UPRAVLJANJE VREMENOM

mr Zvonko Popovi

Beograd 2010

Uputstvo za treniranje
Koristite sledee savete da biste efikasnije koristili materijal i lake usvojili vetinu 1. Pogledajte najpre video prezentaciju i upoznajte se sa osnovnim pojmovima i informacijam u vezi sa izabranom vetinom. 2. Preite potom na tekstualni deo treninga. Radite samo jedan trening dnevno. Lake je usvajati nova znanja i vetinu u malim dozama znanja. Previe informacija ukljuuje automatski funkciju uma pamenje a iskljuuje dubinsko razumevanje. Proitajte nekoliko puta trening lekciju i razmislite o njoj, naroito o vaem dotadanjem iskustvu u vezi sa temom treninga. Napravite mali akcioni plan na temu: Kako biste novo znanje najlake primenili u praksi i proverili mu vrednost. 3. Uradite vebanje iz trening prirunika koje vam je zadato na kraju tekstualnog treninga. 4. Uradite svako vebanje vie puta da biste otkrili nove naine za primenu vetine sve dok nova praksa ne postane deo vae rutine. Natampajte vebanja i konsultujte ih u toku rada tamo gde bi trebalo da primenite novo ponaanje. 5. Uradite odmah zadatke koji se nalaze na kraju pojedinih lekcija. Iako izgledaju jednostavno i ne preterano atraktivno to su jednostavne a efektivne tehnike i navike koje e vam pomoi da najbre ovladate primenom vetine u praksi. 6. Po zavretku tekstualnog dela treninga i preenog Trening prirunika presluajte Audio trening sekciju, jedan trening dnevno radi paljivijeg sluanja. . 7. Snimite audio treninge i presluavajte ih dok putujete na posao ili sa njega. Neka vam poslue kao pesonalni motivacioni trener i podsetnik na tehnike kojima se ova vetina najefektivnije primenjuje u praksi. 8. Pripremite se za polaganje testa ponovnim itanjem tekstualnog dela treninga i paljivim presluavanjem i zapisivanjem najvanijih tehnika iz audio treninga jer se odgovori na sva pitanja iz testa znanja nalaze u te dve trening sekcije. Puno uspeha u treniranju i osvajanju Sertfikata Va personalni trener mr Zvonko Popovi

Trening broj 1. Upravljanje vremenom i uspeh

Kada se pomene pojam upravljanje vremenom ljudi veinom pomisle na upravljanje dnevnim aktivnostima ili... Kako uraditi to vie i uivati to vie za 24h?

Meutim, ovaj pojam pored kratkoronog ima isvoju dugoronu dimenziju koja ukljuuje upravljanje vremenom koje imate u ivotu ili... Kako ostvariti uspeh u ivotu i imati vie sree i radosti u vremenu koje nam je dodeljeno?

Traenje pravog odgovora emo poeti od te ire slike i uticaja dobrog upravljanja ivotnim vremenom na va uspeh u ivotu. Kada u tom irem okviru sagledate pravila sa lakoom ete ih primeniti i na jedinicu vremena koja se zove dan ili jo ue radni dan i sve to u njemu moete uz dobro planiranje i organizaciju da uradite. Prvi princip: Postoji uzrono posledina veza izmeu vetine upravljanja vremenom i uspeha u ivotu koja kae ako bolje upravljate vremenom imaete vie uspeha u ivotu. Ovaj princip je postao nauna injenica sredinom prolog veka kada je obavljeno istraivanje na Harvardu na jednoj generaciji studenata. Uporeujui rezultate koji su ovi studenti postigli u ivotu 25 godina posle zavretka studija dolo se do sledeeg: Samo 3% studenata je imalo jasne ciljeve i planove za budunost (ta tano ele da budu, da ostvare, da imaju...) a 97% je imalo nejasne elje i ciljeve. Ovih 3% je posle 25 godina zaraivalo deset puta vie od totalnog zbira zarada preostalih 97% studenata.

Ta injenica koja se potom potvrdila i u drugim istraivanjima je neosoporno ukazala na vezu izmeu postavljanja ciljeva i uspeha. Budui da su pravi ciljevi uvek vremenski oganieni i da se ostvaruju planski ili obavljanjem stvari po redosledu prioriteta utvrena je veza izmeu upravljanja vremenom i postavljanja ciljeva.

Drugi princip: Postoji uzrono posledina veza izmeu postavljanja ciljeva i uspevanja u ivotu koja kae ako bolje postavljate ciljeve imaete vie uspeha u ivotu. Postavljanje ciljeva je zasebna vetina ali komplementarna vetini upravljanje vremenom kao nijedna druga. Postavljanje cljeva poinje sa vaom definicijom uspeha ili onoga to elite u ivotu da: Budete Radite Imate Ciljevi moraju imati: Goruu elju iza sebe koja je pogonsko gorivo za njihovo ostvarivanje Ciljevi moraju biti: Specifini to jasnije i detaljnije definisani Merljivi da moete pratiti progres i znati kada ste ih ostvarili Vremenski ogranieni do kada ete ih tano ostvariti Zapisani kao pozitivna personalna izjava i obeanje Proces upravljanja ivotnim vremenom poinje postavljanjem ciljeva i rokova za njihovo ostvarenje.

Uradite vebanje broj 1. u vaem trening priruniku.

Trening broj 2. Vizija uspene linosti i njeni ciljevi

Svaki ovek ima neku oblast u kojoj je jako dobar i ima itav spektar stvari koje eli. Cilj je: Tu nejasnu predstavu uiniti kristalno jasnom to jest izotriti svoju metu. Identifikujte ta je to to volite i elite u ovom ivotu koja je to oblast u kojoj ste posebno dobri. Napravite spisak stvari koje volite i elite. Zapiite oblast ivota i rada ili vie njih u kojima iskazujete veu sposobnost nego u drugima.

To su dve ravni u kojima se moraju nalaziti i vai ciljevi. Ako nemate jasnu sliku o tome ta treba da postanete a elite neto vredno i veliko da budete to je isto kao da hoete da izgradite velianstvenu palatu bez ikakvog plana gradnje. Bez plana gradnje nema ni dobre graevine. Bez vizije linosti nema ni palate linosti. Jedna od tehnika za stvaranje vizije vae linosti jeste da zamislite sebe za dvadeset godina i zapiete sve to biste voleli da budete, radite i imate. Da biste lake stvorili svoju viziju odgovorite na sledea pitanja i zapiite ih: Imate li jasnu viziju sebe za dvadeset godina? ta radite? Gde i sa kim ivite? Kakav je kvalitet vaeg ivota? Sa kim se druite? Kakva kola vozite, Kolika vam je kua, Gde idete na odmore? Kome pomaete? ta gradite, razvijate, negujete? Koga i ta volite... Druga je takozvani test stolice na ljuljanje. Zamislite da imate osamdeset i pet godina da sedite na tremu kue u stolici na ljuljanje. Razmiljate o svom ivotu unazad iz perspektive oveka koji vie nema ni snage ni mogunosti da promeni neto u svom ivotu.

