DRUGI KOLOKVIJUM MENTALNA HIGIJENA

73. Navedite vrste porodica i/ili roditelja za koje se

najee vezuju pojedini vidovi uskraivanja
roditeljske brige.
- vanbrano dete-u zavisnosti od kulture razliito se gleda na
vanbrano dete. Postoji dva tipa vanbrane dece: 1. tip koje
druvo prihvata i 2. tip koje drutvo ne prihvata.
Ova druga grupa dece ima opasnost od uskraivanja materinske
ljubavi. Devojka koja ima socijalno neprihvatljivo vanbrano dete
potie esto iz nepovoljne porodine sredine i pokazuje
neurotini karakter, pri emu vanbrano dete samo po sebi
predstavlja jedan simptom njene neuroze. Zatita vanbrane
dece je jedini izlaz da se ta deca izjednae sa branom pred
zakonom a to ujednaavanje predstavlja jedan od najnaprednijih
elemenata zakonodavstva.
- dete psihopatskih roditelja- tu se radi o deci na koj eroditelji
aktivno vre lo uticaj. Za uspean razvoj ovakve dece
najkorisnije je odvojiti ih od loeg uticaja roditelja smeatajem u
hraniteljske porodice. Smatra se da su rizini koji su : mentalno
retardirani, alkoholiari,anrkomani,nemoralnog ponaanja i
neadekvatne linosti.
- Dete iz nepotpune porodice- to je dete koje nosi oznaku
nesrenog braka i zajednice u kojoj dolazi do naputanja i
meusobnog odvajanja roditelja ili razvod abraka. Terman je
ustanovio 3 faktora koja stoj eu uskoj vezi sa sreom u braku: 1.
brana srea roditelja branih drugova,2.sreno
detinjstvo.3.odsustvo konflikta sa majkom
- prevencija uskraivanja roditeljske brige
sastoji se u odravanju porodice i harmoninih odnosa u njoj.
Uzroci zbog kojih prirodna porodina grupa nije u stanju da zatiti
svoje dete mogu se klasifikovati na sledei nain:1.ona se nikad nij
euspostavil (vanbrano dete)
1. loi ekonomski uslovi
2. prirodna porodina grupa se raspala i zato ne funkcionie
u svim situacijama dete ostaje bez intenzivne zatite roditelja koj
amu je toliko potrebna.drutvo moe da prui :1.posrednu zatitu-
lei u zatiti porodice od propadanja, pa bi se pomo mogla kretati
u okviru trostruke pomoi ekonmske,socijalne i medicinske
2. neposredna zatita-
smetaj deteta u hraniteljske porodice,smeatj u dom za decu.

74.Koji principi se navode kao znaajni u

razumevanju nastanka razvojne psihopatologije
kod deteta?

Postoje dva principa koja dovesti do poremeaja:

- princip ekvifinalnosti koji ukazuje na to da je do jednog istog
poremeaja kod razliite dece moglo doi usled delovanja
razliitih inioca,tj. Da isti poremeaj kod razliite dece moe se
razviti na razliite naine ili razliitim putevima.
- princip multifinalnosti ukazuje na to da se pod delovanjem istih
uslova kod rzaliite dece mogu razviti razliiti ishodi.

75.ta oznaava kumulativni model rizika?

Kada nastojimo razumeti uslove pod kojima e se razviti

odreeni razvojni poremeaj vanoje razmotriti balans
izmeu protektivih i rizika faktora. ( tako ako je dete
izloeno veem broju faktora rizika- prevremeno
roeno,grubo i nemarno roditeljstvo,lo kvalitete brige)
to dete ima vei rizik za razvoj nekog od poremeaja
 mentalnog zdravlja nego dete kod kojeg je broj rizika
faktora bio manji.
Ova saznanja dovela su do nastanka kumulativnog
modela rizika koji je baziran na pretpostavci da to je
vie faktora rizika prisutno u isto vreme to e nepovoljniji
ishod biti.
Vano je znati da li je razvoj bio kontinualan ili
diskontinualan, zatim uticaj naslea i sredine.

76. Navedite modele razvoja psihopatologije.

- transakcioni modeli razvoja

ovaj model objanjava razvoj kao proces tokom kog se bioloki i
sredinski faktori prepliu, reagujui meusobno i u sadejstvu tokom
razvojnog perioda.
- ekoloki model razvoja
ovaj model sagledava razvoj deteta u okviru ireg socijalnog
konteksta, fokus stavlja na razumevanje i razmatranje direktnih i
indirektnih faktora koji imaju uticaj na razvoj deteta i na porodicu u
kojoj ivi

