SEMINARSKI RAD

Tema: Transfer uenja

Profesor:
Student:

Sadraj

Uvod.................................................................................................................. 3
Teorija transfera............................................................................................. 4-6
Eksperimentalno ispitivanje transfera uenja............................................. 6-7
Unakrsni transfer............................................................................................. 7-8
Vebe opaanja i miljenja ............................................................................. 8
inioci koji utiu na transfer .......................................................................... 8-9
Litaratura ......................................................................................................... 10

Uvod

Re transfer je latinskog porekla i dolazi od glagola transferre koji znai prenositi. U

psihologiji i se pod transferom podrazumeva prenoenje dejstva jednog uenja na drugo
uenje ili aktivnost. U stvari, transfer predstavlja korienje ranije steenog iskustva prilikom
snalaenja u novim situacijama. Kad pri snalaenju u jednoj situaciji ovek koristi ono to je
nauio u drugoj situaciji,kae se da postoji transfer uenja ili transfer vebanja. Tu postoje dve
mogunosti: 1. Snalaenje u novoj situaciji, reavanje nekog problema ili uenje nekog
gradiva moe da bude olakano ranije steenim znanjem; Tada kaemo da postoji pozitivan
transfer; 2. U nekim sluajevima steeno znanje moe da ometa ili oteava sticanje novog
znanja, reavanje problema ili snalaenje u novim situacijama; To je negativan transfer;( L.
Vui 2007)
Transfer je ne samo centralni problem psihologije uenja i najvaniji problem pedagoke
psihologije, ve ga mnogi autori smatraju i jednim od najvanijih problema psihologije
uopte. Ranije je bilo govora o velikoj vanosti problema uenja u psihologiji. Sad moemo
rei da vanost uenja potie ba od njegovog transfera.
Transfer je znaajan takorei u svim domenima psihikog ivota. Bez njega ne bi bilo mogue
ak ni opaanje. Transfer od ranijeg iskustva daje smisao naim opaanjima. Transfer isto tako
igra veliku ulogu u obrazovanju pojmova. Bez transfera bi bilo veoma teko reavanje
problema, najvii oblik uenja a i drugi oblici uenja bi bili mnogo ogranieniji kad ne bi
postojao transfer. U tom sluaju mi bismo u svakoj novoj situaciji morali da uimo od poetka
do kraja, pa i to bi nam u velikoj meri bilo oteano poto bismo morali novoj situaciji da
prilazimo kao da pre toga nismo imali nikakvog iskustva koje bismo mogli sada da koristimo.
Za pedagoku psihologiju transfer je od posebnog znaaja i zato to se ceo sistem vaspitanja i
obrazovanja zasniva na predpostavci da postoji transfer. Kad ne bi bilo transfera bilo bi
dovedeno u pitanje postojanje kola, a posebno opteobrazovanih kola. U tom sluaju ono to
se ui u kolama ne bi se moglo primeniti na kasnije uenje, a ni u kasnijem ivotu uopte.
ak i strune kole, ako to ne bi bile tako specijalizovane kole koje potrebnu praksu unose
neposredno u kolu, izgubile bi svoj smisao. Jednom rei, u tom sluaju kole bi u bukvalnom
smislu morale da predstavljaju onaj domen ivota za koji se uenici spremaju. U koli bi
moralo da se ui samo ono to e kasnije u ivotu primenjivati. Uenje predmeta koji slue
optem obrazovanju, kao i onih koje slue kao priprema za uenje nekih drugih predmeta
izgubilo bi svaki smisao. Zato moemo rei da dananji kolski sistem predpostavlja
postojanje transfera, bez koga ne bi bilo nikakve veze izmeu teorije i prakse. ( L. Vui
2007)