Zapitajte se ta je to zbog ega se kajate to niste uradili, doiveli, imali, videli, osetili...zapiite to i imaete spisak stvari koje vaa linost najvie eli da ostvari. Trea je tehnika test kontrasta. Ako ne znate ta tano volite ili ne moete da se odluite onda zapiite sve to ne biste voleli da budete, radite, imate. Kada napravite taj spisak pored svake od tih izjava postavite njen kontrast ili opozit. Ne bih voleo da budem debeo dakle voleo bih da budem vitak. Ne bih voleo da budem siromaan, voleo bih da budem imuan. Taj spisak je najpribliniji spisak vaih istinskih elja. Doterajte ga malo i prevorite u viziju svoje linosti. Vidite sebe kako izgledate, radite i imate sve to ste zapisali u svojim mislima. Ne naputajte tu sliku nikada, samo ugraujte u nju vie detalja i vie oseanja. Da biste identifikovali oblast rada u kojoj ete najvie uspevati i uivati odgovorite sebi na sledea pitanja napismeno: Koje teme prvo privuku vau panju kada ste na internetu ili u knjiari? Koji dokumentarni i informativni program volite da gledate na televiziji? U kojim aktivnostima najvie uivate dok ih obavljate na vaem poslu, u drutvenom ivotu ili u porodinom ivotu? U kojim aktivnostima se u potpunosti uivljavate i predajete bez ostatka?

Prouite svoje odgovore i selektujte jednu oblast uspeha koja vam znai vie od drugih i proizvedite je u vau glavnu oblast uspeha u ivotu. Odmah je stavite na vrh svoje liste za postavljanje ciljeva. Uporedite viziju svoje uspene linosti sa ovom oblau i definiite glavni cilj koji definie ono to elite da radite i budete u ivotu. Ovde je potrebno znati da je svaka odluka bolja od neodlunosti. Hrabrost u odluivanju je ono to razlikuje uspene od neuspenih ljudi. Postavljanje ciljeva je zasebna i veoma vana vetina. U ovom treningu smo vam dali samo naznake prve faze postavljanja ciljeva. Savet: Ovladajte vetinom postavljanja ciljeva kroz poseban trening program.

Uradite vebanja broj 2. i 3. u vaem trening priruniku.

Trening broj 3.

Razumevanje osnovnih elemenata

Ovo su glavni elementi upravljanja vremenom: 1. Postavljanje ciljeva 2. Podela ciljeva po prioritetima 3. Planiranje aktivnosti za postignue ciljeva 4. Prioritizacija planiranih aktivnosti 5. Analiza trenutnog korienja vremena 6. Identifikacija utroenog vremena na ciljeve visokog i niskog prioriteta 7. Targetovanje 50% vremena na ostvarenje aktivnosti visokog prioriteta Razumevanje ovih elemenata e vam omoguiti da definiete i poreate po redosledu vanosti glavne poslovne ciljeve koje treba da ostvarite. Moiete takoe da utvrdite da li ste izdvojili dovoljno vremena za glavne aktivnosti, najvee probleme i najbolje anse koji vode do ostvarenja ciljeva na vreme. Prvi korak ka uspenom upravljanju vremenom je dakle postavljanje ciljeva a za taj korak je vano da odluite ta tano elite da ostvarite. Manje od 3% populacije ima jasno definisane ciljeve i standard personalnog uspeha. Da li treba da udi procenat od samo 2% uspenih.

Postoji nekoliko tipova ciljeva: Personalni Porodini Poslovni

Dovoenje tipova ciljeva u balans je jedan od najvanijih ciljeva.

Postoji podela ciljeva po vremenskom ogranienju: Kratkoroni - od nedelju dana do tri meseca

Srednjeroni - od tri meseca do godinu dana Dugoroni - od godinu dana do pet godina

Vi odluujete o vremenskom okviru ciljeva ali rokove ne treba rigidno fiskirati da ne postanu preoptereenje. Zadatak: 1. Razvrstajte svoje ciljeve u tri tabele: Personalne, Porodine i Poslovne 2. Stavite pored svakog od njih oznaku vremenskog ogranienja 3. Poreajte ih u tabeli poevi od dugoronih

Trening broj 4. Osnove planiranja

Oni koji ne uspeju da planiraju, planiraju da ne uspeju.

Definisanje ciljeva, prioriteta, radnih zadataka, rokova, budeta, upravljanje vremenom, projektima, strategijsko liderstvo samo su deo vanih menaderskih aktivnosti koje povezuje jedan zajedniki pojam Planiranje.

Uinak pojedinca, tima i organizacije je do te mere uslovljen planiranjem da je ono postalo jedna od glavnih menaderskih aktivnosti uopte. Planiranje ukljuuje selekciju ciljeva i akcija potrebnih za njihovo ostvarenje. Zahteva takoe vetinu donoenja odluka ili sposobnost da izaberete izmeu mnogih alternativa buduih akcija. Planiranje omoguava i racionalan pristup odabranim ciljevima i na taj nain se vre znaajne utede u vremenu implementacije. Jedan dan planiranja tedi deset dana realizacije!

Planiranje se bavi organizovanjem buduih akcija u kojem odreujete ta treba da se dogodi, ko treba to da uradi i do kada treba da zavri da bi se cilj postigao. Ciljevi moraju biti specifini i merljiiv da bi mogli da omogue evaluaciju napredovanja. Svakoj akciji se odreuje nivo prioriteta to omoguuje raspodeljivanje odgovarajueg nivoa resursa. 1. Planiranje treba zapoeti sa dugoronim planovima treba se prvo fokusirati recimo na godinje planove. Poto isplanirate godinje planove i razdelite ih po mesecima i nedeljama proverite radne dane koji su vam ostali neisplanirani. Rezerviite ih za razvoj projekata, trening i sline razvojne aktivnosti.

