ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ОБАЗОВАЊЕ ВАСПИТАЧА И

ПОСЛОВНИХ ИНФОРМАТИЧАРА У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

ТИМСКИ РАД У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ

Дипломски рад

Сремска Митровица, 2020. године

 САДРЖАЈ

УВОД..............................................................................................................................................3

1. ТИМСКИ РАД У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ...........................................................5

1.1. Појам и значај тимског рада..........................................................................................5

1.2. Врсте тимова у предшкослкој установи.......................................................................9

1.3. Карактеристике тимског рада......................................................................................10

1.4. Вођење тимског рада у предшкослкој установи........................................................12

1.5. Улога стручног сарадника у подржавању тимског рада...........................................13

2. СТРУЧНИ ТИМОВИ У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ..............................................19

2.1. Тим за заштиту деце од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања.20

2.2. Тим за инклузивно образовање....................................................................................23

2.3. Тим за самовредновање................................................................................................26

2.4. Тим за обезбеђивање квалитета и развој установе....................................................28

2.5. Тим за професионални развој......................................................................................29

2.6. Тим за развојно планирање рада предшколске установе..........................................31

2.7. Тим за сарадњу са друштвеном средином..................................................................31

2.8. Тим за сарадњу са породицом.....................................................................................35

3. УЛОГА ВАСПИТАЧА У ТИМУ.......................................................................................40

ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................42

ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................................44
 УВОД

Свима су нам познате овакве ситуације: неки људи много причају, неки мало. Идеје
које неки људи презентују су често прихваћене у тиму, док идеје неких других бивају
игнорисане. Неки људи су талентовани да увек нуде креативне идеје, а неки се заглаве у
практичним детаљима. Неки гурају тим напред и побољшавају његов рад, док други
постављају мучна питања. Неки чланови имају добар осећај за задатке, док други добро
промовишу тимски дух. Постоји мноштво различитих улога које људи могу преузети у
тимском раду. Све ове важне улоге својом комплементарношћу могу допринети повећању
продуктивности тима. У зависности од устројства тима и конкретне ситуације, исти људи
могу преузимати различите улоге. Различити људи покрећу различите квалитете у нама, а
специфичне ситуације могу захтевати специфично понашање и деловање.

Тимски рад представља интерактивни процес који омогућава да људи са

различитим степеном стручности произведу креативна решења за заједничко дефинисање
проблема. Такво решење је боље и успешније од решења које би неки члан тима
самостално пружио. Заправо, тим представља способност сагледавања појава из
различитих углова, активирање свих креативних потенцијала, могућност адаптације на
промене и преструктуирање, отвореност за нова искуства.

Сваки тим поседује специфичне улоге дефинисане заједничком визијом и

способностима потребним за решавање појединачних проблема. Неко ће у тиму да
остварује контакте, неко да сакупља информације, неко да штампа заједничке одлуке и
мареријале, неко да ради на одржавању енергије и ентузијазма, неко да уреди простор за
одржавање састанака. У односу на класичан рад у групи, оно што је за тим
карактеристично је да, без обзира на поделу одговорности и улога, чланови тима помажу
једни другима и дају сугестије за сваки сегмент процеса рада.

Циљ овог рада је тимски рад у предшколкој установи, колико је он важан за

установу и целу заједницу, како функциониш и ко сачињава тим у предшколкој установи.
За ефикасан тимски рад важно је да сви чланови доприносе тимском раду у складу са

3
својим способностима и преузимају улоге у којима се најудобније осећају. Наравно, ово је
лакше рећи него учинити. Једноставније је у теорији разумети да људи имају различите
потребе и начине на који доприносе тиму него бити у стању да се ова чињеница прихвати
у реалности и да се конструктивно употреби. Најзад, добар тимски рад такође зависи од
тога да ли видимо рад наших колега као шансу да и ми нешто научимо и како тим
подржава развој својих чланова. Промишљена тимска анализа и детаљане и пажљиво
размењене информације су кључни елементи овог процеса.

4
 1. ТИМСКИ РАД У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ

У основи сваке људскости је љубав, помоћу ње постајемо људи и остајемо људи,

она је основа наше егзистенције, социјализације и нас као друштвених бића. Љубав је
уграђена у функционирање људског мозга и потребна је нашој комуникацији. Темељ
сваког васпитања и образовања, па тако и предшколског, је међусобно поштовање и
прихваћање, слушање, мотивисаност, а свега тога нема без међусобне љубави. Савремено
васпитање и образовање морају се заснивати на тимском раду, а ни њега нема без љубави.
Основни инструмент васпитања и поучавања је разговор чији квалитет зависи од
квалитета љубави између саговорника тог разговора. Та комуникација треба бити
отворена, с циљем да се постигне заједнички смисао, требају се усагласити сви ставови
чланова групе, а сви запослени требају разумети циљ. Што је комуникација међу
члановима квалитетнија, то је и учинак већи. Три су кључна елемента везана за успешност
предшколске установе, а то су знање које укључује познавање групне динамике, развоја
детета и стратегије проучавања, вештине и понашања везана за добре односе с особљем,
уз подељену моћ вођења (Павловаски, Павловић- Бренеселовић, 2000). Изменом
информација, расподелом рада, заједничким планирањем и критичком евалуацијом
постиже се ефикасност васпитно – образовног рада. Тај међусобни рад усмерен је
заједничком циљу, а темељи се на међусобном поверењу, захтева међусобно признавање,
али и истовремено се допушта и довољно аутономије јер је важан допринос сваког
појединца. Међусобна је сарадња од велике важности за квалитетни васпитно-образовни
рад, како сваког појединачног васпитача, тако и целокупне васпитно-образовне
институције.

1.1. Појам и значај тимског рада

Тим се у литератури дефинише као мања група људи чији чланови морају
координарати своје активности да би остварили један или више заједничких циљева за

5
које се сматрају заједнички одговорним. Појединци који сачињавају тим би требало да
имају комплементарна знања и вештине. Три су основне групе знања и вештина
релевантна за рад у тиму:

1) техничка (функционална) знања – пожељно је да су у рад тима укључене особе

различитих струка тако да могу деловати интердисциплинарно и да исти проблем
могу сагледати и решавати из различитих перспектива;
2) вештине решавања проблема и доношења одлука;
3) социјалне вештине.

„Тимски рад подразумева заједничко, синхронизовано, комплементарно и

кооперативно деловање ангажованих стручњака, при чему међусобна размена у свим
фазама рада има плодан утицај на рад појединца.“ (Брајса и Стакић, 1991: 92) Тимски рад
је облик извођења сложених професионалних задатака за чије остваривање су потребна
знања из различитих професионалних подручја а сврха тимског рада је интеграција знања
и искуства чланова тима при решавању истог задатка. Потреба за удруживањем људи у
обављању неког задатка постоји дуги низ година у различитим срединама и културама.
Настанку радних и осталих тимова допринела су пре свега позитивни резултати тимског
рада. У условима у којима се хијерархијски односе замене сарадничким, у атмосфери
међусобног уважавања и сарадње повећава се позитиван однос према послу и мотивација
за рад. Систематско изучавање тимова, тимског рада, услова ефикасности оваквог начина
рада указала су да тимски рад има одређене предности у односу на индивудализовани рад.

„Предности тимског рада:

 ефекат тимског рада је већи од збира појединачних ефеката, који би остваривали

чланови када би радили засебно;
 због синергијског деловања, тимови брже долазе до циља;
 знање и искуство се преноси између чланова;
 ресурси се рационалније користе;
 већи ниво критичности у односу на квалитет рада и резултате;
 већи је ниво одговорности - одговорни су и за свој рад и за рад тима;
 грешке су ређе;

6
  мањи је ниво стреса (Брајса и Стакић, 1991: 94).

У потреби да побољшају своју ефикасност, остваривање циљева и смање трошкове

пословања, различите организације које послују у савременим условима рада прибегавају
оваквом облику организовања рада. Тимски рад је резултат холистичког схватања
васпитних проблема у савременом друштву али и уске компетентности појединих
савремених профила – стручњака. У тиму као и свакој радној групи, без обзира која је
врста тима долази до поделе улога које се понекад и преплићу. Улоге у тиму су: вођа тима
(водитељ, руководилац, координатор, шеф тима) и чланови тима (следбеници).

