основали Међудржавни
панел о климатским променама, који je
имаo за циљ да сакупи све релевантне
информације везане за промену климе.
• На Конференцији УН о животној средини и развоју,
UNCED у Рио де Жанеиру, 1992. године, усвојени
су битни документи:
1. Оквирна конвенција УН о климатским
променама
2. Конвенција о биолошком диверзитету
3. Акциони план одрживог развоја за 21. век
(назван Агенда 21)…
 Настанак концепта одрживог развоја

• Следеће 1993. основана је Комисија УН за одрживи

развој са првенственим циљем да надгледа спровођење
поменутих докумената и других аката.

• У августу 2002. године одржан је Светски

самит о одрживом развоју у Јоханесбургу.
• На овом самиту државе учеснице су се
усагласиле да у што краћем временском
року приступе изради и усвајању
националних стратегија одрживог развоја.
 Појам одрживог развоја

• Одрживи развој је онај развој који обезбеђује

задовољење садашњих потреба без угрожавања
могућности будућих генерација да задовоље своје
потребе.

Светска комисија за животну средину и развој, познатија под

називом Брунтлендова комисија (1987. година)
 Појам одрживог развоја

• Одрживи развој не може бити остварен краткорочним

економским растом.
• Морају се узети у обзир и дугорочни економски исходи као
што су интензивно искоришћавање природних ресурса
због раста привреде и повећања деградације и загађења
животне средине.

• Највећи изазов за савремено друштво је

остваривање здраве стопе раста, без
загађења, деградације и пустошења
ресурса.
 Појам одрживог развоја

• Под појмом одрживог развоја подразумева се јединство у

реализацији три групе циљева:
1. постизања одрживости у економском смислу, тј.
остварења континуираног привредног раста, без
инфлације и повећања спољне задужености;
2. постизања одрживости на социјалном плану, кроз
елиминацију сиромаштва и свих видова социјалне
патологије;
3. постизања одрживости на еколошком плану, у
коришћењу природних ресурса и животне средине.
Појам одрживог развоја
Дефиниције и значење одрживог развоја

• У прву групу спадају дефиниције које кажу да се

одрживим сматра стање у коме било корисност, било
ниво потрошње, током времена, не опада.
• Robert Sоlоw је први истакао захтев за
међугенерацијском равноправношћу у уживању
природних добара, у смислу „да свака генерација људи
мора имати подједнако право на убирање користи од
природе, тј. животне средине, те да само образац
привредног развоја који то омогућава у току
неограниченог периода времена се може сматрати
одрживим“.
Дефиниције и значење одрживог развоја

• Одрживи развој је најпре дефинисан као развој који даје

шансе садашњим генерацијама да живе боље, не
ускраћујући право будућим генерацијама.
Дефиниције и значење одрживог развоја

• По другој групи дефиниција, одрживим се сматра стање у

ком се ресурси користе тако да будуће производне
могућности човечанства остану очуване.
• То значи да привредни развој има шансе да буде одржив,
упркос у прошлости утрошеним нерепродуктивним
ресурсима, уколико смањене залихе ресурса буду
надокнађене повећаном количином и квалитетом
физичког капитала, као и нагомиланим интелектуалним
капиталом.
Дефиниције и значење одрживог развоја

• Одрживи развој је такав развој који подразумева

економски напредак и пораст доходка, али на такав начин
да пружа будућим генерацијама приближно исту
могућност.
Дефиниције и значење одрживог развоја

• Трећи концепт дефинисања, одрживим сматра оно стање

при ком залиха природног капитала не опада у времену.
• Оваква дефиниција одрживог развоја, прихваћена од
широког круга економиста, полази од претпоставке да су
могућности међусобне супституције различитих врста
капитала знатно мање, но што се раније сматрало.
• Шта више, како се залихе природних ресурса троше,
могућности супституције ће постајати све мање. Отуда
проистиче стриктан захтев за развојем који не умањује
залихе појединих природних ресурса.
Дефиниције и значење одрживог развоја

• По четвртој дефиницији одрживо је стање у ком се

ресурси користе тако да доносе одрживи принос, или
прираст.
• Ово тумачење одрживости одговара, пре свега,
експлоатацији обновљивих ресурса.
• Ако би се, пак, генерализовало на све могуће врсте
природних ресурса, ово гледиште се неминовно
сукобљава са чињеницом да су ресурси заправо
разнородни, па је и принос који дају несамерљив, услед
хетерогености.
Дефиниције и значење одрживог развоја

• Пета група дефиниција се заснива на концепту

стабилности уравнотежења еколошких популација, у току
времена.
• Одрживим се сматра стање у ком је задовољен минимум
услова стабилности и уравнотежења екосистема.
• Уравнотежење система се мери способношћу одржања
организације у току и после поремећаја.

