Филозофски факултет, Београд 2019.

Павле Антонијевић

Белешке за Други колоквијум из РМИ

Луј XIV
1659. споразум на острву фазана – потписан Пиринејски спорез између Француске и
Аустрије (уговорено венчање Луја XIV и Марије Терезе)

Уређење и администрација: Владавина (1643-1715). Учитељ Мазарен. Прелази 1682. у

Версај јер га Париз подсећа на фронду. После смрти краљице Марије Терезе, Луј се 1685.
оженио са де Ментнон. Унутрашње уређење се не мења (постоји Врховни савет са 16
министара, 4 државна секретара – спољ. послова, рата, моранице и краљ. куће и Савети –
савет странака, краљевски савет за финансије, савет депеша, савет за трговину, савет за
верска питања, савет Р. П. Р). Сломљени племићи, у почетку: Ле Телије, Лион, Фуке. Фуке
смењен 1661. са Жан Батист Колбером. Формирање два клана: око Ле Телија и око
Колбера. Међутим, Колбер умире 1683, па расте утицај Лувоа, Ле Телијеовог сина, који се
после 1689. повлачи под притиском краљице де Ментнон. Долази до централизације
управе у виду интенданата (посебно допринео Колбер). Колбер им дао две функције:
разрезивање пореза и проверу и ликвидацију општинских дугова. Са парламената и
локалних судова у провинцијама, власт 1667. прелази у руке интенданата. Монархија
доноси законе, преко Савета за правосуђе којим је управљао Колбер: 1667. донет
Грађански (Лујев) законик, 1670. Кривичну уредбу, 1673. Уредбу о трговини. У
провинцији главни гувернери (војна питања) и интенданати (правде, полиције и
финансија)

Економија: Апсолутизам се највише осећа у градовима. Паризом практично управља

управник полиције Ле Реини, а затим Аржансон. Апсолутизам на селу знатно слабији
(Велики дани Оверња 1665-66?). Колбер покушава да изврши интервенционизам над
економијом, што је у пољопривреди посебно тешко. Економски сукоб интереса са
Холандијом. Колбер мерканталистиа, отвара краљевске мануфактурске радње (као
Гоблени) са циљем да обезбеди квалитетан извоз. Едикт од 1673. обавезује све занатлије да
уђу у еснаф. Циљ реформи да Француска сама прави луксузне производе и не увози их.
Пробијен канал између Атлантикаи Средоземља до 1681, што је дело Рикеа.

Порези: непосредни (главарина – одсеком сви припадници 22 класе и десетак – на

приход), посредни (соларина, потпоре – такса на потрошњу и трошарина – царина) и
изванредни (последња средства – гоњење лажних племића, зајмови – из благајне зајмова,
новчанице – уведене 1701).

Верска питања: Луј XIV је галиканац (покрет који настоји да француску цркву стави под
контролом државе) и против јансениста (насупрот хуманистима инсистирају на божанској
свемоћи) и протестаната. Краљ 1673. проширује право да прикупља порез у случају смрти
бискупа у дијацезама. Француска скупштина објављује Декларацију о четири члана

1
Филозофски факултет, Београд 2019. Павле Антонијевић

(1682), којом се негира моћ папе и проглашава грађанска власт над црквеном. Краљевска
војска окупира Авињон и заоштравају се односи. Под Иноћентијем XII долази до
измирења 1693, када се Луј одриче Декларације, али папа признаје његова регална права у
дијацезама. Краљ прогони „јансенистичку секту“. Долази и до прогона над протестантима,
и то док траје сукоб са краља са папом. Током 1679. и 1680. се прогањају хугеноти и руше
цркве, а долази и до насилних преобраћења. Едиктом у Фонтенблоу 1685. опозван је
Нански едикт. Ово изазива огорчење у одређеним круговима, тако да је покушај верској
уједињења пропао. На крају Лујеве владавине влада свеопште незадовољство, 1709. године
једва избегнут поход Парижана на Версај.

Мере опоравка: Луј успева да добије од папе две осуде јансенизма: булама Vineam
Domini и Unigenitus (1713). Краљ наређује да се сруши Пор-Роајал. Финансијску ситуацију
покушавају да смире Ле Пелетје и Поншартрен. Увођење главарине (1695) и десетка
(1710). Луј током свог последњег трагичног рада губи дофена и два унука – војводе од
Бургоње и од Берија (1711, 1712 и 1714).

