I DEO

NLP KAO MODEl KOMUniKACiJE

U prvom delu knjige objasniemo ne samo ta je to NLP, skraenica za koju su mnogi uli ali nemaju ideju ta ona predstavlja, ve emo to novo znanje iskoristiti da nauimo neto i o nama samima: da shvatimo zbog ega realnost doivljavamo onako kako je doivljavamo, zbog ega reagujemo onako kako reagujemo i zbog ega se esto ne razumemo sa drugima, iako govorimo jasno i precizno.

UVOD
ta je NLP
Postoji nekoliko denicija NLPa. Pre svega, da objasnimo ovu skraenicu. NLP dolazi od sledeih rei: yy Neuro yy Lingvistiko yy Programiranje Re neuro predstavlja na nervni sistem: naih pet ula i nerve kroz koje ona prenose informacije u mozak. To je sposobnost da prenesemo informacije iz okruenja i prevedemo ih u razumljivu formu, uz pomo naeg nervnog sistema. Lingvistika predstavlja na jezik, odnosno rei i reenice uz pomo kojih komuniciramo sa drugima ili sami sa sobom. Na jezik je u stvari nain na koji mi sebi (i drugima) opisujemo ono to ula putem nerava donose u na mozak. Moemo rei i da je to nain na koji komuniciramo i tumaimo iskustva kroz jezik, ukljuujui govor tela, slike, zvukove, oseaj, ukuse, mirise i same rei. I na kraju, re programiranje odnosi se na unutranje programe koji utiu na to kako emo razumeti i reagovati na iskustva koja doi vljavamo. To je ujedno i nain na koji mi konstruiemo sopstvene programe za svoje misli, komunikaciju i ponaanje. Moemo napraviti paralelu sa kompjuterskim programima: mi, dakle, sami sebe programiramo i ti programi kasnije utiu na naa emotivna stanja, reakcije i odluke. Ve ovde se vidi prednost NLPa u odnosu na druge
3

Tehnike za bolji ivot NLP prirunik

komunikacijske modele: ba kao to na kompjuterima moemo promeniti program, isto tako moemo menjati sopstvene programe i time unaprediti svoje raspoloenje, emocije, ponaanje i reakcije. Zbog toga neki NLP nazivaju i (kompjuterskim) programom za mozak. Neurolingvistiko programiranje (NLP) je pre svega modelovanje, a to znai prouavanje naina na koji razmiljamo i komuniciramo sa sobom i sa drugima i razumevanje naina na koje to znanje moemo upotrebiti kako bismo postigli eljene ciljeve. Samo srce ili sr NLPa je modelovanje uspenog ponaanja. Upravo kao rezultat tog modelovanja nastaju mnogobrojne tehnike kojima se slue NLP praktiari. Iako mnogi NLP poistoveuju upravo sa tim tehnikama, to je u stvari teorija: skup principa i pretpostavki o tome kako svet funkcionie (u smislu zakljuaka koje mi donosimo u svojoj glavi), a same tehnike su direktna posledica tih zakljuaka. Evo kako su NLP denisali razliiti autori: yy Sposobnost da se savladaju sopstvena stanja, koristei sopstveni mozak Riard Bendle yy Prouavanje izuzetnog i kako ga reprodukovati Don Grinder yy Stav (bezobzirna radoznalost) i metodologija (modelovanje) koji za sobom ostavljaju niz tehnika Riard Bendler yy Nain da koristimo jezik uma kako bismo dosledno ostvarivali odreene i eljene ciljeve Ted Dejms