• Систем који може да после

поремећаја не доживи
катастрофалне промене стања, већ
задржи ранији вид организације,
сматра се да има својство
уравнотежености.
Одрживим друштвом се може сматрати
друштво које:
1. препознаје да економски раст има границе и да су оне одређене
носећим капацитетом ресурса у окружењу;
2. вреднује културну различитост;
3. гаји поштовање за све облике живота, те подстиче разноврсност
живог света;
4. шири систем друштвених вредности кроз образовање о одрживости;
5. ангажује експерте за животну средину при доношењу свих развојних
одлука;
6. прави планове уравнотеженог развоја, поштујући социјалне,
здравствене, привредне и еколошке потребе;
7. користи локалне ресурсе и капацитете на дугорочно најбољи начин;
8. користи обновљиве и поуздане изворе енергије;
9. минимизује штете по животну средину;
10. јача активности у којима се материјали рециклирају.
Циљеви одрживог развоја
 Циљеви одрживог развоја

1. Циљ 1. Окончати сиромаштво свуда и у свим облицима -

> потциљеви
2. Циљ 2. Окончати глад, постићи безбедност хране и
побољшану исхрану и промовисати одрживу
пољопривреду -> потциљеви
3. Циљ 3. Обезбедити здрав живот и промовисати
благостање за људе свих генерација -> потциљеви
4. Циљ 4. Обезбедити инклузивно и квалитетно
образовање и промовисати могућности целоживотног
учења -> потциљеви
5. Циљ 5. Постићи родну равноправност и оснаживати све
жене и девојчице -> потциљеви
6. Циљ 6. Обезбедити санитарне услове и приступ пијаћој
води за све -> потциљеви
 Циљеви одрживог развоја

7. Циљ 7. Осигурати приступ доступној, поузданој, одрживој

и модерној енергији за све -> потциљеви
8. Циљ 8. Промовисати инклузиван и одржив економски
раст, запосленост и достојанствен рад за све ->
потциљеви
9. Циљ 9. Изградити прилагодљиву инфраструктуру,
промовисати одрживу индустријализацију и подстицати
иновативност -> потциљеви
10. Циљ 10. Смањити неједнакост између и унутар држава ->
потциљеви
11. Циљ 11. Учинити градове и људска насеља инклузивним,
безбедним, прилагодљивим и одрживим -> потциљеви
12. Циљ 12. Обезбедити одрживе облике потрошње и
производње -> потциљеви
 Циљеви одрживог развоја

13. Циљ 13. Предузети хитну акцију у борби против

климатских промена и њених последица -> потциљеви
14. Циљ 14. Очувати и одрживо користити океане, мора и
морске ресурсе за одржив развој -> потциљеви
15. Циљ 15. Одрживо управљати шумама, сузбити
дезертификацију, зауставити и преокренути деградацију
земљишта и спречити уништавање биодиверзитета ->
потциљеви
16. Циљ 16. Промовисати мирољубива и инклузивна
друштва за одрживи развој, обезбедити приступ правди
за све и изградити ефикасне, поуздане и инклузивне
институције на свим нивоима -> потциљеви
17. Циљ 17. Учврстити глобално партнерство за одрживи
развој -> потциљеви
 Циљеви одрживог развоја
http://www.rs.undp.org/content/serbia/sr/home/sustainable-development-goals.html
 Принципи одрживог развоја

• Aко није одрживо оно што није прихватљиво за будуће

генерације, онда следи такође и да одржива решења
треба да буду прихватљива за највећи део актуелне
популације.
 Општи принципи одрживог развоја
• Саставни су део великог броја стратегија.
• Нашли су место и у Стратегији одрживог
развоја Републике Србије, усвојеној
08.05.2008.

• Елементарни принципи одрживости су:

1) Међугенерацијска правда-у смислу да садашње
генерације на смеју умањивати шансе за развој будућим
генерацијама. Разлика у прецепцији данашњих и
сутрашњих потреба остаје велики проблем, као и
тајновитост могућности технолошког прогреса да реши
питања недостатка ресурса у будућности.
 Општи принципи одрживог развоја

• 2) Принцип партиципативности у доношењу мера,

стратегија, закона (Отворено и демократско друштво).
Учешће свих је веома тешко обезбедити.

