JU OSNOVNA ŠKOLA „MEŠA SELIMOVIĆ“

JANJA

TEMA ZA STRUČNO USAVRŠAVANJE NASTAVNIKA

KREATIVNOST U NASTAVI MATEMATIKE

Predrag Todić

Bijeljina, maj 2021.

 SADRŽAJ

Uvod 3
Pojam kreativnosti 4
Kreativnost – potencijalno bogatstvo svakog pojedinca 5
Dječija kreativnost 5
Podsticanje kreativnosti u školi 5
Uloga nastavnika u podsticanju kreativnosti 6
Podsticanje kreativnosti kod učenika 8
Kreativnost u nastavi matematike 8
Rezime 10
Zaključak 11
Literatura 12

2
Uvod

Škola ima važnu ulogu u obrazovnom procesu jer gradi temelje za dalje obrazovanje svakog
pojedinca. Njegova uloga ogleda se i u činjenici da učenike treba podsticati da razvijaju
interesovanja, navike, znanja i sposobnosti i otvaraju svoje šire poglede na kulturno i
materijalno okruženje. Naime, čovek se mora prilagoditi uslovima života u toj sredini. Ova
adaptacija čoveka na svet nije pasivna (kao kod drugih bića), ali je u suštini aktivna, jer čovek
svesno menja svet kako bi ga prilagodio sebi i tako mu se prilagodio na najsavršeniji način.

Danas društvo teži formiranju svestrane kreativne i kreativne ličnosti. Učenika treba
obrazovati da ide u korak sa vremenom, da prihvati inovacije i da postane kreator promena.

Samo znanje, razni podaci i informacije, bez obzira na to koliko su pojedincu potrebne, nisu
dovoljni da bi se moglo stvoriti. Kreativnost zavisi od mašte, nezavisnosti i osećanja koja
čovek doživljava prilikom stvaranja i koja ga podstiču u daljem kreativnom izražavanju. Jer,
kreativnost je iskonska potvrda, razumevanje i posvećenost čoveka.

Zato je kreativnost osnovno polazište u vaspitanju i obrazovanju mladih. Kreativne

sposobnosti učenika mogu se uspešno razvijati planiranim i stručnim radom nastavnika u
učionici. Suština školskog stvaralaštva je otkrivanje različitih rešenja problema. Rešavajući
probleme, učenici ne otkrivaju ništa novo, ranije nepoznato, već sami pronaći i uočiti neke
pojave i njihove zakone. Upravo takve aktivnosti predstavljaju kreativni rad učenika.
Međutim, nije svaki rad učenika kreativan. Važne karakteristike kreativnog dela (rezultat
kreativnog rada) su da je originalno, originalno, novo, neobično, genijalno, iznenađujuće itd.

Uspeh u razvijanju kreativnosti u osnovi zavisi od kvalifikacija nastavnika. Nastavnik ima

odgovoran zadatak da pripremi učenike za život. Nastavnik je uspešan u realizaciji ovog
zadatka ako omogući ispoljavanje kreativnih potencijala svojih učenika i ako ih podstiče na
kreativnost.

Nastavnik svojom kreativnošću doprinosi razvoju kreativnosti učenika.

Pojam kreativnosti
Postoje različiti pokušaji i pristupi konceptualnoj definiciji kreativnosti. U pedagoškoj
literaturi termin kreativnost se koristi u dva značenja:

- kreativnost kao jednoznačnost za kreativnost, odnosno stvaranje novih i originalnih

umetničkih, tehničkih i drugih kreacija
- kreativnost kao osobina (ili skup osobina) koja će omogućiti, podstaći, izraziti kreativnost.
Pojmovi kreativnost i kreativnost se često upoređuju. Tako, na primer, Previšić kaže da je
kreativnost „orijentisana na proces i proizvode naučnog i umetničkog žanra, dok se
kreativnost češće koristi u svakodnevnom govoru ili (kao kod Maslova) za opisivanje
određenih osobina ličnosti“ (Previšić, 1984, 48). Ozimec razume pojam „kreativnost“ koji

3
stvara nešto novo, različito od prethodnog, što uključuje rešavanje problema na svoj način,
otkrivanje do tada nepoznatog. Kreativnost je najviši oblik kreativnosti, jer je kreativni ili
inventivni rad najviši oblik rada „(Ozimec, 1987, 20). Prema ovim definicijama, kreativnost
je pojmovno šira od kreativnosti.

