RAZVOJNA PSIHOLOGIJA I

Dr Jasmina Knežević, Spec.

jmknezevic@gmail.com
 INFORMACIJE O OBAVEZAMA NA PREDMETU

OBAVEZA BODOVI
KOLOKVIJUM I 20
KOLOKVIJUM II 20
ESEJ/SEMINARSKI RAD 20
PRISUSTVO 10
OSTALO 0-20
ISPIT

Na ispit mogu izaći studenti koji su ispunili obaveze

– položili oba kolokvijuma i napisali esej/seminarski
rad
• 15.04.2020. PRVI KOLOKVIJUM
• 27.05.2020. DRUGI KOLOKVIJUM

• MINIMUM KOMPETENCIJA - IZDVOJENE TEME IZ GRADIVA BEZ ČIJEG

POZNAVANJA NIJE MOGUĆE POLOŽITI USMENI ISPIT!
Obavezna literatura:

• Mićević Karanović, J. i Knežević, J. (2013). Razvojna psihologija za

vaspitače, Kikinda: Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje
vaspitača u Kikindi.

• Odabrana poglavlja o dečijem razvoju – različiti autori

• Slajdovi i beleške sa predavanja

• Dopunska literatura:
• Jerković I. i Zotović M. (2005). Uvod u razvojnu psihologiju, Beograd:
Društvo psihologa Srbije.
• Smiljanić V. i Toličič I. (1966 ). Dečija psihologija. Beograd: Zavod za
izdavanje udžbenika.
Razvojna psihologija
 Razvojna psihologija je psihološka
disciplina koja istražuje psihički razvoj
čoveka od početka njegovog života
(začeća), pa do kraja života (smrti)

(Furlan, 1992)
 PREDMET I ZADACI RAZVOJNE PSIHOLOGIJE

1.Opis ponašanja i psihičkih funkcija u pojedinim periodima

2. Proces razvoja (nastajanje, nestajanje, preobražaji)

3. Faktori razvoja (determinante, činioci)

4. Mehanizmi razvoja putem kojih dolazi do transformacije

psihičkog sistema

5. Opšte zakonitosti razvoja

 CILJEVI
• Razvojni psiholozi prilikom istraživanja promena u ponašanju upotrebljavaju naučnu
metodologiju; njihova istraživanja usmerena su ka dostizanju osnovnih ciljeva:

• Deskripcija razvoja psihičkog života – zasnovana na opservacijama: opisati razvoj

i dati razvojne norme, tj. opisati ponašanja i sposobnosti u svakom periodu razvoja

• Izučavanje razvojnih procesa - vremena javljanja, tendencija razvoja, načina

menjanja, preobražavanja, nestajanja itd.

• Ispitivanje uslova razvoja - uticaja bioloških i sredinskih faktora - socijalnih,

ekoloških, kulturnih itd,

• Objašnjavanje psihičkog razvoja: otkrivanje uzročnih veza između uslova razvoja,

objašnjenje razvojnih promena, objasniti zašto se ponašanja menjaju

• Utvrđivanje zakonitosti psihičkog razvoja - opštih pravilnosti razvoja, povezanosti

između fizičkog i psihičkog razvoja, mehanizama prelaska iz jednog stadijuma u
drugi...

• Predikcija/predviđanje razvojnog toka i ponašanja - u (ne)povoljnim okolnostima, po

potrebi modifikovanje ili optimalizovanje (pomoć ljudima da se razvijaju u pozitivnom
pravcu)
• Razvojna psihologija u svom predmetu izučavanja može obuhvatiti
više linija razvoja psihičkih funkcija:

• filogenezu: razvoj psihičkog života u toku evolucije;

• ontogenezu: individualni psihički razvoj čoveka od začeća do smrti;
• mikrogenezu: razvoj pojedinačnog psihičkog procesa, psihičke
pojave ili psihičkog stanja;
• društveno-istorijski aspekt razvoja: razvoj psihičkog života u
različitim kulturno-istorijskim periodima
 FILOGENEZA I ONTOGENEZA PSIHIČKOG ŽIVOTA

Filogeneza predstavlja razvoj ljudske vrste – koji se odvijao

postepenim prilagođavanjem, usavršavanjem i specijalizacijom delova
ljudskog organizma

• Značajan je pojam ADAPTACIJE (PRILAGODJAVANJA), -

preživljavaju samo najbolje prilagođeni (princip PRIRODNE
SELEKCIJE).
• Ljudski oblik ponašanja je najviši oblik prilagođavanja.
• Druga živa bića (niže vrste) imaju takođe urođene, za njih specifične
oblike ponašanja

Ontogeneza predstavlja razvoj ljudske jedinke

Ontogenetski razvoj se odvija po zacrtanom biološkom planu koji
dovodi do promena u ponašanju pojedinca (princip SAZREVANJE ili
MATURACIJA).
• Kod ljudske vrste ontogenetski razvoj je bitno drugačiji od životinjskog

• Kod životinja svaka jedinka razvija svoj biološki repertoar i svaka

generacija počinje "od početka" i stiče individualno iskustvo putem
adaptacije

• Kod ljudi, na ontogenetski razvoj utiče biološki plan (genetska

osnova) i individualno iskustvo (učenje), ali bitnu ulogu ima
usvajanje socijalnog iskustva (interiorizacija), koje se fiksira i
kumulira u proizvodima materijalne i duhovne kulture
(eksteriorizacija).
Razvoj mozga
Brain Growth

AGE BRAIN WEIGHT

(GRAMS)

20 WEEKS GESTATION 100

BIRTH 400
18 MONTHS 800
3 YEARS OLD 1100
ADULT 1300 - 1400
 DEČIJA PSIHOLOGIJA

Najrazvijenija oblast razvojne psihologije, bavi se istraživanjem i

proučavanjem dečijeg psihičkog razvoja (tj. od začeća do školskog
doba (11/13. god.)