77. Kakav je odnos temperamenta deteta i rizika

od nastanka razvojne psihopatologije?
Pitanje temperamenta i njegove uloge u razvoju poremeaja u
ponaanju kod dece prvi put su postavili Tomas,es i Birh 1968.
ovi autori su razvili jedan od prvih pravih interaktivnih modela
razvoja u kojem se naglaava kombinovani uticaj individualnih
razlika u ponaanju deteta i ponaanju onih koji vode brigu o detetu
u socijalnom razvoju deteta.
Poznavajui individualne razlike deteta i interakciju sa odreenim
stilom brige i vaspitanja roditelja moemo predvideti ishod razvoja.
Karakteristike deteta koje su ovi autori ispitivali a koje odlikuju
temperament deteta ukljuuju regularnost biolokih funkcija( jelo
,spavanje) intenzitet i prag reakcije, kvalitete raspoloenja
,adaptibilnost i nivo aktivnosti.

78. Kakav je odnos afektivne vezanosti i rizika od

nastanka razvojne psihopatologije?
Prema teoriji afektivne vezanosti attachment figura ima
centralnu ulogu u kognitivnom i socijalnom razvoju deteta kao i u
rzavoju pojma o sebi.
Kada je izmeu majkei deteta razvijen siguran obrazac afektivne
vezanosti to opdrazumeva da majak u pravo vreme i na pravi
nain uoava i reaguje na potrebe deteta. Dete tada razvija
oseaj sigurnosti i poverenja to mu omoguava neoemetani dalji
razvoj u predvidljivom toku.
Ali ako je nedostupna attachment figura, neadekvatno i
neuvremenjeno reagovanje na potrebe deteta rezultat e e biti
porast anksioznosti kod deteta koje ui da je svet
nepredvidivo,pretee, odbojno mesto i da njegove potrebe za
brigom i emocionalnom sigurnou nee biti zadovoljene.

79. Navedite osnovna obeleja mentalne

retardacije.
- mentalna retaradija je stanje zaustavljenog ili nepotpunog
psihikog razvoja koje se naroito karakterie poremeajem onih
sposobnosti koje se pojavljuju tokom razvojnog perioda kao to
su saznajne, govorne, motorne i socijalne sposobnosti.
- Klasifikuje se kao:laka mentalna retardacija (50-69 IQ), umerena
( 35-49 IQ), teka mentalna retardacija( 20-34 IQ)
- Do mentalne retardacije dovodi veliki broj faktora: hromozomske
aberacije,mutacije pojedinih gena,malformacije centralnog
 nervnog sistema, infekcije majke, lekovi i toksini u
trudnoi,poroajne komplikacije, infekcije nervnog sistema,...
- laka mentalna retardacija (50-69 IQ)- se otkriva pri polasku u
kolu
- umerena ( 35-49 IQ)- imaju obeleja vidljiva ve pri roenju-
kasne u psihomotornom razvoju, teko stiu kontrolu nas
urinacijomi defekacijom, portebna im je stalna kontrola i briga
- teka mentalna retardacija( 20-34 IQ)- najee ostaju na
mentalnom nivou ispod 2 godine, imaju slabo razvijen govor i
mogunost komunikacije, ne mogu da brinu o sebi, hod im je
nesiguran.
- Roenje takvog deteta kod roditelja izaziva razliite emocionalne
reakcije najee tugu, iznenaenje, frustriranost, strah,
neprijateljstvo, mrnju, povredu narcizma,oseaj stida, krivice,..
- Poseban problem sa koji m se susreu roditelji i takva deca su
nerazumevanje i neprihvatanje od strane sociajlnog okruenja.

80. Navedite vrste i sadraj prevencija koje se

odnose na mentalnu retardaciju.
A primarna prevencija
Trebalo bi da sprei pojavu mentalne retardacije.od velike su
vanosti neke opte mere-zdravstvena edukacija, poboljanje
ishrane,izbegavnje puenja i alkohola za vreme trudnoe,..
potencijalni rizik imaju majke starije od 38 godina. Za vreme
trudnoe postoje razni dijagnostiki postupci-ultrazvuna
metoda,analiza uzoraka korionskih resica ploda.
B sekundarna prevencija
To je ve kad se desi. Obuhvata rani tretman i savetodavni rad sa
porodicom.
C tercijalna prevencija
 Podrazumeva mere za ublaavanje posledica nastalog
hendikepa i mere koj ebi pomogle socijalizaciji ovakve dece u
pokuaju njihovog ukljuivanja u realan svet.
Koji imaju laku menatlnu retardaciju idu u osnovu i srednju kolu-
osposobljavaju se za rad, sa umerenom se upuuju u specijalne
kole.