Međutim, u pedagoško-didaktičkoj i stručno-metodičkoj literaturi pojmovi kreativnost i

kreativnost češće se koriste kao jednoznačni.

Tako je u Pedagoškoj enciklopediji kreativnost definisana kao specifična saznajna aktivnost

koja rezultira novom, odnosno misaonom aktivnošću koja je usredsređena na ono što može
nastati, a ne na ono što jeste.

Dok američki psiholog Gilford (1956) ne daje definiciju kreativnosti, već se ograničava na
predstavljanje sadržaja kreativnog, odnosno divergentnog mišljenja, prema Miletu,
kreativnost je „povezivanje prethodno nepovezanih stvari“, a biti kreativan znači stvarati
formu od stvari koje su bez forme “(Mile, 1968, 27).

Furlan navodi da kreativnost znači „originalnost, prilagodljivost i elastičnost u korišćenju

znanja, a ne ropsko oponašanje drugih“ (Furlan, 1990, 116), za razliku od Stevanovića koji
kaže da je kreativnost „intelektualna inventivnost. Sposobnost pronalaženja novih i
originalnih rešenja “(Stevanović, 1986, 25).

U Psihološkom rečniku pojam kreativnost je definisan kao „aktivnost koja daje nove,
originalne proizvode, bilo materijalno bilo duhovno.

sfere, koje (proizvode) nije moguće pripisati imitaciji već postojećih proizvoda jer se bitno
razlikuju od njih “(Petz et al., 1992, 203).

Iz ovog kratkog pregleda definisanja koncepta kreativnosti, očigledno je da se definisanje

ovog koncepta često svodi na stvaranje nečeg novog i originalnog, povezivanje i davanje
originalnih ideja, zauzimanje različitih stavova, novi način pristupanja problemu, uspešan
korak u nepoznato, otvorenost da me doživljava u fenomenima.

„Kreativnost je genetska osobina ljudske prirode, data rođenjem svim ljudskim bićima, ne
samo retke pojedince. Daje se kao mogućnost, a da li će se manifestovati, to je drugo pitanje
“(Ozimec, 1987, 13).

Stoga je kreativnost, kao mogućnost (potencijal), prisutna u čoveku od njegovog rođenja do

duboke starosti, odnosno do njegove smrti. Kreativnost se javlja kao otpor svemu
tradicionalnom, uobičajenom i neoriginalnom. Obuhvata čitav niz sposobnosti koje treba
otkriti i razviti i podstaći kod svakog deteta.

4
Kreativnost – potencijalno bogatstvo svakog pojedinca

Dječja kreativnost
Naučnici su godinama zaokupljeni fenomenom dečjeg stvaralaštva. Uprkos razlikama u
pristupu i tumačenju dečjeg stvaralaštva, svi se slažu u jednom - dečje stvaralaštvo je
povezano sa igrom.

Igra je centralna i dominantna aktivnost deteta. Bez toga, kao oblika ponašanja i potrebe, nije
moguć normalan (psihofizički, emocionalni i socijalni) razvoj deteta. Kroz igru dete otkriva
svet oko sebe, upoznaje sebe, istražuje, uči i stvara. Izražava detetovu sposobnost, iskrenost,
razigranost misli i osećanja i - što je posebno važno za kreativnost - podstiče maštu.

Mašta je sposobnost kombinovanja postojećeg znanja i iskustva i / ili stavljanja u neke nove
situacije. Maštom dete u svoj svet unosi i doživljava čudesna iskustva koja ga čine radosnim i
srećnim. Ovu radost i sreću dece iskazuju tzv kreativni „impuls“, „varnice“ kreativnosti,
aktivno učešće u životnim manifestacijama. Za obrazovanje kreativnosti od posebne važnosti
je upravo ova unutrašnja potreba dece za izražavanjem i stvaranjem.

