Udruženje za sistemsku porodičnu terapiju i sistemska rešenja

Srbije i Crne Gore

Seminarski rad I
RODITELJSTVO I POREDAK LJUBAVI

Mentor: Student:
Vlado Ilić Jasmina Bogovac

Beograd,
Maj, 2013.godine

Sadržaj:

1. Uvod……………………………………………………………………………………3
2. Porodični sistem……………………………………………………………………....4
 Seminarski rad I
RODITELJSTVO I POREDAK LJUBAVI

2.1. Porodični
ciklus…………………………………………………………………..6
2.2. Porodično stablo (genogram)
……………………………………………………8
3. Brak…………………………………………………………………………………..10
3.1. Zasnivanje braka i paket
očekivanja………………………………………….12
3.2. Bračni
stilovi…………………………………………………………………….15
4. Položaj deteta u porodici……………………………………………………………18
4.1. Dečije
potrebe…………………………………………………………………...21
4.2. Dečija slika
sveta………………………………………………………………..24
5. Zaključak…………………………………………………………………………….28
6. Literatura…………………………………………………………………………….29

2
 Seminarski rad I
RODITELJSTVO I POREDAK LJUBAVI

1. Uvod

Roditeljstvo je pojam koji se može posmatrati sa različitih aspekata. Glavni cilj

ovog mog izlaganja je da ukažem na jedinstvo nauke i poredka kao metoda rada. Za
mene je to važan spoj duhovnog i kognitivnog, pojmovi koji ne moraju nužno da
isključuju jedan drugog. Pohađajući fakultet, smer pedagogije, stalno sam tragala za
duhovnom komponentom u okviru porodice, i sam odgovor je došao po mene. Ono što
je oslobađajuće je da mi biramo naše roditelje na osnovu skripta naše duše koje
donosimo na ovaj svet, tako da sve počinje i završava se u nama.
Poredak ljubavi je metod koji sveobuhvatno posmatra porodicu ka fenomen, i to je
ono što dopunjuje ono gde je nauka stala. Zahvaljući Poredku ljubavi, danas imam
mogućnost i priliku da se razvijam na jedan poseban način. Takođe on nam
produbljuje samu temu roditeljstva.
“Da bismo započeli temu roditeljstva, trebamo znati da se u nama nalazi uspavano
trojstvo oca (vođstvo), majke (nege) i deteta (nevinost, radost i stvaralaštvo).
Donošenjem odluke da ponovom uspostavimo odnos deteta u sebi time što ćemo
integrisati negativni emocionalni naboj, pokrećemo to trojstvo. To nam pruža
mogućnost da sebi aktivno pružimo bezuslovnu pažnju koja nam je bila potrebna dok
smo bili deca, ali je nismo dobili” (Majkl Braun, 2010).
Dete u nama rođeno je nedužno i bespomoćno. Zbog te svoje bespomoćnosti, ono
je potpuno odano svojim roditeljima. Kao posledicu, na tako ranjivo deto iskustvo u
detinjstvu ostavlja otiske koji nisu nežna, ne zato što naši roditelji namerno ne vole
decu, već zato što mogu samo da pruže onoliko bezuslovne pažnje kakve su i sami
primili u detinjstvu.
Ponovo uspostavljanje bezuslovnog odnosa sa detetom u sebi, u nama budi
emocionalne sposobnosti koje su nam neophodne da bismo bili sam svoj roditelj, i to
je polazna tačka, da bismo došli na pravo mesto, nas kao roditelja naše dece.
U narednom tekstu ću vam prikazati sadržaj socio-edukativnog programa za
porodicu “Škola za roditelje” uz preplitanja Poredka ljubavi kao metoda.

3
 Seminarski rad I
RODITELJSTVO I POREDAK LJUBAVI

“Ne treba da gledamo nigde drugde i nema drugog odgovora osim da dosledno i
bezuslovno osetimo odjek svog neintegrisanog vida našeg iskustva” (Majkl Braun).

2. Porodični sisitem

Razumevanje osnovnih pojmova porodičnog funkcionisanja: porodice kao sistema u kome

postoji stalna i trajna interakcija izneđu njenih podsistema i modela organizacije porodičnog
života, u kontekstu različito definisanih uloga, rasporeda moći, uspostavljanja kontrole i
načina komunikacije među članovima.
U okviru porodice kao sisitema i članova porodice kao deo tog sistema razlikujemo
sledeće podele:
• interakcijske relacije (bračni, roditeljski, dečiji i subsistem treće generacije;
porodični sistem prema okruženju – metasistemima).
• različiti položaj i uloge svakog člana porodičnog sistema kao kriterijuma za
definisanje subsistema
• granice kao obeležja svakog sistema i subsistema (šta su granice; opšte odlike:
propustljivost, otvorenost;)
• struktura porodice kao proces (razvoj porodičnog sistema kao proces promene i
prerastanje u subsistem: na primer, prerastanje bračnog u roditeljski itd.)
• dinamika porodičnog sistema
• promena (strukture, uloga, pravila, relacija i interakcijskih obrazaca kao osnova
razvoja porodice; promena kao dopuna i kao zamena kada se stari obrasci ruše i
bivaju zamenjeni novim).

Porodica nije zbir članova. Porodica je sistem u kome svaki član deluje na drugog a
pritom i sam biva izložena promenama.
Postoje različiti modeli organizacije porodičnog života:
• Rigidan tip (tradicionalna podela uloga po polu i uzrastu, patrijaharna
raspodela moći – autoritet muškarca, stroga i ograničena pravila ponašanja,
ograničena komunikacija među članovima);

4
 Seminarski rad I
RODITELJSTVO I POREDAK LJUBAVI

• Fleksibilan tip (podela uloga prema sposobnostima i interesovanjima,

egalitarni (jednak) raspored moći, jasna ali promenljiva pravila koja uzimaju u
obzir različitost situacije, otvorena i jasna komunikacija među članovima) i
• Haotičan tip (nedefinisane uloge, nejasna pravila ponašanja, difuzna i haotična
komunikaciija).

Poredak ljubavi se zalaže da u okviru svake porodice postoji optimalan raspored.

Optimalan je onaj poredak u kome članovi porodice troše najmanju potrebnu količinu
energije da bi porodica funkcionisala kao sistem, a oni kao pojedinci se razvijali.
Optimalan poredak je onaj u kojem otac ima funkciju spoljnog zaštitnika porodice,
onoga ko porodicu zbrinjava fizičk i materijalno, naravno i emocionalno, a žena
odnosno majka, ima funkciju prehranjivanja porodice u fuzičkom i emotivnom smislu.
Jedna od osnovnih zakonitosti poretka jeste prirodan hijerarhijski odnos koji
podrazumeva da su na prvom mestu roditelji, a zatim dolaze njihova deca. Pre
njihovih roditelja, njihovi roditelji, i tako redom. Važno je reći da prema Poredku
ljubavi, majka i otac su ravnopravni. Istovremeno je bitno znati da muškarac, po
pravilu, ima prednost. Ali ne zbog svoje nadmoći, nego zbog svoje funkcije.
Porodičnom sistemu pripadaju deca, roditelji, babe i dede, prababe i pradede, i tako
redom, braća i sestre roditelja, kao i oni koji su drugima napravili ili ustupili mesto, na
primer bivši partneri roditelja.

5
 Seminarski rad I
RODITELJSTVO I POREDAK LJUBAVI

“ Porodica je jedno od čuda prirode”(Svami Mahešvarananda).

