Tema: TREMA

DEFINICIJA: Trema je vrsta straha koji se oseća u vezi s nekom određenom budućom situacijom
za koju subjekt procenjuje da prevazilazi njegove sposobnosti.
STRUKTURA TREME: Trema je vrsta strepnje koja se oseća neposredno pred neku određenu i
jasno definisanu buduću situaciju, kao što je: ispit, javni nastup, premijera, takmičenje, venčanje,
započinjanje nekog posla, samostalno rukovanje nekim sredstvom, avanturistički poduhvat,
polazak u borbu, itd.

Pojava koja je česta kod mnogih oblika treme je da, onog trenutka kada se osoba nađe u situaciji
pred kojom je osećala tremu – trema prestaje i osoba dobro obavi svoj zadatak.

Trema sa primesom opsesivnog straha postoji kod osoba koje se plaše da bi u nekoj situaciji
mogle učiniti nešto neadekvatno zbog čega bi je grupa odbacila ili ismajala.

Na osnovu ponašanja koje je povezano s osećanjem treme, možemo razlikovati dve vrste treme:
stimulativnu i inhibitornu tremu.

STIMULATIVNA TREMA INHIBITORNA TREMA

▪ motiviše i stimuliše osobu da preispita
svoje sposobnosti, znanje i veštine
koje su potrebne za situaciju koja se
očekuje, i da se, ukoliko ja to moguće
– još bolje pripremi za datu situaciju;
▪ funkcija ove treme je u tome da se
unapred podigne stepen uzbuđenja na
potreban nivo, kako bi se osoba što
bolje snašla u situaciji.
▪ se ispoljava u ponašanju izbegavanja i
odustajanja od ulaska u buduću situaciju. To
ponašanje je povezano sa subjektovom
procenom da je potpuno nespreman za datu
situaciju, da ona potpuno prevazilazi njegove
granice, i da je najbolje da izbegne situaciju ili
da, kada se u njoj nađe, odustane.
▪ Telesni simptomi inhibitorne treme su:
malaksalost, nesvestica, mučnina, povraćanje,
konfuzija, mentalni blok.

POTISKIVANJE TREME
Neke osobe svaki znak treme shvataju kao nešto protiv čega se treba boriti i što treba suzbiti, tj.
tremu potiskuju ili pokušavaju da je uguše, jer veruju da bi osećanje treme nužno smanjilo kvalitet
određene aktivnosti. A ne znaju da trema ponekad može biti veoma korisno osećanje koje ih
mobiliše da se što bolje pripreme za buduću situaciju, kao i da ih ona uvodi u situaciju pripremljene
s unapred podignutim stepenom uzbuđenja i budnosti.
Važno je napomenuti da uzimanje sedativa ili alkohola u cilju suzbijanja treme može biti opasno jer
smanjuje stepen budnosti i usporava reakcije osobe; isto tako, treba istaći da se potisnuta trema
može vratiti kroz telesne ekvivalente potisnutog straha.

TREMA ZABRINUTOST
▪ Ugrožavajuća situacija izvesna i dobro ▪ Ugrožavajuća situacija nedefinisana, samo
definisana moguća i neizvesna
▪ Samo 1 nepovoljan scenario ▪ Osoba razmišlja o različitim negativnim
scenarijima
TREMA ANKSIOZNOST
▪ Vezana za određenu i definisanu situaciju ▪ Oseća se prema celokupnoj životnoj
situaciji

TREMA KAO ‘’MASKIRANA’’ INFERIORNOST

Često osoba tremira da će se u datoj socijalnoj situaciji osramotiti. U takvom slučaju ona tbog
treme oseća sram, bojeći se da će je značajni drugi doživeti kao bezvrednu. Ovaj sram nas dovodi

1
do osećanja samoprezira i inferiornosti, jer se ova osećanja putem projekcije pretvaraju u stid I
strah od ismevanja i odbacivanja.