Kreativnost kod dece prepoznaje se na njihovim crtežima, u raznim konstrukcijama, u

govoru. Vođeno radoznalošću, dete postavlja neobična i duhovita pitanja, daje retke,
neočekivane i zanimljive odgovore, rekli bismo njegova priča.

Kreativno dete je spontano, otvoreno i slobodno izražava svoju maštu.

Podsticanje kreativnosti u školi

Škola je odraz čitavog društva, njegovih vrednosnih orijentacija i odnosa koji njime
upravljaju. Kako odnos društvo-škola nije jednosmeran, već dvosmeran, na školu treba
gledati kao na instituciju koja će (ili treba) doprineti bržem I uspešnije uspostavljanje novih
odnosa u društvu i očuvanje, ali i dalji razvoj ovih novih društvenih odnosa. Takva škola
odražavaće osnovne odlike društva kojem težimo - društva demokratske i pluralističke
orijentacije.

Osnovna karakteristika demokratskog društva manifestuje se u činjenici da njegova osnova

nije kolektiv već pojedinac. Ova karakteristika treba da se ogleda u obrazovanju, zahtevajući
da se obrazovni proces zasniva na ličnosti, odnosno na pravu na različitost, afirmišući ličnost,
što znači da obrazovanje teži da podstakne i omogući maksimalni razvoj kreativnih
potencijala i sposobnosti svakog učenika.

Kreativnost je opšta čovekova sposobnost na koju se može uticati u procesu razvoja, učenja i
rada. Pojedinačne razlike koje se javljaju uočljive su kroz rezultate kreativnosti pojedinca, ali
i kroz uslove i faktore koji su ga podsticali ili ometali u kreativnosti.

5
Društvo koje ulaže u kreativni rad, koji ga na različite načine stimuliše, ceni i vrednuje,
stvoriće povoljne uslove za razvoj kreativnih pojedinaca. Otkrivanju će doprineti škola koja
svoje zadatke ne čita samo kao obaveze propisane nastavnim planovima i programima, kroz
uniformisane i tradicionalne metode i načine rada, autoritarne odnose učenika i nastavnika,
već se okreće savremenim trendovima u nastavnom procesu i odnosima u njemu. i negovanje
kreativnog izražavanja dece (ali i odraslih).

Rezultati brojnih istraživanja pokazali su da je moguće podsticati i razvijati kreativne

sposobnosti učenika u školi. A da bi to bilo moguće u školi, potrebno je promeniti još mnogo
toga: organizacija rada mora biti drugačije osmišljena i postavljena, izbor nastavnih i
vannastavnih aktivnosti mora se povećati i metodički se preduzimati drugačije radnje.
Posebno treba promeniti odnos nastavnika prema svojoj ulozi u školi, ali i položaju u društvu.
Isto tako, mora se promeniti i odnos učenika prema zadacima koji ga očekuju u ovako dobro
osmišljenoj i organizovanoj školi.

Uloga nastavnika u podsticanju kreativnosti

Današnja škola izložena je čestim kritikama. Posebno se ističe da ne ispunjava društvene
zahteve trenutka i da je položaj učenika u takvoj školi nezavidan. Ističe se da nastavnici
najčešće koriste samo sadržaj informacija koji se suvo prenose učenicima bez mogućnosti ali
i želje za slobodnijim pristupom propisanim nastavnim sadržajima. Učenicima vrlo često nije
dozvoljena mašta i izmišljotina, komunikacijskim odnosima se ne posvećuje dovoljno pažnje.

Škole su slabo opremljene, nova nastavna sredstva i pribor su retki (a kada ih nađemo,
nastavnici obično nisu obučeni za rad sa njima), nastavni programi su preopširni, često
imamo neprimeren broj učenika u učionicama. Sve to, naravno, negativno utiče na
podsticanje i razvoj kreativnosti u školi. Međutim, sigurno je da nastavnici, pored svih
navedenih poteškoća (ali i niza drugih poteškoća koje ovde nisu navedene), mogu mnogo da
učine u stvaranju kreativne atmosfere i doprinose podsticanju kreativnog ponašanja kod
učenika. Jer, čak i najsavremenija nastavna tehnika I tehnologija, obilje materijala, idealni
programi i broj učenika u učionici - sve ovo nije dovoljno ako nastavnik ne podržava
kreativnost.

