ESTETSKO VASPITANJE

• POJAM , CILJ I ZADACI ESTETSKOG

VASPITANJA
• ESTETSKE SPOSOBNOSTI
• PRINCIPI ESTETSKOG VASPITANJA
• METODE I METODIČKI POSTUPCI ESTETSKOG
VASPITANJA
• MERENJE I VREDNOVANJE U ESTETSKOM
VASPITANJU
• SAVREMENE TEORIJE U ESTETSKOM
VASPITANJU
 POJAM ESTETSKOG VASPITANJA
 izražava specifičnu stranu uzajamnog odnosa
čoveka i stvarnosti→ specifičan vid čovekovog
sagledavanja sveta
 sadrži tri komponente:
 estetsko u objektivnoj stvarnosti (prirodi,
društvu, svakodnevnom životu )
 estetsko u subjektivnoj strani ličnosti
( estetska svest, estetski ukus, estetska ideja,
estetski ideali )
 estetsko u umetnosti (književnost, muzika
,pozorište, likovna i filmska umetnost )
Estetsko vaspitanje kao proces :
formiranja estetskog odnosa čoveka
prema svetu
formiranja estetskih svojstava ličnosti
osposobljavanja čoveka da shvata ,
procenjuje, doživljava i stvara lepo u životu i
umetnosti

 tesno je povezano sa intelektualnim i

moralnim vaspitanjem
CILJ I ZADACI ESTETSKOG VASPITANJA
CILJ: maksimalno razvijanje sposobnosti za
uočavanje , doživljavanje, vrednovanje i
stvaranje lepog
estetske sposobnosti su urođene
sposobnosti

Uočavanje – zapažanje ; estetska obeležja

treba uočiti; iako objektivno postoje ne
nameću se sama po sebi→ako nema
sposobnosti uočavanja nema ni mogućnosti
prihvatanja
Pedagoški postupci :
 produbljivanje estetskih zapažanja i
razvijanje predstave o lepom
razvijanje estetskih potreba i interesovanja
za lepo
sticanje znanja, umenja i navika iz estetske
kulture
razvijanje estetskih pogleda, ubeđenja,
ideala i estetskog ukusa
podsticanje estetskog procenjivanja
Doživljavanje - prihvatanje ;kad se uoče obeležja
estetskog potrebno je na pravilan način
prihvatiti ga→ima karakter emocionalnog
doživljavanja→potreban je bogato diferenciran
emocionalni život
Vrednovanje – prosuđivanje;putem estetskog
uticanja na ličnost dati osnove na temelju kojih
će moći razlikovati lepo od nelepog i estetski
vredno od nevrednog
Stvaranje lepog – u životu i umetnosti;potreban
je aktivan stav prema lepom→podsticati
razvijanje u čoveku umetnika u granicama
njegovih sposobnosti-ne može svako biti
umetnik ali svako može u svoj život da unese
raznovrsne lepote
ZADACI :
1.Razvijanje sposobnosti za uočavanje i
procenjivanje estetskih vrednosti i sticanje
određenih estetskih znanja
2.Razvijanje sposobnosti, potreba i navika za
doživljavanje estetskih vrednosti
3.Razvijanje sposobnosti ,potreba i navika za
stvaranje lepog u svakodnevnom životu i
umetnosti
PRINCIPI ESTETSKOG VASPITANJA
 svestranosti- razvijanje svih komponenti
estetskih sposobnosti (intelektualne,
emocionalne, stvaralačke )
 masovnosti – obuhvat svih u procesu
vaspitanja
 neposrednog delovanja pomoću estetskih
vrednosti
 korišćenja nesumnjivih estetskih kvaliteta
u estetskom vaspitanju
 oslanjanja na lepo u borbi protiv ružnog
 METODE I METODIČKI POSTUPCI I
SREDSTVA ESTETSKOG VASPITANJA

 tri specifične metode :