Јужна, средња и северна Европа (1660–1715)

Португалија: независна од 1640. године. Алфонса VI свргнуо брат Педро II 1668. У рату
за шпанско наслеђе, 1703. стаје на страну Енглеске против Филипа V (споразумом са
амбасадором Џоном Метјеном)

Шпанија: фонд Места урушава пољопривреду. Карло II је слаб. Од 1700. долази Бурбон
Филип V, чиме продире француски централизам, администрација (интенденти и савети).

Италија: до 1713. шпански утицај (Напуљ, Сицилија, Тоскана, Милано). Од 1713. аустријски

Хабзбурзи: земље различите по уређењу (цара бирају изборници у Франкфурту). Леополд

I (1657-1705) ратује против Турака, а 1687. је обезбедио мађарски престо као наледан за
Хабзбурге. Затим, 1703. леополдовском диспозицијом он уређује наследство у свим
поседима за свог брата Карла, а затим за ћерке. Побуне сељака у Чешкој (1679-80).
Наслеђује га Јосиф I (1705-1711), који гуши Ракоцијев устанак и обезбеђује сарадњу са
Мађарима. Карло VI (1711-1740) доноси 1713. Прагматичну санкцију, чиме обезбеђује
јединство својих земаља и наследство за ћерку Марију Терезију. Припајане Ломбардије и
Низозмске 1713. (оснивање Аустријске индијске компаније у Остендеу 1722).

Немачка: раздељена (значајни само Баварска и Бранденбург и рајхстаг СРЦ који заседа у
Регенсбургу). Од 1648. градови се користе територијалном супериорношћу. Немачки
владари су 1658. основали Рајнску лигу под вођством Француске, која је била уперена
против Хабзбурга (трајала десет година) – огроман утицај Француске. Изузетак Лајбниц.

2
Филозофски факултет, Београд 2019. Павле Антонијевић

Пољска: политичка анархија. Јан Собејски (1674-1696) не може да смири ситуацију.

Скупштина заседа али од 1652. само један члан довољно да удари вето. Године 1697. за
краља прихваћен саксонски изборник, Август II. Он склапа савез са Петром Великим.

Шведска: редукцијом из 1680. године, Карло XI (1660-1697) oдузима племству земљу

додељену од Кристине. Битка код Фербелина 1685. у којој Бранденбург побеђује
Шведску. Током владавине Карла XII (1697-1718) долази до слома шведске моћи.

Данска: Уговори у Роксилду и Копенхагену (1685. и 1660) – признат губитак Сканије,

која је припала Шведској. Краљевски закон из 1665. смањује моћ племства у корис
свештенства и буржоазије.

Уједињене Провинције: седам провинција, државни сталежи у Хагу. Јан де Вит,

првозаступник сталежа укида статхудерат у Холандији (Стални едикт, 1667) и Актом о
сагласности (1668-69) прогласио нездруживим функције гувернера и капетана. Племство
уз породицу Орански и Виљема (калвини – гомаристи), а грађани протестанти –
арминисти. У сукобу, Виљем Орански постаје статхудер (уједно и гувернер и главни
адмирал) и апсолутиста, а Јан де Вит је убијен. Виљем 1688. постаје енглески краљ, а 1689.
отпочиње рат са Француском. После Виљемове смрти 1702, статхудерат привремено
нестаје (до 1747). Хенсијус, као првозаступник сталежа сада има извршну власт.