3.
Teorije transfera

Svako uenje ne dovodi automatski do transfera. Postoje uslovi koji poveavaju transfer
onoga to se ui, a postoje uslovi da do transfera izvesnog uenja uopte ne doe. U toku
razvoja psihologije i pedagogije postojalo je vie razliitih shvatanja o uslovima pod kojima
se transfer javlja.
Jo Platon je smatrao da uenje aritmetike, muzike i astronomije usavrava mo spekulativnog
miljenja. Iz ovog, veoma starog, shvatanja, kasnije se razvila prva teorija transfera, teorija
formalne discipline. U 17. veku engleski filozof Don Lok je smatrao da je formalna
disciplina glavni cilj vaspitanja. Teorija fomrmalne discipline vladala je dugo vremena i imala
je veliki broj pristalica meu istaknutim naunicima i filozofima. Tek poetkom ovog veka je
podvrgnuta otroj eksperimentalnoj i teorijskoj kritici. Meutim jo i danas veliki broj
vaspitaa i nastavnika ima shvatanja koja su, u stvari, u skladu sa teorijom formalne
discipline, mada obino toga nisu svesni.
Teorija formalne discipline , na osnovu koje su u 19. veku pravljeni kolski programi,
zasnivala se na takozvanoj psihologiji moi. Prema psihologiji moi ljudski duh se sastoji od
veeg broja specifinih mentalnim moi, od kojih svaka ini celinu za sebe i potpuno je
nezavisna od ostalih moi.Pamenje, suenje, miljnje, volja, dar za matematiku, sposobnost
za uenje stranih jezika, temperament predstavljaju primere moi. Izvesne moi kod pojedinca
mogu biti jake, srednje ili slabe. Svaka linost je rezultat kombinacije odreenog broja moi.
Tako jedan ovek moe da ima dobro pamenje, proseno miljenje, slabu volju i karakter i
odlian temperament. Svaka od tih moi je podjednako dobra u svim situacijama u kojima
dolazi do izraaja. Na primer, pamenje je mo uenja i zadravanja injenica. Ako ovek ima
dobro pamenje , on e sve lako uiti i pamtiti, a ako ima slabo pamenje on e injenice,
prie, pesme, brojeve i sve ostalo pamtiti podjednako teko.
Moi, meutim, mogu da se pojaavaju vebanjem. Da bi se moi to bolje disciplinovale,
razvijale, potrebno je da ih uenici to napornije vebaju. Vebanje neke moi, bez obzira na
prirodu tog vebanja, pojaava, disciplinuje tu mo u svim njenim domenima.
Ova teorija je imala mnogobrojne praktine posledice. Predmeti nisu uvoeni u kolske
programe prema svojoj korisnosti u praktinom ivotu, ve su oni u programe ulazili prema
svojoj formalno disciplinskoj vrednosti. Prema teoriji formalne discipline pogodni su nastavni
planovi sa malim brojem dobro organizovanih predmeta. Obimni programi i veliki broj
predmeta mogu da imaju rave posledice, poto uenici povrno ue mnotvo injenica i pri
tome ne vebaju svoje moi. Motivacija, prema ovoj teoriji, takoe nema nikakvog znaaja.
Vano je samo to da uenik za vreme uenja ulae to vie napora. To e uiniti da njegove
moi budu bolje disciplinovane pomou uenja.

4.
Teorija identinih elemenata

Torndajk je postavio ovu teoriju transfera. Po ovoj teoriji transfer postoji samo ako izmeu
dve uenja ili dve oblasti u kojima se uenje vri postoje identini elementi,odnosno ako su
dve oblasti sline. Iznos transfera srazmeran je slinosti dveju situacija. Kasnije je dosta
kritikovan pojam elemenata u ovoj teoriji. Govorilo se o tome da ako su tu identini elementi
onda i ne postoji transfer, nego je to doslovno prenoenje znanja ili iskustva iz jedne situacije
u drugu sa identinim elementima. (L. Vui 2007)

Teorija identinih komponenata

Imala je velikog odjeka u kolstvu, posebno u amerikom kolstvu. Nasuprot teoriji formalne
discipline, koja je naglaavala samo formu pojedinih predmeta, a nije se bavila njihovim
sadrajem, teorija identinih komponenata naglaava sadraj onoga to se ui. Ako nije
mogue popraviti ljudske sposobnosti uopte (miljenje, pamenje, zakljuivanje itd.), onda je
neodriv cilj vaspitanja koji je postavila teorija formalne discipline. Ako transfer postoji samo
tamo gde ima identinih elemenata, onda kola treba da daje to vie identinih elemenata sa
ivotom.kolske programe treba to vie pribliiti ivotu. Treba to vie uiti onoga to e se
kasnije direktno upotrebljavati u ivotu.(B. Stevanovi 1963)