81. Navedite mentalnohigijenski aspekt

anoreksije.
- anoreksija se moe javiti ve kod odojeta i predstavlja
psihosomatsku smetnju i najee se javlja u vreme odbijanja od
dojke u vreme uvoenja vrtse hrane,kod nespretnog
navikavanja na drugu hranu.
- Anoreksino dete odbija hranu, aktivno se brani od pokuaja da
mu se da hrana, vie,pljuje hranu, ili je povraa. Neka deca
pasivno odbijaju ponuenu hranu.
- Nefleksibilnost majke i nedostatak spontanosti tokom hranjenja
moe da dovede do toga da dete doivi neprijatnost pri hranjenju,
da doivi dojku ili majku kao lou.

82. Navedite osnovna obeleja i

mentalnohigijenski aspekt gojaznosti.
- gojaznost se javlja kod dece u ranom uzrastu najee kao
posledica pogrenih stavova roditelja kada je u pitanju ishrana i
uverenja o gojaznosti da ona nije tako loa tj. Da je znak zdravlja.
- Majka koja nedovoljno empatie sa svojom bebom pa na svaki
bebin nemir da je joj hranu, onemoguie bebi da oseti iskustvo
gladi i sitosti.
- Majke koj esu nesigurne u svojoj majinskoj ulozi preteranim
hranjenjem deteta smanjie oseaj krivice kada imaju oseaj da
nisu dovoljno brine majke.
-
83. Objasnite enurezu kao razvojnu
psihopatologiju.
- predstavlja neorganski poremeaj karakterisan nonim ili
dnevnim umokravanjem,povremenim ili stalnim nakon tree li
etvrte godine ivota.
- Ukoliko se umokravanje javi nakon perioda uspostavljanja
kontrole onda se govori o sekundarnoj enurezi.
- Sekundarna enureza se javlja posle roenja brta ili sestre, to
dovodi do jake ljubomore i rivalskih oseanja.
- Drugi razlozi su promena sredine, vaspitnih postupaka,prerano
neadekvatno navikavanje na istou, nastaje i usled odvajaja od
roditelja kod hospitalizacije, odlazak u vrti.
- Pominje se i genetski faktor, problem s abeikom,poremeaj
spavanja,...
-
84. Navedite osnovna obeleja enkopreze.
- predstavlja nevoljno defeciranje, prljanje vea nono ili dnevno
na uzrasto posle 2 ili 3 godine ivota.
- Dete oko 15 meseci prihvat ada sedi na noi, oko tree godine
saoptava da ima potebu za defekacijom i uspeva da je odgaa.
- Dete vremenom povezuje ako je prljavo onda nije dobro, i javlja
se strah od gubitka ljubavi
- Ako su roditelji prezahtevni pri navikavanju na istou deca mogu
da razviju i druge karekaterne crte-sklonost ka perfekcionizmu,
teranje inata, ambicioznost,presavesnost.
- Enkopreza je najee posledica preranog navikavanja na
istou.
- Razvoju enkopreze mogu da doprinesu i prezatiivanje deteta i
njegovo zadravanje u infantilnoj poziciji u porodici..
- esto uzrok enkopreze moe biti i ljubomora prema brai koje
doivljava kao rivale
-
85. Navedite osnovna obeleja anoreksije.

- je poremeaj koji karakterie namerni gubitak telesne teine.

- Osobe sa anoreksijom imaju iskrivljenu sliku o obliku i
proporcijama svog atela i realan strah da e se ugojiti.
- Anoreksine osobe imaju strogu kontrolu nad hranom
- Kao uzroci anoreksije navode se faktori fiziolokog, kulturolokog
i najvie psiholokog karaktera
- Od psiholokih faktora najee se pominju neprijateljstvo malde
osobe prema roditeljima naroito prema majci, pobune protiv
preterane kontrole i pritiska, strah od gubitka identiteta, rivalstvo
sa braom i sestrama, strah od seksualnosti i seksualne uloge i
dr.
-
86. Navedite osnovna obeleja bulimije.
-bulimija je slina oblicima anoreksije, a ukljuuje potrebu za
pretaranim intezivnim konzumiranjem hrane-prejedanje, a potom i
opsesivnu potrebu da se unesena hrana nasilno izbaci iz
organizma upotrebom laksativa, namernim i naslinim povraanjem,
iscrpnim fizikim vebanjem.
- Dijagnoza bulimija se uspostavlja ukoliko se kombinacija
ponaanja prejedanja i izbacivanja hrane manifestuje u redovitim
intervalima najmanje dva puta nedeljno tokom nekoliko meseci.
- Bulimija je najee prouzrokovana psiholokim uzrocima-
nezadovoljstvo sa sobom i nesvesnim oseanjem unutranje
praznine i bezvrednosti.
- Ukoliko traje dugo moe biti vrlo opasna, a moe biti uvod u
druga kompulsivna ponaanja nad kojima osoba teko moe
uspostaviti sopstevnu kontrolu
-
 87. Navedite osnovna obeleja oralnih aktivnosti
kod dece predkolskog uzrasta.

