МЕТОДИЧКИ АСПЕКТИ ЛИКОВНЕ

ПЕДАГОГИЈЕ

Предавање 7
МЕТОДИЧКИ АСПЕКТИ ЛИКОВНЕ
ПЕДАГОГИЈЕ
 Приступи и концепти у процесу ликовног васпитања и
образовања су условљени бројним факторима и то:
 Примарна повезаност са различитим филозофијама
образовања
 Васпитно-образовни модели, циљеви, програми и
садржаји
 Разумевање смисла и функције ликовних активности у
дечјем развоју
 Стручне компетенције
 Особине личности наставника.
 КОНЦЕПТИ И ПРИСТУПИ ЛИКОВНОМ
ВАСПИТАЊУ И ОБРАЗОВАЊУ

 Жан Пијаже
 Лав Виготски
 Емил Каменов
 Жан Пијаже

•Жан Пијаже –швајцарски психолог творац когнитивног развоја

•Утицај социјалне средине нису формативни, не стварају когнитивне
структуре, већ могу само да убрзају или успоре развој
•Четири главни стадијума развој интелигенције
сензомоторни период (од рођења до појаве симболичке функције)
преоперациони период (од 1.2. до 7.-8. година),
Период конкретних операција (од 7.8. до 11.12. година)
Период формалних операција (од 11.12. до 15, 16, година)
•Циљ стварање човека који је способан да буде проналазач, да чини нешто
ново, да биде инвентиван , креативан и иновативан, да може критички да
размишља, а не да прихвата готова решења која му се нуде
 Лав Виготски
•Лав Виготски – Културно историјске
психологије
•Предлагач социо-културни модел
менталног развоја
•Бавио се проблемима културног развоја
детета, а сматра се да је уобличијо своју
културно историјску теорију психолошких
појава
•Порекло знања је друштвено, развој
детета је социјално посредован и у
великој мери претставља продукт његово
деловању у друштву
Емил Каменов
•Процес којим се дете прилагођава
друштвеној средини, успоставља са њом
хармоничан однос, асимилира је и
интегрише се у њу, развијаћи при том
људска својства
•Васпитање је систем формативних
поступака који се почињу примењивати од
рођења детета да би се плански утицало
на ток, правац и домет његовог развоја,
усклађен са законитостима развоја и
особеностима узраста, развојним
потребама и могућуностима конкретног
детета, као и са захтевима друштвене
заједнице којој оно припада.
 Општи васпитни и образовни циљеви ликовног
васпитања и образовања и аспекти
развоја