Uvod

Upotrebna vrednost
Kao potpuno jedninstvena sinteza neurologije i lingvistike, NLP nam nudi praktine metode za brza lina unapreenja. U nekim situacijama eljene promene nastaju gotovo trenutno, odnosno nakon svega nekoliko minuta praktikovanja odreene metode, i to je jedan od razloga sve vee i sve bre popularnosti neurolingvistikog programiranja. Uopteno, postoje dve osnovne ili glavne oblasti u kojima se NLP najvie koristi. To su: yy Brze i ekasne metode (odnosno obrasci, kako to zovemo u NLPu) za stvaranje promena u ponaanju i yy Napredne strategije za unapreenje komunikacije i uticanja. NLPom se zato danas slue ne samo vrhunski terapeuti, ve i ljudi koji se bave prodajom, marketingom, javnim nastupima i tako dalje. Svuda gde postoji komunikacija, NLP moe doprineti da se ona osnai. A komunikacija je sveprisutna, odnosno, kao to emo kasnije nauiti, mi ne moemo da ne komuniciramo, ak i onda kada utimo. Odmah treba rei da se NLP, u terapeutskom smislu, ne bavi brzim popravkama. U ostalom, jedna od NLP pretpostavki kae da ljudi nisu pokvareni, pa ih zato ne treba ni popravljati. U stvari, ono u ta verujemo jeste to da ljudi poseduju sve potrebne resurse da bi postigli promenu. I upravo emo se time i baviti: otkrivanjem i oslobaanjem skrivenih resursa unutar drugih ljudi ili unutar nas samih, ukoliko radimo na linim promenama. Iako veina psihologa i dalje veruje da se do promena uglavnom dolazi dugim, tekim i ponekad bolnim procesom, to u stvari nije tano. injenica je da razne vrste terapija, od frojdovske pa do danas popularnih, imaju veliki potencijal, meutim, ono u emu se sve one razlikuju od NLPa jeste preterani fokus na sam problem, umesto na kljuno pitanje: Na koji nain je osoba (sistematski) koristila svoj

Tehnike za bolji ivot NLP prirunik

mozak kada je kreirala problem? Uopteno gledano, u naoj kulturi se ne daje preterana panja temi namernog korienja sopstvenog mozga u cilju usmeravanja ivota u eljenom pravcu. Pritom ne mislim na zakon privlaenja ili snagu vizuelizacije, ve upravo na programiranje sopstvenog uma i sopstvene podsvesti, u cilju postizanja onog ka emu stremimo. Ljudi se, naalost, u glavnom koncentriu na probleme, loa iskustva i pogrene pretpostavke, dok je premisa NLPa sledea: umesto da iznova punite svoj um proivljavanjem starih, loih i bolnih iskustava, zato ga ne biste ispunili divnim stvarima? Svi mi koristimo svoj mozak da komuniciramo sa drugima. Neurolingvistiko programiranje je nauka (ujedno i umetnost) o tome kako mi koristimo sopstveni mozak da bismo komunicirali. Dakle, NLP je nauka o tome kako koristiti sopstveni mozak, sopstveni jezik i sopstveno ponaanje da bismo postigli ono to elimo. On ui ljude novom nainu namerne i svrsishodne upotrebe sopstvenog mozga. On unapreuje komunikaciju svake vrste, unapreuje nae zdra vlje dajui nam nove naine da promenimo svoja uverenja o sebi sa mima i pomae nam da vie prodamo, uei nas da shvatimo kako nai kupci donose odluke. On se uvukao u reklame, u vladu, u politike kam panje, u nae kole, u sport, u religiju, u kompjuterske igrice... svu gde gde postoji komunikacija.

NLP ili izuavanje subjektivnog iskustva

NLP se bavi prouavanjem toga kako nastaju naa iskustva: zbog ega ono to doivljavamo, doivljavamo upravo na taj nain. Zbog ega na iskustva reagujemo tako kako reagujemo i zbog ega se oseamo tako kako se oseamo. Takoe se bavi i pitanjem iz ega se sastoje naa iskustva, koji su to elementi jednog iskustva i kako ih doivljavamo, svaki pojedinano. Ako klasina nauka kae da iskustva doivljavamo preko svojih pet ula, NLP nam dodatno objanjava na koji nain koristimo ta ula i kojim redosledom. Ba kao to niemo slova da bismo