- sisanje prsta, delova ake, usnice, i satvaljanje raznih predmeta

u usta kao i gricakanje noktiju predstavljaju aktivnosti kojima je
cilj oslobaanje od napetosti i nain pranjenje agresivnosti
- ove radnje esto predstavljaju i vid autoerotskog zadovoljenja
deteta.
- Zabranjivanje detetu da sisa prst ili ricka nokte ili stalno
upozoravanje da to ne radi samo pojaava ove navike a uz to
pogorava odnose deteta sa roditeljima.
- Ako traje due moe da se govori o usporenom razvoju telesne
sheme i uopteno o usporenom razvoju ega.
- Najbolje rezultate daje psihoterapija deteta i psihodinamiko
savetovanje roditelja.

88. Objasnite none strahove kao razvojnu

psihopatologiju.

Noni strah uzrok separacioni strah u mlaem uzrastu, u

starijem uzrastu i druge vrste strahova. Ukoliko noni strah
potraje, najverovatnije je posledica emocionalnog poremeaja i
treba potraiti pomo psihoterapeuta.

89. Objasnite obrede uspavljivanja.

Obredi uspavljivanja najznaajniji izmeu 2. i 3. godine: sisanje

prsta, uvrtanje pramena kose, dranje za ruku, dranje nekog
predmeta. Za cilj imaju otklanjanje separacionog straha, iezavaju
spontano oko 6.godine ivota
90. Navedite i objasnite tzv. navike nervozne
dece.
Tikovi
Mucanje
Grickanje noktiju
Nagon za lutanjem

Vano je podsticati deije samopouzdanje

91. Objasnite tikove kao razvojnu

psihopatologiju.
Tikovi nevoljni pokreti koji mogu biti motoriki mirkanje,

plaenje jezika, pravljenje grimasa, kljocanje zubima ili

izvijanje ramena ili zvuni stalno ienje grla, puckanje
jezikom, nakaljavanje i mrkanje. Obino nastaju kad se pred
dete postavljaju preveliki zahtevi, a nestaju u oputenoj
atmosferi.

92. Objasnite mucanje kao razvojnu

psihopatologiju.

Mucanje javlja se kod neusklaenosti misli, govora i disanja.

esto kao posledica autoritarnog vaspitanja, popustljivog
vaspitanja, opominjanja i tatih roditelja sa preteranim zahtevima

93. Objasnite grickanje noktiju kao razvojnu

psihopatologiju.

Grickanje noktiju uzrok lei obino u neprimerenim

vaspitnim postupcima, zanovetanju roditelja i odnosu
neurotinih roditelja prema detetu
94. Na koji nain vaspitai treba da se postave u
odnosu na deije tikove i mucanje.

Osnovna preporuka vaspitaima i odraslima koji rade ili brinu o

deci koja ispoljavaju tikove , mucanje odnosi se na stav
prihvatanja i uvaavanja deteta-razvijanje samopotovanja kod
deteta, a ne stida zbog mucanja itikova. Vano je potencirati i
staviti akcenat na njegove sposobnosti i potencijale za razvoj i
socijalno funkcionisanje

95. Objasnite laganje kao razvojnu

psihopatologiju deteta.

Laljivost najee posledica pogrenog naina vaspitavanja ili

kopiranja odraslih koji lau.

96. Objasnite deije krae i kleptomaniju kao

razvojnu psihopatologiju deteta.

Deije krae do pete godine dete ne shvata postupak uzimanja

tueg predmeta kao pogrean, sa 5-6 godina poinje da razume
ta je njegovo a ta tue.

Kleptomanija spada u poremeaj kontrole impulsa, ea je

kod enskog pola, esto udruena sa afektivnim ili antisocijalnim
poremeajem linosti. Kleptoman ne krade stvari zbog
materijalne vrednosti

97. Objasnite psihosomatske poremeaje.

U dejem uzrastu je esta reakcija telom na emocionalne i

socijalne doivljaje.
 Psihosomatski poremeaji - formiraju se u ranom detinjstvu,
obino usled nekog emocionalnog trpljenja, koje uobliava
prvo funkciju a kasnije i strukturu odreenog organa (eludac,
creva, centralni nervni sistem)

Psihofizioloki poremeaji (bez patoloke promene organa):

glavobolje, bolovi u stomaku, povraanje, zatvor i sl.

Obino su uslovljeni napetou u porodinim odnosima.

