Образац бр.

11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
Број
Дана год.
Косовска Митровица

Катедри за: ________Педагогију_____________________________________

Захтев примио секретар Катедре: _____________________________________________

(потпис)

У ПРИЛОГУ ВАМ СЕ ДОСТАВЉА ДОКУМЕНТАЦИЈА НА ОСНОВУ КОЈЕ ЈЕ

ПОТРЕБНО ОДОБРИТИ ТЕМУ МАСТЕР РАДА, ОДРЕДИТИ ЧЛАНОВЕ КОМИСИЈЕ И
МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ И ОДБРАНУ МАСТЕР РАДА .

Студент : Јелена Цветковић

Студијски програм: Педагогија

Број индекса: 173/19

Адреса сталног боравка: Горњи Ступањ

Број телефона: 064 0027975

e-mail адреса: jelenacvetkovic1996al@gmail.com

Компетенције наставника основне школе у раду са даровитим

ученицима
Предлог теме мастер рада:

Назив наставног предмета:

Педагошки рад са ученицима са посебним потребама

Потпис студента: Потпис ментора:

* захтев урадити у три примерка на рачунару. Након потписа ментора један захтев задржава
студент, други секретар Катедре, трећи захтев који се заводи, студент предаје Архиви (канцеларија
број 110)
1. Предлог назива теме мастер рада:
Компетенције наставника основне школе у раду са даровитим ученицима

2. Научна област, ужа научна област, дисциплина којој припада тема:

Педагошке науке, педагогија, школска педагогија

3. Образложење теме мастер рада ( до три странице куцаног текста):