Teorija generalizacije ili uoptavanja

I ova teorija je postala u vezi sa nekim eksperimentima uenja koji su vreni dosta davno.
Eksperimenti su onda ukazali na vanost izvesnog opteg znanja koje se daje u vidu teorijske
obuke pre vebanja ili za vreme vebanja. Ta obuka je jedan od uslova prenoenja dejstva
vebanja i na druge oblasti. Vebanje zajedno sa predhodnom teorijskom obukom je uopteno
vebanje, uopeno uenje. Postignuta izvebanost se mogla na osnovu jednog opteg znanja i
sama uoptiti, proiriti na sluajeve koji nisu obuhvaeni prvim vebanjem. Na taj nain su se
uenici mogli brzo prilagoditi novom zadatku, brzo se snai u radu pod novim uslovima.

5.
Uloga principa i metode svesti u transferu

Ranije je istaknuto koliko transfer zavisi od uoptavanja prilikom uenja. Uoptavanje pojma,
principa, pravila, zakona, metode rada, treba da je izvedeno u samom uenju na
mnogobrojnim pojedinanim sluajevima ako se hoe da ono ima nekoj dejstva na kasniji rad.
Od onog to je opte treba stalno u toku uenja i vebanja prelaziti na ono to je pojedinano,
na ono ta se opte primenjuje. Opti pojam i opte pravilo uvek prevazilaze relativno
ogranien broj sluajeva na osnovu kojih su oni izvedeni. Broj sluajeva na koji se oni
primenjuju uvek je daleko vei nego broj sluajeva na osnovu kojih su izvedeni. Zato
vebanje u primeni treba da je ire i obilnije. Jedan pojam se moe izvesti na asu analizom
samo nekoliko sluajeva, nekada ak analizom dva sluaja, ali njegova primena na pojedine
sluajeve je daleko ira.
Ali nije dovoljno samo razvijati kod uenike uvianje odnosa i povezivanje i uoptavanje.
Potrebno je kod njih neprestalno razvijati svest o toj povezanosti. Posle izvrenog
uoptavanja naela, pravila i zakona, treba kod njih razvijati stav, svest i oekivanje da je ono
to je naueno moe primeniti u odreenim oblastima stvarnosti. I obratno, prilikom reavanja
i problema u praksi uenik mora biti stalno svestan toga da se koristi ranijim utvrenim
znanjem.

Eksperimentalno ispitivanje transfera uenja

Metoda ispitivanja trasfera je metoda paralelnih grupa, od kojih je jedna eksperimentalna a

druga kontrolna grupa. U odeljku o metodama, i to kad se govorilo o eksperimentu sa
paralelnim grupama kao metodi, od mnogo brojnih primera koji su navedeni, navedeno je
sedam ili osam problema samo iz oblasti transfera uenja.To je uinjeno zato to je
eksperiment sa paralelnim metodama tipina metoda za ispitivanje transfera. U toj psiholokoj
oblasti ova metoda je najee upotrebljavana. U toj oblasti je tako rei i postala, i tu se
najvie usavravala. Ako uzmemo u bilo koji od ranije navedenih problema, ako se pitamo na
primer da li je mogue vebati sposobnost miljenja ili inteligenciju sistematskim vebanjem
u loginom reavanju rauskih problema, videli bismo da je potrebno najpre kod svih uenika,
na kojima emo vriti eksperimente, ispitati sposobnost miljenja ili inteligenciju. Na osnovu
tako ispitane sposobnosti delimo sve uenike u dve priblino jednake. Idealno bi bilo kada
bismo za svakog uenika u jednoj grupi imali odgovarajueg para podjednakih sposobnosti u
drugoj grupi.

6.