Mogućnosti nastavnika da podstakne kreativnost u nastavi su velike. Kreativnost nastavnika

je, pre svega, prepoznata u njegovoj pripremi za nastavu. Dobro poznavanje nastavnih
sadržaja (propisanih nastavnim planom i programom), odabir najpovoljnijih metoda i oblika
rada, korišćenje raspoloživih resursa i pomagala u prezentaciji nastavnih materijala -
preduslov su za uključivanje nastavnika u kreativni proces.

Nastavnik je osoba koja treba da identifikuje kreativne učenike (jer se sa njima druži češće
nego bilo ko drugi), nadgleda i podržava njihovu kreativnost i istovremeno stvara pogodnu
atmosferu za razvoj kreativnosti. Zbog toga se od nastavnika očekuje da i sami budu
kreativni.

6
„Sloboda i spontanost su ključevi kreativnosti“ (Čandrlić, 1988, 48) i nastavnik mora znati da
kreativnost zahteva atmosferu u kojoj učenik ne sme da oseća strah i nelagodu, već ga treba
podržati u naporima da istražuje, eksperimentiše, otkriti, razmisliti, zainteresovati se.
Nastavnik prvi pomaže kreativnim učenicima da se prepoznaju i prilagode drugim učenicima.
Trebalo bi da razgovara sa studentima, da sluša njihove misli, da prihvata njihove sugestije,
ideje i mišljenja, a ne da guši njihova neobična pitanja, konstrukcije, rešenja. Od nastavnika
se očekuje da primerno nagrađuju kreativnost, otvaraju i omogućavaju učenicima nove
perspektive i podstiču kritičko i divergentno razmišljanje. Pritom, naravno, ne smeju da
žrtvuju svoju kreativnost. To zahteva novi pristup pedagoško-psihološkom i profesionalno-
metodičkom obrazovanju nastavnika, što znači da bi nastavni programi za obrazovanje
nastavnika trebalo da uključuju teme o razvoju kreativnosti i kreativnog razmišljanja,
razvijati metode koje podstiču učenike na kreativno učenje. To bi, naravno, trebalo uraditi
kasnije tokom njihovog stručnog i metodološkog usavršavanja kroz razne - dobro osmišljene
- seminare, stručne skupove, imovinu i slično. Jer, (budućim) nastavnicima su potrebna
konkretna uputstva za kreativan rad.

Mnogi didaktičari i metodičari navode brojne predloge za stvaranje radne atmosfere u

učionici koja vodi kreativnom razvoju. Ovde ističemo sledeće predloge:

1. Nastavni plan, koliko je to moguće, prilagođen svakom pojedincu

Student;
2. Podstaknite učenike na samostalan rad;
3. Dajte učenicima dovoljno vremena za kreativan rad jer se kreativnost ne pokazuje uvek i
odmah, već spontan;
4. Divergentno razmišljanje kod učenika treba podsticati i podsticati
5. treba da znaju kako da slušaju učenike, podržavaju i podstiču pojavu novih i neobičnih
ideja i odgovora;
6. Učenicima treba omogućiti da biraju i učestvuju u donošenju odluka (demokratizacija rada
u učionici);
7. treba prilagoditi, ako je moguće, interesovanjima i idejama učenika;
8. Treba stvoriti atmosferu uzajamnog poštovanja između učenika i učenika i nastavnika;
9. Izbegavajte kritike (što je više moguće)
10. ne treba se bojati započeti nešto novo, drugačije i u početku nesigurno.
Imajući u vidu značaj razvijanja kreativnosti s jedne strane i mogućnost razvoja te
sposobnosti s druge strane, nastavnici i svi drugi koji na bilo koji način mogu uticati na
razvoj budućnosti, pred buduće generacije postavlja se važan i zahtevan zadatak, koji odnosi
se na otkrivanje, podsticanje i razvijanje potencijalnih kreativnih sposobnosti. Ovaj zadatak,
odnosno kreativno obrazovanje, može da uradi samo kreativni nastavnik.