98. Koji psihosomatski poremeaji su

karakteristini za rano detinjstvo?
- rani infatilni grevi- javljaju se u prvi nedeljama ivota i osim
telesni razloga vanu ulogu im apoviena napetost deteta i
anksioznost majke. U toku hranjenja dete nij eoputeno plae ,
napeto je a majka ga pojaano hrani da bi ga umirila to nije
dobro. Ostepeno se majka oputa pa i dete.
- Afektivno zaceljivanje- pri tome dete prestaje da die, usled jakih
emocija i desetak sekundi pomodri,ponekad se javljaju i miini
grevi, ponekad je napetost praena gubitkom svesti. U ovim
sluajeima lsik alii na epileptiki napad. Do afektivnog
zaceljivanja obino dolazi kada je dete izloeno jakim
nadraajima ili kada je neim frustrirano. Ako dete vidi da su
roditelji zbog ovoga veoma zabrinuti i da su spremni sve da
uine za njega dete e napade poeti da koristi kao manipulacija
roditeljima kako bi postiglo ono to hoe.
99. Objasnite poremeaj panje sa ili bez
hiperaktivnosti.
Javljaju se pre 7.godine, u trajanju od najmanje 6 meseci,
esto su sa genetskom osnovom
 Doprinosni faktori: prevremeno roenje, niska poroajna
telesna masa

Impulsivnost nemogunost odlaganja aktivnosti i postupaka

Hiperaktivnost (ADHD) stalna motorika aktivnost bez

konkretnog cilja (vrpoljenje)

Vano je razumevanje poremeaja i ne kanjavanje dece zbog

postupaka, prilagoavanje programa vaspitavanja, smanjen
obim zahteva

100. Na koji nain vaspitai treba da se postave u

odnosu na dete koje ima poremeaj panje?

Od vaspitaa se oekuje pojaan nadzor, smanjen obim

zahteva,naglaena struktuiranost u radu,pruanje pomoi detetu
oko slaganje stavri. Vaspita treba da pohvali i verbalno potkrepi
dobro ponaanje deteta i da ignorie one vrste neadekvatnih
ponaanja koj asu u vezi sa nepanjom ili nespretnou deteta.

101. Objasnite poremeaje u vidu protivljenja i

prkosa.

esti u uzrastu od 5.-10.godine ivota, ei kod deaka

Karakteriu ga izlivi besa, protivljenje pravilima, svaanje,

krivljenje drugih za sopstvene greke

Nasledna osnova, a doprinosni faktori su: temperament deteta

i vaspitni stil prinudnih interakcija gde dete na pojaan zahtev
 reaguje prkosom, roditelj poveava zahteve, dete pojaava
prkos do take u kojoj roditelj odustaje.

Promena vaspitnog stila reava poremeaj

102. Objasnite anksiozne poremeaje kod dece.

Internalizovan poremeaj, javlja se kod 5% dece, ee kod
devojica
Prvi znaci mogu da se jave ve izmeu 3. i 6 meseca u vidu
emocionalne ekscitiranosti

U uzrastu od 2.-5.godine se manifestuje kao sporost u

uspostavljanju odnosa, slaba komunikacija, ogranien kontakt
ima, povlaenje iz novih situacija

Obino postoji nasledna osnova i doprinosni faktori: prezatitniki

stav roditelja, prvoroenost, temperament deteta, nizak socio-
ekonomski status porodice
103. Objasnite depresivne poremeaje kod dece.

Internalizovan poremeaj, javlja se kod oko 1% dece

predkolskog uzrasta

Genetska osnova uz doprinosne faktore: temperament i

negativni kognitivni stil (negativno vienje sebe, okruenja i
budunosti), zatim stresne situacije

Primeuje se nezainteresovanost za igru i za vrnjake,

nedostatak osmeha, nisko samopouzdanje, mogue
glavobolje, bolovi u stomaku, enureza, enkopreza, smetnje
spavanja
 104. Navedite osnovne karakteristike autistinog
spektra poremeaja.

Neuro-razvojni poremeaji koji se uoavaju obino do tree

godine (problemi u komunikaciji, preokupiranost stereotipima),
javlja se kod oko 1% dece, ee kod deaka

Slabije koritenje neverbalne komunikacije, otean razvoj

govora, eholalija, izmenjeni tempo, visina i intonacija govora

Crvene zastavice za autizam

105. ta oznaava skrining nazvan crvene

zastavice?

Ovaj skrining ima za cilj da na brz i jednostavan nain omogui

grubu procenu rizika kod dece da bi se deca kod koje se uoe neki
od simptoma crvenih zastavica

106. Na koji nain fizike karakteristike deteta

(njegova spoljanjost) mogu uticati na mentalno
zdravlje?

Pored uticaja napadne spoljanjosti, na karakter i linost moe

da ima uticaj i napadno ime (ili prezime) deteta.
Neugodno deluje vlastito ime (ili prezime) ako izaziva uenje,
nezgodne asocijacije ili smeh, ako je neobino ili runo ili ako
ga ljudi teko razumeju i pamte.

