Феудалне сталешке монархије

 Од 11. до 15. века у западној Европи развијају се феудалне сталешке монархије –

Француска, Енглеска и Немачка.
 Сталешке монархије су монархије у којима су власт делили монарх и сталешке
скупштине (власт монарха ограничена је овлашћењима која су имале сталешке
скупштине).
 Сталешке монархије су се одржале до 15. века, када је монарх коначно савладао
сталеже и постао једини и апсолутни владар – тако су настале Апсолутистичке
монархије.

ФРАНЦУСКА СТАЛЕШКА МОНАРХИЈА

Француска сталешка монархија настала је захваљујући династији Капет (987 – 1328)
која је у 10. веку владала само градом Паризом.
Основао је Иг Капет, војвода Париза, а најпознатији представници династије Капет
су
• Филип II Август (1180-1223)
Учествовао у трећем крсташком рату
Учествовао у бици код Бувина 1214. године, у којој је поразио енглеског краља
Јована Без Земље и приграбио највећи део енглеских поседа у данашњој Француској.
У његово време долази до језичког и културног уједињења Француске.
• Луј IX Свети (1226-1270)
Учествовао у седмом и осмом крсташком походу, био изузетно побожан.
• Филип IV Лепи (1285-1314)
1302. сазвао скупштину државних сталежа (чинили је представници племства,
свештенства и грађана), како би му помогла у сукобу са папом.
Наметнуо власт папи и његово седиште преместио у Авињон - тзв. Авињонско
ропство (1309 – 1378).
Након изумирања династије Капет, Француском влада нова династија Валоа од 1328.
године до 16. века, која се истакла у Стогодишњем рату.
 ЕНГЛЕСКА СТАЛЕШКА МОНАРХИЈА
Прва династија која влада на овом подручју је Норманска династија која влада од
1066. године до средине 12. века.
Виљем Освајач је у другој половини 11. века извршио норманско освајање Енглеске
– прешао канал Ламанш, убио тадашњег краља Едварда Исповедника и постао
енглески краљ.
Од средине 12. века Енглеском влада династија Плантагенет.
o Хенри II Плантагенет (1154 – 1189), оснивач династије, способан владар,
увео институцију шерифа.
o Ричард Лавље Срце (1189-1199)
 Учесник трећег крсташког рата
 Називали су га Добри краљ
o Џон (или Јован) без земље (1199-1216)
 Брат Ричарда Лављег Срца
 Живео у Француској, верује се да чак није ни говорио енглеским
језиком
 1215. (након пораза код Бувина 1214. године) због побуне барона издаје
Велику повељу слобода – MAGNA CARTA LIBERTATUM. Овом
повељом се обавезује да никог неће затворити у тамницу, одузети
имање или протерати из земље уколико је то законски незасновано.
Фактички, Повељом је закон постављен изнад владара.

У другој половини 13. века (1265) успоставља се парламент, који средином 14.
века постаје законодавно тело. Током времена ограничио је моћ владара. Састојао
се из два дома – Горњег (Дом Лордова) и Доњег (Дом комуна).

СТОГОДИШЊИ РАТ (1337-1453)

 Стогодишњи рат је скуп више борби са прекидом које су се водиле у Француској и
Енглеској сталешкој монархији у току 14.и 15. века.
 На захтев енглеског краља Едвадра III који је захтевао да наследи круну након
изумирања династије Капет 1328. године, јер је био најближи трону као унук
Филипа IV Лепог оглушили су се Државни сталежи и на престо династију Валоа
(Филипа VI Валоа).
У првом делу рата Енглеска је била успешнија. Победила је Французе и чак
освојила Париз. Рат се завршио победом Француске, чему је допринела Јованка
Орлеанка.
Учествовала је у различитим биткама и помогла крунисању Шарла VII у Ремсу.
Енглези су је заробили и спалили као вештицу.
После смрти Јованке Орлеанке Енглези трпе поразе. Након рата, остала им је само
тврђава Кале на територији Француске.
Врхунац јачања француске сталешке монархије био је у XВ веку за време владавине
Луја XI који поставља основе за апсолутну монархију чиме укида моћ барона и
властеле.

СВЕТО РИМСКО ЦАРСТВО НЕМАЧКОГ НАРОДА

 Након распада Франачке државе грана Каролинга у Немачкој убрзо је изумрла и

тај део некадашњег моћног царства се распао на бројна војводства и грофовије.
 Неке од њих, попут Саксоније и Баварске током 10. века пустошили су Мађари, да
би их коначно зауставио краљ Отон I у бици на Лешком пољу 955. године.
 Отон I ће ујединити земљу, знатно је проширити, па ће га папа 962. год. крунисати
за цара Светог римског царства.
 Цареве су војводе и кнежеви изборници, а крунисани су у Риму.
 Убрзо ће главно политичко питање на простору ове државе постати сукоб између
немачких царева и римских папа. Питало се ко има већу власт, као и утицај на
црквена питања.
 Сукоб између царства и папа познат је као борба за инвеституру.
 Овај сукоб достиже врхунац када је дошло до сукоба између папе Гргура VII и
немачког цара Хенриха IV.
 Након педесет година направљен је компромис познат као конкордат из Вормса
из 1122. године. Цар се одрекао инвеституре, али је одобрио избор бискупа у
држави уз његово присуство. Сукоб царства и папе окончан је тек у 13. веку у
време Фридриха II.
 Династије које су владале Немачком су:
o Салијска династија – Хенрих IV, борба за инвеституру, Вормски конкордат
o Хоенштауфен – Фридрих I Барбароса, трећи крсташки рат. Фридрих II који је
поражен у борби за Инвеституру.
o Хабзбурзи – Цар Рудолф, од 1273. године.
o Луксембурговци – цар Карло IV (1346-1378) и његова два сина, после којих се
на власт враћају Хабзбурзи и остају све до почетка 19. века.