2.2. Porodični ciklus

Ne dozvolimo da nas struja života nosi. Preuzmimo odgovornosti za lične izbore i

čvrsto držimo kormilo u svojim rukama.
Svaka porodica prolazi kroz određene cikluse i u okviru njih se razvija kao sistem a
i jedinke ponaosob. Ciklusi i životni zadaci koji se javljaju u okviru svakog ciklusa su
sledeći:
• Zasnivanje porodice – brak
- Partneri uče kako da funkcionišu kao par.
- Združivanje dve porodice.
- Traženje sklada između srodnih ili različitih obrazaca donetih iz porodica
porekla.
- Preispitivanje veza sa roditeljima, braćom i sestrama, prijateljima na nivou
svakog partnera.
- Izgrađivanje granice bračnog sistema.
- Određivanje granice međusobne bliskosti i distance.
- Definisanje uloga i podela obaveza.
- Seksualno prilagođavanje.
- Planianje potomstva.
- Uspostavljanje osnovnih modela komunikacije.
• Porodica sa malim detetom
- Otvaranje prostora (fizičkog i psihološkog) za novog člana porodice.
- Početno strukturiranje roditeljskih uloga i preuzimanje roditeljskih odgovornosti.
- Razvijanje novog tipa komunikacije među partnerima sa usmerenošću na dete.

6
 Seminarski rad I
RODITELJSTVO I POREDAK LJUBAVI

- Raspodela moći i vaspitnog autoriteta.

- Izgrađivanje odnosa prema moći i autoritetu i vaspitnim uticajima iz proširene
porodice (babe, dede).
- Prihvatanje umnoženih porodičnih obaveza usled povećanja porodice.
• Porodica sa predškolskim detetom
- Usmeravanje, podrška i podsticanje intezivnog ranog razvoja deteta.
- Prevazilaženje osećaja uskraćene bliskosti među partnerima kod dolaska trećeg
člana porodice.
- Nove kulturno-obrazovne potrobe porodice koje nameće dete.
- Reorganizovanje obaveza oko čuvanja i podizanja deteta.
• Porodica sa školskim detetom
- Prilagođavanje porodice na zahtev školske sredine.
- Prihvatanje prenošenja vaspitnih funkcija porodice na institucije društva.
- Otvaranje prostora za uticaj vršnjačke grupe deteta.
- Stvaranje propustljivih granica roditeljskog subsistema sa novim pravilima
komunikacije u kojoj dete ravnopravnije učestvuje.
• Porodica sa adolescentom
- Prevazilaženje problema “generacijskog jaza”.
- Otvaranje porodice prema vrednosnim sistemima mladih.
- Stalni pregovori oko novih pravila ponašanja dece.
- Preispitivanje pozicije roditeljskog autoriteta.
- Podrška potrebe dece za slobodom, autonomijom i nezavisnošću.
• Porodica koju napuštaju deca
- Izgrađivanje odnosa sa decom kao odraslim članovima porodice.
- Prevazilaženje kriza usled trajnog odvajanja dece od porodice.
- Uspostavljanje ravnopravnosti u moći i autoritetu izmeđ roditelja i njihove
odrasle dece.
• “Prazno gnezdo”
- Preispitivanje partnerskih relacija posle odlaska dece.
- Ponovo regulisanje bliskosti i distance u braku nakon odlaska dece.
- Prihvatanje novih porodičnih uloga (baba i deda).
- Uspostavljanje odnosa sa novoformiranim porodicama dece i prihvatanjenovih
članova porodice.

7
 Seminarski rad I
RODITELJSTVO I POREDAK LJUBAVI

- Završno definisanje granica prema porodicama svoje dece i relacije prema

unučadi.
• Porodica koja stari
- Priprema porodice za smrt ostarelih članova.
- Negovanje porodične solidarnosti prema ostarelim roditeljima.

Dok plovite kroz život, ne izbegavajte uzburkano more. Mirna voda vas neće
pretvoriti u veštog mornara.

2.3. Porodično stablo (genogram)

Porodično stablo ili genogram – hronologija porodičnog života, otkriva sliku

tipičnih i opštih porodičnih obrazaca u prošlosti; razumevanje vlastitog ponašanja u
konteksti porodične tradicije i vlastite odgovornosti za poruke koje se emituju za
buduće generacije.
Ono što određuje jedno porodično stablo je:
• porodični indetite (prezime, geografsko poreklo, etničko, kulturno…)
• poštovanje porodične tradicije (običaji, porodične svečanosti, rituali, porodične
vrednosti i verovanja…)
• transgeneracijski uticaj i prenošenje porodičnih obrazaca; Porodični zapisi i
rušenje porodičnih zapisa (društveni položaj porodice, nacionalni status,
politička uverenja, dominantne profesije, položaj žena, sistem vrednosti i
verovanja, način uspostavljanja emocionalnih veza, odnosa prema gubicima,
tajnama i mitovima, porodični junaci i otpadnici, porodična avangarda i dr.).
Jedna od zakonitosti Poredka ljubavi je pravo svih članova porodice na pripadnost,
nezavisno od moralnih vrednosti. Tu spade i neprikosnoveno pravo svake osobe na
sopstvenu sudbinu, na ličnu patnju i krivicu. Tako, na primer, deca ne mogu da nose
teret svojih roditelja, nego smeju i moraju da im prepuste čast i dostojanstvo da se
nose sa svojim bremenom, a na taj način donose razvoju vlastitog života.
Metod Poredka ljubavi produbljuje svest o tome šta se sve prenosi sa kolena na
koleno. Svaka emocija, pogotovo proživljena trauma, zapisana je u energetskom polju

8
 Seminarski rad I
RODITELJSTVO I POREDAK LJUBAVI

našeg porodičnog sistema. To sećanje se pod određenim okolnostima, uglavnom van

naše svesti, aktivira i dovodi do toga da odjednom ne reagujemo kao mi u vlastitom
telu, nego onako kako bi u takvoj situaciji reagovao neko od naših predaka. I to nam se
obično ponovlja: primećujemo problem, zakljinjemo se da više nećemo tako reagovati,
sve do prve naredne prilike.
Naši preci postojali su pre nas i energetski gledano veći su od nas. Zato im moramo
odati poštovanje i pustiti da se sami nose sa svojim teretom. Jedino tako oni će se
osećati časno i dostojanstveno i biti nam blagonakloni.

Principi Poredka ljubavi:

• pravo na pripadnost - svako ko jednom stekne pravo na pripadnost u
porodičnom sistemu zadržava to pravo zauvek i niko nema pravo da ga oduzme.
Pogotovo niko iz porodičnog sisitema.
• princip davanja i primanja (poravnjanje) – su osnovne dinamike koje se u
okviru porodičnog sistema staraju o njegovom opstanku. Davanje i primanje je
vezano za isti hijerarhijski nivo (braća i sestre, kolege…), ne važi za roditelje i
decu, lekare i klijente.
• princip hijerarhije – roditelji su ispred dece.
• princip poštovanja – videti stvari kakve jesu u okviru porodice.

9
 Seminarski rad I
RODITELJSTVO I POREDAK LJUBAVI

“Ljudski život je najviša sreća i najveći dar od Boga. Onaj ko to ne prepozna

uzaludo ga rasipa, odbacuje dijamante smatrajući ga bezvrednim staklom. Ne
dopustite da vam život iscuri poput peska među prstima”(Svami Mahešvarananda).