Три силе у успону од 1660. до 1715. : Енглеска, Бранденбург и Русија

Енглеска: владавина Чарлса II (1660-1685), који тежи апсолутизму али опрезно. Блиске
ме велможе и сељачка средња класа (јомени) насупрот буржоазији и сеоском племству
(џентрији). Буржоазија и џентрији који доминирају Доњим домом почињу да се називају
виговци (шкотски разбојници), док његови противници из англиканских и сеоских
средина торијевци (ирски побуњеници). Парламент се бори против краљеве самовоље и
1679. изласава habeas corpus (свако ухапшено лицу у року од 24 сата мора да се појави
пред суд). Законским предлогом о искључењу покушао брата, војводу од Јорка, да лиши
права због тога што је прешао у католичанство. На самрти (1685), сам Чарлс прима
католичанство. Џејмс II (1685-1688) je католик и потпуно тежи апсолутизму.
Декларацијом о индулгенцији (1687), папа га је саветовао да се не меша у превођење у
католичанство. Због приближавања Француској, преобраћења, идеја да потчини
Англиканску цркву Римској, капиталисти око виговца организују Револуцију 1688.
године. Виљем Орански се искрцава у Торбеју, Џејмс бежи у Француску. Виљем III
Орански (1688-1702) и Марија (1688-1694, Џејмсова ћерка) постају краљевски пар 1689.
године, а Виљем се обавезује на поштовање Деклерације о правима (потпуно ограничена
власт краља и доминација парламента). Актом о установљењу (1701), парламент добија
овлашћење да одређује краљевог наследника. Хунта петорице (1794) и министарска екипа
која ратује против Француске (1705-1710) су били под контролом парламента. У то време,
1707. године, долази до уједињења Енглеске са Шкотском.

3
Филозофски факултет, Београд 2019. Павле Антонијевић

Бранденбург: победом код Фербелина (1685) над Швеђанима, Бранденбург је под

Хоенцолернима постао значајна сила. Фридрих-Вилхелм (1640-1688) је од 1657. владао
Пруском као суверени војвода (без суверенитета пољског краља), био је бранденбуршки
изборник и војвода Клева (код Рајне). Спроводи административну реформу у виду
централизације (гушење локалних скупштина и управника), повећавањем пореза и
повезивањем територија. Постдамским едиктом (1685) насељава протестане у предрађу
Берлина. Војна моћ Пруске постаје неприкосновена и највећа у Европи. Наследник
Фридриха-Вилхелма, електор Фридрих III, 1701. године у Кенигсбергу постаје краљ
Фридрих I, a Пруска се незадрживо развија.

Русија Петра Великог: Петар Велики (1682-1725) жели да отвори Русију Европи. Русија
је сеоска и слабо развијена земља. Странци у Москви имају предграђе (Слобода).
Ослободивши се туторства сестре Софије, 1689, Петар почиње самостално да влада.
Спроводи административну реформу у виду централизације (намеће намеснике у
провинцији), прикупља порез, реформише цркву (стварање Светог синода уместо
патријаршије), одузима манастирима земљу, обезбеђује војску од властеле. Води
меркантилистичку политику – смањује извоз. Повећава племство, на иницијативу
саветника Сатилкова, даје племство свим чиновницима. Указом од 1722. ствара се ранг-
листа достојанственика. Веза цара и племства, у виду закона да ни један сељак не сме да
напусти посед (1718). Петар путује на Запад 1697. и 1716-17 (Пруска, Холандија, Енглеска
и Француска) и копира уређења. Реформише се и свакодневни живот (брада, хаљине).
Приморан да се врати са Запада 1698. да би угушио побуну стрелаца, а 1718. гуши
побуну сина Алексеја, кога је погубио. Као круна отварања Западу, представља изградња
Петрограда (1703) на Неви.

Ратови у Европи (1660–1721)

Луј XIV и Европа: Луј реформише војску и спрема се за велике кампање. Вобан, његов
инжењер уводи опсадно оружије и организује уврђивање граница. Са друге стране, Колбер
сређује морнарицу. Луј води Деволуциони или фландријски рат где покушава да
обезбеди за своју супругу (ћерку Филипа IV) неке територије у Низоземској, насупрот
сину Филипа, Карлу II. У Ахену му Шпанија уступа део Фландрије са Лилом. Повео је
и Холандски рат (1672-1678), а послата је војска под Ле Телијем и Лувоаом. СРЦ,
Шпанија и Енглеска објављују Лују рат. Долази до преговора у Нимвегену (1678-79). Луј
се извукао дипломатски, а Холандија изборила укидање царинске тарифе из 1667. године.
Луј приморава Бранденбург да закључи мир са Шведској, иако ју је потукао. Низ анексија,
које под утицајем Лувоа спроводи краљ. Стразбур и Казел анектирани 1681. чак без
правног аргумента. Шпанија објављује Лују рат 1683. и бива побеђена. Примирјем у
Регенсбургу (1684), Луј задржава присједињења пре 1681. и Стразбур (чиме се завршила
етапа Присједињења 1679-1684). Нови изазов за Луја је било окретање већег дела Европе

