Kreiranje upitnika

• Cilj autora ankete bi trebalo da bude dobijanje određenih odgovora

koji će podržati njegove hipoteze.
• Uloga autora ankete je da što objektivnije napravi anketu s ciljem da
dobije najbolje i najtačnije moguće odgovore. Međutim, podaci koje
prikupimo pomoću ankete nisu baš najtačniji. A, zašto bi i bili?
• Ispitanici pristaju da odvoje deo svog slobodnog vremena, bez
ikakve nagrade da bi učestvovali u anketi. Tražimo od njih da se
prisete nekih događaja, radnji, svog ponašanja što njima često zvuči
besmisleno, kao npr. vrsta muslija koje su kupili ili ukusi voćnih jogurta
koji se prodaju u supermarketu. Često tražimo od njih da analiziraju
svoja osećanja i mišljenja o stvarima koje nisu možda nikad svesno
razmatrali kao npr. vrste farbi. Čak i ako prepoznaju svoja mišljenja i
osećanja da li mogu da ih iskažu rečima? Zašto bi se uopšte i
potrudili?
• Cilj je napraviti takvu anketu koja će omogućiti ispitanicima da pruže
informacije najbolje što mogu.
• Uvek treba imati u vidu da su ispitanici dobrovoljci koji se odriču dela
svog vremena da bi učestvovali u anketi, bez nadoknade i sem
njihovog uticaja na kvalitet podataka, nemamo prava da im
dosađujemo i vršimo na njih pritisak. Ako napravimo suviše
komplikovanu anketu, tešku za ispitanike povećavamo rizik od
javljanja grešaka.
Ko sve može biti povezan sa anketom?
Može postojati do pet grupa ljudi koji su povezani sa anketom i zahtevaju
različite stvari od ankete:
• klijenti- ljudi koji finansiraju istraživanje i koji su naručili anketu, žele da se
anketom prikupe informacije koje će im omogućiti da ostvare svoje poslovne
ciljeve
• anketari (ako se koriste)- žele jasnu, preciznu anketu sa pitanjima koja će
ispitanici lako razumeti i moći će lako da zabeleže njihove odgovore
• ispitanici žele anketu koja sadrži pitanja na koja mogu odgovoriti bez
mnogo truda, da bude interesantna (da im okupira pažnju) i da im ne
oduzima mnogo vremena
• analitičari-žele anketu koja će im omogućiti jednostavan unos podataka i
smislenu analizu i obradu podataka.
• istraživač ili autor ankete treba da zadovolji sve prethodno navedene želje,
da postigne to u okviru datog budžeta(koji se obično unapred dogovori sa
klijentom)
Ciljevi ankete
• poslovni ciljevi (ciljevi koje imaju klijenti)
• istraživački ciljevi pomoću kojih se postižu poslovni ciljevi
Primer 1
Poslovni cilj : ponuditi na tržištu mobilne telefonije paket koji će privući
barem 40% prepaid korisnika.
Istraživački ciljevi?
-utvrditi raspodelu novca koji prepaid korisnici plaćaju mesečno.
-utvrditi koliki udeo tog novca se potroši na poruke, pozive, specijalne
ponude i sniženja
-utvrditi stepen zadovoljstva trenutnim provajderom
-utvrditi kolika je potrebno da bude (prosečno) razlika u ceni usluga da
bi korisnici uzeli u razmatranje drugog provajdera
Problemi same ankete

