Пожаревачка Гимназија

Пожаревац

МАТУРСКИ РАД
ИЗ
ПСИХОЛОГИЈЕ

Тема:
Психички развој детета

Кандидат: Теодора Станковић, IV/4

Ментор: Немања Ђорђевић, професор психологије

Школска 2022/23 година

 Пожаревачка Гимназија
Пожаревац

МАТУРСКИ РАД
ИЗ
ПСИХОЛОГИЈЕ

Тема:
Психички развој детета

Кандидат:________________________

Ментор:_________________________

Школска 2022/23 година

 Садржај

1. Увод...............................................................................................................................2
2. Периоди развоја...........................................................................................................3
3. Пренатални период.....................................................................................................4
4. Новорођенче................................................................................................................5
5. Период одојчета...........................................................................................................6
6. Рано детињство............................................................................................................6
7. Средње детињство.......................................................................................................7
8. Позно детињство..........................................................................................................8
9. Рана младост................................................................................................................8
10. Позна младост............................................................................................................9
11. Учење и сазревање као фактори развоја.................................................................9
12. Физички развој.........................................................................................................11
13. Моторни развој........................................................................................................12
14. Емоционални развој................................................................................................12
15. Социјални развој......................................................................................................14
16. Когнитивни развој....................................................................................................15
17. Закључак...................................................................................................................17
Литература......................................................................................................................18

1
 1. Увод

Развојна психологија проучава човеков физички, емоционални,

социјални и когнитивни развој током целог живота – од зачећа до
смрти. У оквиру развојне психологије постоје психологија детињства,
младости, одраслог и старог доба. Од свих развојних периода
детињство се највише проучава зато што је то период брзих промена и
зато што искуства из детињства веома утичу на даљи развој личности.
Развојна психологија најпре је постојала као дечја психологија. Она је
прерасла из дечје у развојну укључивши у себе не само дечју
психологију, него и психологију адолесценције и психологију зрелости
и старења.

Дечја психологија била је заснована првенствено на посматрању

развоја деце у природним условима.
Примарни циљ дечје психологије био је да се установе норме
понашања, то јест да се установи какво се понашање очекује на разним
ступњевима развоја, или које се понашање сматра нормалним на тим
ступњевима.

Као што постоје бројне правилности у физичком развоју, тако и током

свог психичког сазревања дете пролази кроз низ развојних фаза које су
кључне за постављање темеља њене здраве личности.

У овом раду, фокус ће бити стављен на психички развој детета од

зачећа до адолесцентног периода. Циљ овог рада је да се прикаже како
се развијају различити аспекти дечје психе током ових периода, које су
кључне фазе у том процесу и шта може утицати на њихов развој.

2
 2. Периоди развоја

Постоји више периодизација дечјег душевног развоја. Неке од њих су педагошке

јер деле дечји душевни развој на периоде који се поклапају са школским
ступњевима. Друге су органске, пошто за критеријуме поделе на поједине
периоде узимају такве промене, као што су ницање и испадање првих зуба, полно
сазревање и слично. Треће су психолошке јер почивају на психолошким одликама
деце разних узраста. Ниједна периодизација није сасвим чиста у свом роду, већ је
или претежно органска или претежно психолошка, или претежно педагошка.

Наша периодизација је педагошко-психолошка. Она обухвата развој од самог

зачећа, јер психички развој почиње још пре рођења. Рођење није нулта тачка ни за
физички ни за психички развој, већ само моменат у коме се коренито мењају
услови дечjег развоја.

Дечји душевни развој дели се на следеће периоде:

1. Пренатални период (од 0 до 280 дана)

1.1. Овум – од 0 до 2 недеље;
1.2. Ембрион – пд 2 до 10 недеља;
1.3. Фетус – од 10 недеља до рођења;
2. Период новорођенчета;
3. Период одојчета (прва година);
4. Рано детињство (од 1 до 7 година);
5. Средње детињство (од 7 до 11 година);
6. Позно детињство (од 11 до 14 година);
7. Рану младост (од 14 до 16 година);
8. Позну младост (од 16 година до зрелости).

3
 3. Пренатални период

Пренатални период са своја три подпериода значајан је за даљи развој.

Аристотел је, на пример, сматрао да се ствари могу најбоље упознати
ако се сагледају од самог почетка.

Да би се плод правилно развијао, будућа мајка мора имати повољне

физичке и психичке (емоционалне) услове.

