Висока школа струковних студија за васпитаче Кикинда

СЕМИНАРСКИ РАД

Дидактичка средства и материјали за развијање почетних

математичких појмова

Ментор: Студент:

Весна Петковић 6080 Ј

Кикинда, 2018.
 САДРЖАЈ:

1. УВОД...........................................................................................................................................................2

2. ДИДАКТИЧКА СРЕДСТВА И МАТЕРИЈАЛИ......................................................................................4

4. ЗАКЉУЧАК..............................................................................................................................................10

5. ЛИТЕРАТУРА...........................................................................................................................................12

1. УВОД

„Савремена предшколска установа има задатак да деци обезбеди повољну

друштвену и материјалну средину са свим потребама, условима и подстицајима за развој
богатих, разноврсних и смишљених активности којима она могу да се предано баве

2
користећи своје укупне потенцијале за развој способности. Она треба да представља
средину у којој се свако дете осећа сигурно и прихваћено да безбедно и релативно
самостално испитује свет око себе, да омогући детету да истиче позитивна искуства која ће
се изразити кроз склоности и способности за активно учествовање у животу и раду
заједнице деце и васпитача“ (Правилник о општим основама предшколског програма,
2006.).

Математичко образовање у дечијем вртићу служи подстицању логичко-

математичком мишљењу. Оно детету олакшава сазнавање света око себе и развија начине
деловања и сређивања искуства. Логично мишљење му помаже да потпуније открива и
упознаје самога себе, своје потребе и мисли и развијa интелектуалну самосталност, као и
да успостави комуникацијуса другим људима. Процес математичког сазнања је интегрисан
са осталим областима сазнања, а не изолована област и обухвата све утицаје, поступке,
акције и интеракције које воде изграђивању физичког и логичко-математичког сазнања.
Математичка сазнања иницијативно изграђују логику, способности и умења да у
свакодневним практичним, животним ситуацијама деца решавају различите проблеме. У
том процесу битна је интелектуална активност, унапређивање сазнајних способности, а
математичка знања се јављају као евентуални исход. Полазећи од тога да математика и
математички појмови, као апстракције вишег реда, нису дате ''априори'', математика за
предшколско дете не може бити учење дефиниција, формула и механичких поступака већ
развијање унутрашњих процеса“ (Ибро, Гајтановић, 2014: 187)

У додиру са средствима и материјалима васпитно-образовног рада дете

делује на њих у складу са могућностима деловања које су им инхерентне, али и са
својим већ изграђеним искуством и менталним структурама, што све, у
специфичном споју са правилима игре (као њеном унутрашњом логиком) даје
детету могућности за развој сазнајне делатности усклађене са његовим оптималним
могућностима (Каменов, 2010).

„Деца знања стичу на креативан начин, уз сталну критичку процену датих

чињеница“ (Гајић, 2004:42).

Да би предшколска установа успешно реализовала циљеве и задатке

васпитања и образовања, неопходан и битан чинилац су дидактичка средства и
метеријали као извори и носиоци информација и сазнања, као покретачи

3
учениковог интересовања. Под средствима се подразумева све оно што окружује
дете а што му помаже да усвоји одређена знања, вештине и навике. У том смислу
као средство образовања може се третирати сваки предмет или појава из природе,
непосредне околине, предмети који служе у животу и друго. Међутим сва та
средства нису дидактичка. Под дидактичким средствима се подразумевају она
средства која су специјално припремљена и намењена образовању деце.

Значај дидактичких средстава у васпитно – образовном раду је изузетно

велики. Захваљујући дидактичким средствима васпитач може успешније да
прилагоди рад интересовањима деце, њиховим когнитивним стиловима и
стиловима учења, способностима и темпу рада. Такође, може успешно реализовати
програмске садржаје на индивидуалној основи и обезбедити да деца буду активна у
свим фазама рада и учења.

