Универзитет у Бањој Луци

Филозофски факултет
Студијски програм: Предшколско васпитање

Услови за реализацију активности ликовне културе

у дјечјем вртићу
- Семинарски рад -

Ментор: Студенти:
Проф. др Мирослав Дрљача Тамара Вуковић
Милица Звонар
Бојана Шобота

Бања Лука, 2019. године

 САДРЖАЈ

1 УВОД.......................................................................................................................................3

2 УСЛОВИ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ АКТИВНОСТИ ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ У ДЈЕЧЈЕМ

ВРТИЋУ..................................................................................................................................4

2.1 Естетско уређење простора............................................................................................6

2.2 Улога васпитача у креирању подстицајног окружења..............................................10

3 ЗАКЉУЧАК..........................................................................................................................13

4 ЛИТЕРАТУРА......................................................................................................................15

2
1 УВОД

Васпитно-образовни рад у подручју ликовне културе врло је важан у развоју

предшколске дјеце. Васпитачи су креатори, организатори и изводитељи васпитно-
образовног процеса, одговорне особе за постигнућа дјеце у свим развојним подручјима па
тако и у подручју ликовне културе.

Дјечја игра и дјечје ликовно стваралаштво у многим су сегментима међусобно

повезани и у узајамном су односу. Дијете ликовно стваралаштво сматра једним обликом
своје игре. Обоје имају основну сврху упознавања свијета и властите личности, а тако се
остварују многе позитивне промјене у свим подручјима дјечјег развоја - личне
компетенције, самопоуздање, позитивна слика о себи, успјешнија социјализација.
Васпитач усмјерава дјецу на упознавање разних материјала и техника већ од млађих
скупина.

Ликовни пројект у вртићу представља систематизован, креативан начин

осмишљавања дјечјих ликовних активности и игре, кроз које она усавршавају своја знања
и вјештине, стварају нова искуства, уче се сарадњи и рјешавању проблема. Он омогућује
дјетету активно учествовање у процесу учења и спознавања. Како би ликовни пројект
имао што боље резултате, потребно је осмислити окружење богато креативним ликовним
оваспитно-образовним подстицајима. Такође, важно је да васпитачи имају добро
испланиране етапе и циљеве пројекта. Главни циљ ликовних пројеката у вртићу јест развој
ликовно-креативних способности, креативног мишљења, спознавање материјалне и
социјалне околине, те развијање позитивног односа према себи, другима и околини у којој
дијете борави. Важно је подстицати укљученост дјетета у ликовне пројекте, јер се тиме
потиче индивидуалност дјетета, његова самосталност, самосвјесност при рјешавању
проблема у реалном животу, сарадња те друге компетенције.

3
2 УСЛОВИ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ АКТИВНОСТИ ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ
У ДЈЕЧЈЕМ ВРТИЋУ

Ликовни пројект у вртићу је процес састављен од много компоненти те представља

начин рада којима васпитачи могу дјеци омогућити разноврсне спознаје свијета који их
окружује. Да би знали спроводити ликовне пројекте с дјецом на њима примјерен начин,
потребно је познавати темеље ликовне културе, обиљежја ликовних активности с дјецом
те саму улогу васпитача током спровођења ликовних пројеката.

Ликовним пројектима остварују се циљеви ликовне културе, остварују се одређена

ликовно-стручна знања и ликовно-васпитни циљеви. Садржаји ликовних активности у
ликовним пројектима требају бити прилагођени развоју дјеце и њиховим тренутним
способностима и интересима. Ликовну културу и њене све аспекте не треба посматрати
само као стручно ликовно подручје, већ и као васпитно-образовни процес чиме се подиже
култура сваког дјетета, али и васпитача.

Процес реализације ликовног пројекта треба се темељити на подстицању ликовних

способности, али и осталих способности које се развијају током овог процеса. У
предшколском периоду упознавање с ликовним језиком је мање наглашено него у старијој
доби дјеце, али то не значи да је мање важно. Управо супротно, у том периоду постављају
се темељи за разумијевање ликовног језика, за развој дјечјих општих стваралачких
потенцијала те специфичан развој ликовне креативности (оригиналност, изворност,
различитост). Потребно је код дјеце развијати свијест о слободи ликовног изражавања
изван правила, шаблона, клишеја којих је у ликовним активностима у институцијама
раног и предшколског одгоја и образовања још увијек превише.