Даровитост као не ретка појава важна је како за даровитог појединца, тако
и за читаво његово окружење. Од давнина датирају мишљење и став да су
даровити друштвена драгоценост, урођена, наследна предиспозиција која се
мења, напредује и развија само у повољним околностима. "Даровита и
талентована деца се препознају по стручним квалификацијама и на основу
способности високих перформанси“ (Гојков, 2008:47). Даровита деца брзо
превазилазе препреке, нарочито ако су њихове способности уочене и неговане
на време. Интелектуално сазревање (верује се да момци спорије сазревају од
девојака у финим моторичким способностима) не оставља простора за
полемисање, те је искуство нужно када је реч о процени интелектуалних
способности. Када је реч о етикетирању даровитих ученика, свако има право и
потребу да зна шта тачно није у реду и прихвати своје потешкоће. Имајући
етикету, они имају могућност да траже информације о стратегијама којима
могу смањити, унапредити своје потешкоће и превазићи их. "Даровити и
талентовани су они који су идентификовани од стране професионално
квалификованих лица на основу изванредних способности које воде високим
перформансама" (Гојков, 2008:63). Даровито дете воли да дискутује, да
поставља питања, тежи за идентификацијом и развојем идеја, способно је да
брзо схвата процесе, рано показује способности у музици, уметности, драми и
плесу, осетљиво је, показује упорност и ентузијазам за оно што га интересује,
има способност уживљавања – емпатију. Неки даровити су само изнад
просечни у односу на примењене критеријуме, други су необични и изузетно
ретки; једни су талентовани само у једној области, други су посебно и
практично способни у било којој: један број талентованих располаже
изузетним способностима и могућностима, али су релативно слабо
мотивисани за развој одређених потенцијала, док су други високо
талентовани, али и високо мотивисани.
"Неки даровити манифестују необичне потенцијале на раном узрасту, док се
код других то показује и остварује много касније. Осим тога, постоје и
културне разлике у томе које се делатности цене и вреднују па, према томе, и
које од њих ће бити више и брижљивије подстицане, развијане и неговане.
Према томе, било који посебан таленат ће се развијати или бити пригушиван у
оноликој мери колико им и како услови дате средине то омогућавају"
(Ђорђевић, 2008:74). Да би идентификација даровите деце и младих била што
успешнија, неопходна је сарадња родитеља са школом, наставницима,
педагошко-психолошком службом, саветовалиштима и сл., посебно у
случајевима када се деца не уклапају у очекивања која родитељи сматрају
„нормалним“, што их чини забринутим, зато што је дете „другачије“, што
може да постане друштвено изоловано (усамљено), као и када родитељи не
могу да пруже емоционалну подршку која је потребна оваквом детету или
нису у стању да му обезбеде и пруже одговарајућу интелектуалну или
васпитну подршку и стимулацију. "Даровити појединци се међусобно
разликују па због тога треба да се разликује и начин рада са њима. То не значи
да тај рад треба да се разликује само због тога што су даровити дручији од
осталих, већ он треба да се разликује и према врстама њихове даровитости. У
раду са даровитима, наставник има могућност избора у погледу садржаја,
предмета и врсте активности. Он са даровитим ученицима може да ради на
три начина: индивидуално, групно, у паровима" (Мијатовић, 2019:96).
Наставник у раду са даровитима, мора да напусти улогу предавача и постане
особа која активира, мотивише, саветује, посредује између ученика и
различитих извора знања. Он је тај, који упућује ученике у различите технике
учења и вежбања и организује рад. Он мора да изгради пријатељски однос са
ученицима, како би задобио њихово поверење. Такође, он треба да разуме да
сваки ученик има свој темпо учења, стил учења и вежбања, као и своја
интересовања и потребе. Наставник треба да тежи томе да комбинује
даровитост ученика са његовим стилом учења. Своје активности он мора
усмерити на конкретног ученика, а тек касније на програмске садржаје који су
предмет заједничке активности. "Наставна атмосфера у раду са даровитим
ученицима, мора бити двосмерна, никако једносмерна. Наставник треба да
буде сарадник који подстиче двосмерну комуникацију међу ученицима и њега
самог. Даровити ученици треба да осете задвољство у раду и вежбању, да
постављају циљеве који су им доступни и да се радују када ти циљеви буду
остварени. Радост због оствареног циља могла би бити и најважнији
мотивациони фактор за надарене ученике. Задатак наставника јесте да
ученицима пружи што више прилика за активности у којима су деца
даровита" (Мијатовић, 2005:103). У раду са даровитим ученицима, пожељно је
да наставници увек имају припремљене додатне задатке за ученике,
интересантне ребусе, песме, цртеже или слике што би могло да заинтересује
ове ученике. Додатне задатке, даровити решавају индивидуално и то након
завршетка заједничких задатака. За утврђивање стваралачке способности,
наставници често користе разне тестове, писмене и школске задатке.
Неопходно је да наставник увек проналази нове области проучавања, да
изаберу теме који би заинтересовале ученике.
Улога наставника је веома значајна зато што могу компетентно и
правовремено реаговати и створити повољне услове за оптималан развој
потенцијално надарених ученика (препознавање даровитих у разреду
најчешће по томе што брзо и лако уче, имају богат речник, добро и развијено
памћење, лако решавају сложене задатке, радознали су, воле да истражују и
сл.). Дешава се да учитељи и погреше у идентификацији даровитих ученика.
То може бити последица различитог дефинисања и поимања даровитости
(препознавање искључиво кроз интелектуалне способности и школски успех,
занемаривање других особина и способности...). Дакле, битни аспекти којима
 наставници стварају погодну климу за развој даровитости и креативности су:
улога учитеља као узора; охрабривање ученика да постављају питања; давање
дозволе да се погреши; разумно ризиковање; избор задатака који
дозвољавају/развијају креативност и даровитост; постављање ученика у
ситуације да активно дефинишу и редефинишу неки проблем; могућност
избора; обезбеђивање довољно времена за рад; охрабривање толерантности на
нејасноће, двосмисленост и сл. "Наставници у свом свакодневном раду могу
да провере да ли су створили средину за учење примерену образовним
потребама креативних и интелектуално даровитих ученика одређеним
инструментима. Тако, нпр., постоје „чек листе“ као ослонци за процену
квалитета креиране средине, настале као резултат повезивања сазнања о
карактеристикама и образовним потребама креативних и даровитих ученика"
(Јеремић, 2001:58). Савремене педагошке концепције наглашавају потребу за
субјекатским положајем ученика, њихово ,,активизирање”. Значајно је да
даровити ученици имају више прилика за властиту акцију, и ако је она
сложенијег карактера, више ће бити мотивисани. Зато се кроз наставни процес
морају ангажовати сложеније способности и вештине даровитих ученика, али
сложенији и квалитетнији морају бити и критеријуми вредновања исхода. То
ће стварати већу могућност за подстицање унутрашње мотивације код
ученика, која је основ за подстицање и развијање креативног потенцијала
личности. Мериловеродостојности ученичких одговора треба да представља
не само одређен фонд знања, него развијен критички однос према наученом.
Двосмерна комуникација у настави и учењу сматра се оптималном
комуникацијом. Даровитим ученицима је потребан учитељ који је спреман да
их слуша, исто колико је спреман да прича. Двосмерна комуникација, такође,
подразумева индивидуализовану наставу јер постоје велике разлике у
способностима, склоностима, знању даровитих ученика, па сваки од њих учи
својим темпом, схвата садржаје на специфичан начин и практично их
примењује другачије од других. Наставници такође морају бити свесни да је
један од услова развоја даровитости ученика савремено организована школа у
којој преовлађују форме активне наставе, тј. наставе у којој је један од
примарних задатака конструкција знања, а не њихова трансмисија. Нагласак
треба померити са усвајања знања на подстицање самосталног, стваралачког
рада ученика. Треба развијати активан однос према учењу, али и критички
однос према ономе што се учи.