Većina razvojnih istraživanja bavila se decom, i to iz sledećih razloga:

1.) detinjstvo je period najbržeg razvoja,

2.) iskustva u detinjstvu imaju posledice za čitav život,
3.) složene procese je lakše razumeti tokom njihovog nastajanja,
4.) poznavanje osnovnih procesa može pomoći prilikom rešavanja
problema u detinjstvu, i
5.) deca su sama po sebi zanimljiva za istraživanje.
 OBLASTI RAZVOJNE PSIHOLOGIJE
• Dečija psihologija - od svih oblasti razvojne psihologije najranije se
konstituisala i danas je najrazvijenija, proučava razvoj psihičkog života u
detinjstvu (psihologija odojčeta, psihologija ranog detinjstva, psihologija
predškolskog i školskog doba, psihologija saznajnog razvoja, psihologija
razvoja ličnosti deteta.

• Psihologija adolescencije - se bavi proučavanjem razvoja psihičkog života

u prelaznom periodu od detinjstva do odraslog doba; savremena razvojna
psihologija govori o periodu adolescencije kao o periodu odrastanja - kako
fizičkog tako i psihičkog

• Psihologija odraslog doba – bavi se izučavanjem razvoja psihičkog života u

prvim postadolescentnim fazama. U okviru savremene razvojne
psihologije pokrenuta su pitanja o razvoju sposobnosti prilagođavanja u
odraslom dobu na uvećane profesionalne, porodične i društvene zahteve.
 OBLASTI RAZVOJNE PSIHOLOGIJE

• Psihologija staračkog doba - gerontopsihologija proučava psihičke

promene u starosti
• U ovom periodu javljaju se promene u ponašanju koje su posledica
regresivnih, degenerativnih organskih funkcija; otuda su osnovni problemi
u područjima kojima se bavi:
• otkrivanje uzrasta kada značajnije počinju da opadaju organske i/ili
psihičke funkcije;
• otkrivanje povezanosti opadanja psihičkih sa organskim promenama i
promenama uslova i načina života;
• otkrivanje prave prirode fenomena starenja i u skladu s tim saznanjima
redefinisanje uloge stare osobe: sadržaja aktivnosti, statusa, odnosa sa
mlađim generacijama itd
 Tri osnovna pitanja

1. Da li je proces razvoja postepen i kontinuiran ili

je označen naglim diskontinuitetima u vidu
stadijuma?

2. Šta su izvori razvoja - interakcija nasleđa i

sredine u procesu razvoja?

3. Kako objasniti individualne razlike?

 PROBLEMI RAZVOJNE PSIHOLOGIJE

PROBLEM -PRIRODA NASUPROT VASPITANJU

•Nativizam-empirizam, tj. pitanje da li je primarni izvor razvojnih promena:

urođeno nasleđe (nativizam) ili sredinski i vaspitni uslovi, tj. učenje i
iskustvo (empirizam)

•Prema današnjem shvatanju na razvoj utiču kako biološki tako i socijalni

faktori, tj. faktori učenja, no i dalje se diskutuje u kojoj meri i u kom pogledu
dominiraju jedni, odnosno drugi faktori
• Nativisti su prenaglašavali ulogu faktora nasleđa u psihičkom razvoju,
naročito uticaj nasleđa na razvoj sposobnosti, osporavajući da sredina i
vaspitanje u tome imaju neku važniju ulogu

• Prema nativistima individualne razlike kod dece nastaju kao urođena

svojstva, a to znači bez obzira na uticaj sredine i aktivnosti pojedinca
• Empiristi, pak, prenaglašavaju uticaj sredine
• Po njihovom shvatanju svi ljudi imaju jednake mogućnosti za razvoj, sem u
patološkim slučajevima
• Individualne razlike među ljudima nastaju zbog toga što oni žive u
različitim prilikama, a ne zbog različitih nasleđenih dispozicija
• Čovek je onakav kakvim ga je formirala sredina i vaspitanje
• Međutim, ova teorija ima teškoća da objasni zašto se javljaju individualne
razlike kad ljudi žive u istoj sredini
• I nativisti i empiristi koriste nalaze o razvoju identičnih blizanaca ali
selektivno izdvajaju ono što ide u prilog njihovom učenju. Nativisti tvrde
da su blizanci istih karakteristika i ponašanja jer im je isto biološko
nasleđe; empiristi tvrde da su blizanci istih karakteristika i ponašanja jer
imaju jednaku sredinu i vaspitanje
• V. Štern ukazuje da za dečji razvoj imaju značaja i nasleđe i sredina i
predlaže teoriju konvergencije

• On tvrdi da nasleđe ne daje gotove osobine i sposobnosti već samo

dispozicije, a od sredine zavisi hoće li se dispozicije razviti u sposobnosti
i osobine

• Ni ova teorija nije bez jednostranosti; ona je zanemarila ulogu pojedinca u

sopstvenom razvoju
• Aktivnost pojedinca je treći bitan činilac koji ostvaruje razvoj. Ona deluje
u interakciji sa faktorima nasleđa i sredine

• Dakle, interakcionisti ukazuju da na razvoj uzajamno deluju svi činioci: s

jedne strane nasleđe, sa druge sredina sa svojim osobenim fizičkim,
društvenim i socijalnim uslovima; ali tek aktivnošću i učenjem pojedinca
ostvaruje se razvoj
Brain activity of a normal 5-year-old child (left) and a 5-year-old
institutionalized Romanian orphan who was neglected in infancy
(right).
 PROBLEM - KONTINUITET NASUPROT DISKONTINUTETU

•Postoje dve komponente:

•jedna se odnosi na obrazac ili tok razvoja, tj. da li razvoj teče glatko i stabilno,
tako da se nove sposobnosti, veštine i znanja postepeno nadodaju podjednakom
brzinom, ili se razvoj odvija različitim brzinama, gde se izmenjuju faze brzog i faze
sporog razvoja;

•pitanje povezanosti razvoja, tj. da li se rana ponašanja nadograđuju jedna na

druge i tako stvaraju kasnija ponašanja, ili se pojedini oblici ponašanja pojavljuju
nezavisno od već postojećih

•Odgovor na ovo pitanje zavisi od pristupa razvoju: ako se polazi od opažljivih

ponašanja, onda je razvoj diskontinuiran, a ako se polazi od uzroka razvoja, onda
je on kontinuiran
 PROBLEM NORMATIVNOG (OPŠTOG) NASUPROT
IDIOGRAFSKOM (SPECIFIČNOM)