 Настава ликовне културе није оријентисана само на

естетске компоненте, сводећи тако уметност само на ниво
чулних сензација, већ представља култивисан или виши
ниво комуникације ученика са окружењем, као и учење кроз
активирање метакогнитивних нивоа мишљења.
 Општи васпитни и образовни циљеви ликовног васпитања и
образовања на којима се заснива васпитно-образовни рад у
овој области на свим нивоима су:
 Целовити развој личности и њених квалитета
 Развој креативности као компоненете личности
 Еманципација и социјализација личности
 Развој емпатије, толеранције и хуманих ставова;
 Способност комуникације визуелним средствима;
 Развој посматрања, опажања, визуелне перцепције и
рецепције, визуелног мишљења, креативног мишљења,
интелигенције, емоција, маште, моторике, посебно
координација ока и руке;
 Развој воље, пажње, доследности у раду, корисних навика,
критичности;
 Развој свести о сопственом бићу, потребама и
могућностима задовољавања тих потреба кроз
 Креативни рад, способност доживљавања и изражавања
кроз ликовно стваралаштво;
 Стицање знања и практичних ликовних искустава кроз
самосталан стваралачки рад;
 Упозавање са светском и националном традицијом и
културном баштином
 Стицање знања из историје уметности (дела, аутори, епохе
и стилови) и теорије ликовне уметности
 Усвајање и развијање ликовног језика (ликовни елементи и
принципи компоновања)
 Упознавање са подручјима ликовних уметности, ликовним
средствима, техникама и материјалима
 Развијање аналитичког и критичког мишљења и
формирање естетских критеријума
 Самостално ликовно изражавање и стварање кроз
креативну продукцију
 Примена стечених знања, вештина и ставова у
свакодневном животу и будућим занимањима
 Ликовни језик и начине његовог коришћења у сопственом
ликовном изражавању;
 Познавање ликовних техника и материјала и начине
њиховог коришћења;
 Познавање уметничког наслеђа и традиције различитих
култура, у контексту времена у коме су се развијале;
 Познавање и коришћење места (музеј, галерија, атеље,
библиотека…) и извора (интернет, репродукције...) где
могу проширити своја знања везана за ликовне и визуелне
уметности, праћење културних догађаја и активно
учествовање у јавном и културном животу заједнице.
 Циљ наставе ликовне културе је
 Развој, подстицање и неговање креативности као
компоненте личности
 Способности комуникације и стваралаштва
 Ученикове способности да своје креативне идеје
практично реализује.
 Ликовна култура подразумева поседовање различитих
знања, вештина, ставова и способности које се
примењују у уметности, као и у другим подручјима
рада, људске егзистенције и стваралаштва.
 Знања и вештине који се стичу на часовима ликовне
културе односе се на:
 Ликовни језик и начине његовог коришћења у сопственом
ликовном изражавању;
 Познавање ликовних техника и материјала и начине
њиховог коришћења;
 Познавање уметничког наслеђа и традиције различитих
култура, у контексту времена у коме су се развијале;
 Познавање и коришћење места (музеј, галерија, атеље,
библиотека…) и извора (интернет, репродукције...) где
могу проширити своја знања везана за ликовне и визуелне
уметности, праћење културних догађаја и активно
учествовање у јавном и културном животу заједнице.
 У Националном оквиру курикулума, у делу документа
посвећеном настави ликовне културе приказана је
повезаност најважнијих аспеката развоја личности и
предметних компетенција у настави ликовне културе:
 Ученик/ца у складу са индивидуалним и узрасним
могућностима:
 Развој чула и физички развој
 Развија чулну осетљивост и способност субјективне
прераде чулних утисака кроз призму јединствене и
непоновљиве личности ученика
 Развија општу спретност, визуелну и моторну
координацију, посебно ока и руке
 вешто примењује различите ликовне технике, материјале,
средства и процедуре у кретивном раду.
 Когнитивни развој и развој интелигенције
 Познаје основе ликовног језика (ликовни елементи и принципи
грађења ликовне структуре) и примењује их у самосталном или
тимском кретивном раду;
 Развија знања из светског и националног уметничког наслеђа
(опсег уметничких дела, аутори, епохе и стилови);
 Познаје својства различитих ликовних техника и материјала,
процедуре и методе њиховог коришћења;
 Показује радозналост и способност у развијању различитих
стратегија и приступа решавању ликовних проблема;
 Користи своје искуство, знања и доживљаје у креативном раду,
истражује, експериментише и развија маштовите идеје;
 Повезује на интедисциплинаран начин стечена знања, вештине,
ставове и вредности из различитих области вршећи трансфер из
једне области у другу кроз креативни рад и истраживање.
 Социо-емоционални развој
 Има развијену сензитивност за одређене појаве и феномене у уметности и
окружењу;
 Показује емоције у сопственом креативном раду користећи различита
изражајна средства (покрет, слика, звук, реч);
 Самостално или тимски планира, доноси одлуке, истрајава у ономе што је
започео и спреман је да преузима одговорност за своје поступке;
 Показује способност тимског рада и сарадње, емпатије и толеранције на
различите приступе у мишљењу и кративном изражавању других;
 Развија свест о сопственом бићу, потребама и могућностима
задовољавања тих потреба кроз креативан рад;
 Развија способност и потребу уношења квалитативних промена у своје
природно и друштвено окружење путем стваралаштва;
 Развија способност саморегулације и иницијативе, доследност и
истрајност у раду и хуманистички однос према животу и људима;
 Стечена знања, вештине, ставове и способности примењује у
свакодневном животу, као и у даљем стручном усавршавању и
професионалном развоју.
 Ликовно–обликовни развој
 Развија индивидуални израз, методе и личну поетику у
кретивном раду
 Уочава специфичности различитих уметничких
дисциплина (визуелне, аудитивне, кинетичке...) као и
њихове заједничке одлике и повезаност
 Самостално или у тиму истражује технике, процедуре и
изражајне могућности у дводимензионалним,
тродимензионалним и новим медијима
 Развој комуникације и стваралаштва

