Univerzitet u Novom Sadu ____________________

Seminarski rad iz predmeta _________________________ ZADOVOLJSTVO VASPITAA USLOVIMA RADA I POSLOM U PREDKOLSKOJ USTANOVI

Kandidati:

Mentor:

Novi Sad, NOVEMBAR 2007.

ZADOVOLJSTVO VASPITAA USLOVIMA RADA I POSLOM U PREDKOLSKOJ USTANOVI

1.REZIME

Ovo je eksplorativno mikroistraivanje koje se bavi problemom zadovoljstva vaspitaa uslovima rada i poslom u predkolskoj ustanovi. Uzorak je inilo 9 vaspitaa, enskog pola, zaposlenih u predkolskoj ustanovi '' Vendi'' u Novom Sadu. Prikupljanje podataka je izvreno putem strukturisanog intervjua, a obrada rezultata putem semantike analize sadraja. Dobijene su dve kategorije: problemi i prednosti. Svaka od njih sadri podkategorije. Kategorija problema obuhvata sledeih 6 podkategorija: Materijalni problemi rada u predkolskim ustanovama, Problemi vezani za osoblje, Problemi rasporeda vremena u reimu rada, Veliina grupe, Neukljuenost roditelja u vaspitni proces u predkolskoj ustanovi i Zahtevi posla. Kategorija prednosti obuhvata sledee 3 podkategorije: Rad sa decom, Ispoljavanje kreativnosti i Uestvovanje u individualnom formiranju linosti deteta. Pokazalo se da zadovoljstvo vaspitaa pre svega proizilazi iz unutranjih potreba i sklonosti vaspitaa, dok su problemi mahom svi spoljanje prirode. Informacije dobijene ovim istraivanjem mogle bi biti polazna taka za opirnija i preciznija istraivanja ovog problema.
2.KLJUNE REI: predkolska ustanova, vaspitai, zadovoljstvo poslom,

zadovoljstvo uslovima rada, analiza sadraja.

3.UVOD

Ovo istraivanje obavljeno je s ciljem da se stekne uvid u opte zadovoljstvo vaspitaa svojim zanimanjem i uslovima rada u predkolskoj ustanovi. Istraivanje je inspirisano sve veom pojavom razliitih incidenata u tim ustanovama. Svedoci smo sve veeg broja nesrea za koje se pretpostavlja da su uzrokovane neadekvatnim uslovima rada ili nemarnou vaspitaa.To je u poslednje vreme tema mnogih novinskih lanaka i tv i radio emisija. Ideja je bila da se ispitaju vaspitai tj. da se uje i njihovo miljenje o ovom problemu. Istraivanje je obavljeno na malom uzorku u predkolskoj ustanovi ''Vendi'', u Novom Sadu. Dimenzionalnost uzorka je prihvatljiva s obzirom da ovo

mikroistraivanje ima eksplorativan karakter i da nisu naena prethodna istraivanja koja se bave slinim problemom.
4.METOD ISTRAIVANJA