• Ипак, када је у питању стратешко

планирање одрживог развоја онда
се мора подстакнути укључивање
свих социјалних партнера: владиног
и невладиног сектора, сектора
бизниса, науке и различитих струка
како би одрживи развој заиста био
структурно одржив.
 Општи принципи одрживог развоја

3) Принцип ослањања на знање као носилац

развоја. Само економије засноване на
знању могу достићи стање у коме ће
производња, друштво и животна средина
бити у хармонији, а не у конфликту.
• Примена најбоље доступних технологија
(BAT-Best Aviaible Technology).
• Промовисати образовање и развијање
јавне свести о одрживом развоју.
 Општи принципи одрживог развоја

4) Принцип интегралности и преклапања економске,

еколошке и социјалне димензије у појединим развојним
пројектима.
• Овај принцип се најтеже остварује.
• Једно је сигурно-без компромиса и емпатије, односно
разумевања за оне који другачије мисле и раде, нема
одрживости.
 Општи принципи одрживог развоја

5) Принцип интегрисања заштите животне средине у остале

секторске политике.
• Питања заштите животне средине морају да се третирају
као саставни део политика, пројеката и акција у сваком
сектору економије и друштва.
• Само се тако долази до могућности одрживог развоја!!!
 Општи принципи одрживог развоја

6) Принцип предострожности-налаже да се стање и садржаји

развоја веома динамички мењају и да оно што је одрживо
данас, већ сутра може постати неодрживо.
• Једна биљна или животињска врста у одређеном периоду
се може користити у изобиљу и без ограничења.
• Та иста врста у другом времену може бити изузета од
слободне употребе јер јој прети изумирање.

•То је случај са висибабама, јер

је на Фрушкој Гори донета
забрана брања из
предострожности, због њиховог
масовног убирања (пролеће
2010. год.).
 Општи принципи одрживог развоја

7) Принцип загађивач плаћа-корисник,

загађивач мора да плати трошкове
загађења кроз накнаде, таксе и дозволе.
• Укључити трошкове уништавања животне
средине у економске трошкове
загађивача/корисника, тј. применити
принцип загађивач/корисник плаћа.
• Тако се постиже пуна економска цена која
покрива трошкове производње, употребе и
одлагања производа током читавог
његовог „животног” циклуса;
 Општи принципи одрживог развоја

8) Принцип одрживе производње и потрошње.

• Поштовати уравнотежене односе у експлоатацији
природних ресурса и обезбедити висок ниво заштите и
побољшања квалитета животне средине.

• Смањити загађење животне

средине и промовисати
одрживу потрошњу и
производњу.
• Економски раст не сме да
узрокује пропорционални
пораст деградације животне
средине.
 Преклапање циљева одрживости

• ЕУ је већ Лисабонском декларацијом 2000 год.

пројектовала да до 2010 год. постане водећа економија
заснована на знању, са одрживим системом
привређивања који генерише нова радна места.
• Међутим, ту постоји проблем неодрживих развојних
токова који воде ка вишем дохотку, већој запослености и
стандарду грађана, али и претераној експолоатацији
ресурса и смањењу еколошког капацитета околине.
• Због тога постоји преклапање стубова одрживости.
 Преклапање циљева одрживости

• У том смислу одрживи су пројекти који у исто време воде

ка већем дохотку и запослености, чистијој животној
средини, али и смањењу сиромаштва.
• Са друге стране, нове технологије у једном трeнутку могу
изгледати веома пријатељски према животној средини,
економији и социјалном систему, али у одложеном дејству
се могу показати као проблематичне.
 Преклапање циљева одрживости

• Тако нпр. поред свих благодети које су донеле

информационе технологије, кроз смањење трошкова
производње, боље информације, запошљавање, оне све
више загађују околину, јер се јавља проблем електронског
отпада.
 Преклапање циљева одрживости

• Фармацеутска индустрија побољшава и одржава здравље

људи.
• Али најновије анализе указују на то да су фармацеутске
компаније постале један од највећих загађивача животне
средине.
• Фармацеутска постројења су постала значајан извор
загађења површинских вода.

• Отпадне воде из погона се

испуштају у постројења за третман
отпадних вода, која нису опремљена
адекватном опремом за уклањање
ових једињења из вода.
 “Кад би Земља рекла
сама да не може више
с‟ нама…”
https://www.youtube.com/watch?v=Ve6wumdhBxc
 PRO MEMORIA

