PEDAGOŠKA PSIHOLOGIJA

5
• Ako se zna da učenik može određeno gradivo da nauči za na
primer, 3 sata, da li je bolje da on koncentrisano uči tri sata ili da to
vreme podeli i uči u toku nekoliko dana po 1 ili 1,5 sat, odnosno, da
li je efikasnije učiti neko gradivo raspodeljeno na vreme ili je bolje
učiti ga vremenski koncentrisano?
 RACIONALIZACIJA UČENJA

• Metode učenja u okviru Pedagoške psihologije - racionalizacija

učenja - metode i ostali uslovi rada koji su najpogodniji, a koji utiču
na uspeh u učenju

Naziva se još I ekonomija i tehnika učenja i odnosi se na nekoliko

osnovnih problema u vezi sa metodama učenja:
• učenje raspodeljeno na vreme i koncentrisano učenje;
• učenje celina i učenje delova;
• aktivno i pasivno učenje.
• Učenje raspodeljeno na vreme i koncentrisano učenje

• Ovaj problem veoma je rano zainteresovao istraživače

• Prvi ga je eksperimentalno ispitivao još Ebinghaus 1885. godine.
• Došao je do zaključka da je korisnije učenje raspodeljeno na vreme
od koncentrisanog učenja.
• Kasnije su brojna istraživanja potvrdila Ebinghausov zaključak.

• Bolji uspeh u učenju se postiže kada se učenje raspodeli na vreme

nego kada se uči usredsređeno.
• I u učenju motornih veština metoda učenja raspodeljenog na vreme
pokazala se kao metoda koja dovodi do najvećeg uspeha.

• Zašto??
• Koliko dugački periodi raspodeljenog učenja su najpogodniji za uspešno
učenje, kao i koliko dugi intervali neučenja treba da budu između njih?

• Zavise prvenstveno od prirode gradiva koje se uči, a takođe, zavise i od

ličnosti onoga ko uči (uzrast, iskustvo, itd.)

• Kratki periodi učenja od 5, 10 ili 15 minuta, naročito su pogodni

kada se uči gradivo koje nema smisaonu ni logičku celinu.

• Kada se uči gradivo sa smisaonom sadržinom koje čini logičku

celinu, za uspeh u učenju mnogo su pogodniji duži vremenski
periodi, iako i kod ovakvog materijala prednost ima raspodeljeno
nad koncentrisanim učenjem.

• Duži period učenja je naročito pogodan u početku učenja kad treba

uložiti veći napor da se shvati smisao gradiva, a za to je obično potrebno
i duže vreme.
• Džejms (William James): stečene navike ili naučeno gradivo
učvršćuju se za vreme pauze -»plivanje učimo zimi, a klizanje na
ledu leti«.

• Tragovi u mozgu stečeni učenjem učvršćuju za vreme perioda

nevežbanja.

• Pauze nevežbanja pozitivno deluju jer se za vreme njih učenik često

seća onoga što je učio, dovodi ga u vezu sa nečim novim što uči ili
sa nečim iz konkretnog života, nekad se nenamerno i preslišava.
Jasno je da to sve ima pozitivno dejstvo na učenje i na uspeh u
učenju.
• Učenje celine i učenje delova (globalno ili partitivno)

• Da li je bolje učiti gradivo u celini ili deo po deo ili je najbolje

kombinovati ove dve metode?

• Od kojih faktora zavisi?

Učenje celine ili učenje delova (globalno ili partitivno)?

• Ispitivanja u ovoj oblasti ne pokazuju da je jedan način apsolutno

bolji od drugog.

• Eksperimentalna ispitivanja vršena su na različitim vrstama gradiva i

na različitim subjektima i njihovi rezultati se dosta međusobno
razlikuju.

• Od niza faktora zavisi koja će od ove dve metode biti povoljnija:

smisao gradiva, velilčina i težina gradiva, uzrast, sposobnosti i
radne navike učenika.
• Lako gradivo koje nije previše dugačko ili veoma teško, bolje je
podeliti na delove i učiti deo po deo.
• Za učenje motornih radnji mnogo je pogodnija partitivna metoda
• Isti je sučaj i kod učenja verbalnog gradiva koje ne čini smisaonu
celinu

• Za učenje gradiva prožetog smislom mnogo je bolja globalna

metoda. U takvom gradivu, ono što povezuje gradivo, čini da se
ono lakše i bolje razume, zapamti i da se kasnije, kad je to potrebno
lakše obnovi ili reprodukuje.
• Pojedinosti se organizuju na osnovu toga kako je shvaćen smisao,
tako da pravilno shvaćen smisao omogućuje zadržavanje većeg
broja tačnih pojedinosti.
• Metoda učenja celine ističe se kao dobra metoda i u učenju priča ili
pesama.
• Da li je bolje učiti strofu po strofu ili pesmu u celini?