4
Филозофски факултет, Београд 2019. Павле Антонијевић

против њега (Аугзбурши рат 1680-1697): Аугзбуршке лиге (Царство, Шпанија, Савоја и
папа) и одређених земаља незадовољних укидањем Нанског едикта 1685. године
(Шведска, Бранденбург, Холандија). Луј 1688. поставља за изборника Келна свог
штићеника Фиртенсберга, а на основу права своје снахе војвоткиње од Орелана наређује
окупација Палатината (1688). Миром у Рисвику (1697) Луј се задовољио Стразбуром и
Сарлујом и отпочео планове за Шпанију.

Рат за шпанско наслеђе (1700-1713): велике силе споразумима из 1698. и 1700. догаварају
поделу шпанских поседа. Карло II у тестаменту Шпанију оставља војводи од Анжуа (други
дофенов син). Надвојвода Карло Аустријски има такође претензије. Краљ Шпаније постаје
Лујев унук, Филип V. Луј изазива подозрење са asiento (Шпанија дала Француској
привилегију трговине над црним робљем – Гвинејској компанији). У Хагу се 1701. ствара
Велика алијанса (под Виљемом Оранским и цар; управљају генерали Еуген Савојски,
Енглез Марлборо и Холанђанин Хејнисус). Португалија и Каталонија се окрећу против
Шпаније. Код Девенена 1712. Французи постижу успех. Миром у Утрехту 1713. Енглеска
и Холандија се повлаче јер је надвојвода постао цар Карло VI и њима није у интересу да он
овлада и Шпанијом. Долази и до мира у Раштету 1714. са Карлом VI. Карло добија
Низоземску и Италију, Енглеска шпанске прекоокеанске поседе, а Бурбони остају у
Шпанији. Asiento je припао Енглеској, која контролише Гибралтар и Минорку.

Сукоби у северној и источној Европи: Шведска превласт 1660. године (миром у

Копенхагену добила Сканију). Држи део Немачке и простор од Финске до Риге.
Споразумом у Кардису (1661), руски цар враћа неколико ливонских градова. Поразом код
Фербелина 1685. Карло XI je потучен и Шведска почиње да се повлачи. Миром у Лунду
(1679), Данска враћа Сканију. Карло XI је у време рата Луја са Аугзбуршком лигом, био на
страну Аугзбуршког савеза. Карло XII (1700-1718) je себи нашао озбиљног противника у
виду Петра Великог. Тада избија Северни рат (1700-1721). Победом код Нарве, Карло
избацује Данску и постиже успехе у Пољској (његов кандидат Станислав Лешћински). Са
друге стране, Петар продире у Финску и напослетку код Полтаве 1709. побеђује Швеђане.
Карло бежи у Турску, а Пруска и Русија се шире. По повратку, Карло склапа савез са
Француском (1715), а Данска, Русија и Хановер се повезују. Током опсаде
Фредериксхалда, Карло XII је убијен 1718. године. Рат је окончан трима уговорима. У
Стокхолму (1719) и Фредериксборгу (1720) – према којима Хановер добија Бремен и
Верден, а Пруска Померанију; и у Ништаду (1721), према којем су потврђена руска
освајања. Арбитри су били Француска и Енглеска.
Турска представља посебну опасност. Луј шаље војску која учествује у победи код Св.
Готхарда, што је резултирало примирјем у Вашвару (1664). Јан Собјески, краљ Пољске, је
победом на Каленбергу (1683) допринео заустављању османске офанзиве и спасу Беча.
Папа, наредне, 1684. формира Свету лигу. Венецијанци нападају Коринт и заузимају
Атину, Руси Азов, Аустријанци побеђују код Мохача (1687) и долазе до Београда (1688).
Турци под Ћуприлићима враћају Београд 1690. и 1699. долази до Карловачког мира.