Психоаналитичарка Гринејкр (Greenacre) износи своја схватања о овом

утицају на развој личности. Неким експерименталним чињеницама она
је доказала да умор мајке или њено лоше разположење утиче на фетус.
Познато је да фетус није директно повезан са мајчиним нервним
системом, међутим, он јесте део мајчиног организма. Због тога он
реагује на мајчину узнемиреност, као и на страх. За време
доживљавања страха код долази до промене у раду жлезда са
унутрашњим лучењем, као и у метаболизму ћелија. Хормони из
мајчине крви прелазе у фетус и на тај начин се преноси мајчино лоше
расположење. Према томе, сматра се да је пренатални период веома
значајан за даљи развој личности.

4
 4. Новорођенче

Период новорођенчета је време у коме се дете прилагођава новим условима

живота кроз усавршавање основних биолошких функција.

Напустивши утробу, дете прекида непосредну везу са мајком и из једне средине

оскудне дражима оно прелази у средину где ће, као новорођенче, бити изложено
многим спољним подстицајима, чије је дејство веома значајно за телесни и за
психички развој.

Постоје велике разлике између новорођенчади у погледу њихове зрелости.

Новорођенче може да зева, сиса, плаче, гута, повраћа, штуца, кија, избацује
предмете из уста, склапа шаку, млатара рукама и ногама. Једна занимљива
реакција која се запажа код новорођенчета јесте рефлекс хватања или Дарвинов
рефлекс. Дете рефлексно склапа шаку,чврсто хватајући предмет.

Већ од самог рођења дете има не само физиолошке већ и социо-емоционалне

потребе, које су подједнако значајне и које се морају задовољавати. Неке од тих
потреба су потребе детета за љубављу, нежношћу, пажњом, подршком,
сигурношћу...

5
 5. Период одојчета

Прва година живота је веома важна за даљи развој и она представља критичан
период у дечјем развоју. Првенствено се у овом периоду ствара посебан однос са
мајком-емоционална везаност, приврженост или психолошка зависност. Исто тако
може доћи и до оштећења која се касније не могу исправити, уколико дете бива
одбачено и занемарено.

У овом периоду појављују се први зуби, и то око шест и седам месеци. У овом
периоду дете много учи. Дете је зависно од околине; оно брзо научи да плачем
привлачи пажњу одраслих. Олсон тврди да би дете исто тако могло да научи и
гукањем да привлачи пажњу, ако би му се прилазило кад гуче, а не кад плаче.

Током прве године, интензивно се развијају кора великог мозга и чула, развија се
рука и способност хватања. Крајем прве године, дете почиње да разуме речи и да
хода.

6. Рано детињство

Овај период, како каже Олсон, карактерише рапидан развој. У овом периоду дете
може да борави код куће или да иде у разне дечје установе. Главни проблеми са
којима се родитељи у овом добу боре јесу: храњење, спавање, навикавање на
тоалет, појава разних врста страхова, односи са друговима, проговарање и развој
говора.

Овај период је препуњен нагонских и емоционалних тежњи, љубави и агресија,

као и снажних емоционалних сукоба са родитељима и другом децом. Друга деца
се доживљавају као ривали. Кроз драмску игру, дете иживљава своја осећања и
конфликте, и добија задовољење механизмом пројекције, интројекције и
фантазије. Оно брзо осваја разне телесне вештине, стиче знања о физичком свету
и понашања људи. Говор се све више развија. Целокупно искуство доводи до
развоја рудиментарног „его“.

6
Између пете и седме године јавља се тврдоглавост и пркост, коју Сузана Ајзекс
објашњава стрепњом у вези са губљењем млечних зуба.

На крају овог периода, дете може само да једе, да се закопчава, да везује пертле.
Оно се игра многим предметима и играчкама. У развоју говора постоје две фазе:
разумевање говора и активан говор.

7. Средње детињство

На почетку средњег детињства већина деце полази у школу. Поласком

у школу мења се дететов положај у породици. Оно започиње озбиљан
друштвени живот. Његова интересовања се мењају. Оно се свестрано
развија.

Емоционални конфликти са родитељима се потискују, а емоционална

задовољења траже се међу другом децом. У овом периоду, приметно се
развијају социјална осећања и остварује сарадња са друговима. Дете се
окреће ка стварности упоредо са упознавањем стварности, расте
његова мануелна спретност и разумевање физичке узрочности.