2. Potom kalkuliite sa ukupnim brojem radnih sati koje imate na raspolganju u toku godine. Locirajte dane u kojima su planirane vane poslovne aktivnosti i isplanirajte vreme i resurse za neplanirane poslovne krize, greke ili izmene rokova.

3. Napravite Akcioni plan za sve vanije poslove i ciljeve u kojem ete razdeliti posao na male aktivnosti i definisati vremenske rokove za svaku od njih a potom ih obavljati i obeleavati dnevno one koje su zavrene. Svaki pa i najmanji pomak treba na neki nain proslaviti jer to motivie. Setite se reenice velikog Henri Forda: Nijedan posao nije teak ukoliko ga razloite na male poslove.

4. Konano planirajte svaki dan. Prvo definiite broj radnih sati dnevno koje imate na raspolaganju a potom odredite vae kljune radne sekvence tako to ete opredeliti vreme za sve glavne menaderske aktivnosti Upravljanje, Planiranje, Organizovanje i Kontrolisanje. Zapiite svoju dnevni plan obaveza (To Do list) i izvrite procenu poslova Ne treba se plaiti da e vam ovako isplaniran poslovni ivot biti isuvie predvidljiv i uzbudljiv koliko i prirunik za korienje ve maine. Pre svega nepredvienih dogaaja se neete osloboditi i uzbuenja vam nee nedostajati. Dobro planiran posao ima vie ansi za uspeh a uspevanje je uvek uzbudljivo. Meutim najveu dobit ete imati u vaem privatnom ivotu koji e dobiti vie prostora i nov kvalitet zbog dobre organizacije profesionalnog vremena. Rezultati istraivanja ameriog eksperta Dr. De Woot-a jasno pokazuju da veina menadera u razvijenim zemljama troi samo 3% vremena na poslove koji bi znaajno podigli njihov radni uinak.. Planiranje je zasebna vetina i jedna od etiri najvanije menaderske aktivnosti. U ovom treningu smo vam dali samo osnove planiranja. Savet: Ovladajte vetinom Planiranja kroz poseban trening program.

Uradite test samoprocene u trening priruniku.

Trening broj 5. Analiziranje vaeg vremena

Postoje dve injenice o vremenu koje treba da znate: Prva, imate tano 24h ili 1.440 minuta svakog dana. to iznosi 168h nedeljno i 8.760h godinje. Druga, svi imamo istu koliinu vremena na raspolaganju.

Pitanje nije: Gde da pronaemo vie vremena. Pitanje je: Kako da postignemo vie za isto vreme.

Tabela prikazuje tipian presek nedeljnih aktivnosti i naina na koji troimo nae vreme: Vreme na poslu (9h po danu) Putovanje do kue (1h po danu) Obedovanje ( 2h po danu) Spavanje ( 7h po danu) Kupanje i oblaenje ( 1h po danu) Total 45 5 14 49 7 120

Ovo znai da vam je ostalo 48h u toku nedelje da potroite na stvari kao to su: Porodica Personalni razvoj Igranje sa decom Plaanje rauna Kupovina u radnjama Sreivanje bate ienje kue Odravanje kola Gledanje televizije itanje novina Dokolica ----------------------------------

Ako ovaj tipian presek uglavnom odgovara vaem ritmu onda imate otprilike 48h za druge aktivnosti koje nisu posao ili rutinski dnevne obaveze. Ako imate posao koji vam oduzima 55h nedeljno onda imate samo 38h za druge aktivnosti.

Trening broj 6.

Postoje dve stvari koje su ljudima najtee: da razmiljaju i da obavljaju stvari po redosledu vanosti. Po tome se razlikuju amateri i profesionalci. asopis Bits & Pieces

Uspeh je progresivno napredovanje ka unapred odreenom cilju.

Kada pogledate ovu definiciju uspeha odmah uoite vanost odreivanja prioriteta i sposobnosti da se stvari obavljaju prema redosledu vanosti. vajcarski ekonomista Pareto tvorac je uvenog principa 20/80 po kojem se utvruje odnos izmeu obavljanja bitnih stvari i uticaja na ukupnu efektivnost ljudskog rada.

Taj Paretov princip je posle svoje velike potvrde u praksi postao jedno od najkorisnijih orua za odreivanje priorirteta.

Sutinska tvrdnja koju je Pareto nauno potkrepio glasi: 20% stvari koje obavljate u toku dana stvara 80% vaih ukupnih rezultata. Ako dakle ponete da troite vie svog vremena, energije, novca i kadrova na obavljanje vaih najvanijih prioriteta vi ete udvostruiti ili vie puta poveati obim vaih rezultata.

Primeri Paretovog Principa: Proizvodi: Panja: Posao: Upravljanje: Proslava: 20% vaih proizvoda donosi 80% vaeg profita 20% ljudi uzima 80% naeg vremena 20% naeg rada daje nam 80% zadovoljstva 20% ljudi u organizaciji donosi 80% odluka 20% gostiju pojede 80% hrane...

Zadatak: Proverite vrednost ove proporcije u praksi tako to ete analizirati svoje poslovne aktivnosti i rezultate.

Trening broj 7.
PREGLED TROENJA VREMENA Ako hoete da budete uspeni u upravljanju vremenom kljuno je da saznate na koji nain troite svoje vreme. Ako ste fokusirani na rezultate onda je kljuno da otkrijete kada ste produktivni a kada niste.

Najbolji nain da izvrite pregled je da vodite zapisnik o svojim dnevnim aktivnostima i vremenom koji ste na njih utroili. Da biste to uspeno obavili sledite sledea uputstva: Zapiite granina vremena. Kada ustajete i kada odlazite u krevet na spavanje. Zapiite sve aktivnosti koje ritualno obavljate svakog dana kao tuiranje, itanje novina, obedovanje, vonja kui sa posla i slino. Unesite sastanke i ostale obaveze koje ste imali tog dana. Dodajte sve druge poslove i aktivnosti koje ste obavili u toku dana. Izmerite duinu vremena koju ste potroili na svaku od tih aktivnosti. Zaokruite sve to ste postigli ili zavrili tog dana. Sainite svoju listu postignua. Izdvojte oblasti u kojima niste bili produktivni ili niste iskoristili svoje vreme na najbolji mogui nain.

Najbolji nain je da zapisujete svaku aktivnost u trenutku kada se zavrila i to zajedno sa vremenom koje ste na nju potroili. Nemojte pokuavati da se prisetite aktivnosti a jo manje vremena koje ste na njih utroili naknadno jer tako neete dobiti preciznu sliku.