•Odnosi se na usmerenost istraživača – da li pažnju usmeriti ka sličnostima i

opštostima dečijeg razvoja, ili ka faktorima koji proizvode individualne
razlike među decom, kao što su npr. kulturni uticaji
 RAZVOJ

• Razvoj se u najširem smislu reči shvata kao promena u karakteristikama

organizma i ponašanja - i vrste (filogeneza) i pojedinca (ontogeneza)

• Filogenetski razvoj je ljudsku vrstu doveo do specijalizacije organske

osnove, koja omogućuje prilagodljiv i fleksibilan način ponašanja

• Najsavršenije promene su se dogodile u nervnom sistemu, posebno

korteksu, koje su dovele do mogućnosti stvaranja i upotrebe simbola,
čuvanja i prenošenja iskustva sledećim generacijama - što je otvorilo
čoveku "put civilizacije" i razvoj osobene psihološke konstitucije i
ponašanja
• Razvoj čoveka čine promene u karakteristikama
organizma i ponašanju koje su uslovljene genetskim
planom i nastaju kroz proces sazrevanja
(maturacije), u uslovima (ne)prikladne okoline i uz
prisustvo i prenošenje ljudskog socijalnog iskustva
- kroz proces socijalizacije, tako da svaka generacija
zna više od prethodne

• No, da bi dete razvilo simboličke sposobnosti i sve druge

potencijale ljudske vrste ono mora od početka i stalno da
uči
 PRINCIPI RAZVOJA

• PROMENA - Od trenutka začeća, pa sve do smrti, čovek se stalno menja i

nikada nije statičan. Čak i kada organizam dostigne fizičke i mentalne
strukture karakteristične za odraslog čoveka, promene se i dalje
nastavljaju...
• KONTINUITET - razvoj je jedan kontinuirani proces koji počinje i pre
rođenja
• MANIFESTACIJE /ISHODI - razvoj se manifestuje u anatomiji, fiziologiji i
ponašanju
 VRSTE PROMENA U OKVIRU RAZVOJA

• Promene u veličini - fizički rast (visina, težina itd.), mentalni rast

(bogatstvo rečnika, sposobnost rasuđivanja itd)
• Promene u proporciji - dete nije minijaturni odrasli, njegove proporcije se
razlikuju od odraslog. Mentalne proporcije: mašta je predominantno
fantastična u ranom detinjstvu, potom postaje sve trezvenija i realističnija.
• Iščezavanje starih crta - pojedinih refleksa, prvih mlečnih zuba,
iščezavanje dečijih impulsa za rad pre razmišljanja, način govora itd.
• Sticanje novih crta - fizičke karakteristike (novi zubi) i mentalne crte
(sticanje moralnih standarda, polnog nagona, znanja)
 RAZVOJ - KARAKTERISTIKE PROMENA
Razvoj je ona vrsta promena za koje je karakteristično:

1.da su značajno povezane sa protokom vremena; uzrast ne uzrokuje

promene već je procesima sazrevanja i psihičkim procesima potrebno vreme
da se pojave;

2.da su kvantitativne i kvalitativne prirode;

3.manifestuju se u vidu napredovanja, (nazadovanje je patogeneza);

4.da vode sve većoj diferencijaciji i sve fleksibilnijoj integraciji sistema; da na

ovaj način vode izgradnji sve celovitije povezanih struktura koje funkcionišu u
skladu sa svojim specifičnim zakonitostima; da ovi procesi razvoja vode
izgradnji sve bolje ravnoteže i efikasnosti funkcionisanja
 NORMALAN I PATOLOŠKI RAZVOJ

• Razvojna psihologija proučava normalan razvoj

• Šta je normalan razvoj?

 NORMALAN I PATOLOŠKI RAZVOJ

1. Normalno je ono što je prosečno - (statistički kriterijum).

Dete prepoznaje sebe u ogledalu sa 22 meseca

Kod neke dece prepoznavanje se može javiti i sa 15 meseci, a kod dece

zaostale u razvoju sa 3o meseci?!
Obe grupe dece odstupaju od proseka!

• Često je u upotrebi izraz normativni razvoj – prosečan razvoj tj. generalne

promene ponašanja vezane za uzrast, zajedničke za svu decu u procesu
odrastanja
 NORMALAN I PATOLOŠKI RAZVOJ

2. Normalno kao ideal kome se teži u razvoju

• Osoba/dete koje se približi postavljenom idealu smatra se

normalnom, bez obzira na to kolika je učestalost “idealnog
ponašanja” u populaciji

• Optimalni razvoj, težnja ka samoaktualizaciji

 NORMALAN I PATOLOŠKI RAZVOJ

3. Normalnost kao odsustvo patologije (abnormalnosti)

• Sisanje prsta, mokrenje u krevet itd. može biti problematično i proglašeno
pogrešnim, iako ove pojave mogu manifestovati sva deca u nekim fazama
svog razvoja!

4. Normalnost kao prirodno ponašanje

• Pitanje: šta je prirodno ponašanje?

• Ni jedno od prikazanih određenja normalnosti ne može se odbaciti u

potpunosti iako svako ima i određene nedostatke
ZAKONITOSTI PSIHIČKOG RAZVOJA
• Psihički razvoj odvija se po određenim zakonitostima

• Ove zakonitosti su najuočljivije u ranom periodu

razvoja
• ZAKONITOST 1: (ne)posredna, uzajamna, dvosmerna povezanost
između fizičkog i psihičkog razvoja

• Biološku osnovu psihičkog života čini organizam u celini, a posebno nervni

sistem, čula i endokrini sistem

• Osnovni razvojni procesi su sazrevanje i učenje.

• Sazrevanje - proces realizacije nasledno utvrđenih mogućnosti organizma.
Učenje - relativno trajne promene u ponašanju nastale kao rezultat vežbe,
treninga i sticanja iskustva uopšte

• Napredak u razvoju psihičkih funkcija i ponašanju deteta zavisi od biološke

organizacije

• Biološka organizacija obuhvata: razvoj i diferencijacije u nervnom sistemu,

mijelinizaciju puteva, ovladavanje kontrolom položaja tela, kretanjem u
prostoru itd.
 Mijelinizacija

• Speed of connection
• Begins at birth, rapidly increases to 2-years old
• Continues to increase more slowly through 30-years-old
• Potencijali za psihički razvoj i učenje organski su određeni; samo učenje
zavisno je od socijalne okoline i aktivnosti pojedinca

• Psihički razvoj i socijalna interakcija povratno deluju na funkcionisanje

organizma, pa čak i na neka njegova anatomska obeležja.