Адекватна употреба дидактичких средстава подстиче децу да самостално

истражују, откривају, решавају проблеме и доносе одлуке, омогућује им развијање
критичког мишљења, едукатибилних способности и способности активног односа
према околини у којој живе и уче.

2. ДИДАКТИЧКА СРЕДСТВА И МАТЕРИЈАЛИ

Васпитно - образовни рад представља, по својој природи, сложен

интелектуални рад, који захтева одређене материјалне и кадровске услове и
средства за рад.

Средства за васпитно - образовни рад (дидактичка средства, помагала и

играчке) чине битан предуслов унапређивања васпитно - образовног рада са
најмлађима. Она имају посебну улогу и значај у раду сa децом предшколског
узраста.

Под дидактичким средствима подразумевају се „предмети, справе, модели,

апарати, машине и различите слике, цртежи, многобројни објекти, њихове слике

4
или модели, који су произведени, подешени или одабрани за потребе васпитно -
образовног рада са децом“ (Круљ, Качапор, Кулић, 2002: 34).

Ова средства употребљавају се на свим нивоима васпитања и бразовања и у

свим облицима образовања и васпитања, као извор, помоћ, подстицај или доказ у
процесу сазнавања природних и драштвених збивања.

„Дидактичка (наставна) средства су дидактички трансформисана, односно

дидактички обликована изворна стварност. То се дидактичко обликовање спроводи
с обзиром на димензије, облик, структуру и дидактичко изоштравање сазнајних
елемената“ (Педагошка енциклопедија 2, 1989.). У оквиру ове дефиниције уочљиво
је да се нагласак ставља на потребу да дидактичка средства изражавају својства
предмета, појава и процеса објективне стварности, да се њиховим коришћењем у
процесу сазнавања олакша усвајање знања о предмету сазнавања на начин који је
близак усвајању знања када предмет сазнавања чине примарни извори сазнавања,
односно предмети, појаве и процеси који чине објективну стварност.

„Међу дидактичким средствима постоји однос узајамности и

равноправности. Нема универзалног средства чијом би се применом могла успешно
заменити остала дидактичка средства“ (Продановић, Ничковић, 1974: 56).
Продановић такође наводи да „свако дидактичко средство има своју дидактичко -
методичку предност, а функционално сједињена средства остварују вредности своје
узајамности и своја дејства“ (Продановић, Ничковић, 1974: 56).

2.1. Дидактичка средства у подстицању развоја почетних математичких

појмова

5
 Активности из области развијања почетних математичких појмова у дечјим
вртићима реализују се у структурираној образовној средини. Незаменљиви
саставни елементи структуиране средине су разноврсни дидактички материјал и
играчке. Под дидактичким материјалом у најширем смислу се подразумева
разноврсни конкретни материјал у васпитно - образовном процесу са изразитом
дидактичком функцијом и наменом.

С обзиром на степен, област и врсту образовања постоје и суштинске

разлике, односно специфичности у едукативно - технолошким решењима, изгледу,
степену дидактичке прилагођености, врстама и начину примене дидактичког
материјала. Тако се у предшколским установама у дидактички материјал убрајају
разноврсне слике, предмети, играчке, грађевни, конструкциони и др: материјал на
којем деца упознају својства материјала облике, величине, боје, својства материје
итд., затим правила употребе тог материјала оперисање њиме, чување, одлагање на
одређено место и сл., те рад на том материјалу ради развијања сензорних,
практичких, изражајних и менталних способности. Класификација дидактичких
материјала зависи од критеријума који се при том користе. Критеријуми за избор
дидактичких средстава у почетном математичком образовању су: задаци и циљеви
активности, природа математичких појмова и узраст предшколске деце.

Постоји и унапред дат редослед коришћења дидактичких средстава:

предмети из свакодневног дечијег окружења, играчке и специјализована дидактичка
средства, апликације и слике и симболички материјали.