Тимски рад уопште обухвата одговорност и међузависност чланова тима и тежњу

да остваре жељене или захтеване исходе. Тимски рад је интерактиван процес који
омогућава да људи различитог степена стручности произведу креативна решења за
заједнички дефинисане проблеме (Павловски и Павловић, Бренеселовић, 2000). Рад у тиму
обухвата комуникацију, координацију, планирање, организовање, анализирање, дељење
оптерећења и социјалну подршку. У наставној ситуацији, ова листа може се проширити
тимским поучавањем и вредновањем и распоређивањем ученика у групе. Тим се најчешће
исказује кроз рад два или више васпитача који имају заједничку одговорност за поучавање
исте групе ученика.

Тимске активности у предшколској установи могу укључивати све или било коју од
шест функција: 1) дељење физичког простора; 2) планирање васпитно-образовног рада; 3)
заједничке активности; 4) успостављање заједничких правила за целу групу ученика; 5)
дељење ресурса и 6) заједничко планирање и заједничка реализација процене тимског рада
Формирање тима је процес, а да би се формирао добар, кооперативан тим, неопходно је
полако и пажљиво развијати климу поверења међу члановима тима, препознати,
ангажовати и вредновати способности и вештине сваког наставника (Ђукић и Шпановић,
2008). Фактори који утичу на формирање и развој тимова могу се поделити на три
категорије:

1) индивидуални (став, искуство у тимском раду, изборч чланова тима, обука у

тимском раду, сагледавање предности тимског рада, комуникационе вештине,

7
 вештине управљања конфликтом, интраперсоналне вештине, способности
самоевалуације и тимске евалуације);
2) групни (разумевање тимских процеса – правила, циљеви, улоге, време,
протоколи и сталност чланова тима) и
3) предшколски (физички услови, рутине које су заступљене у предшколској
установи, административна подршка тимским процесима, сталност чланова
тима)

Сви поменути фактори су међузависни. Показало се да тимски рад у предшколској

установи, осим тога што много утиче на квалитет знања деце и њихов развој, оплемењује
међусобне односе деце, васпитача и деце али и међуодносе васпитача, подржава размену
професионалних искустава васпитача, подстиче њихову машту и креативност, утиче на
радни елан, отвореност за промене и професионални развој наставника (Василијевић и
сар., 2013). Међутим, уочено је да удруживање васпитача и сарадника није једноставно
спровести. Да би искористили потенцијале тимског рада, васпитачи претходно треба да
познају погодности које колаборативна пракса и истинска колегијалност дају и тек онда да
практикују тимски рад. Тимски рад у предшколском образовању треба да буде подупрт
разумевањем његових теоријских основа, као и одговарајућим вештинама и обуком за
његово планирање и реализацију.

Проблеме тимског рада деле на спољашње и унутрашње. У спољашње проблеме

спадају они који долазе од окружења у којем тим функционише. Унутрашње проблеме
сагледавају кроз:

1) проблеме функционисања тима (сукоб вредносних ставова, лоше утемељена

структура тима, неквалитетна интеракција, неквалитетно решавање послова) и
2) субјективне проблеме појединих чланова тима (нетолеранција на критику, према
разликама, ауторитарност, сумњичавост, несигурност у себе, немогућност мењања
ставова и понашања и сл.) (Павловски и Павловић Бренеселовић, 2000). Неким
наставницима је непријатно удруживање јер радије самостално раде и нису вољни
да се промене или прилагоде тимском раду.

8
 1.2. Врсте тимова у предшкослкој установи

Потреба за тимским радом постоји и у области васпитања и образовања, како због

ефикасности тако и због величине установе, односно броја запослених. Према Закону о
основама образовања и васпитања поред већа, стручних актива и других стручних органа
директор може да образује тим за остваривање одређеног задатка, програма или пројекта.
Тим могу да чине представници запослених, родитеља, јединице локалне самоуправе,
односно стручњака за поједина питања. Тимови уопште, па и у предшколској установи се
могу поделити према начину конституисања и односима унутар тима на: формалне и
неформалне.

„Формални тимови произилазе из структуре организације или прописа, којим је

одређена потреба за постојањем тима, а често је одређено и ко улази у састав тима. Ови
тимови имају специфичан задатак који може бити сталан (када је задатак од трајног
значаја за организацију), односно привремени (када је тим оформљен ради остваривања
одређеног задатка и када је задатак реализован тим престаје да постоји). Формални
тимови који континуирано постоје у предшколској установи су Тим за инклузивно
образовање (уколико су у установу уписана деца са посебним потребама), Тим за
заштиту деце од насиља, злостављања и занемаривања, Тим за самовредновање.“ Брајса
и Стакић, 1991: 95) Ови тимови постоје и на нивоу сваке радне јединице и поред основне
улоге обезбеђују двосмерну комуникација између тимова на нивоу установе и запослених.

На нивоу дечијих вртића постоје и стални формални тимови за различите области

васпитно - образовног рада. Ови тимови су задужени за праћење стања из дате области,
прикупљање информација и писање месечних и годишњих извештаја и планова,
предалагање мера за унапређење дате области, планирање, организовање и координацију
активности којима се реализују мере за унапређење квалитета дате области... То су, на
пример, тим за васпитно-образовни рад, тим за дечји развој и напредовање, тим за
подршку деци и породици, тим за етос, тим за естетско уређење објекта.

9
 Група људи која сарађује на истом задатку иако формално чини тим, често не
функционише по принципима тимског рада јер тимски рад представља процес у којем
чланови размишљају, раде и делују заједно.

1.3. Карактеристике тимског рада

Према Павловски и Павловић – Бренеселовић (2000) оно што карактерише тимски

рад и разликују тим од групе је:

• Свест о заједничком циљу и усмереност на задатак;

• Међузависност и емпатија међу члановима тима;

• Јасно дефинисане и подељене одговорности и улоге;

• Процедуре и правила које дефинишу начин рада;

• Механизам доношења заједничких одлука (консензус);

• Разрешавање интерних тензија и конфликта.

Ове карактеристике се често срећу код неформалних тимова који по правилу

настају из природне потреба људи да сарађују, односно да се друже с другим људима у
организацији. Најчешће су чланови оваквих тимова истог или приближног ранга, али могу
да буду и вертикалне групације чине запослени у оквиру истог одељења, али неједнаког
ранга. Педагошко-психолошка служба због малог броја запослених истог ранга и великог
броја заједничких задатака може да представља овакав тим или тим васпитача који
заједно раде у васпитној групи, истом дечјем вртићу... Потреба за критичким
преиспитивањем своје праксе, потреба за хоризонталним стручним усавршавањем,
потреба васпитача за сарадњом са другим актерима и реализаторима програма
(родитељима, волонтерима, студентима) представљају подстицај за стварање оваквих
тимова, али они пре представљају изузетак него правило.

10
 Појам тимски рад није нов, јер су тимови постојали хиљадама година раније.
Племенска друштва су били тим и у тимском раду су остваривали своје циљеве. У
тимском раду циљеви тима су били важнији од индивидуалних циљева, па су увек
постављани испред њих. Тим представља облик формалне организације заједничког
радног или пословног процеса које повезују одређени циљеви и интереси чланова,
заједничка мисија и задаци. Тим је специфична врста вештачки организоване и
структурисане мале групе која има заједничке циљеве и интересе. Учинак у тимовима
зависи од индивидуалних доприноса и од производа колективног рада.

Тимски рад не настаје одмах, аутоматски, већ постепено, организацијом и

удруживањем, и не представља резултат наметања воље једног вође. Оно што је битно за
тим јесте да све што се ради у тиму буде резултат тимског рада, да се увек ради тимски и
свесно, да чланови тиму увек међусобно разговарају и контактирају о томе како тимски
радити и увек бити у току шта се ради у тиму.