Trening broj 8. PARETOV PRINCIP

Delotvornost je osnova opstanka. Efikasnost je osnova uspeha. Don Maksvel

Svako ko upravlja ljudima mora da izgradi svoj odnos prema Paretovom principu i da ga ukljui u svoje odluke. 20% ljudi u nekoj kompaniji je odgovorno za 80% rezultata. Kada znate za ovu injenicu ta ete preduzeti da poveate produktivnost u vaem timu?

Probajte sa sledeom strategijom: 1. Napravite spisak od 20% najproduktivnijih ljudi 2. Provedite 80% vaeg vremena na poslu sa tim ljudima 3. Potroite 80% vaeg novca za razvoj ljudi na tih 20% najboljih 4. Definiite 20% vaih poslovnih aktivnosti koje daju 80% rezultata i preusmerite svoje najbolje ljude na te poslove 5. Zahtevajte od 20% naboljih ljudi da pronau 20% najboljih u njihovim timovima i da ih razvijaju kroz trenerski i mentorski rad

Zadatak: Zapiite kada ete poeti da sprovidite ovu strategiju. Do kada ete je u potpunosti usvojiti i uiniti delom svoje poslovne prakse.

Trening broj 9.
PREGLED TROENJA VREMENA

Ako hoete da budete uspeni u upravljanju vremenom kljuno je da saznate na koji nain troite svoje vreme. Ako ste fokusirani na rezultate onda je kljuno da otkrijete kada ste produktivni a kada niste.

Najbolji nain da izvrite pregled je da vodite zapisnik u formi tabele o svojim dnevnim aktivnostima i vremenom koji ste na njih utroili. Napravite tabelu sa tri kolone: Vreme, Aktivnost, Total. Primer tabele za pregled troenja vremena. Vreme 7:00 7:15 7.30 7:45 8.00 8.15 8.30 8.45 9:00 Aktivnost tranje tuiranje doruak prevoz do posla planiranje dnevnih obaveza i aktivnosti jutarnja kafa i novine sastanak sa timom Total 30' 15' 15' 30' 15' 15'

Podelite vreme na skevence od 15 minuta i zaponite sa vremenom kada ustajete a zavrite sa vremenom kada idete na spavanje. Beleite svaku aktivnost i utroeno vreme. Ovakav pregeled troenja vremena treba raditi najmanje etiri puta godinje.

Pregled troenja vremena e vam pomoi da stvarno sagledate nain na koji troite svoje vreme, da uoite i eliminiete prazne hodove i potroae vremena, i fokusirate vie vremena i energije na najproduktivnije aktivnosti, ljude i poslove.

Uradite vebanje broj 4. u vaem trening priruniku.

Trening broj 10. ZNAAJ PRIORITETA

Razlog zbog kojeg se ne ostvaruje veina glavnih ciljeva je taj to ljudi prvo ulau vreme na obavljanje manje vanih stvari. Robert Mekejn

Da li ste skoro gledali dresere ivotinja u cirkusu ili na televiziji? Da li ste se ikada upitali zato dreseri lavova, pored bia, unose i slomljenu drvenu stolicu u kavez i mau njome lavovima ispred oiju?

Jasno vam je bilo, i kada se bili dete, da lav jednim udarcem moe da slomi stolicu i ostavi dresera bez zatite. Pa, emu onda stolica ili zato je lav ne slomi? Dreser ustvari okree etiri nogara u pravcu lava koji predstavljaju etiri take na istoj razdaljini koje treba da privuku panju ivotinje. Lav se fokusira na sve etiri take odjednom, ne zna na koju prvo da nasrne i ta ga rasuta panja paralie. Na taj nain mona ivotinja postaje mirna, slaba i trenutno onesposobljena. Nemojte sebi da postavljate vie prioriteta odjednom jer to ni lav ne moe da savlada. Ili jo bolji savet: Nemojte sami sebe da krotite i oduzimate snagu neophodnu za uspeh. Vaim najmarljivijim zaposlenima zatraite da vam naprave listu aktivnosti i prioriteta. Proite sa njima tu listu i skinite im 20% aktivnosti sa liste a 20% najvanijih obeleite kao prioritet koje treba prvo da obave.

Ovo je najvea pomo koju moete da uradite za svoje najbolje ljude a koja e vam ujedno doneti velike rezultate.

Trening broj 11.

UPRAVLJANJE VREMENOM I POSTIZANJE CILJEVA

Sledea etiri koraka e vam pomoi da bolje upravljate svojim vremenom i postiete vie rezultata. Korak 1. Sainite listu svih poslova i aktivnosti koje treba da obavite u toku dana. Korak 2. Definiite nivo prioriteta svake aktivnosti i zadatka. Jedno je izvesno. Moete dobro da obavljate samo jednu po jednu stvar a loe vie stvari odjednom. Uvek prvo obavite najvanije poslove iako oni izgledaju najtee. Ako morate da progutate pet aba prvo progutajte najveu, kae indijanska poslovica.

Sledee etiri kategorije zadataka e vam pomoi da bolje definiete svoje prioritete. Kategorija A. (velika vanost, velika hitnost) Zadaci kategorije A se lako prepoznaju. Ako ih ne obavite desie se posledice ili loe stvari po vas. Mnogi poslovni ljudi i menaderi su izgubili posao ili radno mesto jer nisu prepoznali i ispotovali zadatke iz kategorije A. Prvo se prihvatite ovih zadataka. Kategorija B. (velika vanost, mala hitnost) Zadaci kategorije B se takoe lako prepoznaju ali se lako i odlau. To su zadaci ili aktivnosti tipa odlazak na seminar za upravljanje vremenom. Nije bitno da odmah to obavite ali, ako obavite to na vreme nauiete da upravljate vremenom ranije. Postavite rokove za njihovo ispunjenje i radite na njima po malo svakodnevno. Kategorija C. (mala vanost, velika hitnost) Zadaci kategorije C su rutinski poslovi koje radite svakodnevno. Pisanje izvetaja je dobar primer. Ovi zadaci postaju kategorija A 15 minuta pre roka. Pronaite brz i delotvoran nain na koji ete ovaj posao obaviti bez mnogo linog angaovanja. Ako je mogue delegirajte ga saradniku koji moe da ga obavi. Kategorija D. (mala vanost, mala hitnost) Zadaci kategorije D su oni koje bi voleli da skinete sa vrata ali ne postoji kazna ako ih ne obavite. Papirologija, nesreen radni sto i slino. Sakupite sve papire i sredite ih za pola sata, dajte nekom drugom da to obavi ili nemojte uopte to da radite.

