IGOR STRAVINSKI

Pročitati o I. Stravinskom u knjizi, str. 102-103.

Kada je reč o stvaralaštvu I. Stravinskog, postoje različiti pristupi muzikologa, s obzirom na polazne
aspekte koji se sagledavaju u opusu ovog kompozitora. Stilsku kompleksnost opusa produbljuje činjenica da je
autor stvarao tokom skoro tri četvrtine 20. veka. S tim u vezi, imamo u vidu da je 20. vek po smeni stilova i
pravaca, ispoljavanju „ličnih“ kompozitorskih poetika, kao i različitim kompozitorskim tehnikama najsloženiji u
istoriji muzike. Verovatno najrasprostranjenija podela jeste na tri perioda – ruski, neoklasični i serijalni. Međutim,
problematika ove podele jeste u tome što nije sačinjena po jedinstvenom kriterijumu, već se svaki period vezuje
za drugačiji aspekt sagledavanja stvaralaštva – „ruski“ za odnos prema ruskom folkloru, „neoklasični“ za stil, a
„serijalni“ za tehniku komponovanja.
Kada bismo primenili jedinstveni parametar posmatranja stvaralaštva I. Stravinskog, onda bi to svakako
bio stil – ekspresionizam. U tom smislu, ruski period bismo izjednačili sa paganskim ekspresionizmom (o tome
smo već govorili), neoklasični period sa prigušenim ekspresionizmom, a serijalni period sa konstruktivističkim
ekspresionizmom (o tome smo već govorili). Zašto je određeni ekspresionizam prigušen, to jest čime je on
prigušen? Da pojasnim, prigušenje ekspresionističkog zvuka, koji je u suštini van klasičnog tonalnog sistema,
ekpsicitno disonantan i zaoštren, melodijski razgrađen, dinamički potenciran, realizuje se ublažavanjem ovih
karakteristika povratkom u tonalnost, melodičnost, poznate formalne obrasce itd. Drugim rečima, okreće se
muzici prošlosti, te u tom smislu može se posmatrati i kao neoklasicizam.
Ruski period (paganski ekspresionizam)
Ovom periodu pripadaju tri baleta napisana za Sergeja Djagiljeva – Žar-ptica, Petruška (ovo delo smo
već uradili!) i Posvećenje proleća, kao i kompozicije Priča o vojniku, Svadba...
Po temi, kao i po muzičkim motivima, baleti odgovaraju odrednici „ruski period“, međutim, na osnovu
toga ne saznajemo ništa o stilskim karkateristikama ovih kompozicija. Nasuprot tome, Iz aspekta stilistike, sve
balete možemo podvesti pod ekspresionizam, jer svi elementi kompozicije (melodija, ritam, tonalnost, tretman
disonance, dinamika...) već pri prvom slušanju nedvosmisleno ostavljaju utisak estetike ekspresionizma. S
obzirom na to kako smo podelili ekspresionizam, ovde bi bilo reči o paganskom ekspresionizmu.

O kompoziciji Petruška bilo je reči ranije!