Услови за реализацију ликовне културе могу се свести на два основна услова:1

1
Herceg, L. V., Rončević, A., Karlavaris, B.: Metodika likovne kulture djece rane i predškolske dobi, Alfa, Zagreb,
2010, str. 51-52.

4
  Духовни услови, ликовна традиција, занимање за ликовне вриједности једне
средине и жеље те средине за потицање креативности и напретка, те

 Нужни материјални услови за ликовну активност.

Ликовна традиција и дневна култура један су од услова реализације ликовне

културе у дјечјем вртићу, јер се уз повољну културну и комуникацијску климу подстиче
стално ликовно освијешћавање дјеце. Квалитетно стимулисање ликовног развоја дјеце
није могуће без добрих ликовних материјала, погодних простора за рад, свјетла, средстава
и помагала, стручних васпитача и сл. То значи да се услови за реализацију ликовне
културе у дјечјем вртићу могу посматрати у макро и мирко контексту. Макро-контекст
односи се на професионалну политику дјечјег вртића, а микро-контест се посматра на
нивоу рада у васпитно-образовним групама.

Материјални услови рада у дјечјим вртићима одређени су Стандардом, те се

објекти дјечјих вртића граде и опремају према том стандарду. Нормативи за изградњу и
опремање простора дјечјих вртића, те закони, подзаконски и технички прописи у грађењу
и другим подручјима, важни су за услове рада и боравка свих субјеката у просторима
дјечјег вртића. Зграда дјечјег вртића треба осигурати педагошку-естетску подстицајну
средину за васпитање и образовање предшколске дјеце и задовољити све хигијенско-
техничке захтјеве, основна еколошка и естетска мјерила. Опрема простора мора
одговарати његовој намјени. Потребно је осмислити простор и осигурати опрему
прилагођену дјечјим развојним потребама за читање сликовница, музичке и ликовне
активности, истраживачке активности, драмско-породичне игре, игре коцкама,
манипулативне игре и сл. Опрема и намјештај дјечјег вртића морају бити функционални,
преносиви, стабилни, од квалитетног материјала, лако одрживог, постојаних боја,
естетског изгледа и примјерени дјечјој доби. Дидактичка средства и помагала морају
задовољити све задатке који се остварују у дјечјем вртићу. Главна мјерила за набавку
дидактичког материјала су: развојна примјереност, трајност, лакоћа употребе,
привлачност и слично. За дјецу с посебним васпитно-образовним потребама (дјеца са

5
тешкоћама, надарена дјеца, те дјеца са здравственим потребама) у посебним програмима
осигурава се и одговарајућа опрема.

2.1 Естетско уређење простора

Естетско васпитање дјеце предшколског узраста није неко посебно подручје рада,
већ је оно задатак свих васпитно-образовних области, односно она је њихова битна
компонента. Окружење укључује све у вртићу и око њега. Зидови, подови, облик и
величина собе дневног боравка, дјечје игралиште, намјештај, материјали, опрема и
играчке, све то утиче на предшколско искуство дјетета. Лијепе и угодне собе дневног
боравка помажу дјеци и васпитачима да се добро осјећају. Унутрашње и вањско уређење
вртића мора бити сврсисходно и пажљиво испланирано.2

Окружење вртића главни је извор учења дјеце. Квалитетно и подстицајно

окружење садржи висок образовни потенцијал с обзиром на то да дјеца уче активно
(истражујући, чинећи) те сарађујући с другом дјецом и одраслима. Богатство и
промишљеност избора матријала дјецу потичу на откривање и рјешавање проблема с
којим се сусрећу. Такво им окружење омогућује постављање хипотеза, истраживање,
експериментисање и конструисање знања и разумијевања. Разноврсност, разноликост и
стална доступност материјала требају промовисати независност и аутономију учења дјеце,
а сдржајно богатство материјала дјеци раличитих интереса и различитих развојних
способности омогућити различите изборе.3

Просторна организација битно одређује и квалитету социјалних интеракција дјеце

међусобно, као и дјеце са васпитачем. Због тога организација простора вртића треба бити
2
Košutić, B.: Estetsko uređenje prostora u Montessori pedagogiji - diplomski rad, Učiteljski fakultet Sveučilišta u
Zagrebu, Zagreb, 2018, str. 7.
3
Ibid.