Uvod

stvorili rei i kao to niemo rei da bismo dobili reenice, mi niemo i svoje mentalne slike, zvukove i oseaje da bismo dobili trenutak, povezujemo te trenutke da bismo stvorili dogaaje i na kraju niemo dogaaje kako bismo kreirali svoju ivotnu priu. Nain na koji niemo stvari, kao i veze koje izmeu njih stvaramo pravi su uzrok i naih talenata i naih ogranienja. Ovaj proces kreiranja sopstvene realnosti nazivamo stvaranjem line mape, odnosno linog modela sveta. Svako od nas komunicira sa svetom na drugaiji nain, pa su nam samim tim razliite i mape, odnosno pogledi na svet. To znai da mi na neurolokom nivou kreiramo svet onakvim kakav mi mislimo da jeste, a onda se u skladu sa tom kreacijom ponaamo. Svako od nas procenu (pa samim tim i odluku) o tome ta moemo i ta ne moemo donosi na osnovu ivotnih iskustava i pritom je veina tih procena zasnovana na onome na ta smo obraali panju. One potom kreiraju nae vrednosti i formiraju naa uverenja o tome ta je svet. Veinu tih procena doneli smo sluajno, odrastajui kroz ivotna iskustva i sluajui ljude oko sebe: roditelje, uitelje i prijatelje. Pa ak i ukoliko su te vrednosti i ta uverenja nekada bili korisni, oni to danas moda vie nisu, ali ljudi se i dalje ponaaju kao da su to jedine istine. Zbog toga je ovek proizvod sopstvene mape sveta i zato se svi nai talenti i sva naa ogranienja nalaze u unutranjem, a ne u spoljanjem svetu. Ali to ne treba da nas brine, jer ba kao to smo zahvaljujui sluajnosti nauili da budemo to to jesmo, mi moemo nauiti i da namerno kontroliemo svoj um i mozak kako bismo nauili da budemo drugaiji. Veina ljudi e esto svoju pasivnost pravdati reima: Ja to ne znam ili nisam to nikada uio, zato to veruju da sa prestankom mladosti prestaje i sposobnost za uenje. Meutim, mi uimo svakog dana i dovoljno je samo prisetiti se ta smo sve nauili u poslednjih godinu dana, na primer. Ljudi imaju neverovatno veliku sposobnost da ue

Tehnike za bolji ivot NLP prirunik

i samo su pogrena uverenja ta koja tu sposobnost sputavaju. ak i savremena nauka danas shvata da ovek, u bilo kom ivotnom dobu, uei neto novo, pokree nove neurone i razvija nove veze meu njima. U NLPu svako ogranienje posmatramo kao vetinu. Moda nam ta vetina naizgled ne donosi nita korisno, ali mi smo je ipak razvili iz nekog razloga. Osoba koja se boji lifta, na primer, razvila je tu vetinu kao model zatite od opasnosti koje vrebaju tokom vonje liftom. Poenta je da svaku vetinu, dakle svako nae ogranienje, moemo promeniti tako to emo nauiti da prekinemo automatske obrasce i preusmeriti mozak u drugom smeru. Kae se za NLP da je to softver (kompjuterski program) za ljudski mozak zato to se fokusira na procese. Jedan praktiar NLPa nikada nee pitati klijenta zbog ega ima problem, ve e eleti da sazna kako problem nastaje, kako se ispoljava i kako se dolazi do njega. Moete to posmatrati kao kuvaricu koja priprema kolae. Nju ne zanima zato se taj kola zove tako kako se zove i ne zanima je zato izgleda tako kako izgleda, ve je koncentrisana na njegove sastojke i redosled njihovog dodavanja. Jer, sloiete se, nije dovoljno da samo skupite sve sastojke na gomilu, izmeate ih i ubacite u rernu. Dobili biste sve samo ne onaj ukusni i mirisni kola koji ste oekivali. Kada ovo primenimo na nau realnost, videemo da je ona nita drugo do redosled stvari na koje fokusiramo panju kroz naa ula i nain na koji je konstruiemo u svojoj glavi. I ba kao to na TV aparatu moemo da podeavamo osvetljenje, kontrast i boju, to moemo da radimo i u svome mozgu.