• dvosmislenost pitanja
• uticaj redosleda pitanja
• redosled reči u okviru pitanja
• neodgovarajući ponuđeni odgovori
• postavljanje pogrešnih pitanja zbog loše urađenog usmeravanja
Problemi koji su van direktne kontrole istraživača:
• anketar neprecizno postavlja pitanja
• ispitanik ne uspeva da razume pitanje/pitanja
• anketar ne uspeva da tačno i kompletno zabeleži odgovore
• anketa ne pruža mogućnost da se odgovori zabeleže tačno ili kompletno
• nepažljivost ispitanika zbog umora ili dosade
• greške anketara zbog umora ili dosade
• želja ispitanika da odgovori na drugo pitanje od onoga koje je postavljeno
• neprecizno pamćenje koje se tiče ponašanja ispitanika
• netačnost pamćenja u vezi sa vremenskim periodima
• traženje od ispitanika da opišu svoje stavove o stvarima o kojima nemaju svestan stav
• laganje ispitanika iz inata
• ispitanici žele da impresioniraju anketara
• ispitanici nisu radi da priznaju svoje stavove ili ponašanje
Anketa se obično deli na tri dela:
• pitanja eliminacije (exclusion questions)
• pitanja kvalifikacije (screening questions)
• glavna anketa
 Pitanja eliminacije
• Ako se radi o istraživanju tržišta, eliminišu se ljudi koji rade u marketingu, klijentovoj
kompaniji ili se sami bave istraživanjem tržišta
• Obično je ovo prvo pitanje u anketi – tako da se ovi ljudi odmah identifikuju i isključe (ne
učestvuju u anketi)
• Isključivanje potencijalnih ispitanika na osnovu profesije ili industrije u kojoj rade se vrši
da bi se sačuvala poverljivost sadržaja ankete, koja bi kroz ove ljude mogla doći do
konkurenata; takođe da bi se izbegla prezastupljenost neobičnog ponašanja i stavova –
neko ko radi u marketingu ili se bavi istraživanjem tržišta će verovatno imati drugačije
obrasce ponašanja i stavove (npr. u odnosu na date proizvode usled njihovog velikog
poznavanja)
• Idealno bi bilo uključiti ih u odgovarajućoj proporciji u odnosu na tržište u celini ali njih
ima vrlo malo i svaka prezastupljenost odgovora bi iskrivila zaključke istraživanja. Neke
kompanije, zarad sigurnosti isključuju i novinare iz svojih anketa. Postoji rizik da ako se
novinarima pokaže neki novi koncept ili proizvod će pasti u iskušenje i napisati priču o
njemu. Istraživač treba da razmotri koje (i da li) profesije će isključiti na osnovu rizika koje
imaju po istraživanje (da li je u pitanju istraživanje o konzumaciji hleba ili novom dizajnu
kola – u drugom slučaju je tajnost ankete vrlo bitna). Ispitanicima se obično pokazuje lista
profesija i industrija (uključujući i profesije koje ne dovode do isključenja – uvek ima
ispitanika koja će to pitanje proceniti kao pitanje eliminacije ili kvalifikacije i odgovoriti u
skladu s tim da li žele ili ne da budu uključeni u anketu)
Primer 2.
• Kompanija za proizvodnju alkoholnih pića je poručila anketu.
• Pitanja eliminacije?
-Da li neko u vašem domaćinstvu radi u nekoj od sledećih industrija ili
profesija?
• računovodstvo
• marketing
• računari ili informacione tehnologije
• istraživanje tržišta
• proizvodnja alkoholnih pića
• bankarstvo ili osiguranje
• prehrambena industrija
• nijedno od navedenih
 Pitanja kvalifikacije
• Pitanja kojim se identifikuju ispitanici koji pripadaju ciljnoj populaciji i
na taj način kvalifikuju za učešće u anketi. Čak i kada imamo uzorak
svih odraslih ljudi, često se uzorak bira proporcionalno (npr. iz svake
starosne grupe se bira broj ljudi srazmerno veličini populacije ljudi te
starosne grupe), pa su potrebna pitanja kvalifikacije (iz svake grupe
nam je potreban određen broj ljudi)
• Na početku ankete se proverava kojoj grupi ispitanik pripada(da ne bi
dobili višak u bilo kojoj grupi). Pitanja kvalifikacije se postavljaju na
