Природа и друштво

(Семинарски рад)

Облици рада у настави

Професор: Студент:

проф. др Којо Симић Желимир Илић

 Облици рада у настави

Под обликом наставног рада подразумјева се начн активности наставника и

ученика, а карактерише их одговарајућа врста социолошке организованости. Полазећи
од организованости, облици наставног рада разврставају се на:

фронтални

групни

рад у паровима (тандем) и

индивидуални.

Који ће се облици наставног рада користити зависи од дидактичког трокута: од

приступа наставника, од узрасних могућности и става ученика и врсте наставне грађе.
У дидактици се често облици наставног рада мијешани са наставним методама. Они
представљају шири организационо–радни оквир од наставних метода, јер се у једном
облику наставног рада могу примјењивати различите методе (више њих).

„Облицима рада у настави називају се различити начини судјеловања у наставном

процесу који произилазе из различитог међусобног односа ученика, наставника и
наставнох градива. На примјену облика рада утичу и ученици са својим добним
карактеристикама, али и наставникова спремност да осим фронталног у наставу уводи
и друге облике наставног рада“1

Фронтални облик рада значи рад са цијелим одјељењем истовремено. Зову га

још заједничким, колективним или разредним обликом рада.

У фронталном облику рада ученици су концетрисани на наставникову активност,

слушају одговор друга. „Све је исто за све. због тога што се ради заједнички, овај
обликсе још назива и колеткивним обликом рада“2 У фронталном облику рада
наставник ради са цијелим одјељењем, наставник комуницира са свима, и наступа
фронтално. Уколико улогу наставника преузме ученик или неко други у одјељењу и
тада говоримо о фронталном облику рада у настави. Радећи фронталним обликом рада
наставник се обраћа цијелом одијељењу. Наставно градиво наставник излаже, тумачи,

1
Којо Симић, „Природа и друштво“, Европски Универзитет, Брчко, 125.
2
Исто. 125.
објашњава, демонстрира цијелом одјељењу истовремено, оцјењеује и непосредно утиче
на ученике, затим их припрема, упућује савјетује.

Фронтали облик рада због огромних предности и значају налази своју примјену
и данас у методици разредне и предметне наставе. Посебно одговара психо физичким
способностима ученика млађих разреда основне школе. Радећи заједнички учитељи,
професори и ученици развијају сарадничке односе, упоређују резултате свога рада са
резултатима рада осталих ученика, упознају и доживљавају вриједности и предности
заједничког људског рада. Непосредан контакт учитеља и ученика мотивише ученике
на рад, динамизира ток наставе и правилно користи вријеме. Посебно одговара
психофизичким способностима ученика млађих разреда основне школе. „Таквим ће се
радом подизати успјех просјечних и испод просјечних ученика на виши ниво“.3

Овај облик рада је настао рано и он је најекономичнији, јер се васпитно–образовни

процес одвија истовремено са свим присутним слушаоцима то јесте са цијелим
одјељењем. Да би час учинили занимљивијим , наставник им поставља питања,
одржава сталну пажњу и напетост, с друге стране је спремност ученика да одговарају.
Развија се узајамна сарадња. У раду се користе сви типови часа а користе се и
разноврсне наставне методе. Појављује се и критика на рачун фронталног рада због
објективних недостатака који се манифестују уколико се не комбинује и са другим
облицима рада.

Недостаци су следећи: настава се организује према просјечним способностима

ученика, запостављају се слабији ученици, због недостатка времена а у истој позицији
су талентовани и способнији ученици (ови проблеми се превазилазе допунским и
додатним радом). Када се предаје ученици су лишени међусобне комуникације.
Вербално преношена знања могу бити и монотона и незанимљива зато треба
комбиновати више облика и метода у раду са ученицима. Наставник треба његовати
критички дух и сузбијати вербализам механичку репродукцију, његовати самосталну
анализу наставне материје, а о чињеницама расправљати тражећи суштину законитости
на којима треба да се темељи ученичко знање.