Uradite vebanje broj 5. u vaem trening priruniku.

Trening broj 12.

FOKUS PITANJA Nisam radio ni minuta u svom ivotu. Ja sam samo uivao u onome to sam voleo da radim. Edison Tri fokus pitanja za lake definisanje prioriteta ta se od mene tano zahteva na poslu?

ta je to to ja treba da uradim a niko osim mene to ne moe trenutno da uradi? Ovde se otvara prostor za razumevanje poslova koje moete da prenesete na druge.

Koje su to aktivnosti uz pomo kojih ostvarujem najvee rezultate?

Postavljajte ovo pitanje i vaim saradnicima: Da li radim ono to najbolje umem i da li ostvarujem najvei rezultat koji mogu za kompaniju? Tri su uobiajena problema u kompanijama koje treba da otkrijete i iskorenite: Zloupotreba: Premalo zaposlenih radi previe Beskorisna upotreba: Previe zaposlenih radi premalo Pogrena upotreba: Previe zaposlenih radi pogrene stvari.

Napravite analizu aktivnosti i rezulatata vaeg tima prema ovoj tabeli ta je to to me ispunjava najveim zadovoljstvom na poslu?

Postavite isto pitanje i lanoma vaeg tima moda dobijete interesantne odgovore koje moete koristiti u delegiranju poslova i za moitvaciju. Ljudi najbolje uspehe postiu u poslovima u kojima uivaju dok ih obavljaju.

Uradite vebanje broj 6. u vaem trening priruniku.

Trening broj 13.

UPRAVLJANJE VREMENOM I POSTIZANJE CILJEVA Analiziraemo sada korake 3 i 4. Korak 3. Napravite podkategorije svakog prioriteta. Kad obeleite zadatke kategorije A odredite koji je od njih najurgentniji i najbitniji za va uspeh i obeleite ga kao A1. Isto uradite sa drugim po vanosti A2 a potom sa svim ostalim kategorijama proriteta.

Saveti za rad sa prioritetima: Prvo uradite svoje A prioritete Radite na B prioritetima svakog dana Posveujte manje panje i energije prioritetima C Delegirajte ili degairajte prioritete D Korak 4. Identifikujte potroae vremena (time wasters) ta je to to jede ili uludo troi vae vreme? Sledea lista prikazuje tipine jedae vremena na poslu. Obeleite one za koje mislite da vam troe najvie vremena. Druenje Gubljenje stvari Papirologija Ispravljanje tuih greki Reavanje problema - gaenje poara Nejasne direktive predpostavljenih Odlaganje, odugovlaenje Teak saradnik Neproduktivan sastanak Prekidanja i smetanja od saradnika Otvaranje gomile mejlova Saobraaj od sastanka do radnog mesta Saobraaj od posla do kue

Jednom kada identifikujete svoje potroae vremena sledite savete za uspeno upravljanje vremenom i brzo ete ih iskoreniti.

Uradite vebanje broj 7. u vaem trening priruniku.

Trening broj 14.

ELIMINACIJA POTROAA VREMENA Ne moemo da poveamo koliinu vremena ali moemo da poveamo koliinu kvalitetno utroenog vremena.

Nekvalitetno ili uludo utroeno vreme je najvei neprijatelj dobrog upravljanja vremenom.

Eliminacija aktivnosti koje vam nekvalitetno troe vreme je jedna od najvanijih vetina u upravljanju vremenom. Najpre prihvatite da e uvek biti aktivnosti koje vam jedu vreme. Traenje perfekcionizma u upravljanju vremenom je do te mere pogreno da se smatra jednim od glavnih uzroka loeg organizovanja vremena. elja za perfekcionizmom je najgora bolest koja ikada napala ljudski rod. Luj de Fonten. Menadersko istrajavanje na obavljanju poslova umesto delegiranja poslova zbog straha da drugi saradnici nee obaviti posao perfektno je jedan od glavnih uzroka menaderske neefikasnosti i loeg timskog rada. Perfekcionizam je i krivac za korienje mikromenadmenta ili menadementa virenjem preko ramena jednog od najneefikasnijih menaderskih stilova u kojem se delegirani posao stalno nadzire a potom vie puta proverava tako da i menader i saradnik troe duplo vreme na isti posao. Identifikovanje potroaa vremena treba ipak poeti od analize ometanja ili prekidanja posla od strane drugih koje menaderi dnevno doivljavaju. Po nekim izvetajima top menaderi su prekidani u poslu svakih osam minuta a prosek ometanja je tri minuta. Ako se tome doda vreme potrebno da bi menader povratio koncentraciju i nastavio posao dobija se raunica od skoro sto dana godinje koje svaki menader na taj nain izgubi.

Ometanja dolaze uglavnom od ljudi, bilo da su to neoekivani posetioci, telefonski pozivi ili prekidi uzrokovani nefunkcionisanjem delova opreme (na primer nestanak papira ili boje u tampau i sl). Najpre odluite koja su to prihvatljiva ometanja a koja nisu. Treba da prihvatite prekidanja od strane klijenata i saradnika kojima je potrebna pomo za obavljanje vanog posla. Prekidi koji imaju pozitivan rezultat i mogu da vas pomere unapred ka ostvarenju vaih ciljeva su prihvatljivi. Prekidi koji nemaju merljiv i jasan znaaj i nemaju efekta na ostvarenje nekog od vaih ciljeva su oni koje treba da eliminiete. Koristite svoju tabelu dnevnih aktivnosti da biste uoili prihvatljiva i neprihvatljiva prekidanja da biste ih stavili pod svoju kontrolu. Postavite sebi cilj da limitirate ometanja na 5% do 10 % od radnog vremena. Najpre uvedite pravilo da ne primate nikoga bez zakazanog sastanka osim izuzetaka koje treba da svedete na minimum. Zadatak: Ako vam ometanja oduzimaju vie od 10% napravite detaljnu analizu ko vas ometa. Koji ljudi i koja oprema? Opremu popravite i napravite regularne preglede koji e iskljuiti zastoje. Ljude obavestite o sluajevima i situacijama u kojima mogu da vas prekidaju.

Osmislite naine za efikasniju komunikaciju koja e smanjiti broj ometanja (mailovi, izvetaji i sl) i obavestite saradnike o mogunostima brze komunikacije sa vama bez iznenadnih prekidanja. Otkriete da 80% ometanja vri 20% ljudi sa kojima radite. Fokusirajte svoju strategiju za eliminaciju ometanja na tih 20% ljudi.