5
Филозофски факултет, Београд 2019. Павле Антонијевић

Турци губи Азов (Русији), Подолију и западну Украјину (Пољској), Мореју и Далмацију
(Венецији) и Угарску и Ердељ (Хабзбурзима). После 12 година, 1711. избија поново рат.
Уговором у Пруту (1711), Петар им предаје Азов, а враћају и Мореју (1714). Рат против
Аустријанаца је неуспешан. Победом код Петрворадина (1716), Аустријанци 1717. враћају
Београд. Пожаревачким миром (1718), Хабзбурзи добијају део Баната са Темишваром и
западну Влашку.

Oсманско царство: eнергична породица Ћуприлића најутицајнија. У Тунису беј оснива

династију која ће владати до 1705. године. У Алжиру 1711. беј добија титулу паше.
Мароко 1672. са Мула Исмаилом добија своју независну династију Алевија.

Британска превласт (1714–1763)

Демографска и економска револуција: узроци демографске револуције у мање разорним
ратовима XVIII века и у масовном коришћењу кукуруза и кромпира. Под демографским
притиском долази и до економске револуције, а већи број становништва тражи већу
количину хране што ствара подлогу за индустријску револуцију. Последица и прилив
бразилског злата (почев од 1696. и отварања рудника злата у Минасу Жераису).

Енглеска у прво време Индустријске револуције: енглеску пољоприведу карактеришу

openfield поља, а индустрија је прво слаба (осим индустрије вуне). Индустрија се заснива
на Занатлијски статут од 1563. Уз демографску револуцију још 2 чиниоца
Индустријске револуције: 1. успон трговине (памуком првенствено); 2. промене на
земљопоседу. Долази до открића:

 Џон Кеј 1733. проналази летећи чунак

 Луис Пол 1738, па Џон Вајат, конструши машину за предење
 Дарби 1735. успева да врши топљење помоћу кокса
 Још Дени Папен открио принцип рада на пару; Савери и Њукамен 1705. направили
машину на пару која ради на принципу воде из рударских јама – ватрене пумпе

Након смрти краљице Ане (1707-1714), гасе се Стјуарти. Актом о установљењу, круна
припала хановерском изборнику – праунуку Џејмса I, Џорџ I (1714-1727). Њега наслеђује
син Џорџ II (1727-1760). Представнички систем је знатно ограничен, а џентрији имају
посебну моћ.
Виговци се ослањају на Локову теорију (Расправа о грађанској влади, 1690), док су
торијевци за обнову монархове власти. Велика ложа је основана у Лондону 1717. и она је
потпора виговцима, који су на власти до 1761. Виговци страхују од Стјуарта и гуше једну
побуну у Шкотској 1715. године. Роберт Волпол, виговац и најутицајнији политичар –
ризничар и канцелар финансија (1721-1742). Разоткрио скандал око Компаније јужних
мора из 1720. године и стекао ауторитет. ((Рат Чарлса-Едварда, који је поражен код код
Келонда 1746?)). Морално и друштвено посрнуће Волполовог доба изазива реакцију –

6
Филозофски факултет, Београд 2019. Павле Антонијевић

Свифтова Гуливерова путовања (1726), сликар Хогарт, проповедник Џон Весли (оснива
методистичку цркву). Торијевци и део виговца се уједињују под Вилијамом Питом
против Волпола – резултат пад Вилпола 1742. године након војних неуспеха. Питови
национални говори (шеф кабинета 1757-1761) и популарност, док га не смени Џорџ III.

Француска 1715–1763
Намесништво: владавина Луја XV (1715-1774). Луј има пет година, па намесништво
треба да врше Филип Орлеански, војвода од Мена и гроф од Тулузе (синови Луја XIV).
Филип Орлеански их потискује договором са парламентом (1715). Настанак полисидоније
у управи (министре смењују шест савета које чини високо племство и суверени судови).
Од њих страхује намесник, па их од 1718. у две етапе укида. Лоов систем (1716-1723) –
Шкотланђанин Џон Ло, који у Паризу оснива приватну банку 1716. по овлашћењу
намесника. Оснивање Западне компаније (Компаније Мисисипи) 1717. године. Лоова
банка 1718. постаје краљевска банка. Ло оснива Индијску компанију. Јануара 1720. Ло
постаје главни надзорник финансија, а затим сједињује банку и компанију. Читав Лоов
систем, међутим, доживљава крах.