3. Brak
“Blagosloveni su oni koji su samousmereni jer oni će spoznati Boga. Nije loš cilj u životu
da upoznate svoj najuzvišeniji deo i da se usmerite na njega”. Ljubav prema sebi je put ljubavi
kroz život.
Razlozi zašto se stupa u brak su različiti:
• lični nasleđeni i novostečeni obrasci i vrednosti kao elementi izbora;
• familijarno i individualno nesvesno kao elementi izbora;
• dve komponente izbora: racionalna (procena partnera u obavljanju socijalnih,
fizičkih i porodičnih obaveza) i osećanja (procena i iskustvo u uspostavljanjau
osećanja relacije ja – ti);
• zaljubljenost kao odnos preplavljen elementima strasti i jakih afekata, odnos u
kome nema umerenosti, dominira idealizacija i mistifikacija, nema distance;
• zaljubljenost i ljubav
Izbor partnera jeste završen proces. Međutim treba razumeti da pravi izbor ne nosi
samo po sebi kvalitetnu partnersku relaciju, kao što su naizgled nefunkcionalan ili
pogrešan izbor ne mora značiti neuspešnu partnersku relaciju. Izgrađivanje zrelog i
odgovornog partnerskog odnosa je proces na kome treba stalno raditi i tek u tom
kontekstu može se procenjivati valjanost izbora.
Izbor partnera, ali i sam kvalitet bračne (partnerske) relacije ugrađeni su onaj deo
roditeljske odgovornosti od koje zavisi koji i kakvu sliku upućuju svojoj deci pri
njihovom budećem izboru partnera.
Prema Poredku ljubavi svaki partner u ovom trenutku je najidealniji. Partneri se ne
biraju slučajno, već se međusobno privlače i zaljubljuju porodični poreci. I na taj način

10
 Seminarski rad I
RODITELJSTVO I POREDAK LJUBAVI

se daje šansa svakom od partnera na osvetljavanje najtamnijih delova njihove

unutrašnje senke. Partner nam je učitelj i ogledalo u isto vreme. Shvatanje veze, braka
i zajedničkog života kao lični razvoj, je pravi put za zdravo i uspešno partnerstvo.
Zato kada smo u partnerstvu imamo priliku da vidimo dokle smo stigli sami sa
sobom i gde treba da nastavimo. Ljubav je ono što pokreće i oplimenjuje jedan takav
odnos. Kada posmatramo život, sa mesta ljubavi onda u svakoj prepreci vidimo razvoj
i lični napredak.
“U ljubavi mnogi imaju predstavu da ona znači da partner mora da je daje, dok onaj
drugi ne treba ništa da uradi za to. Drugom rečima, od partnera se očekuje bezuslovna
ljubav. Onako kako dete doživljava majku, a tu i jeste tako. Majka se potpuno
nesebično brine o svom deteu. To je ljubav roditelja prema svojoj deci, ona je
bezuslovna i ne zahteva ništa. Ljubav majke prema detetu potpuno je različita od
ljubavi žene prema muškarcu. Cilj ljubavi žene prema muškarcu i muškarca prema
ženi leži u spajanju nečega što je bilo odvojeno i u umeću njegovog ostvarivanja,
održavanja i razvijanja.
Težnja žene za spajanjem u ljubavi s muškarcem i muškarac za spajanjem u ljubavi
sa ženom vremenski se podudara s buđenjem svesti i čežnjom za duhovnošću, za
spiritualnom ljubavi, dakle, ponovnim spajanjem s onim božanskim u nama” (Ilić,
2009).
Ono što je važno jeste biti sam sa sobom. Treba poštovati sebe, slaviti i voleti. Kada
sebe čovek smatra blagoslovenim i drugi ga tako doživljavaju. U nama se nalazi
početak svega, od nas zavisi kako opažamo život oko nas. Jedan od ključeva zdravog
partnerskog odnosa je ljubav prema sebi.
“Neka svaka osoba u vezi brine o Sebi – ko je, šta radi, ima, šta želi, traži, daje; za
čim traga, šta stvara, doživljava, i svi odnosi će veličanstveno služiti svojoj svrsi – i
svojim učesnicima!
Neka svaka osoba u vezi razmišlja, ne o drugom, već samo, samo o Sebi.”
(Volš,2000).

11
 Seminarski rad I
RODITELJSTVO I POREDAK LJUBAVI

Ljubav je u vama! Vi ste ta ljubav, Ljubav je vaša prava priroda.

3.1. Zasnivanje braka i paket očekivanja

Ono što spade u paket očekivanja je:

• zasnivanje braka kao formalno – pravni čin i faktički početak zajedničkog
života
• formalna i neformalna pravila kao regulator odnosa među partnerima
• paket očekivanja kao individualne komponente bračnog ugovora: osećanja,
uverenja, predubeđenja, predstava o braku, predstava o partneru i o tome kako
nas partner vidi
• iskustva i obrasci o braku poneti iz porodice, lična iskustva i osobine ličnosti
“Kaže se da je ljubav slepa. Da li je zaista tako? U stvarnosti, ništa na ovom svetu
ne vidi tako oštro kao ljubav. Nije ljubav ta koja je slepa, već veza, zavisnost, kačenje.
Kačenje je stanje u kome neko grabi, grčevito se drži nekog objekta, u lažnom
ubeđenju da je to neophodno za njegovu sreću. Ljubav traži bistrinu pogleda i
preciznost odgovora. Sagledati nekog onakvog kakav jeste i prihvatiti ga bez obzira na
to da li smo u stanju da ga razumemo. Razumevanje zavisi od naših, kapaciteta, volje i
predanosti. Razumevanje znači odricanje od ličnog interesa u pogledu druge osobe.
Razumevanje znači prihvatanje da se druga osoba ponaša s nivoa svoje svesnosti,
svojih iskustava i potreba”(Antoni de Melo).
Ukoliko se od partnera zahteva bezuslovna ljubav, ili jedan od njih hoće da zadrži
drugog govoreći mu da bez njega ne može da živi, to je jasan signal da je došlo do