• Eksperimentalna istraživanja ukazuju da je pesmu, ukoliko ona nije

suviše dugačka ili teška, bolje učiti u celini (uviđanje smisla i
stvaranje pravilnih veza između stihova)
 Uzrast i sposobnosti u učenju

• Manjoj deci je teže da shvate celinu ukoliko je ona veća (razumevanje)

• Pri učenju celina ulaže se veći napor (kognitivni napor –umor), tako da i
to otežava učenje manje dece ovom metodom, dok kod starije dece,
naprotiv, baš ulaganje većeg napora pozitivno deluje (potkrepljenje).
• Zato će za manju decu u većem broju slučajeva biti pogodnija partitivna
metoda, a za stariju je pogodnija globalna metoda. Eksperimentalna
istraživanja su pokazala da metoda celine daje bolje rezultate kod
inteligentnijih nego kod prosečnih i ispodprosečnih učenika, zato što
inteligentnija deca lakše shvataju smisao gradiva

• Partitivna metoda ima još jednu pozitivnu stranu: brže i lakše dovodi do
uspeha, zato je pogodna za decu mlađeg uzrasta i za decu koja su
nesigurna u sebe, koja pate od osećanja niže vrednosti.
• Kombinovana metoda (globalna i partitivna) se koristi često kod
gradiva koja su dugačka i teška

• Obično se preporučuje prvo čitanje u celini, dok se u potpunosti ne

shvati smisao, a onda se može gradivo podeliti tako da svaki deo
čini smisaonu celinu za sebe

• Pogodna je i zbog razbijanja dosade kada se uči duže

• Aktivno i pasivno učenje
• Ranije se u psihologiji mislilo da je ponavljanje jedini uslov
uspešnog učenja, tj. da je dovoljno gradivo ponoviti određen broj
puta i ono će biti uspešno naučeno.

• Učenici i studenti mogu da uče aktivno i pasivno, rezultati koji se

postižu pomoću ove dve vrste učenja veoma se razlikuju.

• Učenik može da čita gradivo sa razumevanjem smisla, pa čak i da

se preslišava, ali da to učenje bude uglavnom pasivno, nepovezano
sa ostalim znanjem.
• Učenik može aktivno da razmišlja o onome što čita, povezuje ga sa
onim što je čitao, sa poznatim mu teorijama, kao i sa poznatim
stvarima iz svakodnevnog života - pamti se onda kad se misli o
onome što se uči.
 UČENJE SA RAZUMEVANJEM

• Gradivo koje učimo sa razumevanjem za nas je smisleno gradivo,

dok gradivo koje ne rezumemo je besmisleno

• Usvajanje smislenog gradiva je i brže i lakše, a njegovo pamćenje

trajnije, dok je usvajanje besmislenog gradiva teže i sporije,
pamćenje je manje trajno, a zaboravljanje brže

• Smisao gradiva može biti objektivna – tražimo ga u vezama među

pojmovima I subjektivna – tražimo ga ili stvaramo na lični način

• Onaj ko ne nalazi objektivni smisao, za njega je I smisleno gradivo

besmisleno!
 Uticaj pola na učenje
• Dečaci su nešto bolji u logičkom računanju i u rešavanju
matematičkih problema, dok su devojčice bolje u čitanju,
• Ovo se sve odnosi na uspeh u osnovnoj školi gde devojčice, opšte
uzev, postižu bolji uspeh od dečaka. Devojčice su bolje u svim
vrstama verbalnog učenja.
• U srednjoj školi, uopšte uzev, dečaci postižu bolji uspeh od
devojčica. Dečaci su bolji u istoriji i geografiji, nešto su bolji i u
algebri, a mnogo bolji u geometriji, u shvatanju kauzalnih odnosa,
fizičkih pojava, te su bolji i u fizici.
• Devojčice su, međutim, bolje u nastavi književnosti i u estetskoj
analizi književnih dela. One su takođe bolje i u maternjem jeziku,
kao i u stranim jezicima. Devojčice takođe, imaju bolje ocene iz
vladanja, a i vrednije su i urednije od dečaka

