Предговор

„Антологији новије
српске лирике”

Богдан Поповић
Предговор „Антологији новије српске
лирике”
 Богдан Поповић
- 1863, Београд – 1944, Београд;
- студије књижевности завршио на Сорбони у Паризу;
- књижевни критичар, естетичар, теоретичар,
„васпитач књижевног укуса“;
- Српски књижевни гласник (1901).
Дела:
- Антологија новије српске лирике
- О васпитању укуса
- Огледи из књижевности и уметности 1-2.
 ПОЈМОВНИК
Антологија (гр. ἀνθολογία – сакупљање цвећа), збирка цвећа,
цветник, флорилегиј, стефанос, венац – представља избор
АНТОЛОГИЈА књижевноуметничких текстова настао према прецизно
дефинисаним критеријумима приређивача.
Најстарија позната антологија је збирка епиграма од преко
Естетика (гр. αισθητική – четрдесет писаца, која води порекло из I века пре нове ере, а
чулни, осећајни), наука о њен творац је Мелеагар из Гадаре.
лепом у природи и уметности; Прва позната антологија у српској књижевности, настала након
наука о принципима преведеног флорилегија Менандрових гнома у зборнику попа
уметничког стваралаштва и Драгоља из XIV века, јесте Цветник србске словесности Јована
критеријумима за процену Суботића из 1853. године.
уметнички вредног. Уобичајено је да антологије садрже предговор који образлаже
критеријуме антологичарског избора. Антологијски избори су
ЕСТЕТИКА врло разноврсни, па се тако антологије разликују према
приступу грађи (тематске, жанровске, антологије једног правца
или епохе, антологије најбољих песама или песника), затим
према наменама и субјектима рецепције (стручна, шира
читалачка, ученичка публика, инострано читалиште).
Клик на реч како бисте
видели дефиницију и објашњење
Антологија новије српске лирике
- 1911, Загреб;
- на захтев и у издању Матице хрватске;
- да се представи што већи број песама и песника који су
певали или певају на српском;
- прва антологија грађена према изразито естетичким
критеријумима;
- избор од 169 песама и 26 најбољих српских песника:
- нема критичког коментара уредника о писцима и
њиховим песмама;
- да читаоцу пружи уметнички доживљај и да васпита
његов укус.
Антологија новије српске лирике
- има своју уводну (Хајдмо музо, Ј. Дучић) и завршну
песму (Песник и Песма, Милета Јакшић);

Три доба новијег српског песништва:

- Прво доба од Бранка Радичевића до 1880. године
(период примитивне поезије);
- Друго доба од 1880. године до 1900. године (период
стилистичког и виртуозног песништва);
- Треће доба од 1900. до 1911. године (период
дезинтеграције модерне).
Предговор Антологији новије српске лирике
- У девет поглавља износи критеријуме и вредносна
мерила

Три естетичка критеријума (мерила) за одабир песама:

- песма мора имати емоције,

- песма мора бити јасна,

- песма мора бити цела лепа.