Данас се у доста случајева тимски рад губи и постаје индивидуалан, јер се многе
организације крећу у кругу индивидуалних улога и пословних етика, а радне групе бивају
вођене од стране одговорних наџорника за надгледање улога индивидуа које чине групу.
Код сложених задатака који захтевају различите способности и знања или се састоје од
низа операција које се морају обављати истовремено јављају се потребе за тимским радом.
Тешко је замислити организације на бази индивидуалног рада запослених и руковођења.
Руководство организације је више него икад заинтересовано за максималну
искоришћеност знања запослених што се остварује у оквирима тимског рада где се
уједињују кадровски ресурси и потенцијали за остварење циљева организације.

Тим представља облик формалне организације заједничког радног или пословног

процеса које повезују одређени циљеви и интереси чланова, заједничка мисија и задаци.
Тим је специфична врста вештачки организоване и структурисане мале групе која има
заједничке циљеве и интересе. Учинак у тимовима зависи од индивидуалних доприноса и
од производа колективног рада. Тимови се распознају према својим карактеристичним
обележјима.

11
 1.4. Вођење тимског рада у предшкослкој установи

Вођа тима води, усмерава према циљу, развија и одржава успешну сарадњу,
осигурава квалитет односа, ствара предуслове за заједнички рад, одговоран је зау
комуникацији, треба активирати све чланове. Његове функције су умереност,
координација, вођење и повезивање (Брајша, 1995). Предуслови за успешан тимски рад су:
чланство у тиму, међусобна сарадња, међусобни односи, међусобна комуникација,
међусобно прилагођавање, обострано искуство. Припадност тиму условљена је начином
на који су повезаниона може бити преслаба, наметнута „одозго“ и оптимална,
информација која може битине, једносмерна и кружна и организација која не може бити,
„одозго“ наметнуте и преговаране.

Према тим одредницама, тимови могу бити либерални обележена некомплетношћу,

неинформисаношћу и неорганизованошћу чланова тима, аутократски, обележен
једносмерном везом „одозго“информисана и репресивна организација и демократска
карактеристика која се карактерише оптимално повезивање чланова, кружне информације
и одговорна организација. Обострана сарадња чланова тима условљена је начином,
формом и резултатима сарадње. Начин сарадња може бити индивидуална, једносмерна и
реципрочна, и може се одвијати унутар облику неприхваћене, наметнуте или договорене
сарадње. Резултат може бити неуспешан, инхибирана и успешна сарадња. Либерални тим
обележава појединац, неприхваћен инеуспешна сарадња, аутократска једносмерна,
наметнута и инхибирана сарадња идемократски тим има међусобну, договорену и
успешну сарадњу. Међусобни односи у тимовима се посматрају у погледу динамике
односа, њиховог квалитета, циљева и етике.

Лидерство је такође дефинисано као усклађивање рада и утицаја на образовање

особље у циљу оптималног постизања циљева образовног процеса. ИН предшколске
установе такође имају стилове вођства:

1) делохолик - стил који на прво место потенцира и ставља радне резултате;

2) пријатељски - нагласак је на моралу и односима;
3) мотивациони - наглашава важност резултата рада и међуљудских односа;

12
 Стил против вође - мање се пажње посвећује контроли рада и односа, али није
значи увек безбрижност, али подстицање независности (Семе Стојновић, Хитрец, 2014).
Мотивацијски стил истиче се као најбољи јер га карактерише топлина и флексибилност,
осетљивост, креативност и охрабрење, знање о могућностима запосленика, отвореност за
двосмерну комуникацију, укључивање у постизање циљева запослених, компетенција за
доношење одлука и решавање проблема, брза повратна спрега, подршка самооцењивање и
преузимање ризика од стране запослених.

Неки елементи су важни за ефикасно и успешно управљање предшколским

установама. То су парадигме, односно теорија којом се водимо; акција, јер задржавање
предшколске установе саставни део друштвених интеракција; суштина, што значи да што
су чланови тима ближи, то они боље раде и више јединства постижу заједница; окружење
које чине деца, родитељи, синдикати, запослени, политичари и што је важно која је
квалификација потребна да би се промовисао квалитет предшколског образовања и
образовање. Стварање заједничке културе у вртићу најважнији је предуслов за повећање
компетенције на нивоу рада вртића. То се може постићи јасном визијом и системом
вредности у раду са децом, њиховим родитељима и локалним окружењем. Мора да развије
ту визију цео тим и она постаје инспирација за даљу развојну политику вртића. Веровање
да образовна установа може понудити повољне могућности деци, али и одраслима, то је
велика мотивација за сваког васпитача.

1.5. Улога стручног сарадника у подржавању тимског рада

Стручни сарадници су: педагог, психолог, дефектолог, социјални радник,

нутрициониста – дијететичар, лекар, специјалиста педијатрије „Задатак стручног
сарадника је да у тиму и појединачно својим стручним знањем и деловањем унапређује
целокупну делатност предшколске наставе, посебно васпитно-образовни рад и пружа
стручну подршку и услуге помоћи деци родитељима и органима управљања...“ (Закон о
предшколском васпитању и образовању, члан 37 и 38) Према правилнику о свим

13
облицима рада стручних сарадника стручни сарадник између осталих има задатак
оснаживања васпитача за тимски рад. Стручни сарадник може одиграти значајну улогу у
подржавању тимског рада кроз различите активности:

 мотивисање васпитача да сарађују на остваривању заједничких задатака, решавању

проблема,
 организација простора и времена тако да промовишу сарадњу и тимски рад,
 редовне и планиране прилике за размену искустава и заједнично учење,
 неговање атмосфере међусобног уважавања, поверења и прихватања,
 јачање кометенција у области асертивне комуникације, активног слушања,
конструктивног решавања проблем,
 освешћивање значаја тимског рада, едукација о улогама у тимском раду, фазама
развоја тима, одржавању позитивне енергије тима, процењивању успешности тима,
 мотивисању васпитача да сами раде на промовисању тимског рада и преношењу
знања о тиму и тимском раду...

Савремене тенденције у васпитно-образовној пракси намеће као потребу јачање

знања, вештина и вредносних ставова у области тимског рада код свих запослених. Оваква
врста едукације и мотивисања запослених би могло допринети бољем функционисању
како формалних тако и неформалних тимова, а самим тим и квалитету укупне васпитно-
образовне праксе јер тимски рад је „интерактивни процес који омогућава да људи са
различитим степеном стручности произведу креативна решења за заједнички дефинисане
проблеме, а такво решење је боље и успешније од решења које би неки члан тима
самостално пружио“ (Павловски, Павловић – Бренеселовић, 2000. )

Одлучујући фактор о утицају дечјег вртића, као институције, на развој и учење

предшколског детета, нису програмске активности саме по себи, и средства путем којих се
остварују организована и одговарајућа средина, већ особа која је посредник између ње и
детета, утичући на његов однос према колективној средини, подстичући га на богату и
разноврсну активност или га ограничавајући. Стручни сарадници у предшколским
установама представљају најужи стручни тим који креира укупан развој предшколске
установе, имају визију о томе шта треба чинити и како чинити да би се постигли одређени

14
циљеви. Педагог у предшколској установи не ради сам, већ сарађује са васпитачима и
осталим особљем. Тимски рад чини пре свега савремену цивилизацијску тенденцију.
Заједничко учествовање у раду, заједничко планирање и праћење резултата рада,
поштовање деловања других и развијање различитих облика рада и сарадње само су нека
од обележја партнерског, тимског рада (Павловић, Павловски, 2000). Један од услова
успостављања контакта између васпитача и педагога је и питање професионалног
самопоуздања васпитача.

