Individualni I frontalni su moji

NASTAVNI OBLICI
Opti pedagoki princip organizovanosti vaspitno-obrazovnog rada polazi od naela da
efikasno vaspitavati-pouavati i uiti znai u stvari dobro organizovati ovaj rad. Otuda je i
problematika organizacionih oblika nastave jedno od centralnih didaktikih pitanja.
DEFINICIJA: ORGANIZACIONI OBLICI NASTAVNOG RADA SU SOCIOLOKI
OBLICI NASTAVE KOJI SE FORMIRAJU U ZAVISNOSTI OD BROJA UENIKA KOJI
UESTVUJU U POUAVANJU I UENJU. ISTOVREMENO ODREUJU ODNOS
NASTAVNIKA I UENIKA I MEUSOBNI ODNOS UENIKA U TOM PROCESU.
U didaktikoj teoriji i praksi poznati su sledei oblici nastave:
1. FRONTALNI OBLIK NASTAVNOG RADA
2. GRUPNI OBLIK NASTAVNOG RADA
3. RAD U PAROVIMA
4. INDIVIDUALNI OBLIK NASTAVNOG RADA

8.1. FRONTALNI OBLIK NASTAVNOG RADA
Pretpostavlja se da frontalni oblik nastavnog rada postoji preko 4000 godina. Zato se on
zadrao i do dananjih dana i u najmodernijim nastavnim sistemima i to sa skoro 80 % uea u
celokupnom nastavnom vremenu ?
Frontalni oblik najvie pogoduje razredno-asovnom i predmetnom sistemu nastave koji
karakterie istovremeni rad sa velikim brojem uenika u jednoobraznim objektima i sa istom
vremenskom organizacijom nastave. Mogunost da se za kratko vreme prenese veliki broj
informacija uz dominirajuu verbalnu komponentu daje ovom radu obeleje najekonominijeg i
najjevtinijeg nastavnog rada.
Kritike razrednog sistema nastave u veoma zaotrenom vidu evidentne su jo 70-tih godina
prolog veka i javljaju se kao rezultat komparativnih pedagokih istraivanja u Evropi. U ovim
istraivanjima se konstatuje da razred nije katalizator individualnih stremljenja u odeljenju i da je
vie normiran principima koji odgovaraju dravnim nego pedagokim potrebama. Frontalna
nastava je prilagoena prosenim uenicima, ne uzimaju se u obzir sposobnosti uenika i njihov
tempo rada. U cilju otklanjanja ovih slabosti vrena su horizontalna komparativna istraivanja
kolskih sistema u Evropi i SAD da bi se naao prihvatljiv model evropske kole. Generalni
kanon svih ovih prouavanja je INDIVIDUALNO UENJE, tj. pronalaenje oblika
diferencirane nastave. U diskusijama o kolskoj i obrazovnoj politici posle 2000. god. akcentuju
se tri kljune take u daljem razvoju kolstva:

1. Uvoenje promena u pogledu poveanja socijalne kompetentnosti uenika.
2. Promene u obrazovanju nastavnika u pravcu stvaranja nove kvalifikacione strukture.
3. Promene u upravljanju kolom uvoenjem nove organizacije kole (Lit. br. 14.)
Prisutno je dakle, opte nezadovoljstvo postojeim sistemom kolstva, sistemom nastave i
sistemom nastavnih oblika u kojima dominira frontalna nastava. Rezultat sadanjeg stanja u
nastavi su prepune sluaonice na svim nivoima kolstva od osnovne kole do univetziteta.
Prema tome, oite su suprotnosti izmeu prirode frontalne nastave u kojoj preovlauje
jednosmerna komunikacija, isti ritam rada, dominacija predavakog i predavako-prikazivakog
nastavnog rada, receptivno reaktivna nastava, kola u kojoj se predaje i proverava a kod kue se
ui, i oblika diferencirane nastave koji imaju sasvim razliitu didaktiku strukturu.
Meutim, neosporno je i to, da e frontalni rad jo dugo da preovlauje u nastavi. Iz tog
razloga panju zasluuju sva ona nastojanja koja imaju za cilj da menjaju didaktiku ulogu i
odnos uenika i nastavnika u ovoj nastavi (Lit.br.15.).