6
усмјерена промовисању сусрета, комуникације и интеракција дјеце. Она такође треба
омогућавати слободно кретање, које је дјеци ране доби својствено. Просторно окружење
вртића треба бити угодно и што више личити породичном дому, јер дјеца у њему проводе
велики дио свог дјетињства. Због тога и многих других разлога окружење уз вртићу треба
бити угодно те дјетету слати поруку добродошлице. То се међу осталим може постићи
опремањем вртића по мејри породице, у којој свако може пронаћи мирно, удобно и
сигурно мјесто за одмор, опуштање, разоноду и дружење.

Окружење вртића дјетету треба омогућити и задовољење потребе за приватношћу.

Оно понекад има потребу за одвајањем од осталих, за краткотрајним осамљивањем у
својој „приватној ниши“. Окружење вртића одржава и промовише вриједности на којима
се темељи цјелокупна васпитно-образовна пракса вртића. Организација простора
својеврсно је огледало начина на који васпитачи партиципирају дјецу, односно нивое на
којој их разумију и уважавају.4

Васпитачи, али и сви остали који су укључени у васпитно-образовни процес

требају имати на уму да: окружење најснажније одређује квалитету искустава дјеце ране
доби, а тиме и квалитету њихова учења. Управо теорија конструктивизма, чији је
утемељивач швицарски психолог Жан Пијаже, говори о важности окружења и материјала
помоћу којих дијете изграђује нова знања или надограђује постојећа.5

Сам вртић са уређеном околином, својом уредношћу и складом већ на први утисак
треба да дјелује на буђење естетских осјећања. Чистоћа и уређеност, које у себи носе
естетску вриједност, веома су значајне. Затим, ту су и одрасли који својим понашањем
треба да дјелују на дијете тако што ће развијати његов смисао за трајно усвајање активног,
културног естетског односа према људима и стварима. Уређен простор обезбјеђује
пријатну атмосферу и доприноси складном одвијању свих дјечјих активности.

Сваки простор у коме бораве дјеца треба да задовољи три компоненте:

 функционалност,

4
Slunjski, E.: Dječji vrtić zajednica koja uči, Spektаr Media, Zagreb, 2008, str. 21-25.
5
Košutić, B.: op. cit., стр. 8.

7
  педагошку оправданост и

 естетску вриједност.

Под функционалношћу простора подразумијева се то да сваки појединачни простор

одговара својој намјени: ходници треба да служе за добру комуникацију, радна соба за
игру и рад, санитарни чвор за обављање хигијенских потреба, кухиња и трпезарија за
припремање и узимање хране и сл. Овим компонентама треба још додати и здравствени-
хигијенске захтјеве, рационалност опреме и трајност материјала.

Под педагошком компонентом подразумијева се одговарајући простор који

омогућава добро обављање свих активности неопходних дјеци одређеног узраста. То
знали да треба да обезбиједи довољно простора за слободно дјечје кретање, игре и рад са
адекватном опремом.

Најзад, простор треба да је естетски уређен. То подразумијева органску синтезу

функционалног, естетског и педагошког, а не само додавање украсних детаља. Естетске
компоненте су визуелне природе, оне обухватају облике и боје у одређеном простору и
однос празнина и површина, тј. просторни размјештај. У том погледу подједанк значај
имају спољни простор (прилаз згради, двориште за игру, врт) и сама зграда са
унутрашњим простором.

У улазном холу неопходно је да се стави, као обиљежје вртића, неки визуелни знак,
затим пано за обавјештења родитељима, пано за излагање дјечјих ликовних радова,
свијеће и друго. Визуелни знаци и слике на зидовима треба да су постављени у висини
дјечјих очију како би их дјеца могла видјети. У ствари, све пропорције се прилагођавају
дјечјем узрасту, а простори се конципирају тако да буду као топли дом у коме ће дијетету
бити пријатно и гдје неће осјећати страх и ограничења.

