OБЛИЦИ РАДА, НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ И ТИПОВИ ЧАСА

основни оквир

делови презентације преузети од

психолошкиње В. Граховац
 Уводна информација
 Детаљно упознавање са облицима наставе и
наставним методама предмет је студијског
програма Педагогије.
 На овом предавању/презентацији представљене
су само основе теме, како би се у даљем раду
могло приступити разумевању конкретних
ситуација у настави историје и њеном
планирању, као и упознавању са посебним
дидактичким приступима/стратегијама у настави
ИСТОРИЈЕ.
 Настава или процес?
 Дидактика је грана педагогије која се бави
теоријом образовно васпитног процеса.
 Образовно васпитни процес се у традиционалној
терминологији зове настава, али се дидактика не
може свести на наставу, а посебно не на
поучавање.
 Образовно васпитни процес је системски
организована заједничка активност наставника и
ученика ради остварења циљева образовања и
васпитања.
 Образовно васпитни процес је шири појам од
наставе јер обухвата све врсте наставних и
ваннаставних активности.
Облик рада

 Облик рада представља структурисану

организацију наставног рада на часу која
укључује разноврсне активности наставника
и ученика.
 У зависности од начина на који се рад
организује постоји више облика рада на часу.
 OБЛИЦИ РАДА у процесу наставе и учења
–
КЛАСИФИКАЦИЈА

1. Фронтални рад
2.Рад у групама
3.Рад у паровимa (партнерски облик рада)
4.Индивидуални облик радa
5. Комбиновани облик рада
1.Фронтални облик рада
 Заједнички, колективни облик наставног рада.
 Наставник се налази испред ученика/одељења
(фронтална позиција).
 У фронталном раду наставник непосредно поучава
истовремено све ученике – усмерава своју активност на
цео разред.
 Наставник је посредник између наставног садржаја и
ученика.
 Превладава једносмерна комуникација наставника
усмерена ка ученицима уз повремену повратну
информацију ученика ка наставнику.
Oблици фронталне наставе
• Вербално предавање
• Излагање садржаја помоћу наставних средстава
• Демонстрација коју изводи наставник
• Настава – интеракција уз помоћ
питања
 Предности фронталног облика рада
 Наставник има могућност најефикаснијег управљања часом и
рационалног пружања информација (артикулација часа,
контрола временског оквира и динамике часа).

 Најпогоднија примена фронталног облика рада је на уводним

часовима, када је неопходно увести све ученике у тему, или
заједнички задатак, дати кључне информације и презентовати
одређене садржаје на општем плану.

 Погодан за коришћење средстава у настави намењених свим

ученицима у истом образовном формату или приступу
(визуелна средства, аудио-визуелна, попут филма, ТВ-а,
дигиталних материјала).
 Недостаци фронталног облика рада
 запостављање индивидуалних особина и могућности
ученика
 настава се пројектује и прилагођава општем плану,
односно, тзв. «просечном» ученику
 не задовољава потребе ни могућности надпросечних
ученика
 неприлагођена ученицима чије индивидуалне
могућности се не подударају са већином (по
одређеним способностима, предзнању, ритму рада
итд.)
 не постоји интеракцијска активност међу ученицима
 Недостаци фронталног облика рада

 ограничена, најчешће, једносмерна комуникација између

наставника и ученика (од наставника према ученицима)
 наставник може да пошаље информацију свим ученицима, али
не може примити повратну од свих ученика
 сталном применом фронталног рада у одељењу се обликује
неподстицајна атмосфера пасивне слушаонице
 наставник се труди да ученици добију све садржаје прерађене и
заокружене у јединствен наратив, што ученике претвара у
«конзументе» садржаја, чиме се код њих не развија критички и
аналитички приступ информацијама
 ограничава креативност ученика и њихове истраживачке
потенцијале
 не ослања се на претходну припремљеност и искуства ученика
Фронтални облик – ван учионице
 2. Рад у групама