12
 Seminarski rad I
RODITELJSTVO I POREDAK LJUBAVI

zamene i projekcije, da se neko odnosi prema partner kao malo dete prema majci, koji
bez majke teško može da preživi. Za onog drugog to je previše, ne može da izdrži i
povući će se iz takve veze, jer oseća da se od njega zahteva nešto što nije u stanju da
da, ili će se onaj prvi razočarati i naljutiti što od voljene osobe nije dobio ono što je
očekivao.
Ono što je bitno napomenuti da se u paketu očekivanja nalaze mnoge zablude o
pojmu ljubavi, koje se donose iz porodice. One su sledeće:
• Ljubav boli – Ljubav nikada ne boli! Ono što boli je njen nedostatak, stanje
bez ljubavi, hronični strahovi. Naprotiv, ljubav isceljuje. Verovanje da ljubav
boli je opasno jer nas može držati na odstajanju od ljubavi i bliskih odnosa, a
strah od mogućeg bola umanjiti kvalitet našeg života i iskustva.
• Ljubavje zaljubljenost – Zaljubljenost nije ljubav! Zaljubljenost je stanje
zasnovano na iluziji što ne umanjuje njenu lepotu niti značaj u našem životu.
Ljubav sve vidi jasno, onako kako jeste, u pravom svetlu, u pravim bojama i
zato nije uvek ružičasto. Zaljubljenost je instiktivna, nevoljna radnja za razliku
od ljubavi u kojoj volja aktivno učestvuje. Bez obzira na to koliko traje,
zaljubljenost je privremena, dok je istinska ljubav bezvremena, večna.
• Ljubav se zaslužuje – Ljubav se ne može zaslužiti! Ljubav znači prihvatanje
onoga što jeste onakvog kakvo jeste. Zadovoljenje nečijih želja uz dobrovoljno
odricanje od sopstvenih istinskih potreba i autentičnog ponašanja, udaljava vas
od ljubavi i radosti koju sobom donosi. Osoba koja vas voli nikada neće tražiti
da se odreknete sebe, jer vi ste ono što voli. Ako ni vi to ne zahtevate od nje,
ljubav je vaš blagoslov.
• Ljubav sa “pravom” osobom će nas učiniti celim – Ljubav traži da budemo
celi, jer nas niko drugi ne može uceloviti. Možete provesti ceo život u traženju
idealne polovine. Možete i pronaći osobu koja vam u svemu odgovara i s kojom
ste srećni. Ali čak ni tada vi nećete biti celi, jer ucelovljenje se ne postiže nečim
spolja; ucelovljenje je nešto do čega se stiže rastom i kretanjem iznutra.
• Ljubav traži da bude uzvraćena – Niko ne voli na isti način, niti ljubav koju
pružate obavezuje nekoga da uzvrati istom merom. Volimo zbog sebe jer nas to
raduje i uvećava naše biće. Volite onako kako možete i znate i dozvolite
drugima da vole na sopstveni način prema svojim izborima. Ljubav ne može
biti mala ili velika, polovična ili cela. Nje ili ima ili nema.

13
 Seminarski rad I
RODITELJSTVO I POREDAK LJUBAVI

• Ljubav je požrtvovanost – Ljubav ne traži žrtve! Ona ništa ne traži, ona daje i
prima. Ne zaboravite da je onome ko vas voli vaša sreća jednako važna kao i
vama njegova, te da ga zapostavljenjem svoje sreće, činite nesrećnim. Obratite
pažnju na svoju požrtvovanost, na danak koji često plaćate, čak i onda kada od
vas to niko nije ni tražio, pa ni sama situacija: ni je li to zapravo nedostatak
ljubavi? Ljubavi prema sebi. A može se dati samo ono što se ima.
• Ljubomora je mera ljubavi – Tamo gde ljubav postoji nema straha i njegovih
ispoljavanja od kojih je ljubomora jedan od najvećih i najopasnijih. Kada ovaj
korov pusti koren, teško je osloboditi ga se. Ne postoje odnos koji je
ljubomorom napredovao niti koji je ljubomora sačuvala. Ali zato postoje mnogi
koji bi opstali i razvijali se da se ona nije umešala. Srećom ima načina da se
ljubomora umanji, izbegne i prevaziđe, načina da shvatimo da je ona izraz
straha, a ne ljubavi.
• Seks je ljubav – Seks nije isto što i ljubav, iako na trenutke može tako izgledati
zbog bezrezervne predaje i gubljenja granice Ega koje su prisutne u oba stanja.
Ovo je važno znati zbog preuzimanja odgovornosti i izbegavanja mogućnosti da
se nakon predivnog seksa osetimo odbačeno, izmanipulisano ili iskorišćeno. Ili
pak da poverujemo da je ljubav nestala ukoliko nam je seksualna želja
posustala.
• Ljubav je briga – Briga nije isto što i ljubav! Briga nije njen neprikosnoveni
pokazatelj, iako se veoma često poistovećuje sa ljubavlju, naručito u
porodičnim odnosima. Naprotiv, ona može biti izraz nepoverenja u nečije
sposobnosti, prikrivena želja za uspostavljanjem kontrole, težnja za stvaranjem
zavisničkih odnosa, uskraćivanja slobode i mnogo čega još, što na prvi pogled
izgleda kao gest ljubavi.
• Ako volim sebe ne mogu voleti druge – Istina je da tek kada volim sebe mogu
voleti i druge, mogu poznavati i voleti samo u meri i na način na koji poznajem
i volim sebe. Osoba koja voli sebe je ona osoba koja je sebe prihvatila u svoj
svojoj nesavršenosti i time je postala sposobna da prihvati druge ljude i u
svakom živom biću sagleda božansku pririodu.
Ovo su zablude o ljubavi sa kojima se svako od nas susreće, kada su napisane
lakše je osvestiti i videti gde se svako od nas nalazi u odnosu na sebe i pojam

14
 Seminarski rad I
RODITELJSTVO I POREDAK LJUBAVI

ljubav. Mislim da je ovo oslobađajuće saznanje za svaki partnerski odnos, jer ga

često indentifikujemo sa ovim zabludama o ljubavi.

Ako se već odlučiš da gledaš, svaki put istu stvar vidi sasvim drugačije. Ista je
linija drugi put – nova linija. Ne veruj onima koji ti uporno tvrde da imaš samo jedno
čulo vida.

3.2. Bračni stilovi

Opšte podele braka:
• tradicionalni, patrijahalni brak – brak stereotipnih uloga, konvencija, očekivanje
i funkcija
• egilatarni brak – brak ravnopravnih uloga i simetrične relacije
• atipične forme braka (vanbračna zajednica, fiktivni, grupni, slobodne forme).
Bračni stil – to je interakcijski model koji gradi dva individualna profila. Oni ne
moraju da se odnose samo na brak već i na vezu dvoje ljudi.Postoje različiti bračni
stilovi, i oni nam mogi osvestiti na kom mestu smo u partnerskom odnosu. Bračni
stilovi su sledeći:
• Profil jednakih partnera – Ove osobe karakteriše visoka kooperativnost
(saradljivost) iako teže ka nezavisnosti. Pripadaju pre pasivnim nego aktivnim
ličnostima. Poseduju kapacitet za uspostavljanje bliskih relacija, ali nisu
spremne za fuziju i simbioze (odnose u kojima se gubi individualnost). Spremne
su da pregovaraju kod donošenja odluka, a to očekuju i od partnera. Nemaju
strah od napuštanja, ne teže posedovanju i nisu spremne da budu posedovane.
Njihov nivo anksioznosti je nizak. Umerene su kod ispoljavanja i odgovaranja
na svoje i seksualne potrebe partnera. Sposobne su da vole sebe i partnera.
Imaju sopstven stil življenja i to dopuštaju partner.
15
 Seminarski rad I
RODITELJSTVO I POREDAK LJUBAVI