KONVEKCIONALAN ODNOS NASTAVNIKA I UENIKA U FRONTALNOJ
NASTAVI

UENICI NASTAVNI CI
- repliciraju, - instruiu,
- sluaju, - predaju,
- pamte, - planiraju,
- reprodukuju, - prozivaju,
- sede mirno, - informiu,
- koncentriu se, - struktuiraju,
- treba da su paljiviji, - vrednuju,
- javljaju se, - koriguju,
- ponavljaju - demonstriraju


KOOPERATIVAN ODNOS NASTAVNIKA I UENIKA U FRONTALNOJ
NASTAVI

UENICI NASTAVNI CI
- diskutuju, - moderatori su,
- odgovaraju, - upravljaju,
- dokazuju, - pomau,
- prezentuju, - savetuju,
- vizualiziraju, - otvaraju,
- posmatraju, - stvaraju stimulativno
- kooperiraju okruenje za uenje
Kooperativan odnos nastavnika i uenika menja i komunikacionu strukturu u odeljenju.
Umesto jednosmerne vertikalne komunikacije od nastavnika ka uenicima bez povratne sprege
(Sl. 12.), treba omoguiti dvosmernu komunikaciju izmeu nastavnika i uenika (pitanja
postavljaju nastavnici, ali i uenici (Sl. 13.), uz posebno nastojanje da se pored dva prethodna
odnosa omogui i hotizontalna komunikacija izmeu uenika u odeljenju (Sl. 14.).

SLIKE STRANE 73 I 74

Na osnovu prethodnih konstatacija moe se izvesti sledea definicija:
FRONTALNA NASTAVA JE SOCIOLOKI OBLIK NASTAVE KOJI KARAKTERIE
NASTAVNIKOVO NEPOSREDNO RUKOVOENJE POUAVANJEM I UENJEM SVIH
UENIKA I MEUSOBNA KOMUNIKACIJA MEU UENICIMA U ODELJENJU.