Флеријево време (1723-1743): кардинал Флери, бискуп Фрешиза, постаје, након смрти
Филипа Орлеанског 1723. године, најутицајнији човек. Луј му веровао, пошто му је био
учитељ и дао му титулу кардинала. Економски доминантни браћа Парис, Лоови
супарници (један од њих покушао да уведе педесетак). Надзорници финансија: Ле Пелтје
де Флор, па Ори (1730-1745). У то време јача и јансенистичка јерес. Концилом у Амбрену
(1727), а затим забраном расправа (1732), Флери покушава да смири верски сукоб.

Почетак самосталне владавине Луја XV: после Флеријеве смрти (1743), Луј објавио да
ће владати без првог министра. Ожењен Маријом Лешћинском (ћерка пољског краља
Станислава). Пољопривредни и индустријски застој. Доминира лионска свила, платно из
Фландрије и Бретање, сукно из Шампање, доње Нормандије и Лангдока. Интелектуални
успон (просветитељство) – Дух закона од Монтесјкеа (1748), први том Бифонове Природе
историје (1749), Расправа о науци и уметности од Русоа (1750) Русо објављује 1754.
Расправу о пореклу и основама неједнакости међу људима. Кондијак објављује Расправу о
осетима. Волтер бежи због Филозофских писама, али се враћа. Појава Русоовог
Друштвеног уговора 1762. Између 1751. и 1772. штампање Енциклопедије (директор
Малзерб). Први том је објављен 1751, а енциклопедију су уређивали Дидро и Даламбер.

Краљ и парламент: у власти су два способна човека: мин. војни маркиз Воаје д Аржансон од
1743. и мин. финансија Машо д Арнувил од 1745. године. Машо уводи двадесетак (1749) што
изазива огорчене побуне. Машп је смењен 1754, а за њим и Аржансон 1757. године. Парламет је
законски изиграо двадесетак. У децембру 1763. краљ поставља за главног надзорника Л Авердија,
представника парламента. Краљ одобрава парламенту протеривање језуита (1764) – потпуна
победа парламента.

7
Филозофски факултет, Београд 2019. Павле Антонијевић

Јужна, средња, источна и северна Европа 1715–1763

Шпанија: Филип V уводи француски систем (нпр. интенданте). Буржуји су први
министри (Италијан Алберони, затим Патињо). Фердинанд VI (1746-1759) јача
апсолутизам уз помоћ цркве. Оба краља су колберисти и оснивају две компаније:
Компанију за провинцију Гвипускоа (1723) и Филипинску компанију (1733). Државна каса
је 1717. премештена из Севиље у Кадис.

Португалија: од Метјуеновог уговора (1703) економију контролише Енглеске. Жоау V

(1706-1750) практично препушта управу свом исповеднику. Јозеф I (1750-1777) позива на
власт Карвала, који развија економију и обнавља Лисабон после земљотреса из 1755, а
1759. протерује језуите.

Италија: Напуљ Бурбони преузели 1738. од Хабзбурга, а њиме влада дон Карлос – краљ
Двеју Сицилија.

Хабзбурзи: владавина Карла VI (1711-1740). Прагматичном санкцијом (1713), Карло

поништва Леополдову диспозицију и гарантује недељивост хабзбуршких поседа, као и
наследство његовој кћери – Марији. Оснива Источну компанију у Трсту (1729) и у
Низоземској (1722). Марија Терезија (1740-1780) је на почетку владавине суочена са
ратом против Фридриха II. Уз помоћ министра Хаугвица (реф. 1749) и Кауница (реф. 1761)
спроводи централизацију и реформе. Државни савет је највиши орган власти, а судска
истанца Врховни апелациони суд.

Немачка: у Пруској краљ Фридрих-Вилхелм I (1713-1740) реформама и ефикасним

мерама и даље јача државу. Војску дају јункери (племство). Његове плодове убира
Фридрих II Велики (1740-1786) који осваја Шлеску и потискује Марију Терезију.

Русија: кратке владавине три Петрова наследника – Катарина I, Петар II и Иван VI.
Продор страних утицаја – немачког под Аном Ивановом (1730-1740) и француског под
Јелисаветом (1741-1760). Оснивање Врховног тајног савета – развој администрације.