Gojaznost, mravost, neobina telesna veliina, malen i visok

stas itd. mogu da uticu na karakter i osobine licnosti
 Karakter ini kljuno obeleje linosti; on ukljuuje, za svaku
linost specifian sklop emocionalnih, motivacionih, socijalnih,
moralnih i konativnih obeleja (crta) po kojima se ta linost
razlikuje od drugih.

U procesu formiranja karakternih crta uestvuju kako

emocionalni faktori (pre svega, odnos odrasli-dete), tako i
intelektualni faktori (osnova su za razumevanje moralnih
normi).

107. Nabrojte vrste psihoaktivnih supstanci koje

izazivaju zavisnost.
- zavisnost od opijata- opijum,morfin,kodein,heroin,dilaudid,
- kanabis
- kokain
- droga LSD
- amfetamin-stimulator centralnog nervnog sistema
- zavisnost od alkohola
- zavisnost od duvana

108. Koje najee vrste zavisnosti od

psihoaktivnih supstanci razlikujemo?
- neodoljiva elja da se nastavi uzimanje droge i da se droga
nabavi po svaku cenu
- tendencija da se doza drige povea
- postojanje psihike i fizike zavisnosti
- tetne posldice i drutvo u celini
- pojava apstinencionalnog sindroma ili krize posle neglog
prekidanja uzimanja droge

109. ta oznaava izraz apstinencijalni sindrom?

 Apstinencijalni sindrom karakterie zavisno od vrste droge i
duine zavisnosti, mnotvo somato-vegetativnih i psihikih
simptoma koji nastaju kao znak prestanka dejstva droge.
Najtee komplikacije sindroma jesu apstinencijalni delirijum, slika
provocirane psihoze i ozbiljna vitalna ugroenost do nivoa kome
tako da izostanak brze i adekvatne pomoi znai smrti ishod.

110. Koje su faze u razvoju zavisnosti od

alkoholizma?
- preoksikomatska faza- povienje tolerncije na alkohol i psihika
zavisnost. Povienje tolerancije znai postepeno uzimanje i
navikavanje organizma na sve vee koliine alkohola. Psihika
zavisnost zanai korienje alkohola kao oslonac ili pomo u
reavanju razliitih problema, naroito ublaavanje
napetosti,straha,neizvesnosti,...
- toksikomatska faza- njene klarakteristike su: gubitak kontrole-
osoba ne moe da smanji kolininu unetog alkohola; alkoholana
amnezija predtsvalja gubitak seanja z apojeidne sadraje iz
perioda pijanstva; nemogunost apstinencije se javlj akod
alkoholiara koji samo dolivaju; pad tolerancije nastaje u zavrnoj
fazi i tipan je za alkoholiare,predstavlja odbranu organizma od
noenja veih koliina alkohola, alkoholiari imaju viosku
toleranciju1-2litre estokog pia dnevno.
- *****************************************************
111. Kakav je uticaj vaspitnog stila roditelja i
mentalnog zdravlja deteta?

Vaspitni stil roditelja podrazumeva vaspitne postupke koje roditelji

primenjju u pravcu ostvarivanja vaspitnih ciljeva. Vaspitni stil
 roditelja i ponaanje roditelja prema deci ima vanu ulogu u
njihovom socijalnom i kognitivnom razvoju.
Nije svejedno koji e vaspitni stil koristiti roditelji, jer istraivanja
pokazuju da je autoritativni stil najbolji.

Svaki roditelj bi trebao, hvaljenjem, davanjem komplimenata,

upuivanjem lepih rei, podrkom i sl., pokazati detetu da ga
prihvata i da je ono voljeno. Nerazumevanje, agresivan stav
prema detetu, te zanemarivanje detetovih potreba ostavlja
negativne posledice kako na razvoj deteta, tako i na interakciju
dete roditelj.
112. Na koji nain popustljivost i maenje utiu na
mentalno zdravlje deteta?
Popustljiv roditelj je obino dobroudna ali izrazito egoistina
osoba
Najrairenija greka u vaspitavanju
Deca su nesigurna, egoistina, nenaviknuta na frustracije,
osetljivija na neuspehe, sklona razoarenjima, mogu reagovati
neurotskim tegobama
Trae previe obzira, protekcije i privilegija od okoline (kao to su

dobijali od roditelja), izbegavaju odgovornost, nemaju inicijativu.

113. Na koji nain autoritativno roditeljstvo utie

na mentalno zdravlje deteta?

Dve vrste autoriteta: stvaran i nestvaran

Nestvaran autoritet: Roditelj koji je strog, koji uliva strah detetu
i obavezuje dete na pokornost, bez ostvarenog poverenja i
kvalitetne emotivne veze sa detetom, vojniki stil vaspitanja
Roditelji esto koriste kanjavanje kao metod vaspitanja
Njihova deca su osetljiva, udljiva, agresivnija, nervoznija i

pokazuju probleme u ponaanju.