Од девете до једанаесте године траје период приметне стабилности,

она се испољава у потискивању фантазије, као и у оданости друговима.
У једанаестој години жеља за учешћем у организованим играма
достиже врхунац. У овом периоду, нагло се развијају способности
вербалног изражавања и мишљења у конкретном облику.

7
 8. Позно детињство

Опште карактеристике услова развоја остају исте. Дете је још увек ђак,
али сада ђак виших разреда. То је период прелаза од детињства ка
зрелости.
Девојчице и дечаци су све активнији чланови колектива и све су
самосталнији. Предмети у школи се све више диференцирају, што
захтева способност апстрактног мишљења. Код дечака и девојчица
јављају се секундарне сексуалне карактеристике. Наступа пубертет са
свим оним физичким и психичким обележјима који га прате. Мењају се
социјални односи између дечака и девојчица.

9. Рана младост

То је период учења у старијим разредима, преиод ране младости, када

се деца припремају за одређен положај у друштву. Број контаката са
друговима и другарицама се повећава. Девојчице и дечаци су све
способнији да суделују у животу заједнице.

У овом периоду достиже се физичка зрелост за сексуална икуства и

репродукцију. То доводи до појачавања нагонских тежњи и
ослобађања фантазије. Јавља се емоционална нестабилност. Долази до
унутрашњих сукоба који проистичу у вези са физичком и
репродуктивном зрелошћу и социо-емоционалном незрелошћу.

Јавља се револт против ауторитета. У овом периоду достиже се горња

граница интелектуалне зрелости.

8
 10. Позна младост

У позној младости момци и девојке су већ прилагођени на телесне

промене, изградили су емоционалну независност. Вешти су у
комуникацији и социјално су одговорни у понашању. Професионално
се опредељују или се за своја опредељења још школују. Припремају се
за еконмску независност, брак и породичне обавезе. Имају властити
поглед на свет и створили су слику о себи.

11. Учење и сазревање као фактори развоја

У појединим периодима историје психологије и педагогије постојала су разна

схватања о сазревању и учењу. Тако, на пример, Жан Жак Русо је на сазревање
гледао веома екстремно. Он је сматрао да се дете може развијати само, без учења,
и да ће једино тако развити своје природне способности. Бихевиориста Вотсон је
тврдио да је васпитање свемогуће. Све што зна и уме дете је научило и све може
да научи.

Та екстремна схватања не могу се прихватити, јер их обарају и експериментални

налази, чак и површна посматрања. Како у физичком тако и у психичком развоју,
преплиће се деловање два фактора-сазревање и учење. Тешко је утврдити шта је у
понашању резултат једног, а шта другог. Сазревање у великој мери одређује и
темпо учења.

Један од критеријума за разликовање урођеног и стеченог јесте рано јављање. Ако

се неки облик понашања јави непосредно после рођења, сматра се да је он
резултат наследних фактора, односно сазревања. Новорођенче плаче, сиса, зева,

9
трепће и врши низ рефлексних радњи које, очигледно, није имало времена да
научи. Из тог следи закључак да се ради о урођеном понашању.

За свако учење потребан је известан степен зрелости. И код деце постоје периоди
најпогоднији за учење разних вештина. Током времена душевни живот постаје све
богатији. Управо тај процес и јесте предмет изучавања у дечјој психологији.
Развој сваке јединке зависи од наслеђа, јер сваки човек доноси на свет како
физичке тако и психичке карактеристике.

12. Физички развој

У дечјој психологији се говори о телесном развоју као о основи

психичког живота. Телесни развој зависи од три групе чинилаца, а то
су: наслеђе, околина и активност. Дете се не развија равномерно. У
извесним периодима оно расте брже, у другим спорије. У дечјем
развоју постоје два периода наглог рашћења: један од рођења до шесте
године и други у пубертету. Свако дете има свој индивидуални темпо и
ритам који је само његов и који не мора да се поклапа са општим
тенденцијама.

Дечје кости су мале, мекане и хрскавичаве. У току развоја кости расту,

хрскавичави делови окоштавају, а коштано ткиво постаје гушће.
Телесна тежина детета се повећава развојем мишићног и масног ткива.
Развој мишићног ткива нарочито је рапидан у пубертету. Тада мишићи
расту у дужину и дебљају, постају чвршћи и снажнији.