• Dakle, za razvoj je neophodna biološka osnova koja pod uticajem

sazrevanja, stimulusa iz socijalne sredine i učenja/aktivnosti pojedinca
poprima svoj optimalni oblik i sadržaj. Veza fizičkog i psihičkog je
uzajamna – međusobno delujuća
• ZAKONITOST 2: ISTOVETNOST RAZVOJNOG REDOSLEDA

• Određene funkcije ili određena ponašanja razvijaju se kod sve dece istim,
nepromenljivim redosledom

• Deca istog uzrasta mogu biti na raznim stupnjevima psihofizičkog

razvoja, ali u razvojnom redu koji su prošla nije bilo gotovo nikakve
razlike - zakonitost istovetnosti razvojnog redosleda
Zakonitost istovetnosti razvojnog redosleda - ispoljava se na svim uzrastima;
primera ima više ali je to najuočljivije u senzomotornom razvoju

•Npr, javljanje namernih, voljnih pokreta kod sve dece ima isti redosled:

•kontrola pokreta očiju i praćenje objekata (4 nedelje);

•dizanje i držanje glave (16 nedelja);
•hvatanje predmeta rukama i manipulisanje predmetima (28 nedelja);
•kontrola pokreta trupa, sedenje i puzanje (40 nedelja);
•kontrola pokreta nogu, stajanje i samostalno hodanje (52 nedelje)
• ZAKONITOST 3: osobenost/individualnost ritma razvoja

• Razvojni psiholozi ukazuju da se kod pojedine dece ukupan fizički i psihički

razvoj može odvijati brže ili sporije - što je za njih normalan tempo ili ritam
razvoja

• Dakle, u praksi negovanja i vaspitanja dece treba uvažavati

osobenost/individualnost ritma razvoja jer je on određen biološkim
planom razvoja, regulisan unutrašnjim činiocima

ZAKONITOST 3 a: individualne razlike u pogledu tempa ostaju konstantne!

Beba koja je fizički i mentalno zaostala neće stići svoje vršnjake, njen
tempo razvoja ostaje nepromenjen!
• Ove razlike u tempu razvoja i druge veoma značajne individualne razlike
među decom istog uzrasta, koje se manifestuju i kod učenika, zahtevaju
individualizovan pristup učitelja/vaspitača

• Jedno dete može imati različit stepen razvoja u različitim područjima

(npr. šestogodišnjak može čitati kao učenik trećeg razreda, a imati
naglašenu potrebu takmičenja kao većina šestogodišnjaka)
• ZAKONITOST 4: intermitentnost

• Jedna od pojava u razvoju pojedinih ponašanja je intermitentnost koja

ukazuje da određeni oblik ponašanja nije ovladan i učvršćen kad se
prvi put pojavi

• Jedan oblik ponašanja se pojavljuje jednom ili dva puta, a zatim se

gubi; posle više dana, ili čak i nedelja, on se ponovo javlja, pa opet gubi
itd. Pri tome se intervali između javljanja sve više skraćuju i najzad
potpuno gube, a određeni oblik ponašanja se ustaljuje

• Razvojni psiholozi ukazuju da za dobijanje verne slike o nivou razvoja i

mogućnostima deteta (otkrivanje intermitentnosti) nije dovoljno jedno
ispitivanje deteta (poprečni presek).
• ZAKONITOST 5: Alternativnost

• Alternativnost u razvoju označava pojavu naizmeničnog napredovanja u

razvoju pojedinih funkcija
• Razvoj raznih funkcija se naizmenično smenjuje. U jednom periodu se
intenzivno razvija jedna funkcija, dok druge stagniraju

• Kod jednog deteta može napredovati razvoj govora a da za to vreme

stagnira usavršavanje hodanja
• Kod drugog deteta može se ispoljiti obrnuta pojava

• Javljanje alternativnosti u razvoju zahteva uporedno ispitivanje ukupnih

mogućnosti deteta, da bi se stekla prava, kompletna slika o njegovom
razvoju.
• ZAKONITOST 6: Razvoj se odvija po određenom modelu

• Cefalokaudalni pravac razvoja manifestuje se u pravilnosti po kojoj

razvoj osetljivosti, pokretljivosti i koordinacije pokreta napreduje od
glave prema donjim ekstremitetima (nogama)

• Primer naveden za redosled ovladavanja voljnom kontrolom mišića

ilustruje i ovu zakonitost

• Proksimodistalni pravac razvoja znači da razvoj (osetljivosti,

pokretljivosti, koordinacije) ide od bližih delova kičmenom stubu ka
udaljenijim - distalnim delovima tela

• Na primer, dete prvo ovlada namernom kontrolom pokreta ruku iz

ramena, pa tek zatim pokretima lakta, šake i prstiju
Cefalokaudalni i proksimodistalni
pravac razvoja
•ZAKONITOST 7: Razvoj se kreće od opštih ka specifičnim vidovima
reagovanja

•Principi diferencijacije i integracije dolaze do izražaja u toku dužeg

perioda života u raznim oblastima ponašanja

•Posle rođenja mnoge funkcije pokazuju tendenciju razvoja od opšteg ka

specifičnom načinu reagovanja (princip diferencijacije)
•(npr, novorođenče reaguje na draž celim organizmom, tek kasnije u
razvoju odgovori postaju specifični; novorođenče reaguje stanjem
uzbuđenosti - tek kasnije dolazi do diferencijacije emocija)

•Kod drugih procesa razvoj teče po principu integracije

•Dete prvo izgovara glasove, pa reči, rečenice - pri savlađivanju govora.
Princip integracije dolazi do izražaja i pri razvoju ličnosti.
• ZAKONITOST 8: Stadijalnost

• Na razvoj u celini i razvoj pojedinih funkcija deluje princip stadijalnosti  -

razvoj prolazi kroz kvalitativno različite razvojne faze/stadijume

• Srodni principi:
• Zakonitost 8a: Razvoj je kontinuiran
• Zakonitost 8Bb Razvoj se može predvideti
• Zakonitost 8c: svaka razvojna faza poseduje neke crte koje su za nju
karakteristične
• Zakonitost 8d: Svaka osoba normalnog/urednog razvoja prolazi kroz svaku
glavnu fazu razvoja