KAKO DOiVlJAVAMO REAlnOsT

Model komunikacije i linosti
Da bismo shvatili zbog ega postoje razlike u ponaanju ljudi i zbog ega dolazi do promena u ponaanju pojedinca, moramo najpre razumeti na koji nain mi doivljavamo realnost. I tek onda kada shvatimo na koji nain komuniciramo sa sobom i sa drugima, biemo spremni da ekasno pomognemo drugim osobama da promene svoje ponaanje. ovekov doivljaj realnosti bi se u najkraem mogao opisati na sledei nain: kada se dogodi neki spoljanji dogaaj, mi najpre kreiramo internu (odnosno vlastitu ili linu) predstavu tog dogaaja (ili skraeno: I/P). Taj I/P se potom kombinuje sa naom ziologijom i to konano kreira neto to u NLPu zovemo stanje. Kada kaemo stanje mislimo na emotivno stanje pojedinca. I zato, kada uzmete u obzir da je ivot oveka nita drugo do jedno veliko arenilo razliitih stanja u koja ulazi, onda vrednost shvatanja komponenti koje utiu na kreiranje tih stanja postaje vie nego oigledna. Stanje u kom se trenutno nalazite je kombinacija vaih internih slika, zvukova, oseaja i unutranjih dijaloga. Isto tako bilo koje drugo stanje u kom se moete nai takoe je rezultat ovih inilaca. Da pojasnimo ovo malo detaljnije. Spoljni dogaaj dolazi do naeg mozga prolazei kroz nae ulne kanale, a to su: yy Vizuelni odnosno stvari koje vidimo u svom umu (to jest, zamiljamo ih) ili u stvarnosti (odnosno realnosti).
9

10

Tehnike za bolji ivot NLP prirunik

yy Auditorni zvuci ili rei koje ujemo. Takoe ih ujemo eksterno (ulom sluha) ili ih zamiljamo u svom umu. yy Kinestetiki oseaji koji dolaze preko koe, kao to su dodir, toplina ili tekstura predmeta, ali isto tako i bilo koja emocija. yy Olfaktorni mirisi koje osetimo ili zamislimo. yy Gustatorski ukusi koje osetimo ili zamislimo. Kako spoljanji dogaaj, prolazei kroz te kanale dolazi do naeg mo zga, on se tamo najpre ltrira (vrlo brzo emo objasniti o kakvom ltriranju je re) i mi potom obraujemo, odnosno procesiramo informacije o tom dogaaju, pre nego to ga uopte postanemo svesni. Procesiramo ga tako to briemo, izvremo i generalizujemo ono to dolazi (kroz naa ula) do mozga. Upravo ovi procesi objasnie nam zbog ega dve osobe reaguju potpuno razliito na jedan isti dogaaj.

Brisanje
U svakom trenutku oko nas se deava na hiljade dogaaja. Meutim, kapacitet svesnog uma je izuzetno mali i on ne moe da obradi sve te informacije, pa zbog toga mora doi do brisanja nepotrebnih informacija. Mi to inimo tako to selektivno obraamo panju na samo neke aspekte svog iskustva, dok sve ostale ignoriemo. Drugim reima, ono na ta smo trenutno fokusirani (najee ulom vida, ali i nekim drugim ulom) su jedine informacije koje e (delimino) dopreti do nae svesti, dok emo sve ostale ignorisati. Na taj nain mi emo zapravo prevideti ili izostaviti druge informacije. Sve informacije koje naa ula prikupe iz okruenja, alju se u mozak putem elektrinih impulsa. Procena je da u jednoj sekundi nai nervi prenesu oko etiri milijarde impulsa do mozga, od kojih naa svest obradi svega oko dve hiljade. I zato, kada ne bi dolazilo do brisanja, svest bi tada morala da se izbori sa previe informacija, za ta ona nema kapacitet. Smatra se, pa i kae, da bismo verovatno poludeli kad ne bismo brisali stvari na koje nije potrebno da se fokusiramo.