početku, odmah posle pitanja eliminacije.
• Takođe se “maskiraju” tako što se na listi mogućih odgovora nude i
odgovori koji ne kvalifikuju ispitanika za dalje učešće u anketi.
• Postavljanje pitanja na koja se dobija odgovor “da/ne” se nije dobro
pokazalo u praksi jer ispitanici mogu pogađati odgovor (odgovoriti
neiskreno) u zavisnosti od toga da li žele ili ne da budu anketirani.
Primer 3.
U ovom istraživanju ciljnu populaciju čine ljudi koji su kupili televizor sa širokim ekranom (wide
screen) u poslednjih 6 meseci.
Pitanje kvalifikacije: Koji ste od sledećih predmeta kupili vi ili neko iz vašeg domaćinstva u proteklih
6 meseci?
• telefon
• televizor
• digitalni radio
• DVD plejer
• mikrotalasnu pećnicu
• nijedno od navedenih
-Ako je ispitanik kupio televizor u proteklih 6 meseci, pokazati mu sledeću listu odgovora:
Koji od sledećih televizora ste kupili?
• plazma ekran
• široki ekran
• ravni ekran
• kućni bioskop
• dolby zvučni sistem
 Glavna anketa
• Autor ankete treba da razmotri redosled uvođenja različitih tema u
anketi. Obično je bolje uvoditi prvo opšte teme, pa tek onda
pojedinačne teme.
• Tako, ako se radi o istraživanju tržišta, intervju može prvo početi sa
opštim pitanjima o ispitanikom navikama i ponašanju koji se tiču
tržišta u celini pa tek onda preći na određena pitanja o proizvodu
klijenta i na reakcije na nove ideje za proizvod.
• Bitno je organizovati anketu tako da se logički prelazi s jedne tematske
oblasti na drugu (izbegavati postavljanje pitanja iz oblasti koja je
prethodno pokrivena – vrlo zbunjujuće za ispitanike). Može se koristiti
algoritamska šema (flow diagram).
• Preporučljivo je prvo postaviti pitanja o ponašanju a tek onda o
stavovima
• Na pitanja o ponašanju je lakše odgovoriti jer se odnose na činjenice i
samo je potrebno prisetiti se. Zatim ispitanici objašnjavaju svoje
ponašanje kroz svoje stavove. Ako je ispitanicima teško da odgovore
na pitanja o stavovima, obično je razlog što je autor ankete suviše
ambiciozan i očekuje suviše detalja od ispitanika
• Ako se prvo postavljaju pitanja o stavovima može se desiti da
ispitanici ne razmisle dovoljno i prijave stavove koji su u kontradikciji
sa njihovim ponašanjem. Tada oni prijavljuju neko drugo ponašanje da
bi opravdali svoje stavove.
• Osetljive teme: Ako postoje pitanja osetljive prirode u anketi, ne
treba ih uključiti na početku
• A šta ako pitanja osetljive prirode uvrstimo na samom početku?
• Ako se takva pitanja postave na početku ankete, ispitanici će ih
verovatno doživeti kao previše napadna i izazvaće visok procenat
neodgovaranja na pitanja ili prekidanja popunjavanja ankete.
• Takođe, razlog za postavljanje osetljivih pitanja kasnije u anketi je da
ako u toj tački ispitanik napusti anketu, većina prikupljenih
podataka je i dalje korisna.
 Neki kažu
• Pitanja klasifikacije (pol, godine, nivo obrazovanja, prihod itd.) se
takođe uglavnom postavljaju na kraju ankete (jedino ako neka od njih
ne predstavljaju pitanja kvalifikacije)
• Odgovori predstavljaju lične informacije i ispitanicima nije uvek jasno
zašto su potrebna ili nije prijatno da ih odmah na početku pruže.
Primer 4
• Spontano poznavanje reklama
• Kada se želi izmeriti uticaj reklamne kampanje, ključna mera je spontana
svest o reklamama
• Prva varijanta: prvo se postavljaju spontana pitanja o poznavanju marki,
zatim spontana pitanja o poznavanju reklamiranih marki, pa na kraju se
traži od ispitanika da se prisete sadržaja reklama koje tvrde da su videli ili
čuli
• Na sva ova pitanja se očekuju spontani odgovori. Odgovori na prva dva
pitanja će najverovatnije biti kodirani (lista kodiranih marki koja se ne
pokazuje ispitanicima) i treće pitanje će biti pitanja sa doslovnim