• Pronađene razlike su male, neznatne i nisu posledice razlike u

intelektualnim sposobnostima, već su posledica različitih
motivacionih faktora i interesa
 Uzrast i učenje
• Pitanje Zrelosti za polazak u školu
• Kritički period učenja, odnosno, optimalni period u razvoju za učenje
određene vrste gradiva ili određene aktivnosti.
• Ako se taj period u razvoju propusti, pojedinac će kasnije to gradivo ili
aktivnost teže savladati.
• Važno je poznavanje kritičkog perioda za učenje pojedinih vrsta gradiva ili
aktivnosti

• Deca odmah po rođenju, pa čak i pre njega, u stanju su da uče pomoću

uslovnih refleksa.
• Sposobnost učenja pomoću uslovljavanja raste do pete godine života, a
kasnije ona polako opada.
• Dok dete ne savlada maternji jezik ono pretežno uči pomoću klasičnog i
instrumentalnog uslovljavanja. Tek kada savlada maternji jezik ono
počinje da uči simbole i pravila.
• Bertov eksperiment - Postoji rana retencija

• Ukoliko dolazi do ponovnog učenja u toku razvoja, pamćenje

utisaka iz ranog detinjstva se gubi do zrelosti, ali je uticaj onoga što
je dete zapamtilo još na vrlo ranom uzrastu dosta velik u toku
čitavog razvoja

• Deci iz povoljne sredine kasnije učenje u velikoj meri olakšano time

što su kao mala slušala o stvarima koje kasnije uče, bez obzira što
tada nisu bila u stanju da sve to razumeju.
• Razvoj sposobnosti za učenje usko je povezana sa razvojem
intelektualnih sposobnosti i sa sticanjem iskustva

• U proseku sposobnost za učenje razvija do 25. godine,

sposobnost za učenje ne razvija se stalno istim tempom. Na ranijim
uzrastima ona se razvija brzo, a kasnije je njen razvitak sve sporiji i
sporiji (kriva sa negativnim ubrzanjem).
• Posle 25. godine nastaje lagano opadanje sposobnosti za učenje
koje traje sve do 45. godine. Ipak, ovo opadanje sposobnosti za
učenje nije naglo, tako da još uvek ljudi od 55 godina uče bolje nego
deca od 12 godina
• Sposobnost za učenje se duže razvija kod ljudi koji uče, koji se dalje
obrazuju i školuju,
• Zašto stariji ljudi postižu slabije rezultate u
ispitivanjima sposobnosti za učenje?
 Transfer učenja
• Aspekt organizacije i načina rada, ali i važan princip učenja

• Pod transferom učenja podrazumeva se prenošenje dejstva

ranijeg ili aktuelnog učenja na drugo, kasnije učenje ili aktivnost.
• Transfer postoji ako učenje, vežbanje ili aktivnost A utiče na učenje
vežbanje ili aktivnost B - pri tome, dva sadržaja ili dve aktivnosti moraju
biti različite
• Ako su aktivnosti ili sadržaji učenja iste vrste onda nije reč o transferu,
već o produženoj istoj aktivnosti ili o učenju istog materijala.
• Kada je uticaj ranijeg učenja na kasnije pozitivan, kada usvojeno
gradivo doprinosi bržem ili potpunijem učenju drugog gradiva, govori se
o pozitivnom transferu. Ukoliko prethodno usvojeno gradivo ometa
učenje novog gradiva, reč je o negativnom transferu (Đurić, 1996).
• Transferom se prenose, naročito, pri pokušaju razvijanja složenih
psihičkih funkcija (opažanja, učenja, pamćenja, mišljenja), metode,
tehnike i navike učenja, načini rešavanja problema uviđanjem,
stavovi u radu i usmerenost na traganje za uzrocima pojava,
intelektualne veštine izražene u kritičkom prihvatanju mišljenja
drugih, u proveravanju hipoteza, zaključaka i dr.

• Za nastanak transfera važniji su načini, metode i stavovi u radu

koji se primenjuju, nego sadržaji na kojima se vrši vežbanje.

• Učenje za transfer – transferna vrednost obrazovanja - organizovati

učenje tako da se omogući što veći transfer metoda, tehnika itd.
 Tri teorije transfera:
• Teorija formalne discipline,
• Teorija identičnih elemenata ili
komponenata i
• Teorija generalizacije
• Teorija formalne discipline – još je Platon smatrao da pojedini
predmeti kao što su aritmetika, astronomija i muzika razvijaju i
disciplinuju duh čoveka

• Teorija formalne discipline se zanivala na psihologiji moći, odnosno,

na shvatanju da ljudski duh sadrži razne moći: moć pamćenja, moć
opažanja, moć mišljenja i dr.