• U okviru razvoja pojedinog deteta postoje velike razlike u brzini razvoja

pojedinih funkcija i sposobnosti, otuda i upozorenje da "dete nije jednako
udaljeno od odraslih u svim oblastima razvoja„
• Od ranog uzrasta dete je vrlo aktivan činilac sopstvenog razvoja

• U izboru aktivnosti ono je i selektivno

• "od svih mogućnosti uticaja iz okoline ono je veoma prijemčivo za neke -

one koje idu u susret njegovim razvojnim i ličnim potrebama" (Ivić, 1983)

• Uslovi razvoja - kvalitet sredine (fizičke i kulturne) u ranom detinjstvu

"imaju velike neposredne i izvesne dugoročne posledice" na razvoj (Ivić,
1983)
ZAKONITOSTI MOTORNOG RAZVOJA
• U motornom razvoju javljaju se i sledeće pravilnosti:

• Dete najpre ostvaruje 1) koordinaciju i kontrolu velikih mišića pa tek

kasnije, postupno ovladava kontrolom malih mišića, finijih pokreta

• Ova tendencija razvoja od kontrole velikih mišića ka kontroli sitnijih mišića

aktuelna je i pri polasku dece u školu -pri savlađivanju veštine pisanja
• Pri savlađivanju motornih navika i veština javlja se 2) tendencija ka sve
većoj ekonomičnosti mišićnog napora.

• Na početku učenja radnje javljaju se suvišni pokreti i ulaže se veći napor

nego što je potrebno

• Savlađivanjem veštine pokreti se svode na neophodne, a upotrebljava se i

stvarno potrebna energija. Ova pojava se ispoljava i kod prvaka pri učenju
pisanja

• Sa uzrastom se javlja 3) funkcionalna asimetrija organa, prelaz od

bilateralnog ka unilateralnom korišćenju organa. Na primer, kod većine
slučajeva kod upotrebe ruku javlja se dominantno korišćenje desne ruke
 Objasnite zakonitosti psihičkog razvoja roditeljima
dece u vrtiću

1. (Ne)posredna, uzajamna, dvosmerna povezanost između

fizičkog i psihičkog razvoja
2. Zakonitost istovetnosti razvojnog redosleda
3. Osobenost/individualnost ritma razvoja
4. Intermitentnost razvoja
5. Alternativnost u razvoju
6. Cefalokaudalni pravac razvoja
7. Proksimodistalni pravac razvoja
8. Principi diferencijacije i integracije
9. Princip stadijalnosti 
 Istorijsko shvatanje razvoja

- Stav: čovekova psiha uglavnom je konstantna, tj. ne menja se tokom

života

- Kasnije, stav da se čovek psihički razvija samo u detinjstvu, te da dečija

psihologija objašnjava psihički razvoj ne samo deteta, već i čoveka uopšte

- Ubrzo se uvidelo da se čovek psihički razvija i u mladosti (psihologija

detinstva i mladosti), u zrelom dobu, pa i u starosti (gerontopsihologija),
tj. kroz čitav život
• Interesovanje za psihički razvoj deteta može se podeliti na dva
perioda: prednaučni i naučni

• Počeci interesovanja za decu i adolescente vezani su za praktične

potrebe podizanja i vaspitanja mladih.

• Podaci o deci se zasnivaju na saznanjima iz svakodnevnog života ili

na filozofskim spekulacijama. Period traje od davnina do prvih
empirijskih pristupa izučavanju psihičkog razvoja krajem XVIII veka.

• Prva razmatranja problema razvoja i vaspitanja nalaze se u

radovima filozofa antičke Grčke

• Naučni period razvoja psihologije kao posebne nauke počinje u

drugoj polovini XIX veka kada su u empirijskim istraživanjima
problema psihičkog razvoja uvedeni naučni postupci: sistematsko
posmatranje i eksperiment; osnovane prve psihološke laboratorije
(Wundt, 1879)
PRVOBITNA ZAJEDNICA
• Deca su bila sredstva za svrhe odraslih, pa su zato bila odgajana za
preživljavanje i pomaganje odraslima.
• Nije se poznavao ili priznavao individualni razvoj dece

ANTIČKA GRČKA I RIM (600 p.n.e - 400 god.)

• Antički Grci i Rimljani smatrali su da su deca poput svojine koja se
može razmenjivati i trošiti, posebno ženska deca koju su podizali
samo za reproduktivne svrhe
SREDNJI VEK - PREFORMACIONIZAM
• Deca su se smatrala minijaturnim odraslim bićima. Tokom ovog razdoblja
crkva je pripomogla podizanju društvene slike o deci naglašavajući njihove
specifične kvalitete, tj. čistoću i nevinost
• No, istovremeno je, dopuštajući samo religiozna objašnjenja ljudskog
ponašanja, ometala naučna istraživanja za koja se obnovilo zanimanje
tokom perioda renesanse

RENESANSA (14. - 17. vek)

• Briga za decu se povećava. Otvaraju se npr. dobrotvotne ustanove
(domovi za bolesnu, izgubljenu i neželjenu decu).
REFORMACIJA (16. vek)
• Puritanska sekta J. Calvina (1509-1564) koja je proizašla iz reformacije
konstruisala je prvi opsežan model dečijeg razvoja. Taj model se temeljio
na ideji dečije urođene zle prirode i sklonosti prema grehu. U
skladu sa tim, odnos prema deci je bio izrazito strog, jer je njihovo
"spasenje u potpunosti zavisilo od pravilnog vaspitanja" (prvi priručnici za
vaspitanje i podizanje dece, kao i „vaspitne „ knjige za decu).