Kako doivljavamo realnost

11

Izvrtanje (distorzija)
Do izvrtanja dolazi kada (potpuno nesvesno) promenimo doivljaj (odnosno iskustvo) onoga to nam naa ula alju, to dovodi do toga da pogreno interpretiramo realnost. Postoji vie razloga zbog kojeg dolazi do izvrtanja: da bismo se zatitili, da bismo se motivisali ili jednostavno samo zato to naa prethodna iskustva (to jest memorija) ne mogu na drugi nain da interpretiraju taj dogaaj. Nekada emo, opet, odluiti da sebi neto prezentujemo na takav nain koji bi nas naterao na nekakvu aktivnost: na primer, zamiljanje kako dobijamo otkaz zato to smo zakasnili na posao, dovelo bi do toga da iskaemo iz kreveta im budilnik zazvoni. Naravno, pod uslovom da nam je taj posao vaan i da elimo da ga zadrimo. Na ovaj nain izvrtanje nam praktino pomae da se motiviemo. Psihologija je denisala nekoliko takozvanih kognitivnih pristrasnosti koje su karakteristine za veinu ljudi, a zbog kojih mi esto iskrivljujemo svoj pogled na svet. Prouite ih i razumeete kako izvrtanje deluje na poimanje realnosti: yy Pristrasnost zbog potvrde. Ljudi mnogo vie i mnogo ee obraaju panju na dokaze koji potvruju njihova trenutna uverenja, dok umanjuju ili ak ignoriu dokaze koji ta uverenja negiraju. Ljudi e neretko ak i odbijati da uju informacije koje su u suprotnosti sa njihovim uverenjima. yy Efekat voza. Ova kognitivna pristrasnost kae da je verovatnije da emo uraditi (ili verovati u) ono to vidimo da i drugi ljudi rade (ili veruju). Svima je poznato da se ljudi najlake odluuju da krenu za masom. Ovo je zbog toga to za najvei broj tema ili dilema koje se pojave u naim ivotima nismo prethodno imali priliku da razmiljamo ili formiramo stav, drugim reima nemamo prethodna

12

Tehnike za bolji ivot NLP prirunik

iskustva i tada nam je lake da poverujemo da je istina ono u ta veina ljudi u naem okruenju veruje, nego da razbijamo glavu o tome i sami donosimo zakljuke. yy Iluzija kontrole. Ljudi esto veruju da mogu da kontroliu ili bar utiu na rezultate, ak i onda kada je oigledno da ne mogu. I zato e mnogi uporno i tvrdoglavo ponavljati neku radnju koja im do tada nije donosila eljeni rezultat, uvereni da mogu to da promene. yy Halo efekat. Ova pristrasnost opisuje estu ljudsku osobinu zbog koje ukoliko volimo jedan kvalitet (ili osobinu) neke osobe (ili stvari), biemo skloni da gledamo pozitivnije i na druge kvalitete te osobe. Zbog toga smo esto previe subjektivni i ne primeujemo loe osobine kod osoba koje su nam bliske, a esto emo i u takvim (loim) osobinama traiti pozitivne elemente kojima bismo opravdali njihove postupke.

