“Kanconijer”, Frančesko Petrarka

Da li je ljubav na prvi pogled

istina ili mit?

Da od neostvarenog ljubavnog sna može nastati mit, svedoči stvaralaštvo jednog od

najpoznatijih pisaca humanizma i renesanse 14. veka, pesnika i reformatora evropske poezije.
Mada je rođen u Italiji, u malom gradu Arecu, Petrarka je najveći deo života proveo u Avinjonu u južnoj
Francuskoj. Kako je njegov otac bio dvorski notar, kada je kuga zavladala Italijom, na insistiranje pape Klimenta V,
cela porodica se preselila u Avinjon, koji je postao sedište čak sedam papa poglavara Rimokatoličke crkve. Iako se
Petrarka prevashodno interesovao za pisanje, na nagovor oca studirao je pravo u Montpeijeru i Bolonji, ali se nakon
očeve smrti vratio u Avinjon, gde je radio prvo kao dvorski savetnik, a potom i kao papski izaslanik putujući po
celoj Evropi.
Bio je prvi pesnik koji je 8. aprila 1341. godine za svoje stvaralaštvo krunisan lovorovim vencem* na
Kapitolu u Rimu, kao i prvi čovek koji je osvojio vrh Mont Vantua (1.909 m nadmorske visine), što se danas smatra
prvim koracima u alpinizmu, a sam Petrarka prvim alpinistom.
Čini se da je otac humanizma dobio status poeta laureatus mnogo pre (zahvaljujući delima na latinskom jeziku)
nego što je napisao dela po kojima ga mi danas pamtimo, a to su kancone i soneti na koje ga je nadahnula Laura,
njegova večna muza (zbirka ljubavne poezije na narodnom jeziku). Slučaj je hteo da svetsku slavu Petrarka stekne
zahvaljujući ovoj zbirci od koje ni sam nije očekivao mnogo...

Pored boginja, istorija pamti mnoge žene koje su kao životne saputnice, prijateljice ili
ljubavnice nadahnjivale umetnike u njihovom stvaralaštvu. Neke od njih su bile dostojne, neke
nedostojne značaja koji su im pridavali, a neke su predstavljale samo neostvaren san, toliko
eteričan da se za njih analitičari često pitaju da li su uopšte i postojale.
Jedna od njih je Laura, najslavnija muza svih vremena, čije realno postojanje do danas
nije utvrđeno, ali bez koje, stvarne ili izmaštane, nikada ne bi nastao "Kanconijer", delo koje se
smatra jednim od najsavršenijih pesničkih dela renesanse, pa i književnosti uopšte.
Pretpostavlja se da se u tom liku krije izvesna Laura de Noves, koju je pesnik prvi put ugledao u
tom, za njega sudbonosnom Avinjonu, u crkvi svete Klare, na jutrenju, 6. aprila 1327. godine
(ovom susretu je posvećen sonet br. LXI). Bio je to, nažalost, i njihov jedini susret! Platonsku
ljubav prema ženi koja se udala još 1325. godine za Uga de Sada, Petrarka zbog svog
kavaljerstva, znajući da je njihova ljubav nemoguća, nikada nije otkrio, ali je od tog trenutka
pisao stihove posvećene Lauri. Ljubav prema njoj, od tog sudbonosnog dana, plamtela je u
njemu 21 godinu, kada je Laura 6. aprila 1348. godine, umrla od kuge. (Na dan njihovog
susreta!) Stihove posvećene Lauri, Petrarka piše i nakon njene smrti... "Kanconijer" (Canzoniere)
obuhvata 366 lirskih pesama, najviše soneta, koje su podeljene na dve celine: (1) one koje je
pjesnik pisao za života gospe Laure, Madone Laure In Vita, i (2) one koje je stvarao u periodu
nakon njene smrti, Madona Laura In Morte.**
Misao o Lauri se javlja i u drugim delima velikog pesnika, ali upoređujući "Kanconijer" i "Trijumf" u odnosu na
mesto koje u njima zauzima Laura, italijanski pesnik i teoretičar Eros Sekvi je izjavio: "Dok je u 'Trijumfu' Laura
samo trenutak svetlosti i poezije, u 'Kanconijeru' su veoma retki trenuci u kojima ona nije svetlost velike poezije."