7
Kreativnog učitelja odlikuje veliko bogatstvo znanja, izvrsno poznavanje kulture i umetnosti,
odgovarajuće obrazovanje, stalna spremnost za rad i sticanje novih znanja i usavršavanje
sopstvenih navika i veština.
Osnovna karakteristika i orijentacija kreativnog nastavnika je da u svoj rad i rad učenika
uvede što više inovativnih postupaka. Stoga je u direktnom i stalnom kontaktu sa tokovima
savremene nastavne tehnologije, oblicima i metodama rada. Veoma je strpljiv i blizak svojim
učenicima, prihvatajući njihove kreativne ideje. Jednostavno rečeno, kreativni učitelj je
„zaljubljen u svoj poziv“ (Stevanović, 1986).

Podsticanje kreativnosti kod učenika

Emocionalna atmosfera u učionici je veoma važna za podsticanje učeničke kreativnosti.
Emotivna atmosfera pruža učeniku velike mogućnosti za kreativno izražavanje i uslovljava
reakcije drugih učenika (okoline) na njegovu kreativnost.
Tvorac emotivne atmosfere u učionici je učitelj. Od njega se očekuje da uspostavi odnos sa
učenicima pun razumevanja, poštovanja, neposrednosti, iskrenosti i poverenja. Poželjna
emocionalna atmosfera kod učenika podstiče divergentno razmišljanje i kreativno učenje.
Ako su studenti zainteresovani za problematičnu situaciju, stvoriće pozitivan stav prema
njima - prema toj problemskoj situaciji, odnosno problemu. U takvoj atmosferi studenti su
predmet nastave, međusobno komuniciraju, donose odluke, rešavaju probleme, sa vidljivim
zadovoljstvom izlaze iz problemskih situacija i ocenjuje se svako predloženo rešenje.
Kreativnost učenika sastoji se u besplatnoj, a ne rigidnoj šemi primene znanja. Ovu besplatnu
šemu kreativnosti učenika odlikuju originalnost, prilagodljivost i elastičnost u primeni znanja.
Zadatak škole je da kod učenika razvije sposobnosti koje će mu pomoći da savlada svaki
izazov (problem) koji je pred njim kao prepreka i da pronađe najbolje, najoptimalnije rešenje
za taj izazov.

Kreativnost u nastavi matematike

Poznat je značaj matematike za razvoj ljudskog društva i njena uloga u vaspitanju i

obrazovanju pojedinca. Matematika je primenljiva u svakodnevnom životu, nauci, industriji i
trgovini. To je moćno, koncizno i nedvosmisleno sredstvo komunikacije, objašnjenja,
procene i proračuna. U velikom broju naučnih dostignuća, matematika se - u najmanju ruku -
uzima kao moćno istraživačko pomagalo; najčešće je to, međutim, bitna komponenta svake
analize i prosuđivanja. Stoga je (ali i niz drugih osnovnih stvari) matematika nauka kojoj
posebno mesto pripada u razvoju savremenog društva.
Zbog toga je matematičko obrazovanje neophodno i veoma važno i ima važan uticaj na
razvoj savremenog čoveka. Budući da je matematika sve šira osnova naučnog i tehničkog
napretka, matematika se već podučava svim mladim ljudima do 16-17 godina, a mnogi i
nakon 17 godina. Vrednost učenja matematike je u razumevanju njene funkcije i principa,
usvajanju metoda i rezultata, kao i u razvoju logičnog, ali i ekonomičnog načina razmišljanja
i rasuđivanja. Cilj matematičkog obrazovanja definisan je kao usvajanje programa propisanog
matematičkog sadržaja (obrazovna komponenta), razvoj mentalnih sposobnosti (funkcionalna
komponenta) i formiranje pozitivnih osobina ličnosti učenika (obrazovna komponenta). Opšti
cilj nastave matematike je vaspitanje i obrazovanje učenika u matematičkim sadržajima