Generalizacija
Generalizacija je proces zbog kojeg donosimo zakljuke ve na osnovu nekoliko iskustava ili nekoliko informacija. Ovo je direktna posledica malog kapaciteta svesnog dela uma. Svest istovremeno moe da obrauje samo 59 informacija i sve preko toga je zbunjuje i iziskuje od nje veliki napor. Kako bi se oslobodila komplikovanih i nepotrebnih operacija, svest je razvila sposobnost da donosi zakljuke ve na osnovu nekoliko informacija. I zato e nam ponekad osoba koju prvi put vidimo liiti na nekog koga poznajemo (iako zaista i ne postoji slinost), samo zato to smo ve na osnovu nekoliko crta lica doneli (generalizovali) zakljuak. Isto tako, ukoliko nam neko izgovori nekoliko istinitih tvrdnji, mi emo (pogreno) zakljuiti da e i sve drugo to on izgovori biti istinito.

Kako doivljavamo realnost

13

Iako je generalizacija jedan od procesa zbog kojih imamo pogrenu sliku o realnosti, ona ponekad ume da bude i korisna. Recimo, generalizacija je jedan od naina da uimo. Uenje je zapravo stvaranje asocijacija izmeu neeg to nam je nepoznato i onoga to nam je poznato, tako da generalizacijom jedinstvenih dogaaja mi zapravo razvijamo sposobnost da saznajemo neto novo, odnosno da uimo. Generalizacija je takoe i jedan od naina za stvaranje alternative i tako dalje. A sada, moemo zakljuiti da smo nauili jednu istinu. Ako smo se ikada pitali zbog ega dve osobe ne reaguju na isti nain na potpuno isti stimulans (odnosno dogaaj u okruenju), odgovor glasi: zato to mi briemo, izvremo i generalizujemo spoljanje informacije. Ova tri procesa su bazirana na pet ltara. To su: metaprogrami, verovanja, vrednosti, odluke i memorija.

Metaprogrami
Metaprogrami su tipini obrasci ponaanja koje svi posedujemo. Ovi obrasci nastaju kao posledica prethodnih ivotnih iskustava i oni odreuju nain na koji emo se kretati kroz ivot. Ovi programi su podloni promenama i u zavisnosti od trenutnih okolnosti i okruenja, ljudi e menjati svoje metaprograme. Metaprograme moemo posmatrati i kao dva kraja tapa ili dva suprotna ugla: za neke ljude aa je dopola prazna, dok je ista za druge dopola puna. Jedan od primera metaprograma bio bi ltar smera kretanja, koji se ispoljava u jednom od dva elementa: ka ili od. Neki ljudi ine neke stvari u ivotu zato to misle da ih one vode ka uspehu ili ka zadovoljstvu, dok drugi rade potpuno iste stvari, ali zato to smatraju da ih one vodi dalje od bola i problema. Uop[teno gledajui, nijedan od ova dva elementa nije bolji, dok su istovremeno oba korisna. Oba donose potpuno isti rezultat, samo iz dva razliita

14

Tehnike za bolji ivot NLP prirunik

razloga: jedan vodi ka onom to elimo, dok nas drugi sklanja od onog to ne elimo. Isto tako, neki ljudi ivotne odluke donose na osnovu intuicije i oni e se u velikoj meri oslanjati na svoje instinkte. S druge strane, drugi ljudi e se oslanjati iskljuivo na svoja ula, odnosno na ono to vide, uju i osete.

Vrednosti
U osnovi, vrednosti su ltar za odreivanje znaaja, to jest ltar za ocenjivanje. Na osnovu njih mi odreujemo da li su nae aktivnosti ili dogaaji iz okruenja dobri ili loi, odnosno ispravni ili neispravni. Vrednosti takoe odreuju i kako emo se oseati zbog sopstvenih poteza. Za razliku od metaprograma, vrednosti su poreane po hijerarhiji, gde je ona na samom vrhu ujedno i najvanija. Neretko e nam ivotni izazovi stvarati konikte izmeu vrednosti. Na primer, kada odreujemo gde emo ii na letovanje, moe doi do konikta izmeu vrednosti kada ocenjujemo kakav je tamo provod i koliko je tamo mirno. Odluku emo doneti na osnovu one vrednosti koja nam je (hijerarhijski) vanija.