1. metod slobodnog izražavanja u razvijanju estetskih
sposobnosti
2. metod posmatranja estetskih vrednosti
3. metod estetske analize umetničkih dela i
lepota iz svakodnevnog života

 osnovna sredstva estetskog vaspitanja:

a) umetnost – umetnička dela visokog kvaliteta iz
svih vrsta umetnosti
b) lepote u prirodi
c) lepo u čovekovoj svakidašnjici
 u okviru navedenih metoda primenjuju se
i posebni metodički postupci:
a) organizovanje posmatranja,
slušanja,primanja i doživljavanja lepog
dovođenjem vaspitanika u kontakt sa
lepim
b) organizovanje neposrednog rada s
vaspitanicima na uočavanju i procenjivanju
lepog putem predavanja, objašnjavanja i
razgovora
c) organizovanja vaspitnih situacija koje
omogućavaju i podstiču stvaranje lepog
 MERENJE I VREDNOVANJE U
ESTETSKOM VASPITANJU
1. Fehnerova metoda- dopadanje forme u
estetskim sadržajima; od ispitanika se tražilo
da na crnoj ploči odaberu geometrijske figure
koje im se dopadaju
2. standardizovani testovi i skale – u svetu
najpoznatija 3 standardizovana testa:
a) Majer – Šišorov test( sastoji se od 125 parova
grafičkih slika; jedan par je originalan a kod
drugog je nešto izmenjeno- ispitanik treba da
izabere original )
b) Grejsov test ( sastoji se od parova
apstraktnih crteža od kojih se oba para
razlikuju u nekim detaljima- ispitanik traži
detalj u kojem se razlikuju )
c) Mek – Adornov test meri sposobnost
učenja slikarstva ( dati su uzorci tkanine,
odeće i posuđa a ispitanici treba da ih
srede )
d) Nauberov test umetničkih sposobnosti
(ispitanik treba da nacrta nešto na osnovu
mašte i pamćenja- crteži se ocenjuju na tri
nivoa )
SAVREMENE TEORIJE U ESTETSKOM
VASPITANJU