Васпитача треба уважавати, треба поштовати његову личност. Педагози треба да

схвате посао васпитача, препознати његове напоре и залагања за успешан рад, што утиче
на то да су васпитачи сигурнији у себе, да делују и верују у исправност онога што раде.
Професионализам подразумева искуство, способност комуникације, осетљивост за друге,
што је значајно за међусобни однос васпитача и педагога. Када су изграђени позитивни
односи међу њима, васпитачи су спремни и мотивисани да сарађују у раду и организацију
акција и манифестација, јер се на тај начин доприноси унапређивању рада у вртићу. Тада
контакт васпитача са педагогом утиче на развијање самопоуздања, што је и циљ успешне
комуникације и услов за даљу сарадњу. Квалитетни односи и комуникација са педагогом
помажу васпитачу да са лакоћом и задовољством обавља свој посао. Успостављање
партнерског односа није питање само коришћења одређених васпитних поступака у
односу на децу, већ подразумева комплексан и целовит приступ који обухвата све нивое и
димензије васпитног програма:

1) „На нивоу програма као модела, то је питање, како контекста програма

(постављених циљева, полазишта о детету, развоју и васпитању), тако и
концепције и структуре самог програма каодокумента (да ли је акценат на
полазиштима и принципима васпитања или дефинисаним задацима у односу на
децу; да ли је програмским документом акценат на питању разраде односа у раду
са децом или садржаја рада са децом).
2) На нивоу организационе структуре (организациона отвореност институције,
организациона структура односа у колективу, формирање група и броја деце у
групама, организација простора и времена) то је питање компатибилности
организационе структуре основним карактеристикама партнерског односа.

15
 3) На нивоу планирања партнерски однос педагога и васпитача успоставља се на бази
следећих принципа:
a) Полазишта планирања су циљеви програма као и развојне карактеристике,
потребе и интересовања детета.
b) Педагог и васпитач пре свега планирају своје улоге у појединим
активностима и начин организације активности, простора и материјала, а не
специфична понашања и активности деце.
c) Свеобухватности планирања (широк обим планирања): педагог васпитач
планирају програм реализације у целини (организацију целог дана,
укључење родитеља и сл.), а не само специфичне активности (тзв. усмерене
активности).
4) На нивоу непосредне реализације односа педагога и васпитачаса децом,
партнерски однос се успоставља кроз:
- Специфичне вештине комуникације, васпитне поступке и образовне методе које
они користе у раду са децом (вештина активног слушања, поступци усмеравања
уместо директног вођења, поступци примене логичких последица, поступци
подршке);
5) На нивоу професионалне реализације улоге педагога и васпитача, партнерски
однос се успоставља кроз:
a) Професионално усавршавање које омогућава педагогу иваспитачу
критички увид у васпитну праксу и познавање и развој специфичних
вештина и стратегија реализације партнерскогодноса.
b) Положај педагога и васпитача у програмској и организационојструктури
којим им се омогућава иницијатива и креативност, као и међусобна
сарадња у раду“ (Јевтић, 2012: 53).

Функција предшколског педагога недељива је од осталих функција у предшколској

установи и изван ње, те нема оштро подељених улога. Зато је много више, него у било
којем подручју људске делатности, однос према осталим субјектима, темељ било које
активности педагога. Мисли се пре свега на повезаност педагога с особама које могу
непосредније утицати на дететову околину (родитељ, васпитач), а у организацијском
погледу, то су особе које имају снажан управљачки, саветнички, регулацијски утицај на

16
предшколски васпитно-образовни рад. У односу према особама у предшколској установи,
педагог се мора користити својом стручном (професионалном) снагом и особинама, у тој
мери, и на тај начин, да перманентно анализира своје и поступке осталих субјеката,
усмеравајући их према јединственом циљу. „Педагог, васпитачу

1) помаже у осигуравању одговарајућих услова за развој и учење деце предшколског

узраст,
2) омогућује рану идентификацију сваке дететове специфичности,
3) помаже у изради и развоју програма с наглашеним васпитним деловањем, који
треба бити усмерен на поједино дете, или усклађен с актуелним потребама групе-
заједнице
4) омогућује и подстиче његову повезаност с породичном и предшколском средином,
5) подстиче га да сарађује у раду развојно-педагошке делатности предшколске
установе и у доношењу њеног програма рада,
6) андрагошком функцијом помаже му да прихвати сам себе и подстиче стварање
повољних услова у предшколској заједници (Јевтић, 2012: 54).

Да би људи постали сарадници мора се у тиму неговати атмосфера одређеног

квалитета. У литератури се ови захтеви појављују од називима: „принципи сарадње“,
„модел сарадничке консултације“, „принципи сарадничке консултације“ и сл. Креативно
решавање проблема захтева одређен начин размишљања: на почетку тог процеса потребно
је што више различитих идеја, тек потом се те идеје критички разматрају и одабирају
релевантније и оригиналније. Тимски рад управо рачуна на капацитете својих чланова:
више људи даће више идеја; бар неко од чланова тима биће аналитичан; бар неко из тима
биће систематичан; бар неко критичан, будући да сви ти процеси који учествују у
стварању коначног решења нису увек сличне природе, може да се деси да људи туђе идеје
доживе као критику сопствених. Из тог разлога у тимском раду потребно је неговати
индивидуалност и различитост и дати подршку свакој идеји. Од чланова тима захтева се
разборито понашање чак и онда када су емотивно везани за поједину идеју или људе који
их доносе. Да се људи не би прибојавали да кажу своје право мишљење и да би се
дистанцирали од идеја за које су емотивно везани али нерелевантне за проблем, потребно

17
је да атмосфера у тиму не буде рестриктивна већ подржавајућа. Сви чланови тима имају
право на излагање сопствених идеја и контра аргумената у односу на туђе идеје.

Васпитачи најбоље познају дете јер с њиме проводу свакодневно од 8 до 10 сати те

су стога важни у праћењу дечјег развоја, задовољењу дететових посебних потреба и
остваривању сaрадње с родитељима. Психолог саветодавним радом, упутом и сугестијом
пружа васпитачима подршку у раду с децом, упућује их како пратити дететово понашање
те им помаже у планирањуразвојних задатака. „С циљем подстицања професионалног
раста и развоја васпитача психолог организује едукативне радионице те им помаже у
планирању и вођењу састанака/радионица за родитељена увек актуалне теме. Добра
сарадња психолога и васпитача међусобним информирањем о дететовом понашању у
суштини омогућава бољу усклађеност породичног и институционалногделовања на
дететов развој и напредовање“ (Ивић и сар, 2003). Да бисмо што боље помогли детету у
савладавању неке развојне кризе, изузетно је важно остварити међусобну сурадњу
родитеља, васпитача ипсихолога ради јединственог и што бољег васпитног утицаја.

У вртићу је још много радних задатака које психолог остварује с осталим

члановима стручнога тима. Тако на пример сарађује у писању планова и програма вртића,
разних пројеката за унапређивање рада с децом, набавци стручне литературе и сликовница
за децу, дидактичких средстава и играчака. Психолог сарађује с другим друштвеним
установама: школама (ради лакшег прелазадеце из вртића у школу), другим стручним
институцијама и здравственим установама које се баведецом, Центром за социјалну
помоћ, полицијом и др.

Као и у другим занимањима, и психолози се међусобно разликују по свом

професионалном искуству и подручју личног интереса као и животним ставовима и
вредностима. У свом раду психолог у предшколској установи треба да се користи
знањима и обједињавати елементе више грана психологије: од развојне, клиничке,
едукативне, социјалне до комуникацијске и пословне. Неки психолози у раду примењују и
одређене облике психотерапије. Предшколске установе велики су колективи те захтевају
тимски, сараднички рад и добро руковођење које примењује начела управљања људским
потенцијалима да би се заједничким радом што лакше постигао жељени циљ.

18
 2. СТРУЧНИ ТИМОВИ У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ

У самој пракси тежи се развијању тимова и сарадњи између руководства установе,

стручних сарадника (психолог, педагог, дефектолог, логопед...), васпитача, медицинских
сестара и родитеља. Овакви тимови имају заједнички циљ: подстицање развоја детета и и
задовољавања његових потреба.

Тимови се формирају сходно задатку који треба да обављају. Њихова величина

може да варира, али тереба узети у обзир да комуникација у тимовима са пуно чланова
може да буде отежана. Најоптималнији тимови су они који имају од пет до седам чланова.
Приликом формирања тима ствара се атмосфера која допушта члановима тима да се
упознају и пронађу своје место у тиму. Истиче се поверење и уважавање у коме сви
чланови тима могу да се искажу и допринесу раду, развија се осећање узајамне подршке, а
различитости у тиму се конструктивно користе. У оквиру предшколске установе делују:

- тимови који су Законом обавезни,

- тимови који се формирају за потребе установе.