Шведска: порази Карла XII изазивају побуну 1719-1720. Племство бира Улрику Елеону
(1718-1720), Карлову сестру. Краљици наметнут низ реформи (скупштина – Риксдаг јача –
доба слободе). Формирање странака око племства (странка капа – за Енглеску, шешира за
Француску).

Сукоби у Европи 1715–1763

Две француско-шпанске кризе (1717-1720. и 1725-1729. – потврђена превласт Енглеске)

Рат за пољско наслеђе (1733-1739): мир између Енглеске и Француске по споразуму

Флерија и Волпола. Зет Луја XV, Станислав Лешћински изабран за краља Пољске 1733.
али су га протерале аустријско-руске трупе и изабрале саксонског изборника Августа III.

8
Филозофски факултет, Београд 2019. Павле Антонијевић

Француски савезници, Шпанци, заузимају Сардинију и Напуљ (потврђено у Бечу 1738).

Станислав Лешћински губи престо али добија заузврат Лорену.

Рат за аустријско наслеђе (1740-1748): сви угрожавају Марију Терезију. Фридрих II

победом код Молвица (1741) заузима Шлеску. Нимфенбуршка лига (1741) окупља већи
део Европе против Марије Терезије. Карло-Алберт 1742. је изабран за цара (баварски
војвода). Фридрих II се повлачи, Енглеска са Маријом склапа мир (1744), французи
постижу низ победа у Низоземској захваљујући Морису Саксонском (1745). Ипак,
уговором у Ахену (1748) је све враћено на status quo, oсим Шлеске.

Седмогодишњи рат (1756-1763): рат између Француске и Енглеске. Џорџ II се удружује

са Фридрихом II. Aустрија прилази Француској. Првим уговором у Версају (1756)
Француској и Аустрији се придружују Саксонија, Русија и Шведска (1757). Фридирх II је
1757. побеђен код Колина, маршал Ришеље заузима Хановер (1757) Код Рајхенбаха (1762)
Фридрих туче Французе. Мир у Паризу (1763) – колонијални добици Енглеске.

Османско царство: Алжирци заузимају и пљачкају Тунис 1755. године. Мула Исмаил
развија трговину са Енглезима. Мухамед Ибн Абду Алах успоставља ред.

Интелектуалци: економску науку развија Кене (Економски преглед, 1758). Његов ученик
Дипон де Немур – ова школа физократска (индивидуализам, капитализам, либерализам).

Јужна, средња, источна и северна Европа 1763–1787

Португалија и Шпанија: протеривање језуита у Португалији (1759). Помбал
најутицајнија личност у Португалији у време Јозефа I. После Јозефове смрти, Помбал
протеран. У Шпанији влада Карло III (пре тога владао у Напуљу) од 1759. Протерује језуите
1767. Банка светог Карла (основао Француз Кабарис 1782) је пропала. Карло умире 1788.

Италија: Фердинанд IV Напуљски (1759-1799) – протеривање језуита. Климент XIV

изабран уз обећање да ће да укине ред. Климент XIV 1773. укида језуитски ред. Епископ
Шипоне, Ричи сазива 1786. јансенистички синод у Пистоји. Петар Леополд укида
инквизицију.

Хабзбурзи: владавина Јозефа II (1780-1790), Маријиног сина. Едиктом о толеранцији

1781. установљена верска једнакост. Долази до укидање кметства 1781. године.

Пруска: пријатељство Фридриха II и Волтера. Фридрих прима језуите. Оснивање

Берлинске банке (1765), трговински уговор са САД-ом (1785). Фридрих II умире 1786.

Русија: владавина Катарине II (1762-1796) – усавршава администрацију. Стварање

државне банке. Избијање сељачких буна – Пугачовљева (1773-74), издавао се за Петра III

9
Филозофски факултет, Београд 2019. Павле Антонијевић

Сукоби у средњој и источној Европи (1763–1787)

Пољска криза (1763-1768): умире Август III 1763. године. Руси намећу избор
Станислава Поњатовског 1764. али овај почиње самостално да влада. Руси поново
интервенишу, а 1767. стављају пољску под протекторат.