4.1. Uzorak Uzorak se sastojao iz 9 vaspitaa, enskog pola, zaposlenih u predkolskoj ustanovi ''Vendi'', u Novom Sadu. Prosean radni sta iznosi 9 godina, minimum je bio manje od 1 godine, a maksimum 22 godine. Istraivanje je obavljeno 1. Decembra 2004. godine. Uzorak je bio prigodan jer su svi vaspitai radili u istom vrtiu. 4.2. Instrument Podaci su prikupljeni pomou polustrukturisanog intervjua. Prvi blok pitanja odnosio se na zadovoljstvo poslom. Ispitanicima su postavljena sledea pitanja: 1.1) Koliko dugo radite u predkolskoj ustanovi? 1.2) Da li ste zadovoljni svojim poslom? U sluaju pozitivnog odgovora na 1.2. pitanje dalje su postavljena sledea pitanja: 1) ta je to to vam se najvie svia kod vaeg posla? 2) Koje su po vaem miljenju dobre strane vaeg posla? 3) Da li ipak postoje stvari koje bi ste promenili? U sluaju negativnog odgovora na 2. pitanje dalje su postavljena sledea pitanja: 1) Koji su razlozi vaeg nezadovoljstva? 2) Koje biste stvari promenili? 3) ta su, po vama, dobre strane vaeg posla? Drugi blok pitanja se odnosio na zadovoljstvo uslovima rada. inila su ga sledea pitanja: 2.1) Kakvi su po vama uslovi rada u predkolskoj ustanovi? 2.2) Da moete, ta biste prvo promenili po pitanju uslova rada? 2.3) Da li mislite da e doi do nekih promena u skorije vreme? 4.3.Postupak Intervju su sprovodila dva interjuera. Jedan je vodio zapisnik intervjua dok je drugi postavljao pitanja vaspitaima. Svaki vaspita je ispitivan individualno, a intervju je u proseku trajao oko 10 minuta. Ispitivanje je vreno u toku radnog vremena po sobama svakog vaspitaa.

4.4.Metode obrade podataka Nakon sprovoenja intervjua pristupljeno kvalitativnoj semantikoj analizi sadraja zapisnika. Kao jedinica analize uzet je celokupan tekst zapisnika, a ne odgovori na pojedinana pitanja, ija je funkcija bila da usmere tok intervjua. Zatim je vreno grupisanje semantiki slinih pojmova, koji su se najee pojavljivali, u zasebne kategorije. To je raeno sa namerom da se dimenzionalost problema istraivanja svede na to manji broj faktora, odnosno da se induktivno odrede komponente zadovoljstva vaspitaa njihovim poslom i uslovima rada.
5.REZULTATI I ANALIZA

Iz pitanja, ije je odgovore bilo mogue prevesti u dihotomni oblik (pitanja 1.2., 2.1. i 2.3.), dobijeni su sledei rezultati: od 9 subjekata samo jedan je odgovorio da je nezadovoljan svojim poslom. svi subjekti su odgovorili da su nezadovoljni uslovima rada. po pitanju optimizma u pogledu promena uslova u budunosti 4 subjekata su odgovorili pozitivno, dok je 5 njih bilo skeptino. Analizom zapisnika uoene su dve osnovne kategorije pojmova koje su generisale zadovoljstvo vaspitaa svojim poslom i uslovima rada. One su imenovane kao problemi i prednosti vaspitakog posla. U kategoriju problema su svrstane sledee podkategorije: 1. Materijalni problemi rada u predkolskim ustanovama - U ovoj podkategoriji objedinjeni su problemi koji se tiu razliitih materijalnih aspekata rada u predkolskoj ustanovi. Naime ovde su se najee pojavljivali problemi niske plate, loe opremljenosti vrtia (zastarele igrake) tj. nedostatak materijala za rad. 2. Problemi vezani za osoblje - Pod ovom podkategorijom se podrazumevaju problemi saradnje meu osobljem i potrebe za pomonim tehnikim osobljem. 3. Problemi rasporeda vremena u reimu rada - Ovde su uoeni problemi gubitka vremena zbog nefleksibilnog reima rada. Pod ovim se podrazumeva nedostatak vremena za ostvarivanje vaspitnih zadataka to ide na raun vremena za igru.
3

4. Veliina grupe - Pored materijalnih problema ovo je najfrekventnija podkategorija. To je zapravo problem prevelikih grupa i malog prostora za rad. 5. Zahtevi posla - Ovu podkategoriju sainjavaju odgovornost koju ovaj posao zahteva i stres kao posledica toga. 6. Neukljuenost roditelja u vaspitni proces u predkolskoj ustanovi - Ovo se ogleda u nepoznavanju rada vaspitaa i znaaja vaspitnog uticaja na decu u vaspitnim ustanovama. U kategoriju prednosti svrstane su sledee podkategorije: 1.Rad sa decom - Vaspitai smatraju da je sam rad sa decom upravo prednost njihovog zanimanja jer su gotovo svi istakli da vole rad sa decom. Takoe naglaavaju prednosti rada sa decom u odnosu na rad sa odraslim. 2.Uestvovanje u individualnom formiranju linosti deteta - Ovde se kao prednost ubraja satisfakcija kao posledica linog doprinosa razvoju deteta kao i mogunost idiografskog pristupa svakom detetu.
3. Ispoljavanje kreativnosti