4. Циљ истраживања са нагласком на резултате који се очекују:

Циљ истраживања је да се утврде компетенције наставника основних
школа у раду са даровитим ученицима на основу испитивања сазнања,
искуства и ставова наставника.

5. Методологија рада (методе истраживања, опис узорка и др.):

У овом истраживању у теоријуском приступу користиће се аналитичко-историјска
метода, а дескриптивна метода у интерпретацији и анализи резултата. Узорак испитаника
чине наставници пет основних школа и то: ОШ "Иво Лола Рибар" и "Аца Алексић" у
Александровцу, ОШ "Јован Јовановић Змају" у Брусу и ОШ "Драгомир Марковић" као и
ОШ "Нада Поповић" у Крушевцу. Анкета је спроведена у другој половини месеца
септембра, 2020. године. Овим истраживањем обухваћено је укупно 100 наставника.
На овакво истраживање одлучили смо се како би истражили постоји ли разлика у ставовима
и мишљењима наставника где је одрађено испитивање. Инструменти коришћени за потребе
овог истраживања је Ликертова скала скала од пет ступњева, редом се односи на:
1. Потпуно се слажем
2. Углавном се слажем
3. Неодлучан сам
4. Углавном се не слажем
5. Уопште се не слажем

Добијени подаци су табеларно и графичко представљањи и статистички обрађени а

резултати су прказани у процентном износу (%).

6. Преглед владајућих ставова и схватања у литератури у подручју истраживања

са наводом литературе која је консултована:

Досадашња истраживања које је спровео Максић (1993:118) говоре о томе "да

наставници су сами дали предлоге на који начин треба да се спроводи рад са
даровитим ученицима и то су: 1. Флексибилна организација наставе у школи,
2. Постојање изборних предмета за даровите, 3. Могућност да се у припреми и
раду са даровитим ученицима ангажују наставници исте групе предмета".
Наставна атмосфера у раду са даровитим ученицима, мора бити двосмерна,
никако једносмерна. Наставник треба да буде сарадник који подстиче
двосмерну комуникацију међу ученицима и њега самог. Даровити ученици
треба да осете задвољство у раду и вежбању, да постављају циљеве који су им
доступни и да се радују када ти циљеви буду остварени. Истраживање које је
спровео Томас Армстронг (1998:92) говоре о томе "да је неопходно да
наставници створе повољну климу у разреду, а то подразумева: Слободу избора
- Није пожељно да се деци намеће на који начин ће да мисле и уче, већ их треба
пустити да сами трагају за својим знањем. Отворено истраживање - Као што је
веома значајно да даровити у настави имају слободу избора, тако је веома битно
да се зна да их наставници не смеју приморавати да нужно морају да постигну
крајњу тачку или одговор у наставном процесу. Слободу доношења одлука -
Наставник треба да се побрине да у учионици влада позитивна клима, што
значи да не сме да буде превише критична и осуђујућа. Награђивање сваког
ученичког искуства - Поштовање свачијих идеја, искустава, истраживања и
креативних напора, без обзира да ли се оно уклапа у идеје и мишљења
наставника и других ученика. Ученикове идеје се поштују, слушају и
уважавају. Веру да су сви ученици способни - Наставник треба да размишља у
правцу да су сви ученици способни за нешто и да имају неку од способности.
Још једно истраживање које су обавили релативно скоро били су и аутори
Стипић и Лунгулов (2012:156) који су изнели чињенице да би наставник био
стручан у раду са даровитим ученицима, он мора да упозна све компоненте које
прате рад са њима, а као компоненте су навели следеће:

"1. Квалитетан садржај - Садржај није само проширено градиво, већ одмерени
и научно структуирани материјали који имају потребан повишен ниво и који су
усмерени на усвајање неопходних знања. 2. Исправан педагошки приступ -
Неопходан је јер би свака интерпретација била негација рада са даровитима.
Рад са даровитима је процес у којем и ученици утичу на своје наставнике.
3. Способност наставника - Наставник је тај који планира и програмира рад,
припрема материјал за рад, литературу, организује наставу, идентификује
даровите које мотивише и води. 4. Добра комуникација вештина - Савремена
комуникацијска средства, као што је интернет, је вид помоћи у оспособљавању
даровитих за квалитетно комуницирање. 5. Вештине учења и радне навике -
Ово је један од битних фактора у раду са даровитим ученицима. Није довољно
да даровити имају само велики интелектуални потенцијал већ и одговарајуће
радне способности. 6. Индивидуалне разлике између даровитих ученика -
Наставник треба да буде свестан тих разлика и да их на одговарајући начин
подстиче. 7. Подстицање креативности - Даровити морају бити подстицани да
износе оригинална решења, идеје, истражују и експериментишу. 8. Помоћна
средства за учење - Средства су радни материјали, часописи, литература и
компјутери. У ову групу спадају штампа, телевизија, радио, аудиовизуелна и
комуникацијска средства. 9. Планирање, развој и добра координација - Програм
рада са даровитима мора бити развојни у правцу отривања потенцијала
даровитих. 10. Процена реализације конституисаног плана - Методе праћења
морају бити разноврсне јер то води бржем напретку ученика. 11. Брига за
ученике - Наставници су ти који морају да брину о појединачним потребама и
проблемима даровитих. 12. Мобилност и флексибилност програма - Све одлуке
у оквиру датог програма треба доносити пажљиво, уз одређене консултације
наставног кадра, педагошко- психолошке службе и родитеља. 13. Статус
програма - Успех програма је битан и за ученике и за наставнике и због тога им
је потребно пружити шансу да се докажу у ваннаставним активностима".
Наставник мора бити комплетна личност" (Стипић, Лунгулов, 2012:156).
Карактеристике доброг наставника су: да има стручни ауторитет у својој
области, да је признати стручњак за своју научну и наставну област, да је то
особа која има сталну потребу за учењем, да је он емоционално зрела и здрава
комуникативна особа, искрен, толерантан, да је познавалац општих
карактеристика даровитих, познавалац метода идентификације даровитих, да је
спретан у активирању и мотивисању даровитих, да је особа која има
разумевање за социјалне, емоционалне и сазнајне потребе младих, да је добар
познавалац свих организационих облика рада са даровитима, добар моделатор
атмосфере у групи даровитих, енергична и витална особа и човек који
размишља о унапређивању рада са даровитима. Наравно, ово не значи да један
наставник треба да поседује све ове карактеристике, али представља листу која
пројектује лик идеалног наставника за рад са даровитима. Наставници који
поседују већину ових карактеристика су веома ретки.