odgovorima (odgovor se beleži doslovce)
• Prvo pitanje: “Za koje marke muslija ste čuli?”
• Drugo pitanje: “Koje marke muslija ste videli da se reklamiraju?”
• Treće pitanje: “Šta je rečeno u reklami ili o čemu je bila reklama?” (ovo
pitanje se ponavlja za sve marke muslija za koje je ispitanik video reklamu)
• Druga varijanta: ne postavljaju se prvo pitanja o poznavanju marki već
se od ispitanika traži da se spontano prisete reklame za bilo koju
marku iz date kategorije:
• “Molim vas opišite mi sadržaj reklame o musliju koju ste videli u
skorije vreme. Šta je rečeno? O čemu se radilo? Koja marka se
reklamirala?”
• Zatim se ponavlja sledeći deo sve dok ispitanik ne može više da se
seti reklama: “Molim vas navedite mi druge marke muslija za koje ste
videli reklamu.”
• Zastupnici ove varijante tvrde da, počinjući sa prisećanjem marki u
prvoj varijanti, vode najpoznatije marke jer ispitanici pretpostavljaju
da su za njih videli reklame, bez obzira da li su zaista reklamirane. Kad
se počinje sa prisećanjem sadržaja reklama (druga varijanta), bez
spominjanja bilo koje marke, dobija se bolja (istinitija) mera pamćenja
reklame
 Dizajniranje ankete
• Uključuje precizno definisanje pitanja koja trebaju biti izvor informacija
koje su nam neophodne za istraživanje i njihov grafički raspored.
• Pri dizajniranju ankete, definišemo sledeće:
1.Kako pitanja treba postavljati – koje fraze i termine koristiti?
2.Na koji način pitanja trebaju biti raspoređena, aranžirana?
3.Koja vrsta pitanja, te koji njihov raspored će na najbolji način doprinositi
ciljuistraživanja?
4.Da li upitnik treba testirati pre ankete? – izvršiti anketiranje na probnoj
grupi kako bi videli da li su pitanja dobro definisana, da li su korišćene
odgovarajuće reči, da li su pitanja razumljiva?
5.Da li upitnik treba biti revidiran?
 Zahtevi za dobar upitnik(anketni list)
1. da je upitnik zanimljiv,
2. da sadrži uputstvo, uvodno objašnjenje,
3. da je upitnik kratak,
4. da su pitanja jasno formulisana,
5. da su pitanja jednostavna i da ne traže više odgovora u jednom
pitanju,
6. da su pitanja potpuna,
7. da pitanja nisu sugestivna,
8. da se ispitanici što manje angažuju u toku pisanja odgovora pri
popunjavanju upitnika,
9. da se ne zadire u intimu ispitanika, a ako je to baš neophodno,
osoba mora ostati anonimna.
Upitnik uvek sadrži više delova:
1. uputstvo i način obraćanja ispitaniku,
2. prvi deo upitnika: sadrži pitanja opšteg i ličnog karaktera,
3. drugi deo upitnika: odnosi se na predmet istraživanja
Pitanja u upitniku se postavljaju u vidu stavki (kao u psihološkim
testovima), a odgovori na stavke mogu biti različitih formata:
• dihotomnog (da – ne; pol),
• otvorenog (iznosi se ukratko u slobodnoj formi stav ili mišljenje),
• politomnog (pitanja sa višestrukim izborom),
• ordinalnog (skale procene) itd.
• Struktura upitnika- identifikacioni deo sastaviti od sociodemografskih
pitanja: ime ili bez imena (identifikacioni broj (ako je anketa
anonimna), pol, zanimanje, starost, obrazovanje, grupa, mesto
stanovanja, radni status i sl.)
• Redosled pitanja ima uticaj na rezultate (strategija levka od opštih ka
posebnim pitanjima, i obrnutog levka najkonkretnija pitanja, pa sve
opštija).
• Potrebno je da se ispitanicima objasni svrha, cilj i namena
istraživanja, ko vrši istraživanje, na koji način su oni odabrani u
uzorak, da li je anketa anonimna ili ne i druga slična pitanja.
• Na kraju upitnika treba iskazati zahvalnost ispitaniku na sudelovanju
u istraživanju, kao i dati im mogućnost da komentarišu samo
istraživanje i ono što nije bilo obuhvaćeno upitnikom (predvideti takvo
mesto na upitniku)
Proces dizajniranja upitnika