• Ove moći, kako se smatralo, moguće je vežbati i usavršavati

njihovim izvođenjem: pamćenje učenjem i pamćenjem različitih
sadržaja; mišljenje vežbanjem mišljenja na bilo kom materijalu i sl.

• Pri tome, nije važan sadržaj na kome se vežbaju pojedine moći, već
forma vežbanja. Otuda i shvatanje o formalno disciplinskoj vrednosti
pojedinih predmeta u školi. Naročito se velika vrednost pripisivala
učenju latinskog jezika i matematike
• Teorija identičnih elemenata – eksperimentalno proveravanje
vrednosti Teorije formalne discipline nije potvrdilo postojanje transfera
iz jedne u drugu oblast učenja - ispitanici koji su vežbali učenje i
zaključivanje na jednom materijalu nisu pokazali bolje rezultate u
ovim sposobnostima pri učenju materijala druge vrste.

• Pozitivan transfer utvrđen je samo u učenju sličnih ili identičnih

sadržaja, odnosno, sadržaja sa sličnim ili identičnim elementima

• Torndajk: Teorija identičnih elemenata.

• Prema ovoj teoriji, transfer postoji kao posledica specifičnog vežbanja
u određenoj oblasti ili predmetu ako oni imaju identične elemente sa
drugim materijalima ili aktivnostima koji će se učiti ili izvoditi.
• Dakle, vežbanje u jednoj oblasti ili aktivnosti specifično je i poboljšava
specifične, a ne i opšte sposobnosti.
• Mnogo su važniji sadržaji i korisnost znanja koje pružaju pojedini
predmeti, nego njihova formalno-disciplinska vrednost.
• Teorija generalizacije – u istraživanjima adekvatnosti Teorije identičnih
elemenata konstatovano je da svako vežbanje i svaka aktivnost ne moraju
biti specifični već više ili manje opšti

• Transfer učenja samim tim zavisi i od načina na koji se neko vežbanje

izvodi.

• Vežbanje učenja i pamćenja ne može povećavati fiziološku granicu

pamćenja, ali se može vežbati (učiti) kako da se efikasnije uči i misli.
Otuda se transfer u ovim aktivnostima ispoljava u vežbanju metoda
efikasnog učenja i pamćenja, a ne u vežbanju pamćenja – npr. efikasnim
učenjem klizanja na ledu, kao motorne veštine ostvariće se pozitivan
transfer na učenje rolera ili skijanja kod deteta

• Ispitivanjima je potvrđeno postojanje transfera u razvijanju stavova, opštih

navika, mišljenja i osobina ličnosti posebno izraženih u pogledu povećanja
radoznalosti i traganja za problemima i njihovim rešenjima, nastojanja da
se razlikuju činjenice od njihovih interpretacija, savesnosti itd.
• Navedite i ukratko objasnite osnovne komponente u okviru racionalizacije učenja.
• Uporedite učenje raspodeljeno na vreme i koncentrisano učenje
• Objasnite zašto se postiže bolji uspeh u učenju kada se učenje raspodeli na vreme nego kada se uči
usredsređeno.
• Koja metoda se pokazala uspešnijom u učenju motornih veština ?
• Kada su pogodni kratki periodi učenja – za koju vrstu gradiva?
• Kada su u učenju pogodniji duži vremenski periodi učenja?
• Da li je bolje učiti gradivo u celini ili deo po deo ili je najbolje kombinovati ove dve metode – od kojih faktora
zavisi?
• Učenje celine ili učenje delova – od kojih faktora zavisi njihova primena?
• Kada je najpogodnije/najefikasnije učenje celine, a kada učenje delova?
• Koja metoda je najprikladnija za učenje pesmica kod dece?
• Učenje celine ili učenje delova – komparirajte uspešnost ove dve metode s obzirom na uzrast dece.
• Kada se koristi kombinovana metoda učenja?
• Šta je aktivno, a šta pasivno učenje?
• Šta označava učenje sa razumevanjem?
• Objasnite uticaj pola na učenje.
• Objasnite uticaj starosti/uzrasta na učenje.
• Šta označava izraz rana retencija?
• Na koji način se razvijaju sposobnosti za učenje?
• Šta označava transfer učenja I kakav on može biti?
• Šta se prenosti transferom?
• Objasnite Teorija formalne discipline, Teorija identičnih elemenata ili komponenata i Teorija generalizacije