Zatim jednu grupu (eksperimentalnu), kroz dui razmak vremena, na primer za godinu dana,
sistematski vebamo u logikom reavanju raunskih problema. Za to vreme druga
(kontrolna) grupa se ne veba. Posle godinu dana se, kao i u poetku, ispita sposobnost
miljenja odnosno, inteligencija i kod jedne i kod druge grupe. Na ovaj nain se pre svakog
vebanja utvruje stanje stvari kod obeju grupa. Na kraju se opet ispituje stanje stvari i
utvruje da li je kod eksperimentalne grupe bilo neke promene na bolje. Kontrolna grupa se
uzima, videli smo radi toga to bi dobijeni viak u pokaznoj sposobnosti posle godinu dana
mogao biti posledica prirodnog razvoja te sposobnosti usled sazrevanja, a ne kao posledica
nekog vebanja. S druge strane, taj dobijeni viak bi se mogao pojaviti zato to je vebana
sposobnost i u poetku i na kraju bila ispitana pomou istih ili slinih testova,tako da je
sasvim prirodno da oekujemo bolje rezultate u drugom, ponovljenom ispitivanju iste
sposobnosti.
Poto znamo koliki je viak u uspehu pokazala kontrolna grupa prilikom drugog ispitivanja na
kraju godine ,oduzimamo taj viak od vika koji je pokazala eksperimentalna grupa. Na taj
nain eliminiemo uticaj sazrevanja kao i uticaj ponovnog ispitivanja sposobnosti pomou
slinih zadataka. Ta dva inioca su delovala i u vebanoj i u nevebanoj grupi uenika. Za
utvrenu razliku izmeu ove dve grupe, ako takva razlika postoji, smemo onda tvrditi da je
posledica sistematskog vebanja eksperimentalne grupe.
Zato to se u nekim ranijim eksperimentima o transferu pre pedesetak godina nije
upotrebljavala kontrolna grupa, bili su nalaeni vrlo veliki uinci vebanja. Ti uinci su
znatno smanjeni kada su kasnije ponovljeni isti eksprimenti sa obe grupe, od kojih je jedna
bila vebana a druga ne. Tako su nekadanja preterivanja o mogunosti vebanja raznih
sposobnosti svedena na skromniju meru. (B. Stevanovi Pedagoka psihologija 1963)

Unakrsni opaajni transfer

Unakrsni transfer znai prenoenje dejstva vebanja sa jednog organa na drugi
simetrini organ, s jedne ruke na drugu, s jedne noge na drugu. U psihologiji je jo pre sto
godina otkriven takav transfer u opaajnoj oblasti ula koe, prilikom razlikovanja dveju
taaka dodira. Ako se u ponavljanim eksperimentima koji ispituju osetljivost koe ova
dodiruje vrhovima estara, ona e posle srazmerno kratkog vremena postati osetljivija na tom
mestu, i razlikovae dvije take uboda pri sve manjem otvoru estara. Ali ta poveana
osetljivost prenee se i na drugu ruku, na odgovarajue mesto koe. Ova steena osetljivost
ula dodira, razume se, ne traje dugo. Unakrsni transfer u motornim radnjama takoe postoji i
on se sastoji u prenoenju izvebanosti s jedne na drugu ruku, s jedne na drugu nogu, s ruke
na nogu i s noge na ruku. Kad se izveba desna ruka u bacanju i doekivanju dve lopte, i leva
ruka e se lake obuiti u toj vetini. I svako drugo vebanje jednog organa vodi lakem
savlaivanju iste vetine kod drugog, simetrinog, organa.

7.

Ovakva mogunost prenosa izvebanosti je vana u svim sluajevima gubljenja ili

paralizovanja jedne ruke. Ta mogunost se iskoritava i u sluajevima u kojima je potrebno
obavljati neki posao as jednom, as drugom rukom, kao i u sluajevima u kojima je
potrebno obavljati dve radnje istovremeno obema rukama posebno.

Unakrsni transfer u motornim radnjama

On se sastoji u prenoenju izvebanosti s jedne na drugu ruku, s jedne na drugu nogu, s ruke
na nogu, i s noge na ruku. Kad se izveba desna ruka u bacanju i doekivanju dveju lopti, i
leva ruka e se lake obuiti u toj vetini.I svako drugo vebanje jednog organa vodi lakem
savlaivanju iste vetine kod drugog, simetrinog organa. Ovakva mogunost prenosa
izvebanosti je vana u svim sluajevima gubljenja ili paralizovanja jedne ruke. Ta mogunost
se koristi i u sluajevima u kojima je potrebno obavljati neki posao as jednom as drugom
rukom kao i u sluajevima u kojima je potrebno obavljati dve radnje istovremeno obema
rukama zasebno.