1. Planiranje šta će se meriti

2. Određivanje oblika pitanja u upitniku

3. Formulisanje teksta pitanja

4. Odluke o redosledu i rasporedu pitanja, kao io izgledu upitnika

5. Predtestiranje i ispravljanje uočenih nedostataka.

 1. Planiranje šta će se meriti
• Preispitajte ciljeve istraživanja
• Opredelite se za istraživačke teme koje će obraditi vaš upitnik
• Pribavite dodatne informacije o istraživačkim temama iz sekundarnih
izvora podataka i/ili eksplorativnim istraživanjem
• Odlučite koja konkretno pitanja bi trebalo postaviti u okviru
istraživačkih tema
 2. Određivanje oblika upitnika
• Za svaku istrživačku temu, odredite koji će biti sadržaj svakog pitanja
• Odredite kakav će biti oblik svakog pitanja
1. Pitanja sa otvorenim odgovorom bez klasifikacije
2. Pitanja sa otvorenim odgovorom gde anketar ima prethodno
kodiranu klasifikaciju za evidentiranje
3. Pitanja sa zatvorenim odgovorima
• U upitniku se može koristiti kombinacija.
Pitanja sa otvorenim (nestrukturiranim) odgovorom
• Otvorena pitanja su korisna posebno u sledećim situacijama:
– Kao upoznavanje sa nekom anketom ili temom
– Kada je važno izmeriti značaj neke teme za ispitanika
– Kada postoji previše mogućih odgovora, ili se oni ne mogu predvideti
– Kada ih treba doslovno evidentirati da bi se razumeo njihov duh ili da
se navedu kao primer
– Kada je ponašanje koje treba izmeriti osetljivo ili nepoželjno
Nedostaci otvorenih pitanja
• Glavni problem je što iscrpnost odgovora zavisi od:
– Artikulisanosti ispitanika ili spremnosti da odgovori
– Sposobnosti anketara da evidentira, tumači, ili navede
– Uticaja očekivanja anketara
• Oduzimaju isuviše vremena tokom intervjuisanja, kodiranja i
tabeliranja odgovora
• Odgovori mogu biti širi ili uži od zavisnosti od prostora u upitniku i
tipa ispitanika
• Ispitanici koriste različite kriterijume za odgovor
Pitanja sa zatvorenim odgovorima (stukturirana pitanja)
• Dva osnovna oblika zatvorenih pitanja:
– Izbor jednog ili više mogućih odgovora sa spiska
– Izbor na osnovu obeleženih kategorija rejting-skale
• Na njih se uvek lakše odgovara
• Traže manje ulaganje truda anketara
• Olakšavaju tabelarni prikaz i analizu
• Potrebno je utrošiti manje vremena nego na slična pitanja sa
otvorenim odgovorom
• Odgovori ispitanika mogu direktno da se porede (pod uslovom da su
isto protumačili reči)
Ograničenja pitanja sa zatvorenim odgovorima
• Neslaganje u vezi odgovora koje bi trebalo navesti:
– Da li treba navesti središnju opciju iako se često bira, ili: 1. “Ne
znam,” ili 2. Skala za intezitet reakcije (Likertova, semant. dif.)
• Odgovor će se dobiti iako je nerelevantan
• Dobra pitanja se ne formulišu lako, potreban je eksplorativan rad za
sve opcije i kombinacije
– U istraživanju kod 3 mogućnosti, samo 15% bira kombinaciju
– Kada su bile navedene kombinacije, čak 52% ih je biralo
• Ako spisak alternativa nudi i odgovore koje ispitanici ne bi ni
razmatrali biraju “poželjnu”, ili “ne znam”
– Stoga je tada poželjna kombinacija sa otvorenim odgovorima (primer
prisećanja bez i sa podsećanjem)
Broj i redosled kategorija odgovora
Broj kategorija odgovora
– Opšte pravilo 5-7 za većinu tema (5 čita anketar; 7-9 je preciznije ali
zbunjuje ispitanika kada se čita)
– Pitanja sa višestrukim ponuđenim odgovorima
• Kategorije međusobno isključive, a obuhvataju sve mogućnosti
• Kategorija “ostalo” kada se ne mogu navesti sve
Redosled kategorija odgovora
– Medijana bila 12.711 “odozdo”, a 17.184 “odozgo”
– U poštanskim anketama češće biraju središne kategorije
• Snalaženje u slučaju nesigurnosti i neznanja
Istovremeno korišćenje pitanja sa zatvorenim i otvorenim odgovorima
• Pitanja sa otvorenim odgovorom mogu da se koriste sa pitanjima sa
zatvorenim odgovorima;
• Korišćenje otvorenog pitanja kao nastavka zatvorenog pitanja naziva
se navođenjem na odgovor, ili dodatnim ispitivanjem (engl. probe);
– Kombinuju se prednosti otvorenih i zatvorenih pitanja;
– Mogu se koristiti i samo kod podgrupe ispitanika koji su na prethodna