Један од посебних облика рада у настави је групни облик или рад у скупинама.
„Групни рад ученика изводи се тако да се унутар ученичког колетива повремено
формирају мање скупине ученика које самостално раде на одређеним задацима и с
3
Којо Симић, „Природа и друштво“, Европски Универзитет, Брчко, 126.
резултатима свога рада упознају наставника, односно цијели колектив“ 4 У групном
облику рада одјељење се дијели на групе, групе свака за себе остварују постављене
наставне задатке, а о резултату свога рада након завршетка обавјештавају одјељењски
колектив. По задацима групе могу бити тројаке: 1. све групе могу радити исте задатке,
2. поједине задатке ради неколико група, 3. свака група ради различите задатке. При
подјели ученика на групе треба поштовати одређене критеријуме, а то је да треба
водити рачуна о жељи ученика и њиховом интересовању да решавају одређене
проблеме и могућности ученика за решавање задатака. Групе не треба дијелити према
полу, не према азбуци или абецеди, не механички. Наставник за овај вид рада се мора
посебно припремити на посебном наставном листићу за сваку групу, гдје се у договору
подијељени задаци унутар сваке групе, тако да сваки члан групе зна шта ће радити.
Свака група има свога вођу кога обично именује наставник. Групе у раду не смију да
ометају једна другу, ту је наставник да одржава дисциплину, да контролише рад група
и да по потреби даје упуства и савјете ученицима.

У завршном дијелу вође група износе пред разред резултате свога рада при чему
га наставник или ученици допуњавају, дају предлоге, примједбе и исправке. По
завршетку овога, наставник организује фронтални облик рада, врши анализе збирних
резултата извлачећи резиме цијеле наставне јединице која је обрађена. Овакав облик
рада ослобађа ученике страха у комуникацији наставник–ученик, своди обраду
методске јединице на минимум вербализма, развија њихову иницијативу и
ангажованост, навикава ученике на међусобну сарадњу и помоћ. Слабости овога рада
су: несналажење наставника у организацији–неискуство и несналажење ученика, ако
нису припремљени како треба. Затим је неекономичан у односу на фронтални облик
рада. Само добра организација, искуство наставника и добро припремљено одјељење за
овакав облик рада омогућава успјешну реализацију све три фазе: припрему, самосталан
рад и свођење резултата.

Групе са специјалним способностима сачињавају талентовани и надарени

ученици за поједине врсте знања и стваралаштва, нпр. у настави математике, хемије,
физике, ликовне културе, музичке културе, физичког и здравственог васпитања итд.
Радећи у групи, чланови ових група јаче и брже развијају своје стваралачке
способности. Пожељно је ове ученике укључити и у мање групе способних ученика

4
Којо Симић, „Природа и друштво“, Европски Универзитет, Брчко, 126.
како би дјеловали на њих мотивишуће и подстицајно. Групе са специјалним
способностима ученика формирају се најчешће у додатној настави.

Рад у паровима се може остварити јединствено , ако су парови по особинама и

ставовима комплементарни. Рад у пару (тандему) убраја се у иноваторске облике
наставног рада. Представља прелаз од индивидуалног ка групном и колетивном
(фронталном) и масовном облику рада. Рад у паровима може се посматрати са
педагошког, психолошког, дидактичког и социјалног аспекта.

Посматрамо ли рад у паровима са психолошког аспекта уочићемо да ствара

повољну радну атмосферу и емоционалну равнотежу. 5 Доприноси заједничком
преузимању одговорности, лакшој и бржој адаптацији на школу и школске наставне
услове, напуштање егоцентричних ставова од стране ученика, развијају способности
разумјевања и прихватања туђих гледишта и ставова, појачава флуентност идеја и
доприноси развоју свестране мисаоне активности.