Тимови који су Законом обавезни су:

1) Тим за заштиту деце од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања

2) Тим за инклузивно образовање
3) Тим за самовредновање
4) Тим за обезбеђивање квалитета и развој установе
5) Тим за професионални развој

Тимови везани за потребе установе нису обавезни и формирају се када се за њих укаже
потреба. Неки од тимова у предшколској установи могу битии:

 Тим главних васпитача

 Тим за информисање
 Тим за хоризонтално учење

19
  Тим за организовање јавних наступа
 Тим за сарадњу са друштвеном средином
 Тим за екологију...

Документација која прати рад тима је:

 План активности за област у којој тим делује

 Записници са одржаних састанака
 Извештај о реализованим активностима
 Извештај о раду тима
 Писани докази о активности тима...

Писани докази о активностима тима могу се свести на:

 Материјали који се односе на све реализоване активности тима

 акциони планови и извештаји
 инструменти (анкете, упитници...)
 евиденција рада тима
 утисци, забелешке, фотографије...

2.1. Тим за заштиту деце од дискриминације, насиља, злостављања и

занемаривања

Насиље може имати различите форме. Неке од њих ћемо разрадити у даљем тексту.

Физичко насиље се односи на понашање које доводи до стварног или потенцијалног

телесног повређивања детета/ученика.Примери физичког насиља су: ударање, шутирање,
гурање, шамарање, чупање, дављење, бацање, гађање, напад оружјем, тровање, паљење,
посипање врућом водом, ускраћивање хране, сна и сл.

20
 Слика 4 – Зауставимо насиље

Емоционално/психолошко насиље односи се на оно понашање које доводи до

тренутног или трајног угрожавања психичког и емоционалног здравља и достојанства
детета/ученика. Односи се и на ситуације у којима се пропушта обезбеђивање прикладне и
подржавајуће средине за здрав емоционални и социјални развој у складу са потенцијалима
детета/ученика.Емоционално насиље и злостављање обухвата поступке којима се врши
омаловажавање, етикетирање, игнорисање, вређање, уцењивање, називање погрдним
именима, оговарање, подсмевање, исмејавање, неприхватање, изнуђивање, манипулисање,
претња, застрашивање, ограничавање кретања деце/ученика, као и други облици
непријатељског понашања.

Искључивање из групе и дискриминација представљају социјално насиље. Односи

се на следеће облике понашања: одвајање детета/ученика од других на основу
различитости, довођење у позицију неравноправности и неједнакости, изолацију,
недружење, игнорисање и неприхватање по било ком основу.

21
 Слика 5 – Рецимо не свакој врсти дискриминације

„Сексуално насиље и злоупотреба деце/ученика подразумева њихово укључивање у

сексуалну активност коју она не схватају у потпуности, за коју нису развојно дорасла (не
прихватају је, нису у стању да се са њом сагласе) и која има за циљ да пружи уживање или
задовољи потребе друге особе. Развој савремених комуникационих технологија доводи до
појаве насиља коришћењем информационих технологија (електронско насиље): поруке
послате електронском поштом, SMS-ом, MMS-ом, путем веб-сајта, четовањем,
укључивањем у форуме и сл.Злоупотреба деце/ученика представља све што појединци и
институције чине или не чине, а што директно утиче или индиректно шкоди
деци/ученицима или им смањује могућност за безбедан и здрав развој и доводи их у
немоћан, неравноправан и зависан положај у односу на појединце и установу.“
(http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2015/08/Posebni_protokol_-_obrazovanje1.pdf ,
15.04.2020. , 14:45)

Занемаривање и немарно поступање представљају случајеве пропуштања установе

или појединца да обезбеде услове за правилан развој детета/ученика у свим областима,
што, у противном, може нарушити његово здравље, физички, ментални, духовни, морални
и друштвени развој.

Експлоатација деце/ученика односи се на њихов рад у корист других особа и/или

установе. Она обухвата и киднаповање и продају деце у сврху радне или сексуалне
експлоатације. Ове активности имају за последицу нарушавање физичког или менталног
здравља, образовања, као и моралног, социјалног и емоционалног развоја детета/ученика.

22
 Надлежности тима за заштиту деце од дискриминације, насиља,
злостављања и занемаривања су следеће:

- припрема план и програм заштите од дискриминације, насиља, злостављања и

занемаривања,
- информише ученике, запослене и родитеље о планираним активностима и
могућности тражења подршке и помоћи од Тима за заштиту;
- учествује у обукама и пројектима за развијање компетенција потребних за
превенцију дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања;
- предлаже мере за превенцију и заштиту, организује консултације и учествује у
процени ризика и доношењу одлука о поступцима у случајевима сумње или
дешавања дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања;
- укључује родитеље у превентивне и интервентне мере и активности;
- прати и процењује ефекте предузетих мера за заштиту ученика и даје одговарајуће
предлоге директору;
- сарађује са стручњацима из других надлежних органа, организација, служби и
медија ради свеобухватне заштите ученика од дискриминације, насиља,
злостављања и занемаривања;
- води и чува документацију;
- извештава стручне органе Школе и Школски одбор о питањима из своје
надлежности.(http://www.talenti.edu.rs/tim-za-zastitu-dece-od-diskriminacije-nasilja-
zlostavljanja-zanemarivanja, 15.4.2020. , 14: 55)

2.2. Тим за инклузивно образовање

Детету и ученику и одраслом коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у

развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу, ризика од раног напуштања школовања и других
разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању, установа обезбеђује
отклањање физичких и комуникацијских препрека, прилагођавање начина остваривања
школског програма и израду, доношење и остваривање индивидуалног образовног плана.

23
 Слика 6 – Инклузија у предшколској установи

Деци која постижу резултате и који превазилазе очекивани ниво образовних

постигнућа, установа обезбеђује прилагођавање начина остваривања школског програма и
израду, доношење и остваривање индивидуалног образовног плана.„Индивидуални
образовни план је посебан акт, који има за циљ оптимални развој детета и ученика и
остваривање исхода образовања и васпитања, у складу са прописаним циљевима и
принципима, односно задовољавања образовно-васпитних потреба детета и ученика“
(Сретенов, 2008: 44).

ИОП израђује тим за додатну подршку детету, односно ученику на основу

претходно остварених, евидентираних и вреднованих мера индивидуализације и израђеног
педагошког профила детета, ученика и одраслог, а остварује се након сагласности
родитеља, односно другог законског заступника.Уколико родитељ, односно други
законски заступник, неоправдано одбије учешће у изради или давање сагласности на
ИОП, установа је дужна да о томе обавести надлежну установу социјалне заштите у циљу
заштите најбољег интереса детета, односно ученика.

„Врсте ИОП-а јесу:

1) ИОП1 - прилагођавање начина рада и услова у којима се изводи образовно-
васпитни рад; учење језика на коме се одвија образовно-васпитни рад;
2) ИОП2 - прилагођавање циљева садржаја и начина остваривања програма
наставе и учења и исхода образовно-васпитног рада;

24
 3) ИОП3 - проширивање и продубљивање садржаја образовно-васпитног рада
за ученика са изузетним способностима“ (Лазор, Марковић и Николић,
2008).

ИОП доноси педагошки колегијум установе на предлог тима за инклузивно

образовање, односно тима за пружање додатне подршке детету и ученику.Тим за пружање
додатне подршке детету у предшколској установи чине васпитач, стручни сарадник,
сарадник, родитељ, односно други законски заступник, а у складу са потребама детета и
педагошки асистент, односно лични пратилац детета, на предлог родитеља, односно
другог законског заступника.Тим за пружање додатне подршке ученику у школи чини
наставник разредне наставе, односно наставник предметне наставе, одељењски старешина,
стручни сарадник, родитељ, односно други законски заступник, а у складу са потребама
ученика и педагошки асистент, односно лични пратилац ученика, на предлог родитеља,
односно другог законског заступника.