Заснива се на:
 Заједничком раду
ученика
 Решавању одређених
задатака, основних
истражиачких пројеката
 Рад у групама – врсте задатака
 недиференцирани - све групе имају исти задатак,
али се унутар сваке групе обавља подела рада према
сложености задатака и капацитетима, склоностима
ученика;
 диференцирани - свака група добија посебан
задатак, део наставе јединице или теме за обраду;
 рад у циклусима (ротација група)– групе раде на
различитим задацима у исто време. Након
предвиђеног временског интервала мењају задатке,
све док свака група не уради све задатке.
Предности рада у групама
Ученици:
 свој рад заснивају на
непосредним изворима знања и
информација
 имају могућност примене
конструктивистичког принципа у
учењу
 развијају непосредан однос са
осталим ученицима у групи –
комуникацијске вештине,
сарадњу, аргументацију
уважавање другачијих мишљења
...
Рад у групи
 Рад у гурпи захтева поделу улога
међу ученицима које врши
наставник, или ученици спроводе
у међусобном договору
(координатор групе, известилац
рада на заједичком задатку,
ученик који чита материјале и сл.)
 Групе би требало да буду
избалансиране укључивањем
ученика различитих способности
 Наставник треба да ученицима
обезбеди јасне инструкције за рад
групе и очекиване исходе
активности/часа.
3. Рад у паровима (партнерски
облик рада)

 Два ученика заједнички

обрађују један проблем,
било у настави, било ван ње
 Радом у пару ученици се
оспособљавају да
комуницирају, свој рад и
ставове упоређују са
мишљењем и радом другог
ученика, да пажљиво
слушају свог саговорника...
Врсте рада у пару

 Инструктивни рад у пару - бољи ученик

помаже слабијем у стицању и проверавању
знања.
 Заједнички рад у пару - ученици у пару
траже решење или сваки ради самостално,
а затим заједнички расправљају о
обављеним задацима и предлажу решење.
 Рад у паровима – врсте задатака

 сви парови раде исти задатак

 сваки пар ради посебан задатак
 група парова ради на истом задатку
 индивидуализоване активности унутар пара
(у првом кораку сваки ученик ради посебан
сегмент задатка, а потом упоређују закључке,
резултате, ставове)
Недостаци рада у паровима

 ограничена сарадња на само два ученика

 могућа појава изразите компетитивности,
супарништва и избијање потенцијално
конфликтних ситуација у недовољно
контролисаним условима
 праћење рада свих парова
Рад у пару
 4. Индивидуални рад

 Индивидуални рад је рад у коме сваки ученик

ради самостално.
 Омогућава, али не осигурава прилагођавање
наставе сваком ученику
 Потреба за оваквим начином рада проистиче
из разлика међу ученицима истог узраста и
истог разреда
 Задаци у индивидуалном раду

 диференцирани задаци, прилагођени

могућностима и потребама сваког ученика
 недиференцирани задаци – исти за све
ученике
 Индивидуализован рад

 Индивидуални рад (појединачни, самостални)

постаје индивидуализован када сваки ученик
решава задатак који одговара његовим
когнитивним, моторичким, физичким
способностима, темпу и начину рада.
Индивидуални рад...
 Шта се вреднује у групном и раду у
пару?

 Појединац унутар групе

 Рад и резултети саме групе
 Презентација групног рада
 Развијеност компетенција код ученика
(кључне, међупредметне, предметне)
Оцењивање рада групе
Šta se Potrebna pomoć U redu Dobro
ocenjuje/kriterijumi
1. Učešće jedan ili dva neki članovi tima svi članovi tima
članova tima učenika dominiraju učestvuju učestvuju
u celoj aktivnosti
2. Kako se slažu svađa, neki članovi tima svi članovi tima
članovi tima provokativno dobro se slažu dobro se slažu
ponašašanje,
neuvažavanje
3. Slušaju kada ne slušaju jedni neki članovi tima svi članovi tima
drugi govore druge, grupa se su bili kooperativni pažljivo su slušali
iscrpljuje u i radili sa željom i bili aktivno
nadglasavanju da postignu cilj uključeni
4. Uspešno manje od 50 % 51 - 84 % uspešno preko 85 %
završavaju zadatak uspešno urađenog urađenog zadatka uspešno urađenog
zadataka zadatka
Оцењивање појединца унутар групе
Šta se ocenjuje/kriterijumi Da/Ne Komentar
Veštine rada na zadacima