Dok su Grci i Rimljani svojim predivnim boginjama - muzama podizali hramove poput
muzeja u Aleksandriji, u kome se čuvalo celokupno blago grčkog pesništva (oko 700.000
svitaka) a koji je uništen, Petrarka je svojoj muzi napravio hram koji ni jedan požar ili bačena
bomba ne može da uništi.
Petrarka se pred kraj života povukao u mestašce Arka, gde se do kraja života bavio
pisanjem, sve dok 1374. nije fizički napustio ovaj svet, ali su njegova poezija i Laura u njoj,
nastavili da žive večno zahvaljujući “Kanconijeru” kao svojevrsnom lirskom intimnom
dnevniku*** jedne ljubavi.
LJUBAV ŽIVOT

* O lovorovom vencu : Kada pogledate Petrarkinu sliku u Čitanci, videćete da pesnik ima lovorov venac na glavi, koji su
pesnici dobijali kao pobednici u Rimu na takmičenju pesništva. Ako pogledate Danteov portret, videćete da i on, poput Petrarke,
nosi lovorov venac! Kao i Bokačo. Nije bilo nimalo lako dobiti takvo priznanje i ono je bilo simbol velike pesničke slave.
Lovorov venac (kao zimzelena biljka, lovor predstavlja simbol za večnost i besmrtnost) u grčko-rimskoj tradiciji je predstavljao
pobedu. Zato je u početku dodeljivan pobednicima na Olimpijskim igrama, a rimski carevi su ga nosili na glavi kao zlatni
lovorov venac.

** Prvi deo zbirke prepoznatljiv je po središnjem motivu, a to je MOTIV IDEALNE DRAGE i sa njim u vezi: ljubav na prvi
pogled, Amorove strele, gospina velika lepota, pesnikovo obožavanje te lepote, dok se drugi deo zbirke temelji na MOTIVU
MRTVE DRAGE i predstavlja vreme posle Laurine smrti (tuga, žalost, plač za idealnom dragom).
Motiv idealne (mrtve) drage veoma je karakterističan i za noviju književnost. Poznat je i kao orfejevski motiv, motiv zasnovan na
mitu o Orfeju i Euridiki, njegovoj muzi. Kada se prisetiš mita i nakon čitanja Petrarkinih stihova, lako ćeš uočiti sličnost u
položaju lirskog subjekta „Kanconijera“ i Orfeja. Orfej i Euridika je antički mit o tragičnoj ljubavi. Orfej je bio mitski pevač i
pesnik. Prema mitu, kada bi zasvirao na svojoj liri, čak ni priroda nije ostajala ravnodušna: drveće bi se povijalo prema njemu,
ribe bi iskakale iz mora da ga bolje čuju, a šumske životinje bi mu bez straha prilazile. Svoju liru dobio je na poklon od Boga
Apolona. Njegova žena, nimfa Euridika, umrla je od ujeda zmije. Orfej je bio toliko skrhan da je odlučio da siđe u donji svet ne
bi li uspeo da je vrati. Zvuk njegove lire kao da je začarao stanovnike podzemlja: Kerber je postao umiljato kuče, Haron je
zaustavio svoj čamac, Sizif je seo na svoj kamen, Tantal na kratko nije osetio glad ni žeđ. Njegova tužna pesma dotakla je čak i
hladna srca Hada i Persefone. Dozvolili su mu da Euridikinu dušu izvede na svetlost dana i tako je oživi, ali pod uslovom da se
nijednom ne okrene za njom pre nego što izađu. Pobeđen čežnjom, ipak se okrenuo i tako drugi i poslednji put izgubio svoju
voljenu.
*** Lirski intimni dnevnik je vrsta pesničke zbirke u kojoj se hronološki prate emocije lirskog subjekta.