RENE DESCARTES (1596-1650)

• Probio je put za naučno istraživanje ljudskog ponašanja predlažući
dualistički sistem (kartezijanski dualizam). U ovom sistemu nefizički um
upravlja mehaničkim funkcionisanjem fizičkog tela (ovo shvatanje nije se
kosilo sa shvatanjima crkve). Pošto telo funkcioniše prema mehaničkim
zakonima, ti zakoni se mogu objektivno istraživati
• PRVI TEORETIČARI
DŽON LOK (JOHN LOCKE,1632-1704)

• Empirizam

• svoj pristup zasniva na strogoj teoriji sredine i sredinskih faktora

• um novorođenčadi je tabula rasa (prazna ploča), a celoukupna

spoznaja stiče se isključivo kroz iskustvo i učenje
• JEAN-JACQUES ROUSSEAU (1712-1778)

Nativizam
predložio je nativistički model prema kom se detetovo ponašanje razvija
na osnovu urođenih ideja i procesa

Detetovo urođeno znanje sastoji se iz stvari kao što su načela pravde,

poštenja i osećaja savesti; on naglašava urođenu dobrotu i nevinost
deteta (dete kao plemeniti divljak).
• CHARLES DARWIN (1809-1882)

• Evolucionizam

• Razvio je poznatu teoriju evolucije koja ima

dve osnovne pretpostavke:

1. pripadnici se međusobno razlikuju po svojim karakteristikama i

2. svaka vrsta proizvodi više potomaka nego što okolina može podneti, što
dovodi do takmičenja

• Te dve pretpostavke rezultiraju prirodnom selekcijom, tj. samo oni

najsposobniji pojedinci prežive u borbi za opstanak, pa zato svoje bolje
karakteristike prenose na svoju decu.
• Pod uticajem Darvinove evolucione teorije psiholozi usmeravaju pažnju na
činioce razvoja

• Empirijska istraživanja u psihologiji počinju da se zasnivaju na korišćenju

naučnih postupaka

• Za nekoliko decenija univerzitetski centri širom sveta formiraju psihološke

institute i/ili laboratorije (u Nemačkoj, SAD, Francuskoj, Engleskoj,
Švajcarskoj, Rusiji)

• Time su stvoreni uslovi i za početak naučnog perioda razvojne psihologije.

• Naučni pristup u dečiju psihologiju prvi uvodi nemački fiziolog Prajer pri
izradi biografske studije o svom sinu ("Duša deteta", 1882)

• Njegov rad je sistematski izveštaj o dečijem razvoju u prve četiri godine,

u kome jasno odvaja opis psihičkih pojava od svojih tumačenja

• Pri izučavanju ponašanja deteta neke postupke je planski izazivao, što je

prvi pokušaj eksperimentisanja u dečijoj psihologiji

• Prajer je imao mnogo sledbenika. Neke od biografskih studija prate

pojedine procese i aktivnosti deteta i prerastaju u monografske studije

• Bračni par Štern prati razvoj govora, a 1914 V. Štern (W. Stern) objavljuje
prvi udžbenik dečije psihologije "Psihologija ranog detinjstva„
• Svojom teorijom konvergencije Štern nastoji da prevaziđe suprotnosti
između nativizma i empirizma
• Značajne studije o razvoju daju bračni par Skupin, o prvom detinjstvu i
bračni par Kac -"Razgovori sa decom„

• Engleski psiholog Valentajn je proučavao petoro svoje dece u periodu od

dvanaest godina; novine koje je on primenio su metodološke prirode -
upoređivanje svojih nalaza sa drugim studijama, angažovanje drugih
psihologa pri testiranju njegove dece, radi objektivnosti nalaza

• U SAD su objavljene biografske studije K. Mur (1896) i M. Šin (1900)

 PIONIRI DEČIJE PSIHOLOGIJE

•Stanley HALL (1846-1924)

•Predložio je teoriju razvoja koja se temelji na načelima evolucijske
rekapitulacije,
•osniva "Pokret za proučavanje deteta" i uvodi novu metodu za dobijanje
informacija o deci

•Podatke je prikupljao upitnikom a za tu svrhu je angažovao veliki broj

nastavnika. I pored brojnih nedostataka u konstrukciji instrumenta, izboru
problema i saradnika - Holov pristup dečijoj psihologiji je predstavljao
napredak, a značajno je i to što je izazvao veliko interesovanje za proučavanje
dece.
•Njegov najznačajniji rad je o psihologiji adolescencije (Adolescence, 1904).
• Holov pokret se, zahvaljujući pokrenutim časopisima i angažovanju
saradnika,proširio na mnoge zemlje Evrope, a stigao je i u Srbiju.

• 1906. u Beogradu je osnovano "Srpsko društvo za dečiju

psihologiju" koje je pokrenulo i svoj časopis za dečiju psihologiju
• Alfred BINET (1857-1911)

• pripada mu zasluga za izradu i primenu testova za merenje inteligencije

kod dece

• Bine se bavio proučavanjem procesa mišljenja kod dece; 1903. objavio je

rad "Eksperimentalno proučavanje inteligencije", a za potrebe francuskog
školstva konstruisao je prvu skalu za merenje inteligencije (Bine-Simonova
skala,1905) koju je Bine revidirao (1908 i 1911)

• Problemima merenja individualnih razlika u SAD se bavio M. K. Katel,

Vuntov učenik, koji je prvi uveo pojam "mentalni test" (1890), radi
merenja senzomotornih svojstava i obima pažnje.

• Međutim, Bine je prvi konstruisao skalu kojom je započelo merenje viših

psihičkih funkcija.
James - Martin BALDWIN (1861-1934)

Naglašavao je važnost teorija u nauci, jer one omogućavaju

interpretaciju podataka

Razvio je tzv. genetičku epistemologiju - tj. razvoj je progresivna

promena koja nije samo kvantitativna već i kvalitativna.