Детету најпре ничу млечни зуби, којих има двадесет, они расту у
вилицама још од петог месеца после рођења. Они су мали, слаби и без
корена. Око шесте године детету почињу да испадају млечни зуби и
ничу му стални.

Приликом рођења, телесне пропорције су другачије од оних на

каснијим узрастима. Глава је велика, ноге мале. Различити делови тела

10
расту различитим темпом и достижу максимум у различита времена.
Физичке промене у току рашћења не запажа само околина, њих
запажају и деца.

Нервни систем се развија другачијим темпом од оног који има развој

целог тела. Он се нагло развија у пренаталном периоду и у раном
детињству. После тог времена развој је спорији. Развој нервног
система је унутрашње природе.

13. Моторни развој

Моторна контрола и специјалне моторне вештине значајне су за интелектуални

развој. Да би се дете усправило и почело да хода, прво мора стећи контролу над
многим деловима тела. Процес усправљања проучавали су многи психолози, А.
Гезел, М. Ширли, Ш. Билер, Н. Бејли. Сви испитивачи дошли су до истог
редоследа у јављању појединих облика контроле тела, али се нису подударали у
погледу времена јављања. Читав тај развој завршава се најдаље на узрасту од
годину ипо дана. Кад дете научи да хвата предмете врховима прстију,
супродстављајући палац кажипрсту, његове могућности за упознавање предмета
из околине још више се проширују.

Дете се рађа анатомски симетрично. У току развоја једна страна постаје

доминантна у погледу јачине, спретности и брзине обављања извесних радњи.

14. Емоционални развој

11
Дечје емоције се разликују од емоција одраслих. Оне су, по правилу, једноставне
и спонтано се изражавају. Стога дечје емоционалне изливе одрасли тешко и
разумеју.

Познати амерички психолог Џон Вотсон је посматрао новорођенчад и на њима

вршио експерименте. Из дечјег реаговања на неке ситуације и понашања уопште,
Вотсон је закључио да код новорођенчета постоје три урођене емоције. То су
страх, гнев и љубав. Према Вотсону, јак звук и измицање подлоге изазивају страх,
спутавање покрета доводи до гнева, а миловање до љубави.

Што је дете старије код њега уочавамо већи број разних емоција, које постоје код
одраслих. Оно се плаши, љути, испољава љубомору, радује се, мрзи, воли. Разни
предмети, лица и ситуације који раније на дете нису деловали, сада су узрок јаких
емоција.

Катарина Бринџес је посматрала велики број деце да би утврдила редослед и

време јављања појединих емоција. Она је закључила да је афективно стање по
рођењу карактеристична једна неиздиференцирана емоција-општа узбуђеност. Из
ње се, отприлике до три месеца, развијају: најпре узнемиреност, као негативна
емоција; затим задовољство као позитивна. Овај процес развоја приказан је на
слици.

Под утицајем васпитања дете почиње да контролише своје емоције. Мање их

изражава површински и спонтано, услед чега су ангажовани унутрашњи органи

12
(срце брже ради, желудац се грчи, мења се крвни притисак). Код деце се емоције
брзо смењују, деца за час пређу са смеха на сузе, са љубоморе на љубав. Због ових
карактеристика дечјих емоција, одрасли се често питају нису ли деца неспособна
за дубока осећања. Дечје емоције су, упркос свему, снажне, нарочито кад су по
среди страх, гнев и радост.

15.Социјални развој

Под социјалним понашањем се подразумевају психичке и физичке интеракције

две или више особа. Дете се рађа као социјално биће.

У првим данима после рођења дете се не интересује за људе. Осмех је први знак
његовог реаговања на друга лица. Тај такозвани социјални осмех јавља се
најчешће на узрасту између два и три месеца. Дете од осам месеци подражава
гестове и говор.

Код деце у првој и другој години Шарлота Билер је запазила три типа социјалног
понашања.

То су:

 Социјално слепо понашање – Социјално слепо дете се у присуству

другог детета понаша као да је потпуно само: оно гледа друго дете без
икаквих емоција; забавља се играчкама и креће без обзира на друго дете, не
обраћа пажњу на његове покрете; оно га не интересује.
 Социјално зависно понашање – На социјално зависно дете снажно утиче
све оно што чини друго дете. Друго га дете или стимулира или инхибира.
У првом случају оно га посматра и подражава или га се чак и плаши; у
другом оно хоће пред њим да се „покаже“. У оба случаја понашање је
одређено присуством другог детета.
 Социјално независно понашање – Социјално независно дете је свесно
присуства другог детета, али га оно нити плаши нити инспирише. Оно
реагује на друго дете, штити га кад је потребно. Никад није агресивно.