• Romantični partner – Ova osoba teži idealizaciji (njih dvoje jedna duša) i ima
osećaj da je kao ličnost nekompletna bez partnera. Ima i neke infatilne želje: da
bude jedini objekat ljubavi i podrške. Potreba da se voli ispoljava se kao glad za
ljubavlju. Seksualne potrebe su takođe pojačane. “Romantičari” imaju strah od
napuštanja zbog čega teže da budu zavisni prema partneru. Postupci kojima se
kontroliše partner su diskretni i pasivno kontrolišući. Životni stil koji neguju
može se oceniti kao intuitivan.
• Roditelju sličan partner – Ovaj profil ima dve ekstremne podvrste : 1. “dobar
roditelj” i 2. “gospodar” – kontrolišući partner. U oba slučaja, partner se tretira
kao dete čak i ako to ona druga strana ne prihvata. Roditelju sličan partner može
biti benigni i maligni. Benigni je protektivan, zaštitnički i negujući prema
“infantilnom” partner, dok maligni zahteva i izaziva kod drugod poslušnost. U
oba slučaja, ove osobe su više aktivne nego pasivne, ispoljavaju potrebu za
dominacijom i moći, iako teži nezavisnosti. Pokazuju spremnost da odgovore na
seksualne potrebe partnera. Neguju organizovani životni stil.
• Detetu sličan partner – to je osoba koja u interakciju ulazi kao dete i
manevrima uvodi drugu stranu u roditeljsku ulogu. Brižna je i teži da bude
zaštićena i slobodna od odgovornosti. Pasivna je i teži zavisnom ponašanju. Ima
strah od napuštanja, pa je nivo anksioznosti kod ove osobe vrlo visok. Spremna
je da odgovori na seksualne potrebe partnera. Njen životni stil može se opisati
kao haotičan.
• Racionalni partner – Ovakva osoba brani se od priznanja da emocije mogu da
utiču na njeno ponašanja. Uspostavlja razuman i sređen odnos prema partner.
Racionalno deli dužnosti. Sposobna je za duboka osećanja, ali ih ne ispoljava.
Izbegava priču o osećanjima. Socijalno je prihvatljiva, ljubazna, lojalna partner
i vezi. Više je zavisna u ponašanju nego što to pokazuje. Aktivna je u
praktičnim stvarima. Izgleda dominantno i teži da koristi moć. Nivo
anksioznosti je dosta nizak. Životni stil se ocenjuje kao vrlo visoko
organizovan.
• Partner – životni pratilac – Ova osoba prihvata partnera da bi izbegla
usamljenost. Ne očekuje ljubav, ali traži ljubaznost i pažnju. Njoj je potreban
saputnik za deljenje briga. Ova osoba nije spremna za veliku blikost, ni za
veliku distancu. Ovakva partnerska veza je sporazum bez iluzije. Ispoljava moć

16
 Seminarski rad I
RODITELJSTVO I POREDAK LJUBAVI

aktivna je i ne pokazuje zavisnost od partnera. Partnera ne doživljava kao

protivnika. Životni stil je visoko organizovan.
• Paralelni partner – Teži da izbegne intimnost i očekuje od partnera da poštuje
emocionalnu distancu i nezavisnost. Želi konvencionalni brak, dom, decu,
porodicu, ali ne želi intimnost. Ima strah od gubljenja ličnog integriteta. Ovaj
partner je narcis, emocionalno inhibiran, seksualno nezainteresovan. Dobro je
organizovan, ali visoko anksiozan. Ima rigidan životni stil.
Na osnovu ovoga možemo videti gde se nalazimo u partnerskom odnosu, prema
Poredku ljubavi možemo doći na pravo i zdravo mesto u partnerskim odnosima. Na
mesto ljubavi koja ima budućnost.
“Kada majci ili ocu nešto zameramo, kada smo ljuti na njih? Na koga smo zapravo
ljuti? Ljuti smo sami na sebe. Hteli mi to ili ne, i ono što nam se u ocu ili majci
najmanje sviđa – boravi u nama. I što se više trudili da te nemile osobine i šablone
ponašanja potisnemo i odbacimo, oni sve više i snažnije izbijaju na površinu u nama
samima. Dakle, ljuti smo na onaj deo oca ili majke koji nam se ne sviđa u nama
samima. Odbacujući njih – odbacujemo sebe. I tako se u našoj duš stvaraju “slepe
mrlje” koje ne volimo, koje odbacujemo, s kojima ni slučajno ne želimo da se suočimo
i iz dana u dan sebe sve manje volimo i tragamo za idealnim partnerom u nadi da će
nas on zavoleti bezuslovno – a sami sebe ne voimo. Apsurdno, zar ne? U stvari,
ponašamo se kao malo dete i od partnera zapravo očekujemo da nas voli na isti način
kako nas je volela mama – bezuslovno”.
Prvi korak je reći ocu i majci: “Volim te. Volim te upravo takvu kakva jesi, upravo
takvog kakav jesi”, tako govorimo samom sebi volim te. Sledeći korak je reći
partneru: ”Poštujem i volim tvoga oca i majku onakvi kakvi jesu”. To je osnova
Poredka ljubavi.

17
 Seminarski rad I
RODITELJSTVO I POREDAK LJUBAVI

“Ljubav izvire iz spoznaje da vi možete stvarno voleti nekoga samo onda i u onoj
meri u kojoj realno vidite tu osobu, muškrca ili ženu, ovde, u ovom trenutku, a ne
onako kako živi u vašem sećanju ili želji, u vašoj mašti ili projekciji, jer tada ne volite
tu osobu, već samo svoju predstavu o njoj; ili volite baš tu osobu pre svega kao
objekat svoje želje, a ne onakvu kakva ona jeste. Prvi korak ka ljubavi sastoji se,
dakle, u viđenju te osobe ili bilo čega onakvih kakvi stvarno jesu”(Antoni de Melo).

4. Položaj deteta u porodici

Razumevanje položaja deteta u porodici kao jednog od faktora individualnog
psihosocijalnog razvoja, sa jedne strane, i determinante ukupnih porodičnih odnosa, sa druge.
Moguće pozicije deteta u porodici:
• dete – zvezda porodice (očekivana centriranost porodice na tek rođeno dete;
zahtev za razvojnim pomeranjem na poziciju ravnopravnog člana; prednost:
visoko stimulativna porodična sredina; nedostaci: mogućnost “zloupotrebe”
centralne pozicije u porodičnom sistemu – dete kao tiranin);
• dete – prateći član (ni favorizovano ni zanemareno, “rodilo se valja ga ljluljati”;
izostanak podsticaja porodice za razvoj deteta; prednost: ostavljanje mogućnosti
detetu da iskoristi vlastite snage razvoja);
• dete – autsajder (potpuno vaspitno zanemarivanje; nedostatak podsticaja
porodice za razvoj deteta; neizvesne posledice po razvoj deteta);
• dete kao ravnopravni član (pozitivno konotiran položaj – uvažavanje potreba
deteta; dete kao uvažavani ili punopravni član; projektovana pozicija u
budućnosti – dete kao ravnopravni član s obzirom na egalitarnu (jednaku)