Стручни тим за инклузивно образовање (обавезно треба да се формира у складу са

Правилником) У складу са поменутим законским оквирима, стручни тим за инклузивно
образовање у предшколској установи формира директор установе, а Правилником о
ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову
примену и вредновање (Службени гласник РС, бр. 76/2010) дата је препорука да га чине
стручни сарадник и четири васпитача. Стручни тим за инклузивно образовање, даље,
предлаже чланове тима за пружање додатне подршке детету или тимова (зависно од броја
и врсте области за које је потребно израдити индивидуални образовни план); успоставља,
прати и примењује процедуре укључивања и боравка деце којима је потребна додатна
подршка од пријема у предшколску установу до уписа у наредни ниво образовања;
планира стратегије и партнерства са институцијама у локалној заједници које пружају
помоћ и подршку породицама, учествује у стручним састанцима; прати и вреднује
примену донетих процедура у установи у вези са инклузивном праксом; води
документацију у вези са реализованим активностима.

У складу са законским оквирима, „стручни тим за инклузивно образовање у

предшколској установи формира директор установе, а Правилником о ближим упутствима
за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање

25
(Службени гласник РС, бр.76/2010) дата је препорука да га чине стручни сарадник и
четири васпитача. Стручни тим за инклузивно образовање:

- предлаже чланове тима за пружање додатне подршке детету, или пак тимова
(зависно од броја и врсте области за које је потребно израдити индивидуални
образовни план)
- затим успоставља, прати и примењује процедуре укључивања и боравка деце
којима је потребна додатна подршка од пријема у предшколску установу до уписа у
наредни ниво образовања
- планира стратегије и партнерства са институцијама у локалној заједници које
пружају помоћ и подршку породицама, учествује у стручним састанцима;
- прати и вреднује примену донетих процедура у установи у вези са инклузивном
праксом;
- води документацију у вези са оствареним активностима.“ (Кораћ, 2018: 403)

Тим за пружање додатне подршке детету (обавезно треба да се формира у складу са

Правилником) Овај тим чине: васпитач, стручни сарадник, сарадник у предшколској
установи, родитељ, односно старатељ детета, а у складу са потребама детета и педагошки
асистент, односно стручњак ван предшколске установе, на предлог родитеља, односно
старатеља. Поменути тим учествује у изради и примени индивидуалног образовног плана
детета (у даљем тексту ИОП-а), даје подршку родитељима кроз континуирану размену
информација; учествује у вредновању ИОП-а кроз самовредновање према унапред
утврђеној динамици и према указаној потреби. На основу резултата вредновања ИОП-а
тим за пружање додатне подршке детету израђује предлог измене и допуне односно
прилагођавања потребама детета.

2.3. Тим за самовредновање

Самовредновање је трајан и комплексан процес, који обухвата многе компоненте.

Овај процес помаже практичару и/или руководећем кадру установеда преиспита колико је

26
јасно оно што установа жели да постигне, колико је успешна у томе ишта је потребно
изменити у конкретној пракси или општем васпитно-образовном раду у оквирудатог
контекста или склопа околности. Самовредновање је стално преиспитивање, развијање
иусавршавање конкретне праксе и вештина практичара.

Самовредновање се, као што назив имплицира, спроводи од стране самих

васпитача и запослених јер они најбоље познају децу са којом раде и контекст у оквиру
кога раде. Поред тога, самовредновање треба да се спроводи узимајући у обзир оквир
квалитета. На тај начинмогу да се избегну могуће дисторзије које су резултат субјективне
интроспекције или вредновањеонога што може лако да се измери, а не онога што је
стварно вредно и важно. Процес самовредновања у предшколским установама је пре свега
концентрисан напреглед квалитета процеса учења, јер то је оно чиме се предшколске
установе баве. Дакле,самовредновање треба да буде позитиван процес за децу, али и да
доноси користи запосленимакроз подстицање добре праксе, помагање запосленима да
препознају сопствене вештине истручност и омогућавање заједничког учења и
професионалног развоја.

Праћење процеса самовредновања нам може омогућити критичке увиде који су од

суштинске важностине само за унапређивање васпитно-образовне праксе, већ и за
унапређивање самог процеса самовредновања. Како би процес био успешно спроведен у
установи, он мора да буде систематичан; мора да укључује све запослене као и децу,
родитеље и локалну заједницу. Процес такође захтева дазапослени имају заједничко
разумевање и очекивања од установе и њеног будућег развојаи да буду отворени и
искрени у процени свог рада. Успешно самовредновање је проницљиво усвом фокусирању
и посматрању, праћењу и процени квалитета онога што се пружа, и
обезбеђујеинформације за будућу праксу и одлуке. Иако временски оквир може да буде
флексибилан какоби одговарао потребама установе, од највеће је важности да процес
самовредновања постанесаставни део рада установе. Добро је да установа има формиран
тим за самовредновање, чија је превасходна улога у иницирању и вођењу активности
самовредновањау установи /вртићу. На састанку тима за самовредновање или другим
редовним састанцимазапослених, осим о предмету самовредновања, биће одлучивано и о
другим битним елементимасамовредновања: плану самовредновања и временској

27
динамици, начину оргнаизовања,учесницима, методама... Чувајући белешке о одржаним
дискусијама и прикупљеним доказима,руководиоци и њихови запослени постепено
стварају колекцију доказа, које затим могу даанализирају и користе како би спровели
свеобухватније вредновање користећи неке репере или показатеље квалитета из ширег
стручног домена, у циљу потврђивања самог процеса.

2.4. Тим за обезбеђивање квалитета и развој установе

Ради осигурања квалитета рада, установа се самостално и у сарадњи са

надлежниморганом јединице локалне самоуправе стара о обезбеђивању и унапређивању
услова заразвој образовања и васпитања, квалитета програма образовања и васпитања,
свих облика образовно-васпитног рада, односно васпитно-образовног рада и услова у
којима се он остварује. Вредновањем се процењује квалитет рада установе чиме се
обезбеђују подаци од значаја за даљи развој и управљање установом.

Вредновање квалитета рада установе врши се на основу стандарда и показатеља

квалитета рада установе који се односе на области квалитета, прописаних
правилникомкојим се уређују стандарди квалитета рада установе. У установи се вреднују
остваривање циљева, исхода и стандарда постигнућа, Националног оквира образовања и
васпитања, плана и програма наставе и учења, предшколског програма, школског
програма, развојног плана, као и укљученост родитеља,односно других законских
заступника деце и ученика у различите облике образовноваспитног рада и услова у којима
се он остварује. (Правилник о вредновању квалитета рада установе, Службени гласник РС,
бр. 10/2019 од 15.02.2019. године, члан 2-3). Вредновање квалитета рада установа врши се
кроз самовредновање и спољашње вредновање.

Тим за обезбеђивање квалитета и развој установе чине представници запослених,

родитеља односно других законских заступника, јединице локалне самоуправе, односно
стручњака за поједина питања. Стални чланови Тима за обезбеђивање квалитета и развој

28
установе су директор установе и стручни сарадник-педагог. Тим за обезбеђивање
квалитета и развој установе има следеће надлежности:

- стара се о обезбеђивању и унапређивању квалитета васпитно-образовног рада и

материјално-техничких услова у установи;
- прати остваривање предшколског програма;
- стара се о остваривању циљева и стандарда постигнућа;
- стара се о развоју компетенција;
- вреднује резултате рада васпитача, медицинских сестара-васпитача и стручних
сарадника;
- прати и утврђује резултате рад деце;
- прати иновације у васпитању и образовању;
- предлаже мере за унапређење квалитета;
- прати објављивање конкурса за учешће у пројектима и припрема пријаве за исте.

2.5. Тим за професионални развој

Професионални развој васпитача предшколских установа према наводима Ж.