 Posvećenje proleća je Stravinski komponovao za parisku sezonu čuvene trupe Ruski balet, po
narudžbini njenog osnivača Sergeja Djagiljeva. Avangardna muzika Stravinskog u sinergiji sa egzotičnom
koreografijom Vaclava Nižinskog, te scenografija i kostimi inspirisani slovenskim folklorom Nikolaja Reriha podelili
su publiku i kritiku te premijerne večeri, izazivajući istovremeno senzaciju i bučno negodovanje. Stravinski je bio
autor koji je duboko verovao u ono što radi, ali svesno suprotstavljajući se vladajućem ukusu publike. Stoga, ovo
delo je izazvalo verovatno najveće negodovanje publike u istoriji muzike.
Koncept baleta sugerisan je u samom podnaslovu - Slike paganske Rusije, a Stravinski je Posvećenje
proleća opisao kao muzičko-koreografsko delo objedinjeno idejom misterije i naleta kreativne snage proleća.
Prema scenariju koji se odvija u dva dela, sa nazivima Kult zemlje i Žrtva, nakon više rituala kojima se slavi dolazak
proleća, mlada devojka odabrana da bude žrtva iscrpljuje sebe u plesu do smrti. Posvećenje proleća smatra se
najrevolucionarnijim delom iz rane stvaralačke faze Stravinskog, a karakteriše ga ekspanzija politonalnosti, složen
metro-ritmički karakter, te upotreba muzičko-folklornih napeva, u ovom slučaju ruskih i litvanskih.
Paganski ekspresionizam reflektuje se, pre svega, kroz ritmičku komponentnu muzičkog dela: s jedne
strane ritmičkim ostinatom, a s druge strane pregnantnim motivima čija se logika ne može tražiti u izoritmiji
(ravnomerni ritam), pa ni u aksak ritmu (meštovi ritam), koji u svojoj „iščašenosti“ čak pokazuje određenu
pravilnost. Ovde je reč o poliritmiji i polimetriji koja je na tragu slobodnog i neorganizovanog ritma (setimo se
ritma u logogenoj i patogenoj muzici plemena!). Kada je reč o melodici, posebno je prepozatljiva uvodna tema u
fagotu u visokom registru.
Poslušati 1. numeru https://youtu.be/rP42C-4zL3w
Poslušati 2. numeru https://youtu.be/rP42C-4zL3w
Poslušati poslednju numeru https://youtu.be/jeSC0vtdn3g
Obratiti pažnju na smenu metrike!!!

Izazov za solfeđiste: iz ove numere je izvedena ritmička okosnica. Pogledajte na linku i izvedite deonicu.
https://youtu.be/OONyabmgRJ4
Neoklasični period (prigušeni ekspresionizam)

Počev sa delom Pulčinela 1920. godine Stravinski istražuje muziku prošlosti, kao što su to radile
njegove kolege u isto vreme (setimo se Prokofjeva i njegove Klasične simfonije). Povratak muzici klasičara, kao
što su Mocart i Bah, s razlogom rezultira time da se dela prepoznaju kao neoklasična. Ovde spadaju oratorijumi,
vokalna, kamerna muzika, simfonije, dakle (neo)barokne i (neo)klasicističke forme. Ovaj period traje do
pedesetih godina 20. veka.

Serijalni period (konstruktivistički ekspresionizam)

Igor Stravinski je nakon smrti Arnolda Šenberga 1951. godine počeo da koristi dodekafoniju – ne
zaboravimo da je Šenberg u svojoj poslednjoj stvaralačkoj etapi stavio tačku na serijalnu muziku i vratio se
tonalnim vrednostima. Dvanaestotonska tehnika, odnosno dodekafonija, da se podsetimo, koristi sistem
(seriju) od 12 tonova iz hromatike, čiji redosled kompozitor slobodno organizuje.
 O Igoru Stravinskom postoji mnogo stručne literature. Međutim, o njegovom životu, njegovom
pogledu na lično stvaralaštvo, na muziku njegovog doba, moguće je čitati u dvotomnim Memoarima i
razgovorima, koje je vodio i objavio Robert Kraft 1960. godine. Ko bude studirao na akademiji ovo štivo će
sigurno naći u biblioteci (na srpskom).
Kao malu ilustraciju toga, poslužiće nam komentar I. Stravinskog koji je dao u vezi sa ritmom.
Kako biste se pripremili za naredni test, treba razmisliti o sledećim
pitanjima:
- Perspektive sagledavanja opusa I. Stravinskog – prednosti i mane
- Razumevanje prigušenog ekspresionizma
- Na šta se istorijski odnosi termin paganska Rusija i kakva je korelacija
toga sa idelogijom, to jest religijom
- Na koji način Stravinski promišlja ritam
- Koje su koncepcije i teme dva baleta – Petruška i Posvećenje proleća