Дидактички разлози за примјену рада у паровима су бројни. Брже се

долази до резултата, омогућава правовремено добијање повратне информације,
мотивише ученике на рад (унутарња мотивација). Рад у паровима помаже повученим
ученицима да се смјелије укључе у рад у настави. Ученици су активнији јер мијењају
улоге, јача је мотивација за рад, настава је хуманија и привлачнија за ученике, повећава
се интерес за учење економичнија је и друго.

Рад у паровима одвија се кроз три фазе које су повезане логички, а то су.

-припремна фаза;

-фаза самосталног истраживачког рада;

-фаза презентације резултата рада.

У припремној фази рада у паровима обављају се следећи задаци:

-дефинишу се циљеви и задаци као и очекивани резултати које треба добити радом у
паровима;

-одређују се критеријуми за формирање парова и утврђује се број парова у одјељењу;

5
Којо Симић, „Природа и друштво“, Европски Универзитет, Брчко, 127.
-веши се избор садржаја, тема и дијеле се задаци паровима;

-припремају се различити извори знања којима ће се пар служити у рјешавању задатог

проблема.

У другој фази самосталног истраживачког рада парова долази до непосредне

реализације активности ученика на рјешавање постављених задатака. Наставник бодри,
усмјерава ученике у раду, подстиће их на активност, помаже паровима уколико негдје
стану, упућује их на извор знања, усмјерава дискусију и друго. Парови су обично
мотивисани за рад. У фази самосталног рада парови првенствено планирају активност
за извршењерадних налога, затим организују начин извршавања радних задатака и
радних налога.

Фаза презентације је последња фаза рада у паровима и у њој се обједињују и

презентују добијени резултати. Резултати се могу презентовати на више начина:

-да сваки пар презентује резултате;

-да парови међусобно презентују и вреднују резултате;

-презентација резултата може се обавити и тако да се рад парова трансформише у

колективни облик рада.

Циљ ове фазе рада у паровима је да се стекне увид у јединствени преглед

садржаја, да се претресу добијени резултати и да се оцијени рад парова и појединаца.
Парове треба упућивати да раде планове, праве забиљешке, изводе концепте. Треба их
упутити да се служе различитим изворима знања и омогућити им међусобну
комуникацију.

Неки методичари наводе да се у овој фази могу вршитии вредновања рада од

стране ученика, наставника, самовредновање и друго.6

Индивидуалним начином рада штеди се наставно вријеме. Индивидуални рад је

појединачни и самостални рад ученика у обављању задатака без помоћи и учешћа
других, одређене садржаје ученици могу одредити самостално, код куће. Нарочито
важну педагошку вриједност има индивидуални рад заснован на појединачној
комуникацији наставника и ученика и индивидуални рад у коме сви ученици рјешавају

6
Којо Симић, „Природа и друштво“, Европски Универзитет, Брчко, 128.
различите задатке. Ученици су у индивидуалном раду постављени у директан однос
према одређеним задацима наставних садржаја гдје се захтијева максиманла активност
сваког појединца. Ученици су у раду препуштени своме властитом знању и властитој
способности. Развој интелектуалне и моралне самосталности је најважнији циљ
образовања.7 Да би ученици успјешно учествовали у демократији важна је
самосталност. Предност овог начина рада је у максималном самосталном ангажовању
ученика, гдје ученик бира начин рада и темпо завршетка. Ученици су упућени на
сопствени интелект и знање. Недостаци су: недостатак сарадње са другим ученицима и
наставником, недостатак комуникације – полемике. За ученике овај облик рада је
неекономичан и тежак. Наставник овај облик рада мора пажљиво планирати. Најчешће
се користи при изради реферата, семинарских радова, писаних домаћих задаћа.

Литература:
7
Којо Симић, „Природа и друштво“, Европски Универзитет, Брчко, 128.
проф. др Којо Симић, Природа и друштво, моја околина, Брчко 2023.