Крњаје (2010), може се разматрати са аспекта еколошке парадигме и подразумева процесе
и одрживу промену целине. Наиме, према овом схватању (Крњаја, 2010: 150) „процеси
одређују организацијски образац структуре, они превазилазе оквире једне структуре и
повезују све структуре. Процеси (комуникација, самоорганизација, аутономија,
умрежавање, отвореност, кружна узрочност) у нашем примеру, значајни за
професионални развој, настају у односима професионалаца и њиховог окружења, њиховој
интеракцији и интеграцији, и динамичним везама повезују друштвене структуре тако да
оне не могу постојати независно једне од других (институције образовања, научне
институције, политика образовања...)“. У складу са тим може се говорити и друштвеној
условљености модела професионалног развоја, као и о другим факторима, попут
економских, вредносних и техничко–технолошких, који детерминишу процес
професионалног развоја. Професионални развој васпитача се заснива на основама које

29
пружају могућност за стални развој њихових компетенција ради квалитетнијег обављања
посла и унапређивање њихове професионалности. У том процесу се ради на перманентном
унапређивању квалитета знања, вештина и способности, односно компетенција васпитача,
што доприноси квалитету рада, јачању мотивације и развијању система вредновања и
самовредновања.

У Правилнику о сталном стручном усавршавању инапредовању у звања

наставника, васпитача и стручних сарадника(2017), значајна пажња посвећена је
планирању стручног усавршавања на нивоу саме предшколске установе. У складу са тим,
у планирању овог процеса полази се од утврђивања потреба и приоритета које имају деца,
од приоритетних области које утврђује министар просвете и од самих циљева образовања.
У предшколској установи се ради процена развијености компетенција васпитача и
стручних сарадника, што је и полазна основа за избор даљих активности везаних за
стручно усавршавање. Поред приоритених области, потребно је имати у виду и лични
план професионалног развоја самих васпитача, који се утврђује на основу самопроцене
нивоа компетенција. Лични план професионалног развоја има посебан значај, јер је важно
да сами васпитачи изврше процену сопственог рада, да утврде недостатке и слабости и да
на основу конкретних показатеља процене у којим областима им је стручно усавршавање
најпотребније.

Стручни тим који сачињава: наставник, васпитач и стручни сарадник, у поступку

самовредновања и планирања свог стручног усавршавања и професионалног развоја
примењују стандарде компетенција. Наставник, васпитач и стручни сарадник
систематично прати, анализира и вреднује свој образовно-васпитни рад, развој
компетенција, своје напредовање и професионални развој и чува у одређеном облику
најважније примере из своје праксе, примере примене наученог током стручног
усавршавања, лични план професионалног развоја. У сачињавају личног плана
професионалног развоја наставник, васпитач и стручног сарадник користи и податке из
стручно-педагошког наџора и спољашњег вредновања. Наставник, васпитач и стручни
сарадник на захтев директора, стручног сарадника, просветног саветника и саветника -
спољног сарадника, даје на увид свој портфолио професионалног развоја.

30
 2.6. Тим за развојно планирање рада предшколске установе

У процесу развојног планирања учествују сви заинтересовани: васпитачи, директор

установе, родитељи, представници локалне заједнице... Да би се развојно планирање
успешно одвијало, неопходно је да процес води мањи број људи који могу да чине Тим за
развојно планирање. Задатак Тима за развојно планирање рада предшколске установе је
праћење и континуирано спровођење плана за развојно планирање које се доноси на нивоу
предшколске установе. Тим за развојно планирање преузима одговорност за процес
развојног планирања, израду развојног плана и израду предлога пројекта на тај начин што:

 заступа интересе свих учесника

 брине о организационим питањима
 формира радне групе за реализацију одређених задатака
 учествује у обуци за развојно планирање
 примењује различите процедуре испитивања и усаглашавања потреба и приоритета
 израђују предлог развојног плана и предлог пројекта
 обезбеђују демократску процедуру усвајања предлога развојног плана и предлога
пројекта
 самостално реализују поједине кораке у процеу развојног планирања
 учествују у реализацији пројектних активности
 учествују у праћењу и евалуацији пројекта.

2.7. Тим за сарадњу са друштвеном средином

Локална заједница је група људи повезаних истим окружењем, културолошким

навикама и практичним интересима. Родитељ је део локалне заједнице, а он је први који
упућује своје дете у то како да постане део заједнице и како се укључује у друштво. Да би
дете укључивање у друштвену средину прихватило са радошћу и да би се осећало

31
безбедно и сигурно потребно је да оно приликом првог доласка у предшколску установу
уочи пријатељски однос васпитача са његовим родитељем.

Слика 7 – Посета позоришту уз сарадњу са локалном заједницом

„Предшколска установа је место живљења предшколског детета, постоји да би

задовољила потребе родитеља и деце, затим испуњава све друштвене потребе и услове, а
са овим својим значајем је центар локалне заједнице. Она и њени програми имају ефекат
на развој деце само онда када му пружају прилику да буде „своје“, а то значи да може да
мења, да се сам мења и да се развија, а то Установа постиже програмом који укључује
родитеље и локално окружење. Да би предшколско васпитање и образовање предшколске
деце прерасло у друштвено васпитање, неопходно је да се предшколска установа повеже
са друштвеном средином и да се отвори за шири утицај друштвене средине“ (Лаковић,
2009).

Све наведено, недвосмислено указује да прописани задаци стручног тима за

инклузивно образовање и тима за додатну продршку деци захтевају висок степен сарадње,
различитих актера унутар и ван установе, као кључног чиниоца развоја инклузивне
праксе. Ово подразумева реконструисање улога, обавеза и одговорности васпитача,
стручне службе и родитеља, како би се остварила добробит за дете у развојном и вапитно-
образовном смислу. Поред тога, „неопходно је да се унутар самих тимова успостави
партнерски, сараднички однос чланова, који карактерише однос поверења, равноправност,
отворена комуникација, аутентичност, уважавање, осећај заједничке припадности и

32
идентитета. Описани односи изграђују се дефинисањем заједничких циљева, јасном
поделом улога и одговорности, дефинисаним правилима и процедурама функционисања,
регулисаним протоком информација и ефективним лидерством. На тај начин, пружају се
могућности члановима да се у реализацији заједничких задатака ослоне једни на друге и у
том односу изграде узајамно поверење“ (Кораћ, 2012: 102). Предшколска установа која је
повезана са заједницом функционише на следећи начин:

- „ресурси и простори у заједници се користе за реализацију различитих активности

(отворени простори, институције образовања, културе и спорта…);

- деца и васпитачи учествују у различитим дешавањима у локалној заједници

(прославе, фестивали, акције...);

- организују се манифестације у које се укључују чланови локалне заједнице

(представе, изложбе, перформанси, промоције…);

- локалне привредне и услужне организације (фабрике, занатске радње, банке, тржни

центри...) су места реализације програмских активности или учествују у
активностима у вртићу;

- локалне привредне и пословне организације учествују у финансирању појединих

активности и акција, опремању и набавци потрошних материјала; информације о
предшколској установи и програму су доступне у локалној заједници (нпр. у
библиотеци, пошти, дому здравља, месној заједници, локалним медијима);

- повезује се са другим образовним програмима и организацијама везаним за

образовање деце и рад са породицом, укључујући организације родитеља;
омогућава породицама повезивање са другим услугама и програмима у локалној
заједници који су потребни породици; сарађује са школом кроз узајамне посете,
организовањем заједничких активности и акција и разменом информација: у
сарадњи са школом и другим установама у заједници, благовремено информише и
припрема родитеље и децу за прелазак из вртића у школу; заједно са школом
организује различите програме, активности и акције које повезују практичаре, децу
и родитеље из вртића и школе (спортскорекреативни програми, уметничке

33
 радионице, програми пријатељства, прославе, фестивали, представе, изложбе,
перформанси); остварује узајамне стручне посете и размене информација о
програмским активностима, обезбеђујући континуитет у образовном контексту
усклађивањем физичког окружења, стила комуникације и педагошког приступа;
размењује податке којима се обезбеђују правовремене информације о различитим
програмима подршке за децу и родитеље којима је потребна додатна образовна
подршка и/или други видови подршке“(http://www.mpn.gov.rs/wp-
content/uploads/2018/09/OSNOVE-PROGRAMA-.pdf , 20. 04. 2020. 15:21)