Зеленило, фолклорни предмети завичаја, разни симболи - све то треба да је

ненаметљиво, да дјелује као украс , те не смије да буде нападно и да оптерећује простор.
Зеленило не треба да буде размјештено свуда, већ у мањим зонама, да би се послије тих
зона око полако окретало мирним површинама простора. Такође је потребно одмјерити
колико елемената домаће атмосфере треба унијети у простор који има ипак другачију

8
улогу од соба у кругу породице. Та мјера се мора наћи јер је у томе и разлика између
вртића и собе у породичном дому.

Ликовна умјетничка дјела подижу квалитет простора. Добро одабрана дјела се

постављају углавном у заједничким просторијама, гдје долазе сва дјеца. Дјечји ликовни
радови најљепши су украс просторија. Њих треба поставити на паное за излагање, послије
ликовних активности. На овим паноима могу се изложити и лијепи примјерци лишћа,
цвијећа и разних предмета које дјеца донесу у вртић, посебни лијепо фолклорни
примјерци - тканине, појасеви и сл.

Основни подстицај за уређивање простора је сопствена жеља и идеја да се он

уреди. Разумије се да мала дјеца немају ни јасне идеје нити одређене жеље, али је задатак
васпитача управо у томе да од најранијег дјетињства уводи дјецу у ову проблематику и да
их укључује у разговоре о уређивању, као и само уређивање. То ће ојачати њихову свијест
о потреби уређивања а постепено развијати и критерије о томе шта је погодно,
функционално и складно. Прије сваке такве активности треба водити разговоре са дјецом,
а затим закључити шта би ваљало урадити. Предвиђени радови се обављају у оном обиму
који одговара дјеци.

Естетско уређење вртића може бити и неуспјешно. Тако на примјер, може се

догодити да васпитачи уложе много труда у уређење простора а да оно ипак не
задовољава. Узрок томе може бити неодмјереност, претјераност, која не уважава склад,
ред и мјеру, али то може бити и посљедица мање вриједних естетских садржаја. Ако, на
примјер, одаберемо недовољно вриједна умјетничка дјела, поготово оригинале који немају
умјетничку вриједност, или ако користимо прецртане и деформисане јунаке из стрипова и
лоших сликовница, онда такви елементи дјелују погрешно, развијају наклоност ка
допадљивости, сладуњавости, непотребном украшавању, прихватању већ шаблонизираних
ликовних рјешења, тако да и дјеца имитирају такве узоре. На тај начин се погрешно
усмјерава њихов естетски развој.

Сваки естетски обликован простор треба да буде јединствен, цјеловит и

кохерентан. Ако је зграда вртића стара, онда и естетски елементи треба да се заснивају на

9
ранијим ликовним облицима и стилу. На примјер, за старе зграде могу се користити
фолклорни украси и предмети, за стилске зграде - предмети и намјештај из грађанских
ентеријера крајем прошлог вијека и сл. Ако је зграда нова, савремена, за њу се користе
савремени ликовни облици, чисте боје, равномјерно смјењивање тамних и свијетлих
површина.

2.2 Улога васпитача у креирању подстицајног окружења

Од васпитача се очекује да прикупља, израђује и одржава средства за рад с дјецом

те води бригу о естетском и функционалном уређењу простора за извођење ликовних
пројеката. Уз то, потребно је да води бригу да израђена средства и простор задовољавају
свакодневне потребе дјеце и подстичу развојне задатке и развој у складу с могућностима
дјеце. За вријеме спровођења пројеката важно је да васпитач документује дјецу, њихов
рад, поступке, реакције, изјаве, теорије и слично. На тај начин уочава смјер развоја
активности у пројекту, да ли је интерес дјеце остао исти или се промијенио, што је
потребно за даљни развој пројекта (која средства, материјали, особе и друго), али исто
тако увиђа у којим подручјима се сам васпитач треба развијати. Што се тиче набавке
додатних средстава, важно је да васпитач блиско сарађује с родитељима, стручњацима,
стручним тимом како би осигурао додатне материјале за своје пројекте. 6 На васпитачу је
одговорност да омогућу дјетету богато и инспиративно окружење, да подстиче, посматра
и вреднује дјететову емоционалну уроњеност и заинтересираност док ствара и изражава
осјећај чуђења с којим пролази кроз своја открића.7

6
Herceg, L. V., Rončević, A., Karlavaris, B.: op. cit.
7
Malaguzzi, L.: History, Ideas, and Basic Philosophy – An Interview with Lella Gandini. U. Edwards, C. P.,
Gandini, L., Foreman, G. (Ur.), The Hundered Languages of Children – The Reggio Emilia Approach, Advanced
reflections (49 - 97), Ablex Publishing Corporation, London, 1997.