 Gojaznost u dejem uzrastu je ea kod autoritarnih roditelja.

114. Navedite neke aktuelne drutvene okolnosti

koje negativno utiu na vaspitanje i podizanje
deteta (3).
- nezaposlenost
- prezaposlenost roditelja
-
115. Na koji nain smetnje u funkcionisanju
linosti roditelja utiu na mentalno zdravlje
deteta?

116. Nabrojte najee smetnje u funkcionisanju

linosti roditelja koje utiu na mentalno zdravlje
deteta?
- neurotinost roditelja
- nesigurnost roditelja
- tatina roditelja
- pesimizam roditelja

117. ta oznaava neurotini karakter i koje vrste

neurotinog karaktera postoje?
- zatvaraju oi pred evidentnim injenicama
- moe esto doiveti neuspeh kao roditelj ali nipta ne menja da bi
se popravilo
- neurotik esto tvrdi da on svoj edete najbolje poznaje
Neurotinost (rigidni neurotici se ograuju od logikih
argumenata, ne uviaju svoje greke, pa nemaju mogunost
razvijanja svoje linosti)

118. Objasnite infantilan neurotini karakter.

- infaltivnost je zaostajanje emocionalnog razvitka na stupnju
deteta
- mentalna infaltivnost je jedna od najvanijih karakteristika
neurotiara
- zbog jednog hira u stanju je da stavi svoju egzistenciju nakocku
- vole da se porede sa drugima
- nesvesno ezne za nekom zatitom i za sosptevnom
neodgovornou
- ne veruju u sebe i trae priznanja o svojoj vrednosti izvan sebe
-
119. Objasnite hipohondrian karakter.
- to su ljudi koji se pored negativno klinikog nalaza subjektivno
oseaju bolesnima, ili im uju neto o nekoj bolesti misle da oni
mogu od nje da obole
- to vrlo egocentrini ljudi
- mnogi oekuju od drugih aljenje
- esto menjaju lekare
-
120. Objasnite opsesivno kompulsivni karakter.
- neurotik misli da neto mora da uini jer e se njemu ili nekom
blienjem dogoditi neto neprijatno
- neurotici uvek vre neku radnju kojom su opsednuti( gledaju
ispod kreveta pre spavanja, broji kocek kaad hoda po trotoaru...)
- tu spadaju i manije ienja i pranja od strane mnogih pedantnih
ljudi, pa tako mogu da propuste i u vaspitanju deteta
-
121. Objasnite histerini poremeaj.
- histerija je skup posebnih oblika neurotinosti koji zbog naroito
izraenih telesnih simptoma nertko odaju utisak teke bolesti
- histerija je najraireniji oblik neuroze
- sve vie se naziv histerija zamenjuje nazivom konverziona
neuroza
- telesni ismptomi-slabost ekstremiteta, tikovi, tremor,smetnje
govora,paralize,histerino tucanje
- psihiki simptomi-psihogene smetnje pamenja, histerini napadi
- za mnoge je karakteristino da zapadju u konflikte
- stalno je u borbi sa svojom okolinom,spletkarenje je est
aosobina, nikom ne prataju ali trae od drugih da im oproste,..
-
122. Objasnite neurotske strahove.
- strah ivog bia da se osea ugroeno je normalna pojava
- svaka unutranja napetost roditelja utie na deije strahovanje
- oni sumnjaju u sopstevne sposobnosti jer nisu dovoljno spremni
za samostalno snalaenje u ivotu
- specijalni oblik nervoznog strahovanja su fobije
- eritofobija-strah ljudi da e u nekoj neprilici pocrveniti
- bakterifobija-preteran strah od zaraze
- erotofobija-strah pred zaljubljenou
- antropofobija-strah od ljudi
- pirofobija-strah da e izbiti poar
- siderodromofobija-stra od vonje saobraajnim sredstvima
- klaustrofobija-strah od zatvrorenog prostora
- agorafobija-strah od otvorenog prostora
- ksenofobija-strah ili mrnja prema strancima,...
- dete koje je razvilo fobiju jeste pruanje zatite i sigurnosti od
strane bliske odrasle osobe

123. Navedite osnovne psihoterapijske metode.

sugestivna terapija;
autosugestivna terapija;
persuazija;
hipnoza;
autogeni trening;
grupna psihoterapija;
 psihoanaliza,
sistemska porodina terapija,
kognitivno-bihevioralna terapija,
transakciona analiza i
psihoterapija dece.