pitanja dali određeni odgovor;
• Dve svrhe: 1. da se pronađu pitanja koja su posebno teška, 2. za bolje
tumačenje odgovora
 3. Formulisanje teksta pitanja
• Utvrdite kako će konkretno pitanje glasiti
• Procenite svako istraživačko pitanje sa stanovišta mogućnosti
razumevanja, znanja, sposobnosti, spremnosti i sklonosti tipičnog
ispitanika da na njega odgovori
• Naše znanje u pogledu toga kako se formulišu nedvosmislena i
nepristrasna pitanja takvo je da je lakše razmotriti ono što ne treba
učiniti, nego pružiti gotove recepte.
Formulisanje teksta pitanja – problem komunikacije
• Da li je rečnik jednostavan, direktan i blizak ispitaniku?
• Da li neke reči imaju nejasno ili dvosmisleno značenje? (npr. često,
povremeno...)
• Da li ima dvostrukih pitanja?
• Da li su neka pitanja sugestivna ili pristrasna?
– Pristrasnost: 1. naglašavanjem ili argumentovanjem opcije, ili 2.
korišćenjem prideva sa emotivnim nabojem
• Da li bi uputstva mogla da zbune ispitanike?
• Da li je pitanje primenljivo na sve ispitanike?
• Tehnika podele pitanja na poduzorke
• Da li su pitanja odgovarajuće dužine? (20tak reči?)
• Postavljanje osetljivih pitanja
• Dugačka, otvorena pitanja u kojima se koriste reči bliske ispitanicima
veoma efektivna (iskustveno)
• Neophodna atmosfera uzajamnog poverenja;neobavezan i opušten
pristup anketara
• Anketar koji je prošao obuku i koji zna kako da pomogne ispitaniku da
se opusti
• Alternative:
– Tehnike “tajanstvenog kupca” i sekundarni izvori (Internet)
– Tehnika slučajnog odgovaranja
4. Redosled i raspored pitanja;izgled upitnika
• Pristrasnost redosleda: Da li pitanje kreira odgovor?
• Kad tema nije poznata ili interesantna ispitaniku,prethodna pitanja
utiču na kasnije odgovore
• Priroda prethodnih pitanja uspostavlja referentni okvir koji ispitanik
koristi u odgovoru
• Onaj ko dizajnira upitnik treba da odluči koji okvir ima najveću
validnost, tj najviše odgovara načinu razmišljanja koji bi zaista
prethodio odluci
• Pristrasnost redosleda i kada jedno pitanje očigledno utiče na
odgovor na drugo
– Npr. porezi i javni rashodi, prihodi “odozdo i odozgo” (a i dalje se ne
zna koji je redosled bolji)
• Odluke o redosledu i rasporedu pitanja i izgledu upitnika
• Poređajte pitanja u skladu sa odgovarajućim redosledom
• Grupišite pitanja u okviru svake uže teme kako biste dobili jedinstven
upitnik
• Dizajnirajte adekvatan izgled i organizaciju upitnika
• Redosled ili sekvencioniranje pitanja se utvrđuje na samom početku
na bazi potrebe da se uspostavi i održi saradnja sa ispitanikom, kao i
da upitnik anketaru bude što lakši za primenu.
• Pristrasnost redosleda treba posebno analizirati
Osnovne smernice za određivanje redosleda pitanja
• Započeti davanjem obaveštenja, i lakim pitanjem da se uspostavi
odnos i ispitanik stekne samopouzdanje
• Upitnik treba logično da prelazi sa jedne na drugu temu, da “ide
glatko” (da se ne bi zbunio ispitanik i izazvala njegova neodlučnost)
• Većinu tema treba početi širokim opštim pitanjima, a zatim ići ka
konkretnijim
• Osetljiva ili teška pitanja ne treba postaviti na početku, već onda kada
ispitanik već stekne izvesno poverenje u anketara i istraživanje
5. Predtestiranje i ispravljanje nedostataka upitnika
• Pročitajte ceo upitnik kako biste proverili da li je logičan i da li se
njime meri ono što je predviđeno da se meri
• Proveriti da li u upitniku ima grešaka
• Obavite predtestiranje upitnika
• Ispravite uočene nedostatke
Par saveta
• UVOD
.... U ovoj anketi nema tačnih i netačnih odgovora. Molim Vas da
slobodno izrazite Vaše mišljenje o pojedinim pitanjima. Podaci su
poverljivi, i koriste se za obradu i analizu ukupnih rezultata svih
ispitanika..
Pitanja koja bi mogla biti u upitniku:
Otvorena pitanja :
• Navedite banke koje vam prve padnu na pamet?
• Šta vam prvo padne na pamet dok gledate reklamu?
Zatvorena pitanja sa više ponuđenih odgovora:
• Koliko obuće imate u svom ormaru a da ste ih kupili u tržnom centru?
-Sve, Većinu, Polovinu, Četvrtinu, Manje od četvrtine
• 1 grupa pitanja