Истраживање које је спровео Стојаковић говори о томе да "даровити

ученици не показују неке посебне карактеристике личности у раним периодима
живота који их битније разликују од вршњака а ти отежава њихову
идентификацију. Осим тога, методолошку тешкоћу представља и чињеница да
се сложеност феномена даровитости огледа у испреплетености природних и
стечених способности, њиховој скривености, асинхроности развоја итд.. До
сада се за идентификовање даровитих највише користило посматрање и
номинација од стране наставника, али већина стручњака најпоузданијим
сматрају резултате на индивидуалним тестовима интелигенције"
(Стојаковић, 2000:201). Досадашња истраживања које је спровео Половина
казују нам чињеница да "контекст развоја сваког даровитог појединца није лако
докучити због бројних срединских фактора који утичу на успешност. Снажни
су, најпре, утицаји породице (ту су значајни образовни и културно-педагошки
ниво, васпитни приступ родитеља и др.). Даље, значајни су напори учитеља у
школама (до изражаја долазе њихове личне карактеристике, стручни квалитети,
капацитет за успостављање односа и др.). Не сме се потценити ни утицај
вршњака (прихватање, односи итд.). Средински фактори су, уједно, и основни
елементи психосоцијалне мреже, тј. система који представља контекст развоја
сваког појединца" (Половина, 2005:114). У истраживањима које је спровео
Ђорђевић стоје подаци да "наставници греше у идентификацији даровитих
ученика,а то може бити последица различитог дефинисања и поимања
даровитости (препознавање искључиво кроз интелектуалне способности и
школски успех, занемаривање других особина и способности...). Такође, школа
и наставници треба да одговоре на потребе даровитих и у погледу начина рада
и односа према њима (брже од других осете наклоност или одбаченост од
стране учитеља и врло су узнемирени када су подређени). Афективни тон који у
школи ствара наставник помоћи ће да ученик изгради поверење у себе и друге,
што је повезано са самопоимањем као темељем изграђивања свих других
особина личности" (Ђорђевић, 1995:98). Гојков, Стурза-Милић, Гојков-Рајић,
Стојановић наводе у истраживањима да "развој психолошких тестова у почетку
имају за циљ да се избегне слабост и субјективност људске процене, те је
намера стога била да се дијагноза одвоји од “дијагностичара”. Уколико је неко
способан, мора му се дати образовање и посао, а најбољи начин за то била би
евалуација његових способности. Они у истраживањима сматрају да се таленат
обавезно имплицира постојањем надпросечних природних способности и нико
не може да буде таленат, а да претходно није надарен" "Гојков, Стурза-Милић,
Гојков-Рајић, Стојановић, 2002:87). У истраживањима које су спровели Гојков и
Стојановић, наведене су чињенице да "даровити појединци се међусобно
разликују па због тога треба да се разликује и начин рада са њима. То не значи
да тај рад треба да се разликује само због тога што су даровити дручији од
осталих, већ он треба да се разликује и према врстама њихове даровитости. У
раду са даровитима, наставник има могућност избора у погледу садржаја,
предмета и врсте активности. Он са даровитим ученицима може да ради на три
начина: индивидуално, групно, у пару" (Гојков, Стојановић, 2016:85).

Милошевић у својим истраживањима наводи да "наставна атмосфера у раду са

даровитим ученицима, мора бити двосмерна, никако једносмерна. Наставник
треба да буде сарадник који подстиче двосмерну комуникацију међу ученицима
и њега самог. Даровити ученици треба да осете задвољство у раду и вежбању,
да постављају циљеве који су им доступни и да се радују када ти циљеви буду
остварени. Радост због оствареног циља могла би бити и најважнији
мотивациони фактор за надарене ученике. Задатак наставника јесте да
ученицима пружи што више прилика за активности у којима су деца даровита"
(Милошевић, 2016:43-52). Максић, Ђуришић-Бојановић у својим
истраживањима истичу да је "веома битно да наставници позитивно утичу на
развој даровитости код ученика и да вербално комуницирају са њима. Стручни
су они наставници који деци служе као узор и модел, који креативно мисле и
понашају се. Такође, стручни су они који храбре своје ученике, дозвољавају им
грешке и подстичу их да преузимају умерени ризик. Даровитим ученицима
наставници који су стручни, пружају прилику да сами дефинишу проблеме које
ће проучавати и награђују њихове идеје" (Максић, Ђуришић-Бојановић,
2005:87).