Smatrao je da se intelektualni razvoj odvija u fazama. Takođe je

smatrao da su deca aktivni učesnici svog razvoja. Njegove je ideje
kasnije gotovo sve preuzeo J. Piaget i razvio "svoju" genetičku
epistemologiju.
• John B. WATSON (1878-1958)

• Daje doprinos tako što dečja psihologija postaje prirodna nauka, uvodeći
objektivne istraživačke metode utemeljene na opažljivim i merljivim
ponašanjima

• Njegova bihevioristička teorija razvoja smatra da je uslovljeni refleks

osnovna jedinica razvoja i da su uglavnom sredinski i iskustveni faktori
odgovorni za promene u ponašanju i za razvoj pojedinca

• Osnivaču biheviorizma Votsonu pripada zasluga da je metodu

eksperimenta uveo u razvojnu psihologiju

• Izučavao je reflekse i emocije kod dece najranijeg uzrasta. Njegovo

stanovište je da na razvoj odlučujući uticaj imaju sredina i učenje.
• Sigmund FREUD (1856-1939)

• Predložio je teoriju faza psihoseksualnog razvoja koja je izrasla iz

njegovog kliničkog rada u psihoanalizi

• Moderni razvojni psiholozi njegovu teoriju ne prihvataju, ali njegov

interakcionalistički pristup i njegovo naglašavanje značaja uticaja ranih
iskustva u detinstvu na ponašanje u kasnijem životu i danas su
prihvaćene pretpostavke, iako se znatno drugačije tumače
 II. Generacija
PIONIRI DEČIJE PSIHOLOGIJE

•Arnold GESELL (1880-1961)

•Njegova istraživanja obnovila su zanimanje za biološko gledište nudeći
dokaze da urođeni maturacijski procesi objašnjavaju razvojne promene
•Smatrao je da se sva deca razvijaju na identičan način, koji je biološki
utemeljen, pa stoga i univerzalan. Zbog toga je tvrdio da spoljašnji podsticaji
nisu bitni za razvoj i da nije dobro ni korisno veštački ubrzavati dečiji razvoj

•Njegova opservacijska istraživanja dala su i dobne norme ponašanja koje su

bile korisne i profesionalcima i roditeljima.
•Takođe je dao značajne metodološke doprinose: koristio je kameru za
snimanje dece; posmatranje kroz jednosmerno staklo i sl.
• Heinz WERNER (1890-1964)

• Definisao je razvoj prema tzv. orogeničnom načelu:

• razvoj je proces diferencijacije iza kog sledi hijerarhijska organizacija

(nakon diferencijacije sledi integracija na višem nivou - npr. dete na
početku pokreće čitavo telo, a kasnije sve diferenciranije može kontrolisati
pojedine delove tela
• Jean PIAGET (1896-1980)
• Do danas verovatno najuticajniji razvojni teoretičar

• Razvoj prolazi kroz niz kvalitativnih promena – stadijuma razvoja

• Dete je aktivno biće, biće koje aktivno konstruiše svoju spoznaju sveta –
konstruktivizam
• Pijaže (1896-1980) je privukao pažnju psihologa još svojim prvim radom
"Govor i mišljenje deteta" (1923), jer u njemu predstavlja svoju
koncepciju kognitivnog razvoja i novu metodologiju koju koristi u
istraživanju (klinička metoda)

• Kroz narednih šest decenija sa svojim brojnim saradnicima obogaćuje

svoju teoriju kognitivnog razvoja novim studijama i nalazima. U svetu su
poznati kao ženevska škola razvojne psihologije.
• Vigotski (1896-1934) je stvorio kulturno-istorijsku teoriju razvoja deteta
koja otkriva zakonitost nastanka viših psihičkih funkcija (istorijskog i
ontogenetskog).
• Njegovo glavno delo je "Mišljenje i govor„

• Psihički razvoj ličnosti je ovladavanje i prisvajanje kulturnih vrednosti

koje je kumuliralo čovečanstvo - koje se nalaze u humanizovanoj sredini:
fiksirane u oruđima i produktima čovekovog rada, verbalnim i drugim
simbolima, sistematizovanim znanjima.
• To usvajanje se dešava u procesu socijalne komunikacije deteta
• Prema načelu "istorizma" Vigotskog (1931) "svaka funkcija u kulturnom
razvoju deteta pojavljuje se na sceni dva puta, na dva plana - najpre
socijalnom, potom - psihološkom. Najpre među ljudima kao
interpsihička kategorija, potom unutar deteta kao intrapsihička
kategorija".
ETIČKI PROBLEMI ISTRAŽIVANJA U KOJIMA UČESTVUJU DECA

Mogući rizici: istraživanja mogu imati i negativne posledice po ispitanike

- U psihološkim istraživanjima manji je rizik fizičkog ozleđivanja deteta, ali

zato postoji problem potencijalne psihološke štete

- Deca su pri tome posebno osetljva jer svaki uticaj igra ulogu u njihovom
razvoju, a nije poznato šta sve i kako utiče na njih
 ETIČKI PROBLEMI

NPR.: kad deca usled eksperimentalne situacije doživljavaju negativne

emocije, poput neuspeha, frustracije ili stresa - jer npr. ne mogu rešiti
postavljeni zadatak)

Postoji mogućnost da deca neke negativne emocije i dalje osećaju nakon

napuštanja eksperimenta
 PRAVCI RAZVOJA

• U proučavanju razvoja individue proučavamo: fizički razvoj, psihomotorni

razvoj, kognitivni razvoj, emocionalni razvoj i socijalni razvoj.

1) FIZIČKI RAZVOJ = definisan razvojem tkiva i organa koji omogućuju normalno

funkcionisanje

2) PSIHOMOTORNI RAZVOJ = započinje na osnovi urođenih refleksa

(KAŠLJANJE, POVRAĆANJE, OKRETANJE GLAVE, SISANJE, GUTANJE)

3) KOGNITIVNI RAZVOJ = sposobnost SPOZNAJE SPOLJAŠNJEG SVETA,

UOČAVANJA VEZA I ODNOSA MEĐU STVARIMA I POJAVAMA TE
MOGUĆNOST REŠAVANJA PROBLEMA I PRILAGOĐAVANJA NA NOVE I
PROMENE SITUACIJE.