 Teorija estetskog vaspitanja HERBERTA

RIDA
 Teorija estetskog vaspitanja TOMASA
MANROA
 Teorija estetskog vaspitanja IRENE
VOJNAR
Teorija estetskog vaspitanja HERBERTA RIDA
 knjiga “Vaspitanje kroz umetnost “
 umetnost treba da bude osnova
vaspitanja; vaspitavanje estetskog
senzibiliteta je od fundamentalnog
značaja
 nema razlike između nauke i umetnosti:
umetnost - reprezentacija , nauka –
objašnjenje- istovetne realnosti
 vaspitanje je osposobljavanje dece i
odraslih da stvaraju zvukove, slike,
pokrete; uključeni procesi mišljenja,
pamćenja, senzibiliteta, intelekta
 princip forme : elementarne forme koje
čovek instinktivno daje svojim umetničkim
delima istovremeno su forme koje postoje
u prirodi
 princip boje : čovek intuitivno prodire u
prirodu boje, ocenjuje njenu notu, toplinu,
njene objektivne kvalitete i identifikuje ih
sa svojim emocijama
 ravnoteža, simetrija i ritam – sekundarne
osobenosti
 kompozicija – ukupnost sekundarnih
osobenosti uključujući i boju
 osnovni stav : “Najbliža paralela strukturi
ličnosti deteta nije misaona struktura
logičara, već umetnika “→polazi od
percepcije, tj. opažanja→reagovanje na
percipirani objekt pokreće buru reakcija u
organizmu- od motornih reakcija nerava i
žlezda do reakcije afektivnog sistema,
odnosno sećanja
 značaj imaginacije; ejdetskih slika ( uzrast
14 godina kao period “ jedinstvene svesti “
, nastupa period odvajanja mišljenja od
opažanja putem racionalizma u vaspitno –
obrazovnom radu);vizuelnih predstava;
mašte
 umetnost i igra su osnovna sredstva
komunikacije deteta
 razvijanje dara za crtanje→zadovoljava
unutrašnje potrebe → čini socijalni gest ,
crtež ima imitativni karakter→putem
znakova, šema i simbola komunicira sa
okolinom
 razvijanje jezika osećanja i komunikacije sa
drugima→zadatak vaspitača je preventiva
socijalne neuroze, sprečavanje pojave
osećanja izdvojenosti u individualnom
ravoju→insistira na grupnom vaspitanju koje
ima estetsku osnovu
 vaspitanje moralnosti putem grupnog rada
koji ima estetski karakter
 za vaspitače je važno da postignu korelaciju
između dečjeg temperamenta i adekvatnog
načina njihovog izražavanja
 dete prilikom likovnog izražavanja
upotrebljava simbole kojima izražava svoje
unutrašnje stanje →crtež je osnovni oblik
dečjeg slobodnog izražavanja, on
najpotpunije povezuje slike koje postoje u
nesvesnom
 estetsko izražavanje kod dece se menja oko
11.godine zbog razvoja logičkog mišljenja
Teorija estetskog vaspitanja Tomasa Manroa
 knjiga “Umetničko vaspitanje – njegova
filozofija i psihologija”
 estetsko vaspitanje- proces proširivanja
ljudskih iskustava; umetnost je sredstvo
koje pruža čoveku nova iskustva
 razvijati opšte sposobnosti znači razvijati
estetske i umetničke sklonosti
 u najmlađem uzrastu estetske aktivnosti
treba da budu u sastavu drugih aktivnosti,
neizdiferencirane ali ekstenzivne i
raznovrsne
 obuhvataju razne oblike igre, manipulisanje
sa predmetima, crtanje, modelovanje,
pevanje→nije poželjno unositi standarde
odraslih
 od impulsivne igre ranog detinjstva dete se
vodi ka sticanju određenih znanjai veština,
ka upoznavanju stilova i raznih oblika
estetskog izražavanja
 estetsko ocenjivanje je rezultat vaspitanja,
odnosno znanja i iskustva→manje uvažava
afektivnu stranu , akcenat je na iskustvu
 vaspitni rad mora biti povezan sa stalnim
istraživanjem
Teorija estetskog vaspitanja IRENE VOJNAR
 koncepcija vaspitanja “ otvorenog duha “
 ističe značaj perioda asolescencije za razvoj
umetnosti jer se mladi nalaze između
sanjarenja i prilagođavanja, traže životne
modele i istovremeno grade svoj unutrašnji
život
 naglašavanje estetske dimenzije života;
vaspitanje ima zadatak da uvede čoveka u
kompleksnu raznovrsnost sveta umetnosti i
da vaspita njegov estetski ukus
 zadaci :
1. razvoj estetske percepcije
2. proširivanje ličnog iskustva ( posredstvom
estetskog ukusa )
3. obogaćivanje i produbljivanje znanja
4. formiranje stvaralačkog duha
 umetnost je verna slika stvarnosti i
čovekova mogućnost i sredstvo da se čovek
izjasni za ono što bi moglo da bude
umetničko oblikovanje stvarnosti
 neophodna je promena prakse estetskog
vaspitanja
 Estetska dimenzija kompetencija