У почетном математичком образовању, најпримеренија је следећа

класификација дидактичких материјала:

1. Специјализовани дидактички материјали за почетно математичко

образовање међу којима су најзаступљенији; жетони, обојени
штапићи, логички блокови, рачунаљке, бројне слике, бројни низ,
модели геометријских фигура, колекције, разне стоне играчке.

2. Природни материјали су погодни за изазивање, подстицање,

усмеравање и одржавање перцептивних, манипулативних и мисаоних

6
 активности и операција на упознавању квантитативних и просторних
односа и облика и то, пре свега: разни плодови (зрневље житарица,
шишарке, жир и сл.), лишће, цветови, штапићи, шкољке, каменчићи,
разни кристали погодног облика и величине.

3. Предмети свакодневне употребе као што су разне играчке (лопте,

лутке, конструкторске играчке, играчке и предмете употребе као што
су: лопатице, кофице и сл. ), ситни предмети за одржавање хигијене,
прибор за писање и цртање.

4. Необликовани материјали из којих деца манипулишући истим

моделују, обликују различите предмете, односно облике. Ту пре свега,
спадају: пластелин, глина, песак, тесто, хартија, стиропор и слично.

2.2. Специјализовани дидактички материјали

Специјализовани дидактички материјали који се најчешће користе у

развијању почетних математичких појмова су: мала математика, мала геометрија,
модели, логички блокови у четири облика, три боје и две величине, бројевни
низови, бројевне слике, штапићи, карте, бројеви у сликама, танграм, табла за
уметање, домине, часовник, календар природе, карте за један више, логички след,
палидрвца и слично.

Мала математика је кутија са разним луткама, геометријским облицима од

пластике у 4 боје. Мала математика се користи за: класификацију, развој појма
скупа, броја, просторних релација и друго.

Мала геометрија је кутија са већим бројем пластичних плочица у облику

круга, елипсе, квадрата, троугла и других многоуглова. Користи зе за: формирање
геометријских појмова, класификације, серијације, логичке игре премештања и
распоређивања.

7
 Модели геометријских тела могу бити и њихови пресеци са истакнутим
елементима. Ови модели се користе за усвајање појма геометријских објеката у
простору, у играма конструкције разних објеката.

Логички блокови су пластичне плочице у четири облика (круг, троугао,

квадрат, правоугаоник), 3 боје (црвена плава жута), две величине и две дебљине.
Користе се за формирање појма геометријских облика, развијање логичких
операција, просторних релација.

Бројевни низ је дрвена плоча са 10 фиксираних стубића на који се нижу алке

у четири боје. Користи се за развијање појма бројевног низа, места броја у низу и
бројевних релација.

8
 Бројевне слике су картончићи са сликама и одговарајућим бројем кружића.
Користимо их у развијању појма броја.

Обојени штапићи су серије од десет штапића у разним бојама.

Бројеви у сликама и фигурама су картонске или пластичне фигуре које кроз

слику представљају цифре. Користе се код симболизације бројевног низа, могу их и
деца у старијој групи сама правити.

Карте за бројање су картонске слике и цртежи деци блиских предмета и

бића. Испод слике је број који одговара броју објеката на слици. Користе се у
развијању појма и особина бројева.

Танграм је древна кинеска игра, позната и као кинеска слагалица. То је сет

фигура начињен од седам геометријских ликова добијених на ташно дефинисан
начин од једног квадрата. Правило игре је сложити фигуру користећи увек свих
седам делова. Фигура се слаже у једној равни и делови морају да се додирују.
Танграм се користи на више начина: уколико је направљен од различито обојених
делова - разликовање и именовање боја; уочавање односа мање веће, схватање
положаја дела у односу на целину; развијање фине моторике окретањем и
ротирањем делова, развој говорних способности кроз причу о направљеној фигури.
Највећи значај ове игре је у развоју логичког мишљења.