Usmeren na zadatak

Razume instrukcije

Može da organizuje podatke

Predlaže dobre ideje

Veštine komuniciranja

Razgovara po redosledu

Sluša ostale

Koristi odgovarajući rečnik

Društvene veštine

Objašnjava ili deli ideje sa

drugima

Podstiče ostale

Aktivno učestvuje
Оцењивање презентације
Šta se ocenjuje/kriterijumi Nedovoljno Osrednje Dobro Veoma
dobro

Glas i govor

- da li je glas dovoljno glasan,

govori sa samopouzdanjem
- da li je govor gramatički
pravilan, bez poštapalica

Sadržaj

- da li su informacije važne
i tačne
- da li su logično povezane, da li
su organizovane u smislenu
celinu
- da li prezentacija uključuje
vizuelna ili druga sredstva

Reakcija publike

- da li prezentacija motiviše
publiku
- da li je interesantna
 Комбиновани облик
 подразумева комбиновање различитих
облика у одређеним деловима
артикулације часа детерминисаних јасним
образовним циљем и исходима.
 Нпр. комбиновање фронталног и групног рада
подразумева заједнички уводни део у коме
доминира наставик (фронтални), да би се у
главном делу часа ученици организовали у групе
и посветили групном раду.
 НАСТАВНЕ МЕТОДЕ
 Представљају начине на који се изводи настава.

Садрже три компоненте:

1. начин стицања знања, развијање вештина,
умења, изградњу ставова
2. јединство рада – комуникацију наставника и
ученика
3. постизање резултата у наставном процесу –
ученичка постигнућа, мерљива исходима и
стандардима
 ОСНОВНЕ НАСТАВНЕ МЕТОДЕ
 1. Вербалне методе:
 монолошка (усмено излагање – предавање,
приповедање, описивање, образлагање, и
објашњавање);
 дијалошка (слободан разговор – уобичајена
вербална комуникација са ученицима; дискусија –
полемика, дебата или расправа, постављање
питања и супротстављање мишљења
аргументима).
 2. Решавање проблема – хеуристички
приступ/метода (наставник поступно води
ученике кроз процес откривања приликом
решавања проблема).
 Интеракција ученика и наставника
 3. Рад на тексту, писани и графички
радови- текстуална метода (коришћење уџбеника
и шире литературе, полупрограмираног и програмираног
материјала, текстова; илустрације -
 цртежи, дијаграми, графици, шеме; самостални писани и
графички радови ученика - школски писмени задаци,
контролне вежбе, тестове, реферати ...).
 4. Демонстративна / илустративно
демонстративна метода
(приказивање модела, шема, скица, појава, стања,
активности, филмова, разне пројекције и друго).
 5. Практични рад и радионица
(лабораторијски, експериментални, различите
врсте практичних вежби и радионица).
 6. Игровне активности (стваралачке,
уметничке, драмске, логичке и друге игре као и
задаци отвореног типа у језичком, логичко-
математичком, телесно-кинестетичком, визуелно-
просторном, музичком и емоционално-
социјалном домену).
 Игра улога
 7. Истраживачки рад ученика – истраживачка
метода (увођење ученика у поступак научног
истраживања на сопственом истраживачком пројекту).
 8. Комбинована метода (истовремено коришћење
и преплитање различитих метода).
 ТИПОВИ ЧАСА

 Тип часа се одређује према дидактичкој функцији,

планираним циљевима и исходима наставе
 Када се говори о типовима часа, треба имати у виду
да је на сваком часу могуће ослањање на више
дидактичких функција и да једна не искључује другу.
 ТИПОВИ ЧАСА-
класификација
 Обрада (часови чији је главни задатак уводење у нову област
наставе и преношење новог знања)
 Утврђивање (часови на којима се утврђује претходно
преношено знање)
 Систематизација (часови на којима се развијају, усавршавају и
међусобно интегришу знања, вештине, умења, преиспитују ставови
и успоставља систем вредности/ИСТОРИЈА )
 Проверавање (часови посвећени сумативном вредновању
ученика, остварености исхода, или достизања појединих стандарда
постигнућа)
 Комбиновани (одређује се према активности која преовлађује
на часу)