Uenje

ta je uenje?
Kognitivni proces koji vodi ka odreenoj promeni
Def.: Relativno trajna, progresivna promena u
ponaanju individue (ili promena u individui koja se
manifestuje u njenom ponaanju), a koja je rezultat
prethodne aktivnosti individue
Odlike:

Trajnost?
Progresivnost?
Promena u ponaanju?
Rezultat prethodne aktivnosti?
Priroda aktivnosti? (da li je spoljanja motorna
aktivnost, da li mora da bude potkrepljena ili samo
ponavljana?)

Definicija uenja

Relativno trajna promena individue koja se

manifestuje u njenom doivljavanju ili iskustvu
i u njenoj aktivnosti, a koja je rezultat
prethodnih doivljavanja ili iskustva i
aktivnosti individue (S. Radonji)
Bihejvioristike definicije uenja

Nebihejvioristike definicije uenja:

Maslov: posmatrako uenje i doivljajno uenje

doivljajnim uenjem ka razvoju zdrave
samoaktualizovane linosti
Roders: kognitivno i doivljajno uenje
Znaaj u savetodavnom radu i psihoterapijskoj

Uenje kao

proces koji traje tokom celog ivota

proces iji je krajnji cilj adaptacija
proces koji je u osnovi obrazovanja, vaspitanja
i socijalizacije
pojam iri od pojma obrazovanja
proces iji je rezultat sticanje odreenih
znanja, vetina, stavova ,vrednosti...

Uenje vs sazrevanje
Uenje i sazrevanje se meusobno
proimaju bez precizno utvrenih granica
Maturacija se odnosi na fizike i fizioloke
(bioloke) promene koje imaju uticaja na
psihike funkcije
Uenje se odnosi na usvojene (steene)
promene koje imaju uticaja na psihike
funkcije (modifikacija)

Uenje vs sazrevanje

Uenje:

ponaanja individualna (karakteristina za

pojedinca)
javljaju se postupno
nema zakonitog sleda ponaanja jednog za drugim

Maturacija:

ponaanja zajednika svim pripadnicima iste vrste

javljaju se iznenada
zakonito slede jedno za drugim (bez preskakanja)

Ganjeova klasifikacija

praktina klasifikacija odnosi se na primenjenu

oblast psihologije uenja
znaaj za pedagoku praksu
8 oblika uenja:

Uenje signala klasino uslovljavanje, emocionalno

uslovljavanje
Uenje veze izmeu drai i reakcije instrumentalno uenje
Lananje motornih reakcija (vezivanje pertli)
Verbalne asocijacije
Uenje razlika (diskriminativno uenje)
Sticanje pojmova
Uenje pravila
Reavanje problema (uenje putem uvianja)

Rano uenje

Definie se uzrastom na kome se odigrava: uenje u

toku prvih dana, nedelja, meseci, godina.
Karakteristike ranog uenja ili iskustva:

Permanentnost, ireverzibilnost trajnost i delimina i teka

promenljivost efekata
Neprimetnost i sporost
Postojanje kritinog ili senzitivnog perioda za rano uenje
najuspenije je tokom tog perioda, kasnije su efekti manje
trajni
Efekti ranog uenja su opti a ne specifini (npr. kada se
odraslom organizmu daje elektrini ok na ape, on e nauiti
da ga izbegava kada se isti ok daje mladom organizmu,
posledice e biti opte po njegovu emocionalnost)

Primer: utiskivanje kao oblik ranog uenja

Klasino uslovljavanje
Pre uslovljavanja
Bezuslovna
dra
hrana u
ustima

Za vreme uslovljavanja

Bezuslovna
neutralna
reakcija
dra
salivacija
zvuk

Nakon uslovljavanja

Bezuslovna
dra
hrana u ustima

Neutralna
dra
zvuk

nema
salivacije

Bezuslovna
reakcija
salivacija

Uslovna dra
zvuk

Uslovna
reakcija
salivacija

Klasino uslovljavanje
Pavlovljev

eksperiment
proces tokom kojeg prethodno neutralna dra (nakon
odreenog broja davanja zajedno sa drai koja bezuslovno
izaziva neku reakciju) sama stie sposobnost da izazove tu
reakciju
neutralne drai dobijaju novo znaenje kad su asocirane sa
nekom vrstom ponaanja koje nije pod naom voljnom kontrolom
Generalizacija pojava kada podraaji slini UD izazivaju UR

Kod oveka se javlja poseban vid generalizacije tzv. semantika

generalizacija (verbalno uslovljavanje)
Kod fonetski slinih rei (maka taka)
Kod semantiki slinih rei (maka ris)

Diferencijacija / diskriminacija javljanje UR na podraaje

odreenog intenziteta

Klasino uslovljavanje

Proces gaenja uslovne reakcije javlja se ako se UD

zadaje vie puta bez BD

Spontano javljanje (oporavak) nakon gaenja UR moe

doi do spontanog javljanja

Akutno gaenje nepotkrepljeni pokuaji su vremenski

koncentrisani
Hronino gaenje intervali izmeu nepotkrepljenih pokuaja
traju dugo

Ako se izloi uslovna dra nakon odmora

Ako se jednom u paru daju uslovna i bezuslovna dra
Ako se izloi samo bezuslovna dra

Uslovljavanje vieg reda oblikovanje nove UR na osnovu

prethodno steene UR (zvuk izaziva salivaciju; zvuk i
svetlosni signal izazivaju salivaciju; svetlosni signal izaziva
salivaciju)

Emocionalno uslovljavanje
oblik klasinog uslovljavanja
laka generalizacija; teko gaenje
Votson i Rajnerova - ogled sa malim Albertom

Uslovljavanje i negativnih i pozitivnih emocija

Primena u bihejvioralnoj terapiji

Sistematska desenzibilizacija (desenzitizacija)

Preplavljivanje
Averzivna terapija

Ponaanja nauena klasinim

uslovljavanjem?