 Развија способност ликовног изражавања идеја, односа према свету,

другим људима и себи, уз извесну прераду и уопштавање ових
односа;
 Примењује различите медије и технике, као и савремена средства
(ИКТ) у комуникацији и креативном раду;
 Повезује знања из уметничког наслеђа, теорије уметности и медија
са њиховом применом кроз самостално ликовно изражавање и
стварање;
 Истражује, експериментише и комуницира идејама и значењима
примењујући различите методе и изражајна средства у креативном
раду без страха од грешке;
 Самостално или у тиму истражује, проналази и систематизује
информације из различитих извора;
 Развија стваралаштво као став и особину личности која је
конструктивна, продуктивна и осетљива на људе и ствари око себе.
 Развој креативности

 Развија креативност која се огледа кроз способност

маштања, дивергентног мишљења и креативне продукције;
 Тежи за променама и иновацијама кроз проблем-
истраживачки приступ;
 Развија апстрактно мишљење које примењује у различитим
 Животним ситуацијама које захтевају креативна решења.
  Развој критичког мишљења и естетских критеријума

 Развија способност опажања и доживљавања естетских феномена

у природи, уметности и народној традицији;
 Познаје, разуме, уважава и негује вредности националног и
светског културног наслеђа;
 Разуме и вреднује уметничка дела у контексту времена и културе
у коме су настала;
 Користи контекст културног наслеђа као информације за
сопствено креирање и стварање;
 Развија способност критичког мишљења, рационалног и
разложног просуђивања и изражавања ставова о естеским
феноменима окружењу, уметности, сопственом стваралаштву и
стваралаштву других.
 Компетенције и исходи у ликовном васпитању и
образовању
 Компетентност je обележје појединца које се испољава у изванредном
извршавању пословних задатака и односи се на уочљиве компетентности у
погледу знања и вештина, као и на кључне/основне елементе компетенција,
као што су особине и мотивација
 Европска унија је дефинисала осам кључних компетенција у образовању као
оквир из кога се дефинишу специфичне предметне и међупредметне
компетенције
 комуникација на матерњем језику
 комуникација на страном језику
 математичка
 писменост и основна знања из наука и технологија
 Дигитална компетенција
 учење да се учи
 међуљудска компетенција, предузетништво
 смисао за иницијативу
 културно изражавање
 Веза међупредметних компетенција и
компетенција за предмет ликовна култура

 Наставни процес предмета ликовна култура заснован је

на следећим појмовима:
 Циљ програма
 Садржаји и активности
 Компетенције / компетентност
 Исход
 Ликовна уметност
 Ликовно васпитање и образовање
 Ликовна култура
 ОПШТЕ ПРЕДМЕТНЕ
МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ - ЛИКОВНА
КУЛТУРА
КОМПЕТЕНЦИЈЕ
Компетенција за учење Компетенција за учење
Естетичка компетенција Естетичка компетенција
Комуникација Комуникација
Одговорно учешће у Одговорно учешће у
демократском друштву демократском друштву
Одговоран однос према Одговоран однос према
околини околини
Одговоран однос према Одговоран однос према
здрављу здрављу
Предузимљивост и Предузимљивост и
предузетништво предузетништво
Рада подацима и Рада подацима и
информацијама информацијама
Решавање проблема Решавање проблема
Сарадња Сарадња
Дигитална компетенција
Дигитална компетенција
Коришћена литература

 Филиповић, С. /2017/МЕТОДИКА, Ауторско издање,

Београд.