10
 Васпитач приликом учестововања у пројектима проживљава естетски доживљај на
начин да запажа вањске, видљиве особине ликовног дјела, али естетски доживљај зависи и
од способности за естетским доживљајем, односно о укључености креативних
способности васпитача. То значи да васпитач треба знати посматрати ликовна дјела,
активирати психолошких особина уживљавања у бити ликовног израза. Сваки ликовни
пројект садржи много слојева и садржава бројне поруке, стога васпитач треба стећи бројно
искуство и богате спознаје како би и његов суд о ликовним дјелима био потпунији и
прецизнији.

Самим процјењивањем ликовних пројеката од стране васпитача, дјеца дјелимично

започињу уочавати стваралачке разлике и различита постигнућа. На тај начин развија се
општи потенцијал дјетета и уводи га се у саму бити ликовног феномена. Васпитач треба
посветити пажњу да одабрана ликовна дјела представљају и културну баштину околине у
којој дјеца живе и у којој се вртић налази. Стога неки умјетнички подстицаји које
васпитач планира користити у раду с дјецом требају бити дио културне баштине, а њеним
проучавањем дјеци се нуди могућност да развију своје способности повезане с гледањем,
мишљењем, слушањем, реаговањем и изражавањем. Улога васпитача јесте подржати
развој тих способности код дјеце путем примјерених дјела културне баштине која ће дјеца
доживљавати, истраживати и изражавати. Представљање културне баштине дјеци,
охрабривање дјеце да кажу свој први доживљај о некој баштини, усмјеравање пажње на
уочавање детаља, започињање расправе о садржајима културне баштине те подстицање
ликовних активности на такву тематику битна су претпоставка за подстицање дјечје
креативности баштинским садржајима.8
Предност васпитача у спровођењу ликовних пројеката јест та што познаје свако
индивидуално дијете, познаје њихове способности и наклоности, њихове слабе и јаке
стране те може лако препознати интерес дјеце за одређеним подручјем које ће
представљати бит ликовног пројекта. На тај начин дјеца ће се својевољно укључивати у
пројект и бити продуктивни, јер тај садржај одговара њиховим интересима,

8
Kuščević, D.: Kulturna baština – poticatelj dječjeg razvoja (likovni aspekt), Filozofski fakultet, Split, 2015.

11
способностима, спознајама. Кроз сарадњу дјеца усвајају и истражују нове спознаје и
стварају нове теорије о свијету који их окружује.9
Родитељи представљају примарне одгајиваче дјеце те они за васпитача
представљају богат извор информација. Васпитачи у њима могу видјети сараднике током
спровођења неког пројеката. Будући да је сваки родитељ јединствена особа и има своје
интересе и занимања, васпитач у њима може видјети извор помоћи, на примјер, око
прикупљања материјала, средстава и помагала који ће осигурати финансијску, економску
потпору с циљем реализације ликовног пројекта. Исто тако, родитељи могу износити своје
приједлоге и идеје васпитачи за ликовни развој дјеце.10
Осим васпитача, и родитељи могу профитирати од обостране сарадње, тако што
васпитач може најбоље савјетовати родитеља како уредити дјечју собу, које материјале
осигурати дјетету за пружање потпоре дјететовом ликовном развоју, које луткарске,
позоришне представе погледати с дјететом, односно које активности проводити с дјететом
у слободно вријеме. Васпитач, такође може савјетовати родитеље у контексту ликовно-
естетских значаја ликовних дјела те им појаснити разлику између оних умјетнички
вриједних и невриједних (кича).

9
Matasić, D.: Likovni projekt u radu s djecom predškolske dobi - završni rad, Učiteljski fakultet Sveučilišta u Rijeci,
Rijeka, 2018, str. 17.
10
Herceg, L. V., Rončević, A., Karlavaris, B.: op. cit.