Verovanje
Ono u ta verujemo nije nita drugo do naa generalizacija toga ta je svet. To su nae pretpostavke o tome ta je svet i one najee kreiraju ili nipodatavaju nau sopstvenu snagu. Uverenja su, dakle, neka vrsta prekidaa kojim ukljuujemo ili iskljuujemo sopstvenu sposobnost da neto uradimo. Veoma je vano da razumemo ono u ta verujemo zato to e nam to objasniti zbog ega odluujemo da li da neto uradimo ili ne!

Kako doivljavamo realnost

15

Memorija
Memorija je na sopstveni prikaz samih sebe o tome kako smo reagovali u prolosti. Memorija nas direktno vodi ka tome u ta emo da verujemo i ona istovremeno odrava (tj. opravdava) nae vrednosti. Neki psiholozi veruju da su nae reakcije u dananjosti zapravo samo reakcija na skup memorije (koja je na odreeni nain organizovana) i da sadanjost, to jest sadanji dogaaji imaju veoma malu ulogu u naem ponaanju.

Odluke
Odluke se oslanjaju na nau memoriju i one mogu da kreiraju ono u ta verujemo. Tokom vremena, one mogu da utiu i na nau percepciju. Iako ih ponekad donosimo na svesnom nivou, najee to radimo na podsvesnom i zato ne moramo uvek biti svesni razloga (ili uzroka) zbog kojeg smo doneli neku odluku.

Neke implikacije
Sada kada smo razumeli na koji nain svako od nas doivljava realnost, jasno nam je da je naa mapa sveta samo naa i da ono to mi smatramo za logino ili za istinu ne mora istovremeno i drugima da znai to isto. U svakom sluaju, moemo izvesti nekoliko veoma vanih zakljuaka koje treba dobro upamtiti jer oni e nam pomoi ne samo da bolje razumemo sebe i druge, ve i da unapredimo svoju komunikaciju, izbegnemo neprijatna iznenaenja i na kraju, lake pomognemo sebi i drugima. Naravno da nikada neemo potpuno shvatiti i razumeti druge ljude. esto e nam njihovi postupci izgledati nerazumno i pogreno kada sudimo iz ugla nae mape. Ali ne zaboravite da oni imaju sasvim drugi

16

Tehnike za bolji ivot NLP prirunik

smisao i znaaj kada su posmatrani iz njihovog ugla. Zbog toga morate iskljuiti osuivanje i ocenjivanje kada kouujete druge ljude ili kada komunicirate sa njima.

Neuro-logiki nivoi
Uenje, odnosno spoznaja i sticanje iskustava dogaaju se na razliitim neurologikim nivoima. Ovo je model koji je originalno razvio Robert Dilts, kao pomo u terapeutskoj praksi, odnosno neku vrsta vodia kroz proces intervencije. Umesto da se fokusiramo na ziologiju, ponaanje i emotivna stanja, Dilts je smatrao da panju treba drati na linim strategijama, uverenjima i submodalitetima (koje emo objasniti kasnije u ovoj knjizi), a to je i postalo mogue (ili bar mnogo lake) sa razvojem ovih neurologikih nivoa spoznaje. Da ih objasnimo: 1. Okruenje. Prvi nivo predstavlja kontekst ponaanja i pritom mislimo na sve ono to nas okruuje i ljude na koje se oslanjamo. Ovo je nivo koji nam daje odgovor na pitanja: gde, kada i sa kim. Nijedno ponaanje ne moe da se razume izvan konteksta, a jedan od naina da prepoznate odgovarajui kontekst jeste sledei: treba najpre da shvatite da se to ponaanje (koje analizirate) ne dogaa uvek i stalno i ne svim ljudima. Prema tome, treba da utvrdite ta je to karakteristino za vreme i mesto i ljude koji su umeani, u trenucima kada se ponaanje ispoljava. 2. Ponaanje. Drugi nivo predstavljaju specini potezi koje vuemo, odnosno ono kako reagujemo. Ovaj nivo nam omoguava da konkretno deniemo ili identikujemo ponaanje, a ujedno nam pomae da izbegnemo upadanje u stanje apstraktnih objanjenja i konfuzije.