4) EMOCIONALNI RAZVOJ = određen biološkim karakteristikama (uzbudljivost,

reaktivnost i temperament) i socijalnim učenjem (imitacija, identifikacija)

5) SOCIJALNI RAZVOJ = započinje u 3. g. razvoja (proces socijalizacije sledi

nakon procesa separacije-individuacije)
 RAZVOJNA KRIZA

• Razvojna kriza se javlja u momentu "socijalnog

prelaza", kada je ravnoteža narušena zbog pojave
novih potreba i reorganizacije motivacione sfere
ličnosti

• Primeri razvojnih kriza: prelazak iz jedne razvojne faze u

drugu, polazak u školu, početak polne zrelosti, stupanje
u brak ...
KRITIČNI PERIODI RAZVOJA
 KRITIČNI PERIOD RAZVOJA

• Kritični period je optimalni raspon vremena u kom mora

doći do međusobnog uticaja naslednih struktura i okoline
- mora doći do odgovarajuće aktivnosti bioloških
struktura pod uticajem povoljnih stimulusa iz sredine

• Ukoliko odgovarajući uslovi i podsticaji izostanu doći će do

gubljenja ili značajnog umanjenja bioloških osnova/dispozicija
za razvoj sposobnosti
 KRITIČAN PERIOD RAZVOJA

• Nalazi etologa ukazuju da se kod životinjskih vrsta neke urođene

aktivnosti javljaju samo u ograničenom periodu vremena
-senzitivnom ili kritičnom periodu

• Npr. K. Lorenc navodi da pače neposredno posle izleganja sledi

pokretni objekt koji prvi vidi; ako je to patka-majka, pače će ići za
njom, bežati kod nje u slučaju opasnosti
• Ali, ako u kritičnom periodu pače kao prvi objekt vidi, na primer,
čoveka - ono će utisnuti njegov lik i slediti ga, čak i kasnije kad se
pojavi odrasla patka (UTISKIVANJE)
 Konrad Lorenz

• Etolog, poznat po
svojim
istrazivanjima o
utiskivanju
• Denisov (W. Dennis) ogled sa mišarima u kome je upotrebio
postupak sprečavanja aktivnosti 

• On je eksperimentalnu grupu mladih mišara držao u kavezu još

deset nedelja od trenutka kada je kontrolna grupa, koja se nalazila u
prirodnim uslovima, počela da vežba letenje

• Kada je eksperimentalnu grupu pustio iz kaveza ona je naučila

letenje, ali je u poređenju sa kontrolnom grupom trajno zaostajala u
veštini letenja
• Kritični period kod dece označava optimalni raspon vremena u
kome se organizam odlikuje povećanom senzitivnošću na
određene spoljne i/ili unutrašnje faktore, čiji uticaji upravo na
datoj tački razvoja, a ne na nekoj drugoj, ostavljaju naročito
značajne, (ne)povoljne posledice

• Kritični periodi kod ljudske vrste imaju značajnu praktičnu -

pedagošku važnost:
• optimalni razvoj će se dogoditi ako nužni i dovoljni podsticaji iz
okoline dođu blagovremeno

• Npr, za razvoj govora taj period traje od početka druge

godine do puberteta. Bitno je da se govor neguje od početka
• Optimalno vreme za učenje/razvoj – period u kome je
najbolje započeti učenje (vežbu, obuku)

• Kritični period za učenje/razvoj - vreme za učenje koje

ukoliko se propusti ostavlja trajne (ireverzibilne)
negativne posledice po datu aktivnost

• Senzitivni period za učenje/razvoj – period kada je

organizam naročito osetljiv na uticaje sredine i ranjiv na
delovanje nepovoljnih uslova
 KRITIČAN PERIOD RAZVOJA

• E.Lenneberg (1967.) je autor teorije o kritičnom periodu za

usvajanje jezika prema kojoj se prvi (maternji) jezik može usvojiti
samo tokom ograničenog životnog razdoblja, između druge godine i
puberteta
• On ne govori da nakon „kritičnog perioda“ nije moguće usvajati
druge jezike, ali govori o češćim slučajevima „blokiranja“ ili
poteškoća u učenju...
• Oblast za koju se veruje da je povezana sa senzitivnim periodom
razvoja je uspostavljanje emocionalne vezanosti/ privrženosti
kod dece

• Frojd, Erikson, Bolbi...tvrde da rana dečija vezanost sa

njihovim primarnim objektima (majka, otac i sl), tokom prvih
nekoliko godina života postavlja osnovu za kasniji
socioemocionalni razvoj

• Vrsta, kvalitet, obim primarne vezanosti kod deteta uspostavljena u

tom kritičnom periodu ne može se kasnije bitno menjati/nadomeštati
i sl.
• Šmit ukazuje da je dete zahvaljujući svojstvu senzitivnosti,
plastičnosti – vaspitljivo

• Dete je biće koje mora da uči i da se vaspitava

• Ono se ne rađa sa ljudskom prirodom, tek procesom humanizacije
ono stiče karakteristike čoveka.
 PITANJA KOJA PRATE TEMU

• Razvojna psihologija: predmet i ciljevi

• Koje linije razvoja psihičkih funkcija može obuhvatiti razvojna psihologija u
svom predmetu izučavanja?
• Šta označava termin filogeneza, a šta ontogeneza?
• U čemu se ogleda razlika između ontogenetskog razvoja ljudske vrste i
životinjskih vrsta?
• Nabrojte (i objasnite predmete izučavanja) oblasti razvojne psihologije.
• Navedite i objasnite principe razvoja.
• Definišite razvoj i vrste promena koje se dešavaju tokom razvoja.
• Navedite karaktere promena koje se odvijaju tokom razvoja.
• Nabrojte kriterijume normalnog razvoja.
• Navedite i objasnite zakonitosti razvoja.
• Navedite i objasnite zakonitosti motornog razvoja
• Definišite pojam sazrevanja
• Šta označava intermitentnost u razvoju, a šta alternativnost
• Navedite primere za principe diferencijacije i integracije
• Šta označava termin razvojna kriza
• Šta označava termin kritičan period razvoja
• Objasnite eksperiment i glavne nalaze do kojih dolaze Lorenc i Denis
•  Istorijat interesovanja za decu i mlade (od doba prvobitne zajednice do
perioda Antike)
• Shvatanja o detetu od srednjeg veka do kraja 19. i početka 20. veka
• Pokret mentalnog testiranja; prve psihološke klinike i savremene
biografske studije.
• Kako se shvatao razvoj tokom istorije?
• Kakav je um novorođenčadi po Džonu Loku?
• Nabrojte dve osnovne postavke Darvinove teorije evolucije.
• Ko uvodi naučni pristup u dečiju psihologiju i u čemu se ogleda njegov
značaj?
• Ko osniva Pokret za proučavanje deteta i u čemu se ogleda njegov
značaj?
• Ko prvi uvodi objektivne istraživačke metode u razvojnu psihologiju?
• Navedite etičke probleme istraživanja u kojima učestvuju deca.
HVALA NA PAŽNJI