RAD NA TEKSTU

Naslov teksta i izvor: HOMO ZAPPIENSI – KREATORI NOVE ŠKOLE,dr. sc.

Sofija Vrcelj, red. prof.
dr. sc. Anita Klapan, red. prof.
Siniša Kušić, asistent
Dodatna literatura:
Ime i prezime i broj indeksa: Božo Kapa, 080005/2018

1. Koje biste karakteristike homo zappiensa (“novih“ učenika), u odnosu na homo

sapiense, izdvojili kao najvažniji razlog za promene u obrazovanju?

Čitajući predloženi rad, stekao sam utisak da postoji veliki nivo iznetih
razmatranja koja nisam u potpunosti razumeo. Neki argumenti su mi doneli više
nejasnoća u odnosu na razjašnjenja. Budući da je tematika vrlo delikatna i podložna
promenama, nije iznenađujuće da se promenio način na koji percipiramo identične
argumente. Ako je za autore Homo Zapiens osoba koja će prvo potražiti informaciju
na “Google” pretraživač, onda možemo reći da danas većina osoba može da se svrsta
u red famoznih Homo Zapiensa, jer to je jednostavno normalni tok traženja
informacija u današnjem vremenu. Imajući na umu da je rad objavljen 2009. godine,
mnoge okolnosti su uticale na to da se moje nerazumevanje rada ovako ispoljava.
Mnoge okolnosti su se promenile, a posebno bih istakao pristup tim novim
tehnologijama. Danas je velikim tehnološkim kompanijama u interesu da obuhvate što
veći deo populacije, pa samim tim oni koriguju cene svojih proizvoda kako bi ti
proizvodi bili dostupni što većem broju ljudi. Moja porodica 2009. (kada je ovaj rad
objavljen) je jedva mogla da priušti kompjuter sa internetom, a kamoli neki napredniji
telefon za svakog člana.Sada, svaki član ima svoj telefon i još u kući po nekoliko
računara. Danas su telefoni drastično pristupniji (naravno, uvek ima i takozvanih
“premium” izuzetaka), gde nema osobe da ja poznajem koja je bez telefona. Sve ovo
predhodno navedeno utiče na moje shvatanje ove tematike.
U kontekstu novih razloga za promenama u obrazovanju, svakako da su
uticala predhodna razmatranja koja sam izneo. Autori iznose zapažanja odnosa
tradicionalne škole i buduće škole, gde se navode glavne razlike u struktuiranju
programa, tema, razrednih grupa i načina učenja.

2.Ukoliko sadašnje škole odgovaraju homo sapiensima, kako bi trebalo da izgledaju

škole prilagođene homo zappiensima?

Svaka škola može da se prilagodi Homo Zapiensima. Pitanje je samo na koji

način će uprava, nastavnički kadrovi i administrativna tela odlučiti da ulože napor i
promene metod rada koji bi najviše odgovarao učenju i saznavanju učenika te
generacije. Autori su istakli par elemenata putem kojih se mogu oblikovati
determinante sličnosti i razlika tradicionalne od buduće škole. U tradicionalnoj školi
program je standardizovan, odnosno isti je za sve uzrasne dobi. Nasuprot tome u
budućim školama koje bi odgovarale Homo Zappiensima, program bi trebao da bude
nezavisan od dobi učenika, već zavisam od individualnog napretka. Nakon toga, teme
za učenje su u tradicionalnoj školi raspoređene po nastavnim predmetima, dok bi se u
budućim školama teme raspoređivale interdisciplinarno. Zatim, grupe učenika u
tradicionalnim školama broje razrede oko 30 učenika, dok u budućim školama to
predstavljaju radne grupe od 1-100 učenika. I na kraju način učenja, koji je veoma
specifičan za generaciju Homo Zapiensa, podložan je promenama. Pre svega, nastavni
čas u tradicionalnim školama traje striktno 45 minuta, međutim, autori iznose predlog
situacija učenja i nastave u trajanju od četiri sata. Moj predlog bi bio malo
fleksibilniji. Mislim da bi najefikasnije bilo obavljati nastavni rad i prelaziti sadržaje
po učinku. To za mene predstavlja odrađivanje posla dok se ne završi. Ako treba duže
vremena neka se produži čas, ako treba manje vremena ranije će se i završiti. Ali,
naravno takav sistem je izuzetno teško uskladiti sa životima učenika i nastavnika jer
smo danas navikli na striktan vremenski raspored, koji dobrim delom uspešno obavlja
svoju funkciju… Na kraju, zaključio bih da svaka škola može i treba da se prilagodi
generaciji svojih učenika, bilo to Homo Zapiensi ili neki drugi izraz za novu
generaciju.