- Ovo je podkategorija koja obuhvata mogunosti, u okviru ovog zanimanja, za razvoj linosti vaspitaa, kao i kreativnog, slobodnog izraavanja.
6.ZAKLJUCI I DISKUSIJA

Ovim istraivanjem steen je uvid u neke od glavnih problema koji su prisutni u radu predkolskih ustanova. Ispitanici smatraju da je potrebno uvesti bolje finansiranje i da su potrebna daleko vea ulaganja. Ovi problemi dalje se manifestuju u nemogunosti inovacija u radu. Takoe da bi savesno obavljali svoj posao vaspitai su prinueni da troe privatne resurse (slobodno vreme i novac). to se tie osoblja, vaspitai su nezadovoljni trenutnim zakonskim reenjem kojim je ukinut status saradnika. Time se gubi na vremenu usled nedostatka pomonog tehnikog osoblja, koje je pripremalo materijal za aktivnosti. Generalno vlada opte
4

nezadovoljstvo reimom rada koji nije prilagoen uzrasnim norama ( npr. obavezno spavanje popodne ). Brojnost dece u grupi je prevelik to direktno utie na kvalitet rada, bezbednost i pristup svakom detetu a i prostor za igru je smanjen. Vaspitai su konstantno izloeni stresnim situacijama zbog velike odgovornosti njihovog posla, koji sa druge strane nije dovoljno plaen. Time je ugroeno njihovo zdravlje, psihiko i fiziko. Neretko su vaspitai ostavljeni sami, da bez pomoi i saradnje roditelja vode rauna o deci. Pod ovim se pre svega podrazumeva prevazilaenje nekih potekoa koje deca donose sa sobom od kue po dolasku u ustanovu. Meutim, kasnije se odgovornost za svaki incident prebacuje na njih. Takoe, vaspitai stiu utisak da je veina roditelja nezainteresovana za program rada sa decom. Oni takoe smatraju da roditelji nisu svesni vanosti uticaja predkolskog vaspitanja na razvoj njihove dece. Kao to se vidi problemi rada u predkolskim ustanovama su brojni, ali pored toga postoje i prednosti ovog posla. Zanimljivo je da one pre svega proizilaze iz unutranjih potreba i sklonosti vaspitaa, dok su problemi mahom svi spoljanje prirode. Ovo se moe posmatrati i kao injenica da vaspitai lokus kontrole smetaju u spoljanju sredinu. Oekivalo se da e ispitanici najee kao prednost navoditi rad sa decom, to se i pokazalo delimino tano. To je pre svega posledica njihove ''ljubavi prema deci''. Meutim ono to se jo ee pojavljivalo kao prednost, jeste mogunost kreativnog izraavanja prilikom bavljenja ovim poslom. Sa ovim je direktno povezana i sloboda za lino organizovanje naina rada. Kako je cilj ovog istraivanja bio isto eksplorativan, moe se rei da je obavio svoju funkciju u pripremi terena za sprovoenje nekog preciznijeg, kvantitativnog istraivanja ovih problema. Kada bi se takvo istraivanje, anketnog tipa sprovelo na veem uzorku vaspitaa, po mogustvu korienjem standardizovanog upitnika stekla bi se preciznija slika o njihovom zadovoljstvu poslom i uslovima rada. Takve informacije bi mogle da se iskoriste za unapreenje predkolskog obrazovanja.

7.LITERATURA: 1) Fajgelj, Stanislav ( 2004 ). Metode istraivanja ponaanja, Beograd:

Centar za primenjenu psihologiju.