Da li ste zvali inostranstvo prošle nedelje?

• Da Ne
• 2 grupa pitanja

Molimo vas da nam date informacije o vašem letu. U kom delu aviona
ste sedeli?
• prva klasa
• biznis klasa
• couch klasa
• 3 grupa pitanja

Koliko često gledate TV kanal FoxLife?

• Svaki dan
• 5-6 puta nedeljno
• 2-4 puta nedeljno
• 1 nedeljno
• Manje od 1 nedeljno
• Nikad
• 4 grupa pitanja

Molimo vas da rangirate čije mišljenje najčešće koristite prilikom

odabira filma koji ćete gledati? Rangirajte od 1, najviše koristim, do 5,
jako malo koristim.

• Prijatelji, porodica, internet forum, novine

• 5 grupa pitanja

Molimo vas selektujte koji od navedenih izvora informacija za

finansijsko investiranje najviše koristite?
• lične savete brokera,
• vesti sa berze,
• savete investicionog fonda,
• razgovori sa drugim investitorima,
• izveštaji sa interneta,
• nijedan od ponuđenih odgovora
Takođe morate voditi računa da pitanja budu jednostavna ,da se
odnose na specifične stvari i da budu razumljive.

• Da li razumete i volite način na koji vaša kompanija zapošljava ljude?

• Da Ne
Morate da izbegnete navođenje.

Da li bi Nix doo trebalo da nastavi svoj odličan način upakivanja

poklona?

• Da Ne
Domaći zadatak
• Svaka anketa mora da ima cilj – hipotezu koju dokazuje!
• 1 bod – 2 ankete (2 različita servisa za pravljenje anketa)
• 2 boda – 4 ankete (4 različita servisa za pravljenje anketa)
• 3 boda – 6 anketa (6 različitih servisa za pravljenje anketa)
• Ppt izveštaj- prikaz dobijenih rezultata
• Minimum 6 pitanja
•Minimum 10 ispitanika
• Rok za slanje zadatka- subota 9.decembar, 12h
• mobradovic@singidunum.ac.rs
Free Online alati za kreiranje upitnika
• Survey Monkey
• Typeform
• Google Forms
• Qualtrics
• Survio
• Survey Face
Primer-Survio
• Tema: Obrazovanje
• Hipoteza: Studenti završnih godina osnovnih studija radije se odlučuju za master
u inostranstvu
Izvori korišćeni u prezentaciji:
• Izvor 1: http://poincare.matf.bg.ac.rs/~kristina/anketa.pdf
• Izvor 2: Aker, Kumar, Dej, Marketing istraživanje, Data Status
• Izvor 3: https://www.scribd.com/doc/23397592/Metodaankete-
upitnika-i-intervjua-uistra%C5%BEiva%C4%8Dkom-procesu-
usaobra%C4%87aju