Литература:

1. Armstrong, T. (1998): Awakening Genius in the Classroom. Alexandria, Virginia

USA: Association for Supervision and Curriculum Develompent.
2. Аџић, Д. (2011). Даровитост и рад с даровитим ученицима. Како теорију
пренијети у праксу, Живот и школа. 25 (1/2005), 171–184.
3. Аврамовић, З. , Вујачић, М. (2009). Однос наставника према даровитим
ученицима. Педагошка стварност. 55 (9–10), 878–889.
4. Гојков, Г. , Стурза-Милић, Н. , Гојков-Рајић, А. , Стојановић, А. (2002): Рана
идентификација даровитости, Вршац: Виша школа за образовање васпитача.
5. Гојков, Г. (2008). Дидактика даровитих, ВШВ, Вршац.
6. Гојков, Г. (2008). Методолошки проблеми истраживања даровитости,
ВШВ, Вршац.
7. Гојков, Г. (2008): Дидактика даровитих, Вршац: Висока школа струковних
студија за образовање васпитача.
8. Гојков, Г. , Стојановић, А. (2016): Природа даровитости и подстицање
даровитости, Београд: Српска академија образовања.
9. Грандић, Р. , Летић, М. (2008): Породица као фактор подстицања
даровитости, Нови Сад: Педагошка стварност.
10. Ђорђевић, Б. (1995): Даровити ученици и (не)успех, Београд: Заједница
учитељских факултета Србије.
11. Ђорђевић, Ј. (2008). Породица као фактор подстицања даровитости,
Београд.

12. Ђорђевић, Ј. , Ђорђевић, Б. (2016): Природа даровитости и подстицање

развоја, Београд: Српска академија образовања.
13. Јеремић, Б. (2011). Даровитост, таленат и креативност- одреднице,
Педагошки факултет, Сомбор.
14. Малушић, С.(2000): Даровити ученици и рад са њима, Београд: ЕМКА
15. Максић, С. (1993): Како препознати даровитог ученика, Београд: Институт
за педагошка истраживања.
16. Максић, С. , Ђуришић-Бојановић, М. (2005): Лиценца за рад наставника са
даровитим ученицима, Вршац: Виша школа за образовање васпитача.
17. Максић, С. (2007): Даровито дете у школи, Београд: Завод за уџбенике.
18. Марковић, Е. (2009): Даровитост и креативност. У: Зборник радова
Учитељског факултета Призрен, 3, 55-61.
19. Мијатовић, М. (2019). Улога и значај наставника у васпитно-образовном
раду са даровитим ученицима, Педагошка стварност, Нови Сад.
20. Милошевић, И. (2016), Однос наставника према музички надареним
ученицима у средњој стручној школи и гимназији. Артефакт, Вол.2 (1), 43-52.
21. Нешовић, С. (2005). Даровити ученици у наставном процесу, Филозофски
факултет, Пале.
22. Николић, М. , Грандић, Р. , Павловић, М. (2017): Компетенције васпитача
за рад са даровитом децом. Иновације у настави, 30 (1), 43-54.
23. Половина, Н. (2005): Системско-конструктивистичка перспектива
психосоцијалног развоја даровите деце, Вршац: Виша школа за образовање
васпитача.
24. Стипић, М. , Лунгулов, Б. (2012): Образовање даровитих у инклузивном
образовању, Нови Сад: Филозофски факултет.
25. Стојаковић, П. (2000): Даровитост и креативност (савремени модели
подстицања и развијања даровитости и креативности), Српско Сарајево:
Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске.
26. Чудина-Обрадовић, М. (1991): Надареност – разумевање, препознавање,
развијање, Загреб: Школска књига.
27. Шефер, Ј. (2005): Креативне активности у тематској настави, Београд:
Институт за педагошка истраживања.
 Потпис студента

______________________________