18
 Seminarski rad I
RODITELJSTVO I POREDAK LJUBAVI

raspodelu moći negativno konotirano značenje: dete kao “prijatelj”, pri čemu se
zanemaruje prirodna asimetrija dugo prisutna u razvoju; zavisno od te dve
pozicije posledice su različite: - u prvom slučaju, podsticanje osamostavljivanja
deteta, u drugom stavljanje na teret razvojnih zadataka koje dete ne može da
podnese).
Položaj detet po rođenju:
• Najstarije dete u porodici – obično dete koje je snažno, mudro, odgovorno
za sebe i sa osećanjem odgovornosti za mlađu braću i sestre, najčvršće je
vezano za roditelje i ima ulogu deteta koje čuva porodičnu tradiciju, ima
ulogu vođe i tako se postavlja i u kasnim relacijama sa ljudima, u braku teži
ka dominaciji, prema svojoj deci se odnosi autoritetom, a u profesionalnoj
karijeri je ambiciozno i odgovorno.
• Srednje dete obično teži kompromisima, ima iskustvo i podčinjavanja i
dominacije i stalnog osećanja da je starije dete privilegovano, a mlađe više
voljeno, u kasnijim životnim relacijama je takođe čovek kompromisa.
• Pozicija najmlađeg deteta u porodici, najčešće pozicija onoga koji ne
odlučuje, bitno je određena i polom i polnom strukturom ranije rođene dece;
najmlađa sestra koja ima stariju braću obično zauzima poziciju podređenosti
i ulogu razmažene devojčice sa tendencijom da je zadrži i u odraslom dobu i
u drugim relacijama; najmlađa sestra koja ima starije sestre biva dugo
vezana za roditelje a često ostaje neudata i brine o roditeljima u starosti;
najmlađi brat koji ima starije sestre takođe zauzima podređenu poziciju,
naviknut na poziciju nevladajućeg iako često najviše maženog i slavljenog
deteta i u opasnosti je da teži da zadrži poziciju zavisnog, maženog i
paženog i u kasnijim životnim relacijama; najmlađi brat koji ima starijeg
brata ili braću u stalnoj je borbi za svoju poziciju jednako važnog.
• Jedno dete u porodici je najčešće u poziciji upletenosti u porodične odnose
često i bračne konflikte i uopšte odnose odraslih; nema iskustva raznovrsnih
međuljudskih odnosa roditelja i više dece ili više dece međusobno; ili su
starmali ili preterano zavisni i detinjasti; u partnerskom odnosu zauzimaju
obično ili poziciju deteta ili poziciju roditelja.

19
 Seminarski rad I
RODITELJSTVO I POREDAK LJUBAVI

Posebno se ističe da pozicija deteta u porodici, odnosno sibling – sistem

(braća, sestre) može uticati na njegov razvoj i na njegove pozicije u odnosu
sa drugim ljudima i kasnije prema partneru i prema svojoj porodici.

PROMENE KOD ODRASLIH DOLASKOM DECE U PORODICU

(rezultati istraživanja)

Odgovori u procentima
Pozitivne promene žene Muškarci
1. Kod roditelja stvara osećaj ispunjenosti
25,2 17,1
životnog cilja, obogaćene ličnosti
2. Utiče na veću zrelost roditelja 19,6 19,4
3. Na ličnom planu jača doživljaj sreće,
10,9 7,7
radosti i uživanja
4. Porast ljubavi i saradnje u porodici,
7,3 4,7
jačanje porodične zajednice
5. Obogaćenje braka, učvršćivanje bračne
0,8 1,1
relacije
Negativne promene
1. Sputavanje života bračnih partnera 13,0 13,7
2. Gubljenje individualnosti roditelja 10,1 3,2
3. Porast briga i obaveza 5,6 3,2
4. Profesionalna kočnica, ograničenje za
3,4 /
karijeru žene
5. Porast materijalnih briga 1,1 4,3

20
 Seminarski rad I
RODITELJSTVO I POREDAK LJUBAVI

Prihvatanje deteta u porodici podrazumeva razvojno “pomeranje” njegovog

položaja (od “zvezde” do ravnopravnog člana) čime se ostvarauju važne pretpostavke
za stvaranje pozitivnih i zdravih uticaja dece koja postaju značajna snaga porodice.

“Kada bi se vrhovi saginjali pred planinama ne bi ni znao šta je ukus visine, ne bi

ni imao potrebu da se primakneš zvezdama. Kada ti daljina ne bi bežala ispod tabana,
nego se krotko vraćala da zoblje sa tvog dlana, ne bi došao na ideju da
korakneš”(Mika Antić).

4.1. Dečije potrebe

Sistematsko upoznavanje sa dečijim potrebama kao osnovnog dela opšteljudskih

potreba, uz sagledavanje specifičnih mehanizama njihovog zadovoljenja u procesu
koji nužno uključuje posredovanje odraslih – što čini centralni deo vapitnog procesa.
Potrebe su stanje organizma, fizičko ili mentalno, koje zahteva promenu u smislu
zadovoljenja nečega što se doživljava kao manjak ili nedostatak (na primer, stanje
gladi određuje potrebu za hranom; stanje usamljenosti određuje potrebu za
uspostavljanjem odnosa sa drugim ljudima itd.).
Samo doživljena potreba može da ovlada ponašanjem. Motivaciona snaga potreba
je neophodna jer su one pokretači ponašanja:
• ukoliko postoje uslovi za zadovoljenje prepoznatih i doživljenih potreba, onda
one direktno upravljaju specifičnim ponašanjem (na primer: snažne potrebe za
znanjem i razumevanjem stvari vodi ka učenju, saznavanju, otkrivanju novog,
istraživanju nepoznatog);
• ukoliko je ukraćeno ili osujećeno zadovoljenje neke potrebe, ona može postati
dominantni organizator ukupnog ponašanja (primer: nezadovoljenje potrebe za

21
 Seminarski rad I
RODITELJSTVO I POREDAK LJUBAVI

ljubavlju i pripadanjem određuje kvalitet partnerskih odnosa, porodičnih

relacija, izbor profesije, prilagođavanje u široj socijalnoj sredini itd.).
Opšta podela potreba:
• homeostatske potrebe ( niže, biološke, prirodne, fizičke, fiziološke) koje
su zajedničke čoveku i ostalim životinjskim vrstama: potrebe za hranom,
vodom, vazduhom, odmorom, snom, skloništem…; njihovo
zadovoljenje je uslov biološkog opstanka organizma;
• razvojne više potrebe (psihološke, socio – kulturne): potrebe za
sigurnošću, ljubavlju, pripadanjem, za saznavanjem, ostvarivanjem sebe
kao ličnosti; njihovo zadovoljenje je uslov socio – psihološkog
izgrađivanja ličnosti i ostvaivanja suštinskih odlika ljudskog bića.
Iskazivanje potreba:
O potrbama se obično ne razmišlja i ne govori mnogo, one se prosto ili doživljavaju
ili ne doživljavaju, a kao predmet analize ostaje samo ponašanje (na primer, umesto
analize potrebe za hranom uobičajno se govori o pripremanju obeda i obedoavnju). U
tom kontkstu važno je uočiti da postoje:
• iskazne (verbalizovane) potrebe i neiskazane (indirektno naznačane kroz
ponašanje i postupke) i,
• svesne (bilo da su izrečene ili naznačene) i nesvesne (koje upravljaju
ponašanjem, ali se bez dubinske analize ne prepoznaju).
(Napomena: ovakvo razlikovanje je važno kod razumevanja dečijih zahteva
i želja.)
Deca imaju iste bazične potrebe kao i odrasli, ali za razliku od njih, ona nisu u
stanju da samostalno zadovoljavaju svoje potrebe. Put zadovoljenja dečijih potreba
uvek ide preko drugih ljudi.
Hijerarhija potreba:
1. Fizičke potrebe (za hranom, vodom, vazduhom, skloništem).
2. Potreba za sigurnošću (doživljajem bezbednosti i zaštićenosti).
3. Potrebe za ljubavlju i pripadanjem (da se voli, da se bude voljen).
4. Potrebe za sticanjem samopouzdanja i samopoštovanja (potreba da nas drugi
cene).
5. Potreba za znanjem i razumevanjem stvari.