Trening broj 15.

ELIMINACIJA POTROAA VREMENA II Telefonski pozivi su jedan od najeih uzroka gubljenja vremena. Cilj je da ne dozvolite telefonu da kontrolie vas nego vi njega. Odredite sledee: Da li ete telefonirati intenzivno svaki dan ili samo odreenog dana? Da li ete teiti da razgovore obavljate ujutro ili uvee? Ako imate da obavite trideset razgovora da li ete ih obaviti u jednom bloku ili u nekoliko blokova? Kontrolisanje vremenskog trajanja odlaznih poziva je neto to zavisi od vaeg planiranja i pripreme. Priprema znai prikupljanje to vie informacija koje su vam potrebne za postizanje cilja. Sreivanje telefonskog imenika u mobilnom i kompjuteru Pravljenje beleki koje se tiu teme i cilja razgovora Poznavanje navika ljudi koje pozivate e vam omoguiti smanjivanje poziva bez odgovora jer ete znati dan i vreme u kojem ete najpre dobiti tu osobu na telefon i sl. Dobro pripremljen poziv ima vee anse da se posao odmah obavi i utedee vam vreme drugog i treeg poziva da biste sakupili informacije koje su vam potrebne. Efektivno korienje e-maila Sreivanje inbox-a i odgovaranje na mejlove je aktivnost koja je poela da uzima sve vie vremena menaderima i taj trend e se nastaviti. Najpre treba da odredite ta spada u vau kategoriju junk maila a potom treba brisati takve mejlove bez otvaranja. Dobro upravljanje vremenom podrazumeva da ne otvarate mailove u vreme vaeg dnevnog pica ili vremena kada ste na vrhuncu intelektualnih sposobnosti koje treba da angaujete na obavljanju kljunih poslova.

Gubljenje vremena na ekanju. Veliki deo izgubljenog vremena odlazi na ekanje voza, aviona, ljudi, sastanaka, neega da se zavri ili da se zapone i sl. Najee vi ne moete uticati na vreme ekanja ali uvek moete uticati na kvalitetno korienje vremena ekanja. Najbolje iskorienje vremena ekanja moete izvesti uz pomo itanja. Vonju metroom ili vozom moete koristiti za itanje izvetaja ili pisanje pisma. Kada putujete drite uvek fajlove nieg prioriteta uz sebe i radite na njima kad god je to mogue. U kolima koristite mini audio rekodere glasa da biste snimili nove ideje, planove i personalne stvari koje vam se dogaaju. Moete koristiti i audio treninge za razvoj menaderskih vetina. Sastanci u kancelariji. Vreme gubite i na sastancima koje ste vi zakazali i na onima na koje ste pozvani. Bilo da je sastanak sa jednom osobom ili vie treba ga tretirati na isti nain i proizvesti rezultat sa to manje utroenog vremena i broja uesnika. Veinu vremena na sastanku se potroi na diskusiju o dogaajima koji su proli. Obrnite taj procenat u korist buduih dogaaja i videete razliku u produktivnosti i utedu u vremenu. Ne ta smo uradili nego ta emo sada da uradimo - menja itavu perspektivu sastanka i tedi vreme. Definiite format sastanka (informativni ili reavanje problema) i jasan cilj. Odravajte fokus na temi i cilju ili rezultatu koji treba da postignete i utedeete vreme.

Uradite vebanje broj 8. u vaem trening priruniku.

Trening broj 16.

ELIMINACIJA POTROAA VREMENA III

Suoavanje sa poslovnim krizama Nita ne troi vae vreme drastinije od poslovnih kriza i problema.

Koliko god da ste dobar menader krize i problemi e se deavati. Da biste ih drali na minimumu treba sebi da postavljate pitanja kad god se suoite sa krizom: ta sam mogao da uradim da predvidim ovu krizu? ta treba da uradim da se ovakva kriza ne ponovi u budunosti?

Kriza se pojavljuje iz razliitih razloga ali najvie zato to smo neto loe uradili ili to neto nismo uradli. Krize se pojavljuju kada ne reagujemo na vreme i pustimo da mali problem preraste u veliki problem. Ako imate veliki broj kriza nastalih zbog greaka zapsolenih onda treba da proverite vae planove za obuku i razvoj zaposlenih i da im date najvii prioritet. Svaka poslovna kriza e uticati na vae upravljanje vremenom.

Kada se kriza razvije to e dramatino uticti na vau kontrolu potronje vremena zato to e va inicijalni odgovor uglavnom biti da angaujete to vie ruku u gaenju poara. Pravi odgovor je da se uzdrite od takve reakcije i da zadrite krizu u odeljenju ili osobi koja je stvorila krizu, ovi ljudi treba da budu najodgovorniji za razreenje problema.

Moete smanjiti broj kriza na sledei nain: 1. Kontinuirani trening zaposlenih plus odgovarajui nivo nadzora. Obezbedite adekvatan monitoring za delegirane zadatke. 2. Delovanje odmah po pojavi krize bez odlaganja. Ne moete izbei pomeranje vaih planova nastale zbog pomeranja rokova od strane vaeg lidera. Najefektniji nain da se suoite sa takvim ometanjem je da ne prihvatite bezpogovorno novi termin nego da traite sastanak na kome biste prodiskutovali novi rok i posledice koji on ostavlja na obavljanju drugih vanih poslova. esto ni lider ne zna koliku tetu moe izazvati takvo pomeranje a naroito ako je to teta prema klijentu, u tim sluajevima lideri znaju da odustanu od novog roka. Da li je mogue planirati krize unapred? Da, do izvesnog stepena. Kada planirate projekat obavezno sebi i timu postavite sledea pitanja: 1. ta moe da krene loe? Da li postoji istorija problema sa tim korisnikom ili tipom projekta? 2. Da li je nivo komunikacije takav da e kljuni ljudi koji treba da saznaju za problem to u najranijoj fazi i saznati? 3. Koje aktivnosti bi trebalo preduzeti u prevazilaenju problema?

Uradite vebanje broj 9. u vaem trening priruniku.

Trening broj 17.