8
propisanim nastavnim planom i programom. Uvođenjem učenika u svet matematike,
uvođenjem u svet njegovih zakona, teorema i aksioma, doprinosi postizanju opšteg
obrazovnog cilja (Kadum, 1996). To je razlog predavanja matematike.
Svaki nastavnik - sigurni smo - svestan je značaja matematike i matematičkog obrazovanja, a
samim tim i zadataka koji se izvode u nastavi matematike u odnosu na svakog učenika. Ovde
dolazi do izražaja značaj motivacije za rad na matematičkom sadržaju. Studenti treba da budu
zainteresovani i aktivirani da samostalno rešavaju probleme i pronalaze rešenja za
postavljanje matematičkih zadataka. Treba ih motivisati da zadatke rešavaju na različite
načine, koristeći različite metode, tako da svako pronađe svoj način da pronađe rešenje.
Podsticanje učenika na samostalnost, slobodu i kreativnost u nastavi matematike - jedan je od
najvažnijih znakova poverenja u učenike i poštovanja njegove ličnosti, jedinstvenog i
neponovljivog, različitog od ostalih svojim senzibilitetom, sposobnostima, predznanjem i
životnim iskustvom. Svaki vešto i lepo postavljen, pa čak i svaki jedini uspešno i samostalno
rešen zanimljiv matematički problem je kreativnost koju ne smemo potceniti samo zato što su
to i drugi ranije činili (V.Devide, prema: Tanacković, 1978). Ovde je kreativnost učenika u
nastavi matematike.
Poznati primer kreativnog rešavanja matematičkog zadatka je onaj koji je dao Karl Friedrich
Gauss (1777 - 1855), kasnije poznati matematičar. Zadatak postavljen da sabere sve prirodne
brojeve od 1 do 100, na veliko iznenađenje svog učitelja Gaussa - tada je imao samo šest
godina - odmah je doneo rezultat: 5 050. I dok su drugi učenici iz odeljenja rešili problem
dodavanjem broja po broju, on posmatrajući niz
1, 2, 3, 4, 5, …, 98, 99, 100,

čiji su članovi trebalo da budu sabrani, poštovali su sledeću pravilnost: zbir prvog i
poslednjeg broja u tom nizu je 101, zbir drugog i pretposlednjeg broja takođe je 101, zbir
trećeg i trećeg sa kraja broj je ponovo 101 itd. Takvih parova ima tačno 50, pa je
101 ⋅ 50 = 5 050.

Postojala je mogućnost da je svaki od učenika došao na istu ideju, jer ona predstavlja samo
novu kombinaciju starih, ranije poznatih sadržaja. Ali samo je jedan student došao do ovog,
vrlo kreativnog načina rešavanja zadataka - Gauss, i u tome se pokazala njegova izuzetnost,
matematička kreativnost, genijalnost.
Kreativnost u nastavi matematike u velikoj meri zavisi od samog nastavnika matematike, kao
glavnog tvorca obrazovnog procesa. Kreativni nastavnik svoju kreativnost manifestuje u
svom odnosu prema svim važnim strukturnim odrednicama nastavnog procesa. Ovo se odnosi
na:
- antropološki preduslovi, odnosno razvojno-psihološke i individualne osobenosti njihovih
učenika kao i poštovanje sopstvenih univerzalnih, profesionalnih i drugih mogućnosti
- cilj i zadaci nastave matematike
- sadržaji nastave matematike, odnosno odabir različitih matematičkih zadataka iz nastavnog
programa propisanog programom, te priprema i izvođenje određene lekcije