22
 Seminarski rad I
RODITELJSTVO I POREDAK LJUBAVI

6. Potreba za ostvarivanjem sebe (ostati ono što jesmo i što možemo, iskazati
najbolje delove svoje ličnosti).
Detetu je potrebna ljubav – baš kao što su mu potrbni vitamin, belančevine i
minerali. U razvoju se postupno aktualizuje važnost pojedinih potreba, od nižih ka
višim, pri čemu postoji osnovni uslov da prethodne potrebe moraju da budu adekvatno
zadovoljene da bi se pojavila nova grupa potrba. Neadekvatno reagovanje roditelja na
fizičke potrebe deteta rađa bazičnu nesigurnost kod deteta; zbog uzdrmanog poverenja
u spoljašnji svet koji počinje da se doživljava neprijateljski, dete ne može da ostvari
pravu i punu emocionalnu vezanost. To, dalje, kao posledicu ima razvijanje doživljaja
neprihvatanja uz osećanje manje vrednosti i u celini poljuljanog samopoštovanja. Svi
ti uslovi ozbiljno koče razvoj prirode radoznalosti deteta i njegove potrebe za
saznavanjem sveta; u krajnjoj instanci ugrožen je pun razvoj osnovnih potencijala
ličnosti deteta.
Roditelji su dužni da zadovolje potrebu deteta i odgovorni su u procesu
osposobljavanja deteta da samostalno zadovoljava svoje potrebe.
Mogli smo videti da ne zadovojene potreba može dovesti do ozbeljnih posledica
deteta a kasnije i odraslog. U životu se nalazimo u različitim stanjima od nervoze,
uznemirenosti, zbunjenosti, straha, besa pa sve do bola. Sva ta stanja su poziv našeg
detet da ga vidimo i integrišemo. Ta stanja u kojima se nalazimo su samo odjeci našeg
deteta koje je doživelo bol u detinjstvu, to nismo mi. Ono što je isceljujuće, jeste da u
tom trenutku budemo sami sa sobom i da pružimo našem detetu ono što mu je
neophodno, da sami sebi budemo roditelji.
Prema Poredku ljubavi, ono što čini srećnu decu su njihovi roditelji srećni sa njima,
i to oba roditelja. Roditelji su srećni sa detetom kada prepoznaju, poštuju i vole sebe u
detetu, i kada u detetu prepoznaju onog drugog – svog partnera, muškarca ili žrnu, i
tog drugog u njemu poštuju, vole i raduju mu se.
Ljubav se zapravo najlepše ispoljava, kada se radujem svom muškarcu, kada ga
poštujem i volim onakvog kakav jeste, kada se on raduje meni, poštuje me i voli
onakvu kakva jesam, i kada se radujemo i volimo naše dete, upravo takvo kakvo ono
jeste.

23
 Seminarski rad I
RODITELJSTVO I POREDAK LJUBAVI

“Ljubav je volja da sebe proširimo kako bismo potpomogli sopstveni i tuđi duhovni
razvoj i sazrevanje” (Skot Pek).

4.2. Dečija slika sveta

U psihološkom smisli, dete nije čovek u malom, dete je kvalitativno drugačije biće.
Razlike u mišljenju dece i odraslih:
• Kvantitativne razlike: (zrelost, iskustvo, mudrost na strani odraslog)
• Kvalitativne razlike: (drugačije, kvalitativno različite saznajne mogućnosti
deteta; subjektivno, iskrivljeno, egocentrično saznanje deteta u kome dugo
vreme stvari postoje onako kako izgledaju, a ne kakve stvarno jesu);
Korespodencija- dečija saznanja se oslanja na opažaj koji vara, pa korespodencija
postoji zavisno od toga da li predmeti zauzimaju isti ili različiti opažajni prostor, dok
kod odraslih ona bezuslovno postoji, bez obzira na perceptivne karakteristike u
prostoru.

24
 Seminarski rad I
RODITELJSTVO I POREDAK LJUBAVI

Realizam, animizam i artificijelizam kao odlike primitivnog mentaliteta - sve se

radi na primerima: razumevanje sna kao doživljaj kome se pripisuje svojstvo stvari,
predmeta – san se nalazi u sobi drugi ga mogu opipati, jednako je stvarno igrati se i
sanjati da se igraš-realizam; nerazumevanje razlike između živog i neživog –
pripisivanje svojstva živog neživim stvarima – Sijalica je živa jer svetli, peć je živa jer
greje ljude itd.-animizam; neshvatanje smrti kao konačnog čina kraja života – Koliko
će ona još biti mrtva?; Verovanje da su prirodne pojave rezultat delovanja čoveka;
Planine su nastale tako što su ljudi ređali kamen po kamen, Jezera tako što su ljudi
iskopali veliku rupu i napunili je vodom – artificijelizam;
Dete počinje da misli kao odrasli oko sedme godine, kada počinje kvalitativno
približavanje, da bi oko dvanaeste godine dete izgradilo iste one saznajne strukture
koje odlikuje mišljenje odraslih.
Emocionalne razlike – emocionalna nezrelost (nerazvijenost različitih
emocionalnih doživljaja koje imaju odrasli); teškoće u kontroli emocija; dominacija
principa zadovoljstva (dominantna težnja ka postizanju prijatnosti i izbegavanju
neprijatnosti); teškoće u odlaganju zadovoljenja potreba (hoću, i to odmah);
karakteristike dečijih emocija (kratkotrajne, brzo se smenjuju, površinske ali vrlo
intenzivne); specifična emocionalna ekspresija (burno, često površinski ispoljavanje
emocija); preterena osetljivost na emocionalno uskraćivanje – ranjivost koja ostavlja
trag na budući razvoj.
Osnovne etape psiho – socijalnog razvoja
Osnovne postavkr Eriksonove teorije razvoja. Razvoj ide po stupnjevima, fazama u
kojima se pojavljuje neki problem koji treba savladati kako bi se se uspešno nastavilo
dalje. Osnovne prepreke ili razvojne krize, izazvane su spolja i samo uz pomoć drugih,
roditelja, pre svega, one mogu uspešno da se savladaju.
Prva etapa psiho – socijalnog razvoja:
1. Sticanje osnovnog poverenja nasuprot osnovnom nepoverenju (od 0 do 18
meseci)
U ovoj fazi dete se bori između osećanja osnovnog poverenja i nepoverenja
prema svetu u kome živi. To je prvi i najznačajniji kvalitet odnosa prema sredini
koja ga okružuje. Bespomoćno, usamljeno i nespremno da samostalno zadovolji
čak i najosnovnije potrebe, dete upire svoj pogled prema drugim ljudima vapeći
za pomoć. Pružanju podrške dečijim potrebama i zahtevima vodi ka pozitivnom