1) Концепту одрживости, или одрживог развоја данас

припада централно место у разматрању дугорочне
перспективе опстанка и напретка човечанства.
2) У раној фази концепт развоја човечанства је анализиран,
са аспекта утицаја, који остварују два доминантна
процеса: 1) демографска експанзија и 2) неконтролисана
индустријализација.
3) Енглески свештеник и економиста Томас Малтус (Thomas
Malthus) је први, у виду научне теорије, указано на
проблем неконтролисаног раста људске популације и
поставио је Теорија малтузијанства, по којој се
становништво увећава геометријском прогресијом, а
производња хране се увећава линеарно (аритметички),
што мора довести до појаве глади и угрожености људске
популације.
 PRO MEMORIA
4) Римски клуб и Комитет 300, као и друге неформалне групе,
нису могле да реше питање новог концепта развоја
човечанства, јер је то глобални проблем који се тиче свих
становника Земље и може се на објективан и непристрасан
начин, решити само уз учешће најшире светске јавности.
5) На иницијативу Организације Уједињених нација покренута
је најшира дебата у историји човечанства, ради
преиспитивања постојећег и формулисања новог концепта
развоја човечанства.
6) Прва конференција OUN о животној средини, одржана од 5.
до 16. јуна 1972. године у Стокхолму, у Шведској, и још увек
представља најзначајнији и најуспешнији појединачни
догађај, на плану решавања питања заштите животне
средине у свету, па је датум почетка рада Прве
конференције OUN о животној средини, 5. јун, проглашен за
Светски дан заштите животне средине.
 PRO MEMORIA

7) Генрална скупштина OUN је, процењујући значај новог

концепта будућег развоја човечанства, основала 1983.
године Светску комисију за животну средину и развој,
која је 1987. године поставила оквире новог развоја и
дала прву дефиницију појма одрживи развој: ''Одрживи
развој је развој у правцу испуњавање садашњих потреба,
без угрожавања способности будућих генерација да
испуне своје потребе''.
8) На Министарској конференцији, одржаној 1990. године у
Бергену у Норвешкој, европској и светској јавности
саопштена је прва званична дефиниција појма одрживи
развој, у виду тзв. Бергенске декларације: ''Одрживи
развој задовољава потребе садашњости и не доводи у
питање могућност будућим генерацијама да задовоље
своје потребе''.
 PRO MEMORIA

9) Бергенска декларација је базична дефиниција појма

одрживог развоја, која има упориште у
међугенерацијској правди, односно, интергенерацијској
једнакости, јер се штета коју животној средни учини једна
генерација, преноси на све будуће генерације.
10) Европска унија је усвојила концепт одрживог развоја
1990. године, док су Уједињене нације то учиниле тек
1992. године, на Другој конференцији Уједињених нација
о животној средини и развоју, одржаној у Рио де
Женеиру, јер је ОУН много већа и инертнија организација
од Европске уније.
 PRO MEMORIA

11) Под појмом одрживог развоја подразумева се јединство у

реализацији три групе циљева: 1. постизања
одрживости у економском смислу, (остварења
континуираног привредног раста, без инфлације и
повећања спољне задужености); 2. постизања
одрживости на социјалном плану (кроз елиминацију
сиромаштва и свих видова социјалне патологије);
3. постизања одрживости на еколошком плану, у
коришћењу природних ресурса и животне средине.
12) Уједињене нације су развиле нову глобалну развојну
агенду у правцу одрживог развоја, која је крајем 2015.
год. представљена у облику Циљева одрживог развоја.
 PRO MEMORIA

13) Дефинисано је 17 циљева одрживог развоја који су

усмерени ка истовременом сузбијању сиромаштва,
унапређењу благостања за све, заштити животне
средине и успешним одговорима на проблем климатских
промена.
14) Принципи одрживог развоја су саставни део великог
броја национлних стратегија.
15) Принципи одрживог развоја су нашли место и у
Стратегији одрживог развоја Републике Србије, из 2008.
год.
 PRO MEMORIA
16) Елементарни принципи одрживости су: 1) Међугенерацијска
правда-у смислу да садашње генерације на смеју умањивати
шансе за развој будућим генерацијама; 2) Принцип
партиципативности у доношењу мера, стратегија, закона
(Отворено и демократско друштво); 3) Принцип ослањања на
знање као носилац развоја (само економије засноване на
знању могу достићи стање у коме ће производња, друштво и
животна средина бити у хармонији); 4) Принцип
интегралности и преклапања економске, еколошке и
социјалне димензије у појединим развојним пројектима; 5)
Принцип интегрисања заштите животне средине у остале
секторске политике; 6) Принцип предострожности-налаже да
се стање и садржаји развоја веома динамички мењају и да оно
што је одрживо данас, већ сутра може постати неодрживо; 7)
Принцип загађивач плаћа-корисник, загађивач мора да плати
трошкове загађења кроз накнаде, таксе и дозволе; 8) Принцип
одрживе производње и потрошње (Поштовати уравнотежене
односе у експлоатацији природних ресурса и обезбедити висок
ниво заштите и побољшања квалитета животне средине).