9
- metodički pristup, odnosno izbor najprikladnijih metoda i postupaka kao i nastavnih
tehnika, kako bi se uspostavljanjem najkreativnije komunikacije sa odabranim sadržajima što
uspešnije postigli postavljeni cilj i zadaci nastave matematike.
Iako je u nastavi - pored maternjeg jezika - predviđen najveći broj časova za matematiku,
praksa nastave matematike i brojne empirijske studije kod nas i u svetu ukazuju da se u
nastavi matematike ne postižu zadovoljavajući rezultati. Postoji nekoliko razloga za to, a u
jednom od naših istraživanja došli smo do sledećeg zaključka: „U nastavi matematike
nedovoljno se vremena posvećuje uvežbavanju, utvrđivanju i ponavljanju sadržaja, što često
dovodi do nedostataka znanja. Studenti mogu biti primorani da uče različiti sadržaji., pa čak i
sadržaji matematike, ali posledice takvih prinudnih „tehnika“ su nepoželjne, a njihov rezultat
je nedostatak radoznalosti i motivacije. Zbog toga je veoma važno da se u procesu nastave
matematike primere odgovarajuće metode i oblika rada, nastavnih sredstava i nastavnih
principa kod učenika budi radoznalost i unutrašnju (a ne spoljašnju, lažnu) motivaciju,
odnosno želju da se sazna šta se pokreće u nastavi, odnosno da se krene u obradu “(Kadum,
1996).

Rezime

Kreativnost je kontinuirani životni proces. Razvojne mogućnosti studentskog stvaralaštva su

neograničene. U kreativnom procesu uvek su evidentne kreativne osobenosti pojedinca, što se
posebno očituje u originalnosti postupaka, brzini uočavanja i rešavanja problemskih situacija,
kao i bržem i produktivnijem sticanju znanja.
Nastava matematike pruža neograničene mogućnosti za razvoj kreativnosti učenika.

10
Zaključak

Kreativnost u nastavi, a samim tim i u nastavi matematike, vrlo je aktuelna tema danas.
O kreativnosti se puno piše, a još više se govori.
Kreativnost se krije pre svega u nastavniku i učeniku.
Kreativnost je kombinacija originalnosti, fleksibilnosti i osetljivosti duha na ideje. To je ono
što omogućava pojedincu - nastavniku i učeniku - da se uzdigne iznad uobičajenih
oblikovanih misli i postupaka i traži svoje načine rešavanja problema.
Nastavnik mora biti dovoljno nezavisan, slobodan, preduzimljiv i kreativan da može stvoriti
uslove da njegovi učenici postanu nezavisni, slobodni, preduzimljivi i kreativni. Nastavnik je
odgovoran za dizajniranje kreativnosti i kreativnih stavova kod učenika.
Didaktičko-metodička adaptacija matematičkih sadržaja zavisi od kreativnosti nastavnika.
Kreativnim radom nastavnik će navići učenike na originalnost, postupnost, sistematizaciju,
pozitivno snalaženje u problemskim situacijama (rešavanje problema).
Svaki učenik je kreativan, ali ga mora podsticati da bude kreativan.

11
Literatura

ČANDRLIĆ, J. (1988), Kreativni učenici i nastavni proces. Rijeka: Izdavački centar.

FURLAN, I. (1990), Psihologija podučavanja. Zagreb: Školska knjiga.
KADUM, V. (1996), Znanje matematike učenika osnovne škole. U: Bjelovarski učitelj,
Bjelovar, broj 1–2.
MAJL, A. (1968), Kreativnost u nastavi. Sarajevo: Svjetlost.
OZMEC, S. (1987), Odgoj kreativnosti. Varaždin: Općinski Savez društava "Naša djeca".
PREVIŠIĆ, V. (1984), Poticaj kreativnosti u školi. U: Odgoj i samoupravljanje, Zbornik
broj 1, str. 47–74.
PETZ, B. i sur., (1992), Psihologijski rječnik. Zagreb: Prosvjeta.
STEVANOVIĆ, M. (1986), Kreativnost nastavnika i učenika u nastavi. Pula: Istarska
naklada.
TANACKOVIĆ, S. (1978), Razvijanje stvaralačkog mišljenja u suvremenoj nastavi
matematike od I. do IV. razreda osnovne škole. U: Naša škola, Sarajevo, broj 9–10.

12