 Konkretizacija sadržaja estetskog vaspitanja

podrazumeva delovanje na personalna svojstva
u svim sferama sposobnosti:
• 1) kognitivnom - zapažanje,uočavanje,
razumevanje i vrednovanje lepog,
• 2) emocionalnom – osećanje i doživljavanje
lepog,
• 3) prostorno-spacijalnom - ostvarivanje ili
stvaranje lepog uređivanje sebe i okoline.
 Estetsku dimenziju kognitivnih kompetencija čine:
 izdvajanje estetski bitnog od nebitnog
 veština zapažanja estetskih kvaliteta
 postavljanje pitanja o esteskoj vrijednosti djela,
ljudi i stvari, kao i o vlastitoj estetskoj spoznaji
 razumevanje i doživljavanje lepog
 estetsko pamćenje, odabir informacija koje je
nužno pamtiti
 estetski menadžment, rukovanje informacijama,
brzo pronalaženje, korištenje i skladištenje
informacija
 konvergentna i divergentna estetska produkcija,
fabrikovanje novih ideja,rešenja i produkata
 evaluacija, vrednovanje lepog
 Estetska dimenzija emocionalnih kompetencija
 razlikovanje lijepih od ružnih emocija i korisnih od
štetnih emocija
 prepoznavanje svojih i tuđih emocija,doživljaj
lepote emocionalnog samopouzdanja i osećaja
vlastitih moći i limita
 širenje pozitivnih emocija, lepota emocionalne
samokontrole,
 doživljaj lepote empatije i altruizma
 vrednovanje lepote istinoljubivosti, poštovanje ljudi sa
humanim standardima časti i integriteta
 emocionalna adaptabilnost i lepota prihvatanja
promena,
 emocionalna inovativnost, otvorenost za različite
načine iskazivanja emocija, za pristupe i teorije o
emocionalnosti
 Emocionalna inteligencija
• Autor Daniel Goleman, knjiga “Emocionalna inteligencija “ :
“Emocionalna inteligencija je drugačiji način da se
bude pametan. Ona uključuje znanje o onome što
osećate i korišćenje vlastitih osećaja za donošenje
dobrih odluka u životu. To je sposobnost upravljanja
mučnim raspoloženjima i sposobnost kontrole nagona.
Ona znači i da ste motivisani i da ostajete puni nade i
optimizma i onda kada doživljavate neuspeh na putu
ostvarenja nekog cilja. To je i empatija – znanje o tome
šta drugi ljudi osećaju. To su i socijalne veštine – dobro
slaganje sa drugima, upravljanje emocijama u
odnosima, sposobnost uveravanja i vođenja drugih. “
 Estetska dimenzija socijalnih kompetencija
podrazumeva
 Sposobnost uočavanja, razumevanja, doživljavanja,
vrednovanja i praktikovanja lepote socijalnih dodira,
socijalnih odnosa i aktivnosti
 uočavanje i razumevanje lepote grupnih emocionalnih
strujanja i snage odnosa
 lepota usaglašenosti sa ciljevima grupe ili organizacije,
estetski doživljaj kolaboracije
 estetski aspekat grupnog menadžmenta: biti vođa
i biti vođen
 stvaranje veza, sposobnost uveravanja, organizacione
sposobnosti, timske sposobnosti, podela rada,
 lepota komunikacije: slušati otvoreno i slati uverljive
poruke, komunikacija "oči u oči", lepota nenasilne
komunikacije
 uživanje u podršci drugima i servilnoj orijentaciji
 senzibilitet za razvojne potrebe drugih i podržavanje
njihovih sposobnosti
 lepota različitosti, tolerancije, demokratije,
 estetski aspekat pozitivne pripadnosti naciji i
civilizaciji.
 Estetska dimenzija radno-akcionih kompetencija se
odnosi na
 lepotu rada i dela ili učinka
 spoznavanje estetike u struci ili profesionalnost
estetske izvedbe
 korištenje opšte informatičke i komunikacijske
pismenosti u aplikaciji estetskih dimenzija rada i
proizvoda
 lepota savesnosti i preuzimanja odgovornosti za lična
ostvarenja
 estetska perzistencija, istrajavanje na estetici uprkos
preprekama ili neuspesima
 estetsko postignuće, težnja za poboljšanjem ili
ostvarenjem najviših estetskih kvaliteta
 estetska inicijativa, spremnost da se iskoriste ukazane
mogućnosti za primenu i izgradnju lepog u radu i na
proizvodu
 estetski optimizam, lepota unutrašnje motivisanosti,
volja za ulepšavanje rada i radnog mesta
 Emocionalna inteligencija
• Autor Daniel Goleman, knjiga “Emocionalna inteligencija “ :
“Emocionalna inteligencija je drugačiji način da se
bude pametan. Ona uključuje znaje o onome što
osećate i korišćenje vlastitih osećaja za donošenje
dobrih odluka u životu. To je sposobnost upravljanja
mučnim raspoloženjima i sposobnost kontrole nagona.
Ona znači i da ste motivisani i da ostajete puni nade i
optimizma i onda kada doživljavate neuspeh na putu
ostvarenja nekog cilja. To je i empatija – znanje o tome
šta drugi ljudi osećaju. To su i socijalne veštine – dobro
slaganje sa drugima, upravljanje emocijama u
odnosima, sposobnost uveravanja i vođenja drugih. “