12
3 ЗАКЉУЧАК

Свијет дјечјег ликовног стваралаштва је неочекиваног и непредвидивог карактера.

Начин на који дјеца стварају одликује свјежином и аутентичношћу те врло често
надмашује сва очекивања одраслих. У спровођењу ликовних активности с дјецом нема
мјеста правилима, законитостима и критикама, јер се њима гаси креативност, слобода,
самопоуздање и радозналост.

Већ у ранијим стадијумима дјетињства важно је ликовно оспособљавање, ради

боље и веће ликовне сензибилности и могућности ликовног читања те разумијевања
умјетничких дјела. Ликовна умјетност и култура важна је у васпитно-образовном раду
ради многостраног развоја дјеце.

Дијете цртежом приказује шта га занима и узбуђује, чиме задовољава своју

унутрашњу потребу за изражавањем. Ликовни развој дјетета зависи од његових

13
потенцијалних могућности, а битни чиниоци бољег ликовног развоја су одговарајућа
средина и васпитач. Васпитач мора познавати дјечји општи и ликовни развој, посебно
старосне и индивидуалне развојне карактеристике дјеце, садржајима и методама треба
поштовати слијед развојних фаза ликовног изражавања дјеце, те оне морају бити
примјерене дјететовој доби и његовим развојним могућностима. Ликовним васпитањем
код дјеце се развијају важни аспекти - емоције, визуално и вербално памћење, креативно
мишљење, поређења и анализе, ликовне способности, развој властите личности, итд.
Дјеци треба понудити богате подстицаје који ће код њих побудити идеје или осјећаје.
Један такав потицај је и проматрање умјетничког дјела. Проматрањем и разговором о
умјетничком дјелу дјеца усвајају ликовне вриједности, развијају способност перципирања
и препознавања основних ликовних појмова и постају свјесни доживљаја које побуђује
умјетничко дјело.

Рад на естетском уређењу вртића постаје питање већег ангажовања више личности,
највоље цијелог колектива, од управника, васпитача, дјеце, до техничког особља.
Повремени договори о овом питању су неопходни. Свакако да се овом приликом не могу
обухватити сви приједлози нити дати конкретне идеје. Успјех зависи од многих фактора,
али велика одговорност за естетско уређење је на самом васпитачу. Он може уз мало воље
и мало средстава да учини много. Када се уђе у вртић, види се и осјети оно што су људи,
који у њему раде, створили, те је стога управо вртић њихова слика.

Важно је водити рачуна да се приликом осмишљавања и спровођења у вртићу

ликовних пројеката води брига о очувању здравља дјетета, развија позитивна слика о себи,
позитиван однос према ликовном раду, развијају социјалне интеракције у активностима,
развија слобода изражавања, радозналости и креативности, али и да дјеца задржавају
отвореност према средини и околини у којој одрастају. Управо такав слободан приступ,
флексибилност и позитивност зависе од стручне оспособљености васпитача, али и од
организације вртића.

14
4 ЛИТЕРАТУРА

1. Košutić, B.: Estetsko uređenje prostora u Montessori pedagogiji - diplomski rad,

Učiteljski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Zagreb, 2018.

2. Kuščević, D.: Kulturna baština – poticatelj dječjeg razvoja (likovni aspekt), Filozofski
fakultet, Split, 2015.

3. Malaguzzi, L.: History, Ideas, and Basic Philosophy – An Interview with Lella Gandini.
U. Edwards, C. P., Gandini, L., Foreman, G. (Ur.), The Hundered Languages of Children
– The Reggio Emilia Approach, Advanced reflections (49 - 97), Ablex Publishing
Corporation, London, 1997.

15
4. Matasić, D.: Likovni projekt u radu s djecom predškolske dobi - završni rad, Učiteljski
fakultet Sveučilišta u Rijeci, Rijeka, 2018.

5. Slunjski, E.: Dječji vrtić zajednica koja uči, Spektаr Media, Zagreb, 2008.

6. Herceg, L. V., Rončević, A., Karlavaris, B.: Metodika likovne kulture djece rane i
predškolske dobi, Alfa, Zagreb, 2010.

16