ELIMINACIJA POTROAA VREMENA IV Reavanje problema je jo jedna vaan segment upravljanja vremenom. Morate razviti jasne procedure koje e vam garantovati da e reenje biti ispravno. Korak 1: Identifikujte problem ne simptom nego koren problema. Korak 2: Analizirajte problem sakupljanjem dovoljnog broja podataka Korak 3: Zajedno sa timom selektujte reenja koristei sakupljene podatke. Koristite tehniku Brainstorming da biste generisali ne standardne opcije. Korak 4: Izaberite reenje i isplanirajte korak pet. Korak 5: Implementirajte reenje. Korak 6: Procenite rezultate. Loe navike kao potroai vremena Eliminacija loih navika koje vas spreavaju da se koncentriete na poslove visokog prioriteta koji su najznaajniji za va uspeh spada takoe u aktivnosti vetine upravljanja vremenom. Loe navike se stvaraju godinama i potrebna je velika koncentracija na pozitivne misli i velik voljni napor da bi se iskorenile.

Svesnost loeg uticaja odreenih navika na efektivno troenje vaeg vremena i u krajnjem rezultatu na va uspeh je presudan uslov za promenu navika.

Sledee navike su meu najveim uzronicima nekvalitetne potronje vremena: 1. Perfekcionizam 2. Neorganizovanost 3. Odlaganje akcije 4. Nesposobnost da se kae ne 5. Negativni stavovi 6. Menaderski stres Perfekcionizam i neorganizovanost smo ve obradili.

Odlaganje akcije Ova osobina je svojstvena svima u veoj ili manjoj meri. Verovatno ste iskusili skakanje na nove mogunosti i odlaganje dovravanja prethodno zapoetih poslova, ili gomilanje nedovrenih poslova. Najee se odlau rutinski, dosadni poslovi koji su u isto vreme i teki ili neprijatni. Meutim svi poslovi bilo kakve prirode da su moraju jednom da se obave. Da li odlaate akcije ili gomilate nedovrene poslove? Da li ekate do poslednjeg minuta da biste dovrili projekat koji radite ve nedeljama? Da li odlaete donoenje vanih odluka koje mogu da ugroze va standard i prihode? Ili volite da odlaete manje bitne odluke koje vam ipak uzrokuju stres? Da li esto ekate na pravo vreme za telefonski poziv ili za razgovor sa efom u vezi obeanja koje nije ispunio? Odlaganje je uvek precizan indikator unutranjeg konflikta. elite neto da uradite ali vas neto spreava. Kako? Moda preferirate da radite neto drugo ili vam je potrebno vreme da biste to uradili bez greke ili se bojite da preuzmete odgovornost ako neto ne bude uraeno kako treba? Na koji nain treba da se uhvatite u kotac sa ovim izazovom: 1. Budite svesni da ete moda koristiti razna ometanja kao izgovor za ne delanje. 2. Budite precizni i jasni u definisanju poetka aktivnosti i zavretka kada pravite listu dnevnih aktivnosti. Odolite iskuenju da budite preterano velikoduni prema sebi u postavljanju rokova. 3. Budite svesni da je potovanje rokova vrhunska tehnika upravljanja vremenom koja vodi ka uspehu. 4. Kreirajte sistem nagrada za sebe. Obeajte sebi odlazak na kafu i kolae u omiljeni kafe kada zavrite posao na vreme. Jo jedna od vanih stvari je kontrola brige i negativnih misli. Setite se uvek misli: Ako biste vreme koje troite na brigu da li ete obaviti zadatak kako treba, potroili na obavljanje tog zadatka, ne biste imali o emu da brinete.

Trening broj 18.

ELIMINACIJA POTROAA VREMENA V Rei NE ?! Kada vam drugi trae da obavite neke stvari za njih, bilo menaderi ili kolege, kolike su anse da ete im rei Da? ak iako znate da e to ugroziti va posao i planove i znate da neete uspeti da zavrite njihov posao na vreme koje oni zahtevaju kolike su anse da ete im rei Da? Ako je odgovor -velike anse - onda ste vi osoba koja odlae akciju i jede sopstveno vreme. Osvestite vau lou naviku da prihvatate obaveze i poslove drugih bez snage da kaete NE. Zato se plaite da kaete Ne? Razlog je esto u vaem strahu da ete uznemiriti ili razoarati ljude to e za posledicu imati nepotovanje ili odbacivanje vas kao osobe. Moda mislite da e vam njihova pomo trebati u budunosti pa ih ovako zaduujete? Ako niste u stanju da kaete NE na jedan neagresivan i nenapadan nain to je pokazatelj niske samouverenosti. Sticanje samouverenosti dolazi i od sposobnosti da se kae NE. Sposobnost da se kae NE na neagresivan i miran nain se stie kroz vebu. Klju je u tome da izbegnete da se izvinjavate i dajete duga objanjenja zato odbijate to da uradite. Predlog za alternativnu akciju ili reenje je uglavnom prihvatljivo. Takoe treba da delujete samopouzdano i zadrite kontakt oima sa osobom.

Sve to treba da radite jeste da ostanete fokusirani na poslove visokog prioriteta koji vas vode do ostvarenja vaih ciljeva. Da biste to postigli morate da stanete iza svojih prava da izrazite oseanja, misli i potrebe na jedan direktan i iskren nain.

Rei NE nema veze sa dominiranjem i neuvaavanjem drugih koji ne vide stvari na isti nain kao i vi. Ne radi se o negiranju drugih nego o potvrivanju vae linosti. Verovatno neete moi uvek da postavite stvari na va nain ali ete podii svoje samopotovanje i samopouzdanje zbog toga to govorite to to oseate i mislite bez straha a na taj nain ete podii i potovanje drugih za vau linost. Negativni stavovi uzrokuju u prvom redu vei stepen odlaganja i na taj nain loe iskorienje vremena. Reaktivni stavovi (nee moi, nee proi, ne mogu, nisam siguran, neko me spreava...) u kombinaciji sa dominantnim izgovorima (zato neto nee moi da se uradi...) proizvode oseanje ugroenosti, niske energije i blokade aktivnosti. Reaktivni ljudi troe vreme na izgovaranje, brigu, ogovaranje, kritikovanje, kukanje... na sve to proizvodi odlaganje akcije i nagomilavanje poslova i problema, glavnih potroaa vremena. Proaktivni ljudi koji stupaju u akciju odmah i trae samo odgovore (eliminiu izgovore) na pitanje: Kako ovo moemo da uradimo drugaije...su ljudi koji imaju bolje iskorienje svog vremena i postiu vie rezultata. Dobro upravljanje vremenom je nemogue bez razvoja navike Proaktivnosti.