124. Koje psihoterapijske metode su posebno

pogodne za decu?
Art terapija
Terapija igrom
Terapija plesom
Porodina terapija
Psihoterapija dijade majka-dete oteenog sluha
Bihejvioralna terapija (sistematska
desenzitizacija,modelovanje,operantne procedure),

125. Koji resursi se istiu kao vani u suoavanju

sa krizom ili stresom?
-fiziki-zdravlje i energija, osobe koje su bolesne, umorne ili
iscrpljene imaju manje energije koju mogu troiti u soavanju sa
stresnim situacijama
-socijalni-sposobnost komunikacije, upostavljanje i odravanja
dobrih odnosa sa drugima
-materijalni reusrsi-novac, dobra usluga
-kulturoloki-kultura namee deo njegovog ivotnog iskustva

126. Koje vrste prepreka mogu osujetiti upotrebu

resursa u kriznim ili stresnim situacijama?
-line prepreke-odnosi se na oseanja, psiholoke nedostatke koj
esu rezulta jedinstvenog razvoja osobe
-situacione prepreke-predstavljaju razliite tekoe koj emogu
postojati u spoljanjoj sredini a mogu znaajno ograniiti ili oteati
upotrebu reusrsa u prevladavanju
 127. Nabrojte najznaajnije protektivne faktore
kod dece u suoavanju sa stresom?
- linost i telo deteta
- porodine i ivotne okolnosti deteta
- specifine dogaaje koje su deca u svom ivotu doivela

128. Na koji nain individualne razlike dece utiu

na njihovo reagovanje na stres?

129. ta oznaava izraz psiholoka dobrobit?

Sam pojam psiholoka dobrobit odnosi se na optimalno psiholoko
funkcionisanje i iskustvo (Ranelovi i Smederevac, 2011).
Razliita shvatanja ovog pojma na kraju se ipak svode na dve
osnovne koncepcije: subjektivna dobrobit i psiholoka dobrobit.

130. Nabrojte teorije koje objanjavaju psiholoku

dobrobit.

Subjektivna dobrobit obuhvata tri vane komponente a to su

zadovoljstvo ivotom, uestalost doivljavanja prijatnih emocija
(radost, srea, ljubav, zadovoljstvo, ponos) kao i uestalost u
doivljavanju neprijatnih emocija u vidu: tuge, besa, anksioznosti,
krivice. (Diener, Suh & Oishi,1997).

131. Objasnite psiholoku dobrobit sa stanovita

teorije samodeterminacije.

O aktuelizaciji ljudskih potencijala koja ima veliki znaaj za

mentalno zdravlje govori teorija samo-determinacije.
 Samoaktuelizacija osobe prema teoriji samodeterminacije
predstavlja kljuni aspekat psiholoke dobrobiti (Deci & Ryan,
1985). Ova teorija zapravo opisuje uticaj socijalne sredine na
psiholoki razvoj oveka
Dobrobit je direktno zadovoljenje triju bazinih psiholokih potreba :
potrebe za autonomijom, kompetencijom i povezanou (Ryan &
Deci, 2000).
U kolikoj meri socijalna sredina omogui zadovoljenje ovih
potreba osoba e se razvijati i funkcionisati na zdrav nain a
nezadovoljene potrebe izazvae bolesno i neoptimalno
funkcionisanje.

132. Objasnite psiholoku dobrobit sa stanovita

teoretiarke Ryff.

Rif i Kejs (Ryff & Keyes, 1995) psiholoku dobrobit razlikuju od

subjektivne jer ona obuhvata est razliitih aspekata ljudske
aktuelizacije: autonomiju, lini rast, samoprihvatanje, smisao ivota,
kompetenciju, meusobne ljudske odnose.

133. Na koji nain pozitivna psihologija objanjava

mentalno zdravlje?

134. Objasnite uticaj pozitivnih emocija na

mentalno zdravlje.
Pozitivne emocije proiruju trenutni repertoar misli i akcija koji
nam je na raspolaganju i pomau ljudima da izgrade line
resurse
(Fredrickson, 1998)
 Zainteresovanost podstie na istraivanje, saznavanje i
obogaiva-
nje vlastitog selfa
Radost podstie na igru, potrebu da se prevaziu granice

S druge strane, aktivnosti podstaknute pozitivnim emocijama

grade osobine kao to su intelektualna kompleksnost,
socijalne veze itd.
Preko doivljaja + emocija, ljudi se transformiu, postaju
kreativniji,
socijalno povezaniji, rezlijentniji itd

135. Na koji nain se podstie srea i pozitivne

emocije?

136. Nabrojte institucije i organizacije koje se

bave zatitom mentalnog zdravlja (5).

137. Nabrojte neke od aktuelnih

socijalnopatolokih pojava i objasnite njihov
negativan uticaj (5).
138. Koji drutveni akteri mogu biti ukljueni u
ouvanje i zatitu mentalnog zdravlja
graana/ki?

139. Kakva je uloga medija u ouvanju i zatiti

mentalnog zdravlja graana/ki?