. INDIVIDUALNI OBLIK I INDIVIDUALIZACIJA NASTAVE
STRANA 82
Individualni oblik je najstarija forma nastavnog rada. Karakteristike ovog oblika su
maksimalna samostalna aktivnost svakog uenika u interakcijskom odnosu jedan nastavnik-jedan
uenik.
Didaktike prednosti ovog oblika su neosporne:
- nastavnik moe svoj rad da prilagodi individualnim karakteristikama uenika,
- nastavnik moe sistematski da prati, kontrolie i vrednuje rad uenika,
- uenik je stalno obaveten o rezultatima svoga rada,
- pitanja mogu da postavljaju ne samo nastavnici, ve i uenici itd.
No, evidentno je da se ovaj nastavni oblik teko ostvaruje u veini nastavnih predmeta u
razredno-asovnom sistemu nastave i frontalnom obliku nastavnog rada. Otuda, postavlja se
pitanje kako sauvati ove dragocene odlike individualnog oblika u uslovima frontalne nastave.
Reenja se danas nalaze u radu sa raunarima koji i u uslovima frontalne nastave ostvaruju
ne samo sve prednosti individualnog oblika ve omoguavaju i individualizaciju nastavnog rada,
to je najizraenije upravo u nastavi informatike.
Meutim, s o bzirom na specifinosti nastave tehnike; podela uenika na grupe, program se
ostvaruje putem vebi i individualnih praktinih radova, ovaj oblik se i u ovom predmetu moe
uspeno primenjivati i inkorporirati u frontalni rad (Slika broj 19.).
. DOMETI, KONTROVERZE I PERSPEKTIVE INDIVIDUALIZOVANE
NASTAVE
Opti zahtev teorije individualizovane nastave u tradicionalnoj didaktici je da nastavu treba
prilagoditi uenicima tj. uvaavati nauno priznate razlike meu uenicima kao to su:
- razliiti sklop osobina linosti i sposobnosti,
- razlike u kognitivnom stilu linosti,
- nejednako predznanje uenika,
- nejednaka brzina mentalnog razvoja,
- nejednako napredovanje uenika u nastavi,
- individualne razlike u uenju znaajne za pojedine metode uenja i nastave.
Radovi naih autora se bitno ne razlikuju u odreivanju karakteristika individualizovane
nastave. Primetno je da se svi autori slau u tome da su konstitutivni pojmovi ove nastave
NASTAVNIK I UENIK (linost) i da je njen primaran zahtev prilagoavanje nastave ueniku
u cilju njegovog optimalnog razvoja. (Lit. br. 21.)
Aktuelno je pitanje ta je to novo i progresivno to donosi ova teorija.
Individualizacija nastave shvaena kao prilagoavanje nastave uenicima tei da ostvari
kvalitativno novu organizaciju nastave zasnovane na mogunostima izbora alternativnih
strategija uenja i nastave u skladu sa intelektualnim sposobnostima i osobinama pojedinih
uenika.
Programiranjem i individualizacijom nastavnih sadraja i naina njihovog usvajanja
(razliite nastavne strategije) stvaraju se uslovi za samostalan rad uenika i upravljanje procesom
uenja.
U pojedinim modelima individualizovane nastave kao to su problemska, otkrivajua,
uenje putem eksperimentisanja, nastoji se da se uenici osposobe za stvaralako i kreativno
uenje.
U nastavi i uenju putem kompjutera tei se autentinoj individualizaciji nastave.
Korienjem posebnih tehnika ostvaruje se kontrolna i signalna funkcija nastave, regulie
se proces uenja, omoguena je adaptacija uenika na nastavni proces i podstie se unutranja
motivacija za uenjem.
Evidentne su mogunosti primene individualizovane nastave u razliitim nastavnim
predmetima, mogunosti smenjivanja i kombinovanja sa ostalim oblicima nastavnog rada, rad sa
razliitim sredstvima i rad sa razliitim izvorima znanja.
Uloga nastavnika u ovom radu uglavnom se odnosi na kontrolu rada i evaluaciju ostvarenih
efekata u pojedinim modelima uenja i nastave.
Rezultati koji se oekuju od ovakvog oblika organizacije nastave i uenja su u prvom redu
poveanje obrazovnih efekata nastave u celini, individualno ubrzano napredovanje uenika,
mogunosti predvianja ishoda uenja i nastave, a samim tim i smanjenje broja ponavljaa.
Najvee tekoe u primeni individualizovane nastave nalazimo upravo u njenom
osnovnom zahtevu da nastavu u celini treba usaglasiti sa potrebama uenika-pojedinca. To
zapravo znai da bi sve strukturalne komponente (etape) i strukturalne elemente (ciljevi, zadaci,
strategije, oblici) pojedinih modela individualizovane nastave trebalo prilagoditi, i uz to
vremenski uskladiti sa celokupnim psiholokima sastavom uenika koji je u menjanju. Problem
je utoliko vei ako se uzme u obzir da i meu tako sloenim strukturama linosti postoje velike
individualne razlike. Prema tome, bilo bi neophodno za svakog uenika skrojiti posebne
ciljeve autentine svakom ueniku i na njima zasnivati nastavu to je praktino nemogue.
Reenja ovih protivrenosti danas se trae u radu sa raunarima koji mogu da obezbede
(Lit. br. 22.):
- irok repertoar razliitih modela uenja i mogunost izbora onog modela koji najvie
odgovara pojedinom ueniku,
- individualizaciju obima i sloenosti nastavnog sadraja, naina i tempa njegovog
usvajanja,
- primenu tehnike preskakanja, kojom sposobniji uenici mogu izostaviti delove
gradiva koji su im poznati, ili laki, a bez kojih slabiji uenici ne bi mogli shvatiti naredne
informacije. Za najslabije uenike predvieni su i dodatni sadraji.
- individualizaciju u odnosu na sposobnosti uenika, na razvijenost razliitih tipova
miljenja, razliite sposobnosti reavanja zadataka, uvaavanje razliitih kognitivnih
stilova uenja (podvukao KV),
- individualizaciju u odnosu na osobine linosti ili psiholoki profil uenika (motivacija,
neke osobine karaktera i temperamenta, introvertnost, ekstrovertnost, anksioznost,
neurotinost, interesi i navike).
I ne samo to. Mogunost vraanja, ponavljanja ili zadravanja na pojedinim delovima
programa, kao i brzina pristupa, pretrage i dobijanja eljenih informacija su vrlo velike. Na taj
nain uenici biraju nivoe sloenosti i puteve uenja, postavljaju plan dostizanja udaljenih ciljeva
uenja ime se ostvaruje visok procenat utede vremena i energije.