Instrumentalno uenje
uenje putem pogreaka i sluajnih uspeha
uenje potkrepljenjem
operantno uenje

za razliku od klasinog uslovljavanja,

organizam je aktivan tokom procesa uenja
Zakon efekta

postupci koji dovode do nagrade bivaju uvreni

postupci koji ne dovode do nagrade, ili dovode do
kazne, bivaju eliminisani

Nagrada koja dovodi do zadovoljenja nekog

motiva se naziva potkrepljenje

Karakteristike:

Postupnost (iz pokuaja u pokuaj broj pogrenih

odgovora se smanjuje)
Vetine kojima se ovlada u potpunosti odlikuje
trajnost
Veba i postojanje pravovremene povratne
informacije su klju efikasnog uenja

Skinerova teorija operantnog uenja

Uenje tokom koga se menja verovatnoa
pojavljivanja nekog odgovora pod uticajem
posledica koje taj odgovor proizvodi
Potkrepljenje
ona posledica koja menja
verovatnou javljanja ponaanja (poveava je)

Pozitivno operant (emitovano ponaanje) se

uvruje usled pozitivnog ishoda ili drai
Negativno operant se uruje ukoliko dovodi
do redukovanja/prekida negativnih ishoda ili
drai

Kazna posledica koja smanjuje verovatnou

javljanja odreenog odgovora, tj. averzivna dra
koja dovodi do slabljenja nekog ponaanja
(operanta)

Izlaganje neprijatne drai

Uskraivanje prijatnih drai

Vrste potkrepljivaa

Pozitivni (nagrada, hrana, novac, panja...)

Negativni (prekid neke averzivne drai)
Primarni (zadovoljavaju nae osnovne
potrebe)
Sekundarni (zadovoljavaju nae sekundarne,
uslovljene potrebe)
Neposredni
Odloeni

Pravila potkrepljivanja

Konstantno potkrepljivanje

brzo uspostavljanje odgovora ali i brzo gaenje

Povremeno potkrepljivanje

npr. u intervalu od 2 min, bez obzira na

ponaanje organizma (neefikasno)
potkrepljenje se daje nesistematski (svakih 3, 8
pa 5 min) rasporeeno u vremenu
npr. svaki 4. put kad se javi eljeno ponaanje
bez obzira na protok vremena
potkrepljuju se povremeno, nekad 3. put, nekad
5. i sl. (najefikasnije)

Primena

Nauena bespomonost Selidmen

Eksplanatorni stilovi

Primena u KBT
Tehnika etona/ekonomija etona
Programirana nastava (linearna i razgranata)

Uenje putem uvianja

Getaltistiki principi
Kelerov eksperiment
Naglo i skokovito uenje (po principu sve ili
nita)

Subjekt se susree sa neuravnoteenom

situacijom koja je deo neke ire situacije
(getalt). Reenjem se situacija
uravnoteuje i uklapa u iri kontekst.

faza preparacije svest o problemskoj situaciji

faza inkubacije naputanje aktivnosti koje ne
vode cilju
faza iluminacije ili uvida aha-efekat u kom
dolazi do razumevanja odnosa meu
elementima
faza verifikacije provera otkrivenog reenja

Karakteristike:

Brz oblik uenja

Trajnost
Vea transferna vrednost
Doprinosi razvoju kristalizovane inteligencije

ta se ui uvidom?

Uenje po modelu

Stiu se novi oblici ponaanja

Nije neophodno nagraivanje
Spontanost model ne mora
da ima nameru da poduava
Ponaanja se usvajaju brzo i
traju dugo

Imitacija vezuje se za spolja vidljiva

ponaanja

Identifikacija vezuje se za unutranja

svojstva osobe koja se posmatra

Bandurin eksperiment
Deca su posmatrala model kako se
agresivno ponaa prema lutki zvanoj Bobo
U razliitim situacijama model je nagraen
odnosno kanjen za svoje ponaanje
Grupa dece je posmatrala neagresivni
model
Kontrolna grupa nije posmatrala ponaanje
modela
Zatim su deca putena u sobu s igrakama
u kojoj se nalazila i lutka Bobo

Da li su deca imitirala ponaanje

Odlike

jednostavan i najmanje zahtevan nain uenja

usvajaju se konformistika ponaanja koja
drutvena okolina podraava
zadovoljava potrebu za identifikacijom s
osobama priznatog socijalnog ugleda i statusa
Uspenost zavisi od:

opaene slinost sa modelom

opaene kompetentnosti modela
osobina linosti posmatraa

ta se ui po modelu?

Teorije uenja

Asocijacionistike teorije (S-R)

Kognitivne teorije (S-S) izgrauju se
oekivanja da odreeni znak ukazuje na
oznaeni objekat
Opiti koji opovrgavaju predvianja S-R teorija:

Uenje prostornih odnosa ili pokreta

Opiti sa latentnim uenjem

Transfer uenja
dejstvo ranijeg uenja na kasnije uenje ili
na kasniju aktivnost uopte.

Efekat transfera moe da bude:

pozitivan

kada prethodno uenje olakava

kasnije uenje
negativan kada prethodno uenje oteava
kasnije uenje

Primer?

Motivacija za uenje

Spoljanji motivi
Unutranji motivi

Primer - ekonomija etona

Deci koja su za svaki taan odgovor dobijala

etone koji su se mogli zameniti za igrake se
ukupan prosean skor na testu inteligencije
poveao za 13 bodova