Руско-турски рат (1769-1774): када су се Пољаци побуни, Турци су Русији 1763. објавили
рат. Русија побеђује, а Суворов заузима Молдавију и Влашку. Поморска победа у заливу
Чесме (код Хиоса). У Петрограду 1772. договорена Прва подела Пољске (М. Терезија
Галицију, Фридрих пољску Пруску, Катарина део Литваније). Кучук-кајнарџијским
споразумом 1774. потписан мир измеђуу Русије у Турске. Аустрија добија Буковину (75)

Рат за баварско наслеђе (1778-79): рат Јозефа II и Фридриха II oко Баварске после смрти
Максимилијана-Јозефа – очувана Баварска независност (уговор у Тешену 1779)

Енглеска 1763–1787.
Индустријска револуција: три машине за предење (Харгвис, Аркајт, Кромптон),
механички разбој (Картрајт, 1785). Џејмс Ват проналази кондензатор који убрзава парну
машину.

Нова Енглеска: Ленкешир постаје светски центар памучне производње. Од 1785. у

Енглеској се развија пролетерски лудистички покрет (против машина). Владавина Џорџа
III (1760-1802), који 1761. протерује Пита – апсолутистичка тенденција (1762-1782).
Наилази на опозицију – неколико пута хапси посланика Вилкса (постаје лондоски
лордмер 1775). Поразом у Америци краљ дискредитован – 1782. краљев човек Норт даје
оставку, а виговско посланство (Берк, Фокс, Шеридан) закључују Версајски мир (1783) са
новом Америком. Напослетку, Џорџ III позива Вилијама Пита Млађег на власт, а 1788.
парламент односи дефинитивну победу у сукобу са краљем.

Француска 1763–1787
Крај владавине Луја XV: криза од 1764. поводом хапшења војводе од Егијона, гувернера
Бретање, коју парламент не жели да обави. Долази до реформе парламента 1771. –
тријумвират тројице министра (канцелар Мопу, опат Тере и војвода од Егијона). Потпуна
реформа парламената широм Француске – опозиција.

Луј XVI: 1781. је основана фабрика Монсенис – данашњи Крезо. Споразум Идн из 1786.
отвара економију Енглеској у замену за концесије које се тичу француског вина. У
политици Тирго (1774-76), као министар финансија је посебно значајна фигура. Спроводи
реформе, али то изазива побуне – рат за брашно (1775), па га краљ отпушта. Политика
зајмова – Некер (1776-1781) и Калон (1781-1786) – Некер пише 1781. Извештај краљу.
Година 1786. је тешка – афера огрлице руши углед краљице; изведена Фигарова женидба,

10
Филозофски факултет, Београд 2019. Павле Антонијевић

Калон је смењен са надбискупом Тулуза Ломенијем де Бријена. Бријен распушта

Скупштину првака коју је 1786. сазвао Калон. Сукоб са парламентом око пореза и зајмова.
На крају ће овај сукоб повести Француску у револуцију

Америчка револуција
Тринаест колонија (9 именује краљ). Енглеска хоће да колонијама наметне трошкове за
пораз у Седмогодишњем рату. Закон о шећеру (1764), Закон о административним и
судским таксама (1765) – оптерећивање колонија (министар Гренвил, 1763-65). Бојкот
Вирџиније, па су 1766. закони повучени, али 1767. уводе неке нове таксе. Норт 1773.
одобрава Индијској компанији монопол над чајем у Америци, па долази до Бостонске
чајанке 1773. (прерушени Американци нападају бродове). Енглези 1774. окупирају
Масачусетс, а колоније на Континенталном конгресу у Филаделфији (1774) почињу
борбу. Американци се приближавају Француској. Комитет од пет чланова саставља
декларацију о правима, а затим 1776. Конгрес изгласава Декларацију о независности САД.
Француски племић Лафајет подржава Конгрес и укључује се у рат. У Саратоги 1777. једна
енглеска армија приморана на капитулацију. Луј XVI 1778. признаје САД и потписује један
уговор са њима. Шпанија улази у рат на страну САД-а, а Енглеска објављује Холандији рат
због продаје оружја (1780). Након низа победа, 1782. Американци потписују прелиминарни
мир са Енглеском. Вержен 1783. потписује Версајски уговор, чиме је призната независност
САД-а. Конгрес 1787. изгласава Устав САД-а.

11