Kako doivljavamo realnost

17

3. Sposobnosti i vetine. To je sve ono to moemo i znamo da uradimo. Na ovom nivou posmatramo kako se analizirano ponaanje izraava kroz line sposobnosti. Na primer, ukoliko osoba ima napade straha, eleemo da saznamo na koji nain ona konstruktivno kanalie svoju energiju kako ne bi poela da panii i vriti ili pak na koji nain se njena energija koristi pri ispoljavanju haosa i panike. Sve sposobnosti koje neka osoba poseduje mogu se iskoristiti kao resursi prilikom prevazilaenja problema. 4. Verovanje i vrednosti. To je sve ono to verujemo i to nam je bitno (odnosno, to nam znai). To su nae svesne vrednosti koje upravljaju naom borbom sa problemima ili promenama koje elimo da dostignemo. Kao vodi za odreivanje vrednosti (i uverenja), jednostavno pitajte osobu zbog ega radi to to radi. ta ini da bi se nosila sa problemom, da izbegne neeljene situacije, kao i zbog ega to radi. Traite joj da objasni, sebi i drugima, svoje ponaanje. Posle toga moete je pitati da vam objasni ta eli da postigne ili ta misli da su njene obaveze i odgovornosti u datoj situaciji. To e vam ne samo dodatno produbiti saznanje o uverenjima te osobe, ve e vam i pokazati da li je ono to eli iskreno i njeno ili je nastalo pod uticajem roditelja, prijatelja, ili okruenja. 5. Identitet. Identitet je naa osnovna spoznaja sebe, nae osnovne vrednosti i ivotna misija. Na koji nain sebe doivljavamo (ili na koji nain na klijent sebe doivljava)? Kako na identitet utie na ponaanje koje analiziramo? Jedan od naina za utvrivanje identiteta jeste da pitamo osobu kako vidi sebe u tim trenucima, odnosno na koga (koju osobu) je to njeno ponaanje podsea? I u kakvoj ulozi vidi sebe u tim trenucima, na primer: kao roditelja, poslodavca, siromaha i tome slino.

18

Tehnike za bolji ivot NLP prirunik

6. Duhovnost. Ovo je esti i nalni nivo, koji se nalazi na vrhu zamiljene piramide, na kojoj okruenje predstavlja osnovu, odnosno najnii stepenik. Ovaj nivo predstavlja duhovnost i svrhu, svesnu povezanost sa viim nivoima realnosti. Veina ljudi ima neto to se nalazi negde izvan i u odnosu na ta se porede ili to ih vodi. Ovo bi se moglo nazvati i proirenom verzijom vrednosti i identiteta. ak i osobe koje nisu religiozne esto imaju neke vrednosti za koje oseaju da se nalaze izvan njih i kojima deniu svoje mesto u svetu. Te vrednosti e esto uticati na njihovo ponaanje, ba kao to religija utie na ponaanje svojih vernika. Posmatranjem problema, odnosno ponaanja koje elimo da promenimo kroz prizmu neurologikih nivoa, pomoi e nam da lake identikujemo sve faktore koji utiu na ispoljavanje problema i pre svega neophodne resurse koji nam mogu posluiti da unapredimo ponaanje. Postavljanjem pravih i konkretnih pitanja, sa ciljem da deniemo elemente svakog nivoa, unaprediemo svoje razumevanje neeljenog ponaanja, a to e nam onda pomoi da na njega odgovorimo na adekvatan nain. I jo da napomenem da ovo ne znai da treba provesti sate u postavljanju gomile pitanja za svaki od nivoa. Sticanjem iskustva postajaete sve bolji i sve vetiji u postavljanju pravih i preciznih pitanja, a va pristup problematici postajae ekasniji i precizniji.