9
 Табла за уметање је табла од пластике или дрвета са изрезима за уметање
припремљених геометријских фигура. Служи за развијање појма геометријских
облика и релације величина веће-мање.

Домине представљају комплет од 61 дрвене плочице које се слажу према

одређеном систему правила. Домине развијају визуелну перцепцију, координацију
око – рука, логичко математичке вештине, машту и креативност.

10
 Часовник се користи за учење временских појмова.

Календар природе је средство са исписаним месецима, са џеповима у које се

стављају карактеристичне слике за одређени месец. У једностаавнијој варијанти
може да се користи за учење годишњих доба.

Логички след су картице са сликама појединачних фаза неког процеса које

деца треба да распореде у правилан логички след. Користе се за развијање
логичких операција.

Слагалице, боцкалице и палидрвца се такође могу користити као дидактичка

средства у развоју почетних математичких појмова, и честа су забава деце у вртићу.

11
 4. ЗАКЉУЧАК

Васпитно-образовне могућности употребе дидактичких средстава у усвајању

почетних математичким појмова се огледају у планском и систематском стицању
знања и умења, организованим облицима понашања, развоју вољне пажње и
оспособљавању за умну активност, која се систематски приближава школском типу
учења. Предшколско дете не учи из књига, већ му је главни извор информација
васпитач, његово показивање, објашњавање, прилагођавање деци и њиховим
потребама и интересовањима како би био конкретан, јасан, сликовит. Васпитач се у

12
великој мери користи различитим практичним, дидактичким, игровним,
продуктивним средствима. Поклања се пажња неговању сазнајних интересовања и
когнитивних способности деце. Предузима се низ мера да се постигне одговарајућа
мотивација, јер је доказано да је она први и један од најважнијих корака на путу до
сазнања, па самим тим и до конструктивне игре као методе за усвајање
математичких појмова.

Из свега наведеног можемо закључити да је за повољан развој личности

детета предшколског узраста неопходно задовољавање његових потреба за игром,
а да игра мора да буде осмишљена, структурирана, планирана, и обогаћена
дидактичким средствима, материјалима и играчкама.

13
 5. ЛИТЕРАТУРА

1. Ваиг, И., Гајтановић, З. (2014): Развијање математичких појмова

код предшколске деце у: Зборник радова Учитељског факултета
број 8, Призрен.

2. Гајић, О. (2004): Проблемска настава у књижевности у теорији и

пракси. Нови Сад: Филозофски факултет-Одсек за педагогију

3. Дејић М., Ергић М. (2005): Методика наставе математике,

Учитељски факултет у Јагодини, Јагодина.

4. Добрић Н. (1981): Методика формирања почетних математичких

појмова, Виша школа за образовање васпитача, Београд.

5. Каменов, Е.(2007): Опште основе предшколског програма. Нови

Сад: Драгон

6. Каменов, Е. (2008): Мудрост чула 1. део, Игре за развој опажања.

Београд: Завод за уџбенике и наставна средства

7. Каменов, Е. (2010): Мудрост чула 2. део, Развијање дечије

интелигенције, Драгон, Нови Сад.
8. Мандић, А. (2014): Дидактика предшколске математике, Висока
школа струковних студија за образовање васпитача "Михаило
Палов", Вршац.

14
 9. Матић Р. (1990): Игре и активности деце, Завод за издавање
уџбеника, Београд.

Интернет странице коришћене за израду делова рада:

http://www.pefja.kg.ac/ (02.01.2016.)

Проф. др Ваит Д. Ибро 31 Зорица Гајтановић, МА 32 Учитељски факултет у Призрену –

Лепосавић РАЗВИЈАЊЕ МАТЕМАТИЧКИХ ПОЈМОВА КОД ПРЕДШКОЛСКЕ ДЕЦЕ
Зборник радова Учитељског факултета, 8, 2014, стр. 185-198 UDK: 159.955.2-053.4 ID:
209916684

15