Vebe opaanja

O vebanju opaanja se moe govoriti u tomsmislu to se opaaji neprestalno razvijaju

sticanjem iskustva. Iskustvo daje smisao ulnom gradivu, te se jedan opaaj ne moe ni
zamisliti bez iskustvenih podataka u njemu. Ali kad se u pedagokoj praksi govori o vebanju
ula, vebanju opaanja, stvarno se misli na vebanje posmatranja. A vebanje posmatranja je
vie intelektualne, saznajne, nego ulne prirode. To je vie vebanje u primeivanju i sticanju
znanja i navika na ta treba obratiti panju da bi se neto promenilo;

Vebanje miljenja

Vebanje pamenja kao sposobnosti se sastoji u vebanju kako da se dostigne uspeh u uenju.
Izvebanost se sastojala u sposobnosti da se iskoristi ranije steeno iskustvo u pravilnoj
upotrebi metoda koje su vodile uspehu. Ono to se prenosi jesu uoptene metode i navike,
steene u ranijem uenju. Slian prenos odnosno slino vebanje je mogue i u oblasti
miljenja.

8.

inioci koji utiu na transfer

Kao glavni faktori uspenog transfera smatraju se inteligencija uenika, metode uenja,
odnosno nastave i razumevanja onog to se ui. Transfer isto tako u velikoj meri zavisi i od
metode nastave i uenja. Transfer nee postojati samo zato to se jedan predmet ili neko
gradivo ui izvesno vreme, ve e uglavnom zavisiti od toga kako, na koji nain se taj
predmet ili gradivo ui.
Osnovni uslov za prenoenje na praksu onoga to se ui, kao i za vebanje uenikovih
sposobnosti jeste da se neki predmet ui sa razumevanjem.
Da bi transfer bio vei potrebno je posle izvoenja optih principa ukazati na to vei broj
primera u kojima se taj princip moe primeniti. Na taj nain e se i upotpuniti razumevanje
principa, a i uvideti vei broj mogunosti njegove primene.
Radi postizanja to boljeg efekta transfera onog to se ui i preporuuje se i svesno
povezivanje injenica i principa iz jedne oblasti sa injenicam i principia iz ostalih oblasti
koje su sa prvom povezane.
Takoe je korisno obrazovati kod uenika naviku da pri reavanju svih problema misle i trae
ta bi im od onoga to su ranije uili moglo pomoi da bolje ree sadanji problem. ( L.
Vui 2007)

Postoje i faktori koji negativno utiu na transfer, tada prethodna znanja i iskustva
ometaju uenje u nekoj drugoj oblasti ili smetaju u reavanju novog problema. Izvori negativnog
transfera i nesnalaenja u nekoj problematinoj situaciji mogu biti razliiti.Jedan od izvora
je mehaniko primenjivanje starog iskustva. U koli se esto deava da uenici usvoje jednu emu za
reavanje nekih zadataka i da je se kruto dre,to ih spreava da uvide adekvatnija i prostija reenja.
Drugi izvor moe biti pogrena direkcija tj. usmerenost miljenja. Kada se nae pred nekim
problemom pojedinac analizira ono to je dato kao opti okvir problema, lokalizuje osnovnu tekou i
usmerava svoje pokuaje i misli u odreenom pravcu. Ako je direkcija (usmerenost) pogrena do
rjeenja se tee stie jer se staro znanje, koje je neophodno za novu aktivnost, iskljueno iz misaonog
toka.Ponekad onaj koji reava unosi implicitne pretpostavke.

9.

Literatura

Dr Lidija Vui; Pedagoka psihologija- VI dopunjeno izdanje ; Centar za

primenjenu psihologiju drutava psihologa Srbije; Beograd 2007;
Dr Borislav Stevanovi Pedagoka psihologija- peto izdanje; Zavod za
izdavanje udbenika; Beograd 1963;
www.wikipedia.org