Menaderski stres najee vodi ka sagorevanju na poslu ili kolapsu radnih i fizikih sposobnosti. Jednostavno ljudi koji sagore na poslu od stresa gube ogromno vreme, ne umeju da se organizuju, da planiraju i kontroliu svoj ivot. Ovo su neki od simptoma menaderskog stresa: Naglost ili kratak fitilj ee greke Manji stepen fleksibilnosti Smanjena koncentracija Zaboravnost Loe procene Oseanje umora Loe navike u jelu, piu i puenju

Svesnost je 90% reenja!

Prvi korak u brobi sa menaderskim stresom je svesnost o postojanju kontinuiranog stresa. Mnogi ljudi ne prepoznaju simptome sve dok ne doive nervni slom. Oporavak od kolapsa moe trajati nedeljama, poslovi odloeni, problemi nagomilani, uniten koncept upravljanja vremenom a sve je moglo biti spreeno dobrim planiranjem. Aktivnosti koje mogu da pomognu u veini sluajeva da se stres stavi pod kontrolu: Fizike vebe Vebe relaksacije Vebe disanja Joga Meditacija Ishrana bogata povrem i voem Uenje nove vetine Hobi...

Dobro planiranje i organizovanje svakog dana je aktivnost koja poboljava upravljanje vremenom a istovremeno i upravljanje stresom. Postoji definitivna veza izmeu planiranja slobodnog vremena i uspeha u poslovnim aktivnostima. Planiranje relaksacije u slobodnom vremenu je vana aktinost upravljanja vremenom.

Uradite vebanje broj 10. u vaem trening priruniku.

Trening broj 19.

SAVETI ZA USPENO UPRAVLJANJE VREMENOM

Jedini stvar koja nas sve izjednaava na planeti jeste to da svi imamo istu koliinu vremena u jednom danu. Neki ljudi jednostavno postiu vie za to vreme. Piter B. Stark Jednostavno nemam vremena. Kada god ujete sebe ili druge da izgovaraju ovu reenicu znate da nisu uspeli neto da postignu. Svi oseamo taj pritisak vremena i esto ostajemo bez dovoljno vremena da postignemo sve poslove a razlozi su razliiti: nedostatak prioriteta, nejasni ciljevi, smetnje od drugih, neproduktivni sastanci, neorganizovanost, nemogunost da se kae Ne, neefektivno delegiranje... U nameri da vam pomognem da to ree izgovarate ovu reenicu sublimirao sam prethodne lekcije u deset saveta za uspeno upravljanje vremenom. Koristite ih i poboljajte svoje rezultate.

1. Organizujte svoju radnu sredinu. Da li vaa sredina, ljudi, objekti, pravila i sl. rade za vas ili protiv vas? to vam je radna sredina organizovanija to ete biti produktivniji. 2. Napravite red na radnom mestu tipa svaka stvar na svom mestu. Prosean ovek potroi est meseci svog ivota na traenje izgubljenih ili zametnutih stvari. 3. Napravite dnevnu listu aktivnosti i zadataka. To istina oduzima malo vremena ali garantuje da ete 80% onoga to ste zapisali i uraditi tog dana. 4. Definiite prioritete svakog zadatka i aktivnosti. Obavite prvo one najvanije i najurgentnije. 5. Postavljajte ciljeve. Ako nemate konkretne ciljeve onda nije ni vano kako troite vreme. 6. Objedinite rutinske zadatake i obavite ih brzo u jednom potezu. To tedi puno vremena. 7. Rezerviite vremenske blokove. Blokirajte deo vremena i radite iskjluivo na tom zadatku u tom vremenskom okviru. 8. Iskorenite naviku odlaganja. Napravite listu svega to odlaete. Kreirajte master plan za dovravanje svih odloenih poslova. 9. Delegirajte kad god moete. 10. Testirajte esto sebe pitanjima: Da li je ovo to trenutno radim najbolje iskorienje mog vremena? Za pet godina koji bi zadatak bilo vanije da sam obavio kategorije A ili kategorije B?

Trening broj 20.

DESET MOTIVACIONIH FOKUSA ZA PAMETNO UPRAVLJANJE VEMENOM

Motivacija lina i timska u cilju boljeg iskorienja veremena je jedna od kljunih stvari na koju treba da se fokusirate ako elite bolje rezultate. Fokus na najbolju i najefikasniju praksu je jedan od naina da se motiviete.

1. Imajte plan. Napravite svoju dnevnu listu zadataka (To Do List) Traite od svojih ljudi da imaju takvu listu za poslovne aktivnosti u toku dana. Pregeledajte im tu listu povremeno i dajte svoje komentare. 2. Planirajte mesto za neplanirane stvari. Dajte sebi prostora da se pozabavite sa iznenadnim poslovima i problemima kojih se nekako uvek nakupi. 3. Napadnite prvo najvee poslove. Studije pokazuju da smo najproduktivniji izjutra. Izvrenje velikih poslova na poetku dana e vam uliti novu energiju za nastavak. 4. Postavite sebi desetominutni izazov. Svakog dana izdvojite deset minuta, merite sa tajmerom, i izvrite spremanje radnog stola to bre moete. Red u kancellariji smanjuje nervozu i stres i poslovi se ine lakim za obavljanje. 5. Pretvorite velike poslove u male. Kad imate veliki posao da obavite razbijte ga na sekvence od 10 do 15 minuta. Merite sa tajmerom i uradite samo predvieni obim posla u toj sekvenci. Fokusirajte se samo na zavretak tih sekvenci posla. 6. Nauite da pregovarate za vae vreme. Svaki projekat ima rok ali ako vam treba vie traite i pregovarajte. Iskaite svoje potrebe projektnom menaderu i obezbedite sebi potrebno vreme za zavretak posla. 7. Pomognite drugim kolegama. Ako imate par minuta vremena pomgnite nekome od vaih saradnika, makar da mu neto iskopirate, donesete kafu i slino. Njihova uzvratna pomo e vam znaiti kada vama budu kucali rokovi na vrata. 8. Potujte vreme drugih. Ako vi potujete njihovo vreme oni e se potruditi da ne troe uzalud vae. Svi tedite na vremenu. 9. Neka va rad bude zabavan. Uzmite par trenutaka u toku posla i oslobodite um od briga i obaveza. Naalite se sa nekim iz ofisa, proetajte na kratko i sl. Osveenja uma ine uda u efikasnosti uma. 10. Nagradite sebe i druge. Proslavite svoja postignua, velika i mala. astite sebe ili druge u kafeu, proetajte ili se prosto zavalite u stiolici i odahnite. Mozak ui da pobeuje i motivie se kada oseti zadovoljstvo posle obavljenog posla.