Постоји више облика социјалног понашања.

Кооперација је сарадња и почиње када се код деце развије говор.

13
Тврдоглавост је понашање којим се дете опире захтевима одраслих или
захтевима друге деце. Око осамнаестог месеца јављају се први знаци
тврдоглавости.

Подражавање почиње крајем прве године кроз разне радње и говор. Без
подражавања говор се не би могао уопште развити код деце. Она подражавају
речи, интонацију, гестове.

Другарство и пријатељство се још на најранијим узрастима јављају као потреба

код деце да се друже са другом децом.

Однос међу половима се највише одражава у осмој и деветој години, тада се

разред разбија на две антагонистичке групе. Док на предшколском узрасту, деца
се играју без обзира на пол.

Социјалне групе – у првој години деца успостављају контакт само са једним

дететом у један мах. Ако се и нађе троје деце заједно, узајамни контакт се
одржава само између два детета. Средином друге године удружује се по троје
деце. Од овог узраста па на више група се повећава.

Вођство – још у раном детињству може се запазити да неко дете испољава

иницијативу у показивању игре коју остали не знају и коју уче на тај начин што га
подражавају. Подражавање је значајан фактор у свакој сарадњи, а иницијатива у
вођењу.

Правилан социјални развој зависи од социјалне околине. На социјализацију

детета делују породица, предшколске установе, школе, летовалишта, разне
органзације и друштвено уређење.

16. Когнитивни развој

Когнитивни развој се односи на развој когнитивних способности као што су

памћење, пажња, учење, размишљање и решавање проблема.

Пијажеова теорија когнитивног развоја:

14
Покретачи когнитивног развоја су сазревање, физичка и социјална средина,
активност детета и уравнотежавање.

Когнитивистичко-развојни приступ је кључ за разумевање дечјег понашања и

лежи у разумевању начина на који је структурисано њихово знање у одређеном
тренутку и како се оно мења током одрастања.

Когнитивни развој је дисконтинуиран, то јест скоковит-сваки период/стадиум

разликује се од других квалитативно, има својствене когнитивне структуре.

Редослед је непроменљив (јер се сваки следећи ступањ надограђује н претходни),

али се брзина кретања кроз ступњеве разликује од детета до детета.

17. Закључак

15
Психички развој детета представља једну од најважнијих тема у
области дечјег развоја, те је увек био предмет интересовања родитеља,
педагога, психолога и других стручњака који се баве децом.

У процесу психичког развоја, деца се суочавају са различитим

изазовима, који су важни за њихов даљи развој. Како би деца могла да
се развијају на здрав начин, важно је да им се обезбеди подршка и
прилике за учење и развој.

Узимајући у обзир да су деца будућност света, психички развој детета

је изузетно важан процес који заслужује пажњу и бригу како би се
осигурало да се деца развијају на здрав и позитиван начин. Овај рад
пружа увид у процес психичког развоја детета, са нагласком на
важности подршке и прилике за учење и развој, као и на различите
теорије које помажу у разумевању овог процеса.

16
 Литература

/1/ Смиљанић, В. и Толичич, И. (1992). Дечја психологија. Београд:

Завод за уџбенике и наставна средства.
/2/ Смиљанић, В. (1990). Развојна психологија. Београд: Друштво
психолога Србије.
/3/ Милојевић - Апостоловић, Б. (2015). Психологија. Београд: Логос.
/4/ Марковић, М., Шаин, М., Ковачевић, И., Коруга, Д., Ивановић, Р.,
Бељански - Ристић, Љ., Крсмановић, М., Гајић, З. и Петковић, Д.
(1997). Корак по корак 2 . Београд: Креативни центар.
/5/ Ивић, И., Игњатовић - Савић, Н. и Росандрић, Р. (1997). Приручник
за вежбе из развојне психологије. Београд: Друштво психолога Србије
Центар за примењену психологију.
/6/ Брковић, А. (2011). Развојна психологија. Чачак: Регионални центар
за професионални развој запослених у образовању.

17