ZADACI I UPUTSTVA:

1. Nakon pročitanog uvoda, pogledaj video-zapis na Jutjubu koji je osmislio profesor Aleksandar
Slavov: https://youtu.be/Ba0Bz6NFnVk Trudi se da što više zapamtiš, ali i da osetiš atmosferu
vremena i teme. U zapisu je korišćena muzika aktuelne i popularne grupe 2Cellos; to je slovenačko-hrvatski čelo-duo koji
čine violončelisti Luka Šulić i Stjepan Hauser, koji su se školovali za izvođenje klasične muzike; izdali su četiri albuma, svirajući
instrumentalne obrade dobro poznatih pesama iz žanrova kao što su pop, rok, klasična, i filmska muzika.

2. Pročitaj podatke, pesme i pitanja za obradu Petrarkinog dela u Čitanci (str. 280-285). Pokušaj
(usmeno) da odgovoriš na pitanja. Ako ti neko pitanje predstavlja problem, postavi ga na Strimu;
kroz zajedničku “diskusiju” doći ćemo do odgovora...

3. Prelistaj “Kanconijer” u PDF-u. Ako želiš, pročitaj predgovor. Ne moraš čitati sve pesme;
pročitaj poneku koja ti privuče pažnju s početka, sredine i kraja zbirke; zabeleži poneki stih koji
ti se dopadne. Pokušaj da pratiš razvoj intimne drame lirskog subjekta (od prvog susreta, lepote i
idealizovanja voljenog bića, nadanja pa beznađa, ljubavnog blaženstva... do duševne patnje i
očajanja, pa i religiozne nade u susret sa voljenom u nebeskom svetu... Primetićeš da pred kraj
zbirke Petrarka zajedničku imenicu smrt piše velikim slovom, u maniru bitnosti i poštovanja,
govoreći o tome kako sopstvenu smrt žudi jer će ona značiti susret sa voljenom ženom u
onostranom svetu. U ovom motivu susreću se dve epohe: srednjovekovno i novo - s jedne strane,
srednjovekovno verovanje u zagrobni život, a s druge, žudnja za onostranim, ne kao želja za
sjedinjenjem sa Bogom, već motivisana ljubavlju prema ženi. Za Petrarku se, inače, govorilo da
je prvi pesnik koji je najveće reči divljenja uputio ovozemaljskom biću, i to ženi ).

4. INDIVIDUALNI ZADATAK: I, II ili III - odaberi!

I Od izdvojenih stihova, uz lepe slikovne ilustracije koje ćeš pronaći, možeš snimiti kratak
trejler za “Kanconijer” ili II uz odgovarajući program napraviti svoju naslovnu stranicu za
zbirku (slika ili kolaž slika+tekst)

III Ako nisi vešt/a i zainteresovan/a za ovu vrstu zadataka, napravi u svesci Pojmovnik vezan
za ovu lekciju. Kao literaturu za Pojmovnik možeš koristiti Čitanku, postavljeni video-zapis,
ovaj materijal ili Školski rečnik književnih termina (link:

https://drive.google.com/file/d/1bAnYb_KKdjm4BxVvrChBmo28YplY3tKq/view

Stranica tvoje sveske treba da izgleda ovako (naravno, dopiši objašnjenja pojmova):
 “Kanconijer”, Frančesko Petrarka (pojmovnik)

Petrarka -

Rerum vulgarium fragmenta -

Amor -

Kanconijer -

ljubavna lirska pesma -

lirski subjekt -

Laura -

petrarkizam -

petrarkisti -

poeta laureatus -

laureat -

sonet -

kancona -
sestina -
madrigal -
katren -
tercina -
tercet -
obrljena rima-
ukrštena rima-