25
 Seminarski rad I
RODITELJSTVO I POREDAK LJUBAVI

razvoju detetovog Ja (ega) i osnažuje ga u početnom uverenju da svet treba

opažati kao prijatan i prijateljski, čime se “za čitav život” učvršćuje bazično
osećanje povernja, topline, radosti i optimizma. Kao neprijateljski se doživljava
svet koji neće, ne želi ili ne ume da razume poziciju bespomoćnosti i
usamljenosti u kojoj se nalazi dete. U osnovi bazičnog nepoverenja prema
takvom svetu gomilaju se negativna osećanja u nejakom Egu: ljutnja, bes ili
apatija kao koren pesimizma, trajnih negativnih osećanja i očekivanja u
budućim odnosima sa ljudima. Nesavladana prva prepreka u razvoju, ostavlja
trajne i nenadoknadive posledice u životu deteta.
2. Autonomija nasuprot osećanju stida i sumnje (od 18 meseci do tri godine)
U ovom period kod deteta se dešavaju krupne promene na opštem planu psiho –
fizičkog razvoja. Po mnogi odlikama trogodišnjaci mnogo više liče na odrasle
nago na bebe. Nove čulno – opažajne, motorne i saznajne kompetencije gone
dete ka samostalnom istraživanju sveta. Ali, s druge strane, još uvek postoji
snažna zavisnost od drugih. Zato se u ovoj fazi osnovni konflikt (razvojna
kriza) javlja između potrebe deteta da iskaže novostečenu samostalnost
(autonomiju) i posledica koje takvo ponašanje može da ima s obzirom na
remećenje ranije stečene zavisnosti od drugih. Na putu samostalnog otkrivanja
delića sveta kod deteta se javlja osećanje sumnje u vlastite sposobnosti (Mogu li
ja to da uradim?) i stida što se više ne oslanja na roditelje (Da li smem i treba li
to da činim sam?). Iskazivanje potrebe za samostalnošću ponekad dobija forme
prave dečije tiranije (negativističko ponašanje, odbijanje poslušnosti,
postavljanje strogih i isključivih zahteva). Zdrava autonomija se postiže samo
uz veliki napor roditelja da održe ravnotežu između dopuštanja detetu pune
slobode i zadržavanja kontrole nad njegovim ponašanjem. Sputavanje deteta da
samostalno istražuje svet i proverava svoje sposobnosti dovešće do
preovlađujućeg osećanja stida i sumnje u sebe (osećanje koje će u kasnijem
životu ispoljiti kao nedostatak samostalnosti, hrabrosti, upornosti, istrajnosti i
sl.). Iste negativne posledice u pravcu razrešenja druge razvojne krize može
izazvati ponašanje roditelja koji se odriču svakog nadzora, brige i kontrole nad
razvojem deteta.
3. Inicijativa nasuprot osećanju krivice (tri do šest godina)

26
 Seminarski rad I
RODITELJSTVO I POREDAK LJUBAVI

Preduzimanje inicijative u novim aktivnostima izraz je “stare” potrebe deteta za

osamostaljivanjem. U tom procesu mogući su padovi i neuspesi praćeni
osećanjem krivice, utoliko pre što se pred njim postavljaju novi zahtevi za
ovladavanjem znanja i veština i preuzimanje odgovornosti za vlastito ponašanje.
Razvojna kriza se temelji na konfliktu između “treba i moći”. Podrška da se
neuspeh pretvori u uspeh, a strah od neuspeha praćen osećanjem krivice
preobrazi u staro osećanje radosti, ushićenja, samopouzdanja i svemoći –
ponovo su u rukama roditelja. Ukoliko su prepone u prve dve faze uspešno
savladane, dete je dovoljno osnažilo svoj Ego da se i samo bori između
proveravanja svojih moći i neuspeha koji se na tom putu javljaju.
4. Marljivost nasuprot osećanju manje vrednosti (od šeste do 12 godine)
Ova faza poklapa se sa školskim periodom u životu deteta. Kompetitivni
zahtevi škole i opšte klime trke za postignućem ( kao opšte karakteristike
zapadne kulture) stvaraju razvojnu krizu vezanu sa postizanjem uspeha u radu i
izvršavanjem obaveza (u porodici, školi, krugu vršnjaka) nasuprot mogućem
osećanju inferiornosti, nespremnosti da se izađe na kraj sa postavljenim
zadacima i doživljaju manje vrednosti u odnosu na druge. Pozitivan ishod trke
sa nametnutim zahtevima, od deteta stvara vrednu, radnu, marljivu osobu koja u
svakom zadatku pronalazi novu motivaciju za pristupanju novim aktivnostima
(igra, zabava, sport, hobi) uz jačanje samopoštovanja i samopouzdanja. Za pad
na ovoj razvojnoj “preponi” grešku treba tražiti ili na prethodno pređenom putu
razvoja ili u aktualnom ponašanju roditelja koji ne mogu da odmere svoje
zahteve prema mogućnostima deteta.

Od roditelja se očekuje da detetu pruži doživljaj sigurnosti i zaštićenosti, ljubavi i

prihavatanju i punu podršku njegovom saznajnom, emocionalnom i socijalnom
razvoju. Roditelji ne sme da brigu o detetu doživljava kao “žrtvovanje” ili
posvećivanje, već kao deo radosti roditeljstva.
Bolje poznavati dete, znači bolje poznavati sebe kao roditelja.
Roditelji moraju da odvoje sferu roditeljskog od dečijeg života. Ukoliko roditelji
pričaju deci svoje intimne problem i brige dete jednostavno dospeva u poziciju koja
mu ne pripada. Deca se onda osećaju odgovornim za roditelje i poturaju svoja leđa ne
bi li im pomogla. Ali to nikome ne pomaže. Roditelju se oduzima dostojanstvo da se

27
 Seminarski rad I
RODITELJSTVO I POREDAK LJUBAVI

sam nosi sa svojim bremenom, a deci se tovari teret koji ne mogu da nose. I jednima i
drugima je teže.
Dete prihvata život onakav kakv su mu da li roditelji. Kada ono prihvati takav
život, onda nestaju niti lojalnosti i dete od svog života može da napravi nešto novo, ne
mora više da ponavlja sudbinu svojih roditelja, jer u njemu dalje žive i otac i majka, ali
dete je više od toga.

“Prihvatanje neprihvatljivog je najveći izbor milosti na ovom svetu” (Ekart Tol).

5. Zaključak

Na kraju ovog rada i početku novog mesta u životu htela bih da se zahvalim Zemlji,
Suncu, Vazduhu, Vodi, Univerzumu i mojim roditeljima koji su mi svojim “ranim”
odlaskom dali priliku da se razvijam i rastem u svakom pogledu. Zahvalila bih se svim
svojim precima koji žive kroz mene svakim mojim udahom i svim onima koji su
zaboravaljeni u mojoj porodici.Takođe, htela bi da se zahvalim svom mužu koji mi
svakodnevno menja život i otvara nova vrata razvoja i stalno podseća na zaboravljene
delove u meni. Hvala svima i svemu.

28
 Seminarski rad I
RODITELJSTVO I POREDAK LJUBAVI

“Ponekad najveći razlog za zahvalnost leži skriven u izazovima s kojima se

suočavamo jer od njih postajemo jača i saosećajna ljudska bića. Zahvalnost nam
pomaže da prevaziđemo svu nestalnost zemaljskog trajanja i svoj život sidrimo u
Ljubavi koja će večno trajati” (Šri Daja Mata).

6. Literatura

1. Reinhold, M. (1998): Kako preživeti uprkos roditeljima, Izdanje IP

Esotheria, Beograd.
2. Šteka, V. (1937): Vaspitanje roditelja, Izdanje Štamparija Drag. Gregorića,
Beograd.

29
 Seminarski rad I
RODITELJSTVO I POREDAK LJUBAVI

3. Medić, S., Matejić – Đuričić, Z., Vlaović – Vasiljević, D. (1997): Škola za

roditelje, Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta,
Beograd.
4. Donald Volš, N. (2007): Razgovori sa Bogom, Izdanje Leo commerce,
Beograd
5. Ilić, V. (2009): Kultura konflikta, Izdanje Paidea, Beograd
6. Kuzmanović, I. (2013): Od kada sam se zavolela – Volim, Izdanje Laguna,
Beograd
7. Braun, M. (2010): Proces prisutnosti, Izdanje Čarobna knjiga, Beograd
8. Mahešvarananda, S. (2000): Joga u svakodnevnom životu, Izdanje
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad

30