Питање односа између предшколске установе и локалне заједнице је једно од

значајних и отворених питања педагошке праксе предшколског васпитања и образовања.
Као институција, предшколска установа треба да развијапартнерске односе са локалном
заједницом, изграђивањем заједничких интереса и циљева, што би у васпитни контекст
унело животност. Партнерство је удруживање са заједничким интересима и циљем.
Партнерски односи најчешће обухватају предузимање неког заједничког подухвата,
партиципацију. Партнерство предшколске установе и локалне заједнице аутори
објашњавају на различите начине. Програм се износи улокалну заједницу тако што се не
везује само за оквире васпитне институције, већ се одвија и на нивоу заједнице (учешће у
локалним догађајима, акције у локалној заједници, посете локалној заједници и посете од
стране локалне заједнице). Локална заједница улази у програм кроз разраду програма
(његове организације, функције, све до садржаја) на релевантним аспектимаза локалну
заједницу (културна, еколошка, социјална, образовна релевантност). Предшколска
установакао отворен систем тежи да негује демократске вредности, квалитет односаи
партнерство са породицом и заједницом. Отворен систем васпитања као појава није нова у
предшколском васпитању. Идеја отвореног васпитања је увек означавала прогресивно
определење.

34
 2.8. Тим за сарадњу са породицом

Сарадња између породице и вртића је један од основних услова за остваривање

квалитетног васпитно-образовног процеса и здравог развоја деце.Напредовање или
потешкоће најбоље се уочавају ако је однос између родитеља и васпитача заснован на
поверењу и уважавању. Веома је важно да родитељи подржавају ауторитет васпитача код
своје деце па чак и ако имају неке примедбе на његов рад те да о томе не говоре пред
децом, већ да их саопште васпитачу лично. Зато постоје заједнички родитељски састанци
и такозвана отворена врата у вртићу који се не смеју пропуштати.

„Стабилан однос између породице и васпитача је веома значајан и важно је да се

потрудимо да линија комуникације између родитеља и васпитача увек буде отворена, јер
је то најбољи начин да родитељ сазна шта се дешава када је дете у вртићу. Чак и кратки
разговори могу да изграде односе пуне поверења између родитеља и васпитача. Родитељ
би требао да информише васпитача о позитивним променама или о проблемима на које би
требало да обрате пажњу“ (Ивић и сар. 2003). Потребно је да се повећа знање родитеља о
томе коко њихова деца уче и развијају се и схвате значај своје улоге у тим процесима као
и потребу комплеметарног деловања са установом. Такође, потребно је да се код родитеља
изграде позитивни ставови и очекивања у односу на рад који обављају васпитачи и
поверење у установу. Поступак васпитача не треба да се усмери само према детету већ да
тежи најширем повезивању предшколске установе са породицом и друштвеном средином
у којој оно одраста.

„Програм заснован на партнерству са породицом заснива се на:

 вртић је место које емитује добродошлицу породици и уважавање

породицејасним просторно-организационим показатељима (нпр. постојање
собе/простораза родитеље, постера добродошлице, визуалних ознака
простора...);
 породица је упозната са концепцијом програма (писане информације и
крозсастанке);

35
 постоји програм сарадње са породицом који је развијен кроз дијалог
сародитељима о различитим начинима укључивања породице: као члан
саветародитеља, као волонтер, као учесник у непосредним активностима са
децом;
 родитељи су питани шта је за њих важно и шта би волели у односу на своју
децуи себе;
 деца су питана на који начин би желела да су родитељи укључени и
даучествују;родитељи се лично позивају на учешће у појединим
активностима и имајупомоћ и подршку васпитача или других родитеља за
такво учешће;
 постоје организоване социјалне активности које пружају могућност
дружења иразвијања односа између самих породица и између родитеља и
практичара, каошто су излети, шетње, културни догађаји, седељке;
 васпитачи свакодневно сарађују са родитељима на различитим основама;
 родитељи се на састанцима упознају и воде дијалог са васпитачима
оактивностима деце и програмским активностима;
 постоје могућности да се родитељи виде са васпитачем и разговарају о
свомдетету у различито време дана и у различитим данима у недељи;
 родитељи се подстичу на укључивање других чланова породице и
пријатељатако што их могу довести и укључити у активности у вртићу;
 програм уважава различитости породица и пружа различите начине
 укључивања и прилагођавања потребама и могућностима родитеља;
 родитељи могу активно да се укључе у различито време, на различите
начине и то се документује“ (Брајша, Стакић, 1991: 76).

36
 Слика 8 – Сарадња васпитача и родитеља

Успех сарадње са родитељима највише зависи од способности васпитача да

комуницирају са њима, придобију њихово поверење и постигну узајамно разумевање.
Родитељи треба да упознају циљеве, садржаје и начине рада у установи, читаву њену
организацију и др. А васпитачи породичне услове у којима дете одраста, васпитне ставове
родитеља и њихове могућности да допринесу остваривању задатака установе. Потребно је
да се између васпитача и родитеља развије поверење и спремност за сарадњу, међусобно
уважавање и подржавање, као и свест да је квалитет њиховог односа у интересу детета о
чијем се развоју и учењу старају. Стварати прилике за заједничко живљење и дружење
међусобно упознавање и размене:

- Свакодневне пригодне ситуације у установи-приликом довођења деце, спонтаних

посета родитеља и сл.
- Планиране ситуације-консултације, родитељски састанци,
- Присуство родитеља васпитно-образовном раду и непосредно укључивање у њега
- Специјалне ситуације (у периоду адаптације)
- Заједничке активности за које сви имају интерес (сакупљачке, добротворне акције)
- Заједнички изласци (посете позоришту, одлазак на концерт, у шетњу...)

Постоји неколико начина сарадње са родитељима:

- Облици обостраног информисања (разговори, панои за обавештења, писма, поруке,

индивидуални разговори, телефонски позиви)

37
 - Заједничко стицање знања (радионице, састанци, дискусије, предавања, семинари,
саветовалиште за родитеље, радне групе)
- Заједничко живљење (учешће родитеља, волонтирање, у приредбама, представама,
излетима, планирање, акције...)

Корист овакве сарадње је велики и вишестран:

 За дете - Континуитет породичног и институционалног; лакша адаптација и

боље прихватање вртића; контакт са већим бројем одраслих; сагледавање
родитеља у другачијим улогама,
 За родитеље - упознавање свог детета ван породичног контекста,
савршавање родитељских вештина,
 За васпитача - Повећање професионалне компетенције- бољим познавањем
родитеља боље ће разумети дете, боље планирати и организовати рад; већа
подршка, разумевање и уважавање од стране родитеља, техничка помоћ-од
идеја до помоћи у реализацији.

Задатак васпитача је да осигура пријатну и сигурну атмосферу у којој ће се

родитељи добро осећати. Они морају знати да ће им бити указана пажња, поштовање, и да
ће им бити пружена подршка и помоћ. „Директна питања о осетљивим и личним темама
могу изазвати непријатност, неповерење, потпуно повлачење и прекид комуникације, зато
их на самом почетку развоја односа треба избегавати. Партнерски однос се развија добром
сарадњом коју карактерише узајамно поштовање, обострана сагласност око циљева који се
желе постићи, заједничко вредновање постигнутих резултата, али и искрена комуникација
и међусобна подршка, чак и у тешким ситуацијама, када нам понестаје снаге“ (Сучевић и
Срдић, 2012: 45). Сарадња између родитеља и васпитача треба да буде континуирана,
свестрана и корисна. Она треба да помогне да се ускладе породичне и школске вредности,
да се избегну међусобно неразумевање, неспоразуми и неповерење, како би се детету
олакшао процес образовања и социјализације.

Васпитач уз сарадњу са педагогом има важну саветодавну улогу у организацији

дечјих активности јер се не може увек ослонити на иницијативу деце у коришћењу свих
могућности које су им понуђене. Ову своју улогу васпитач обавља, пре свега, упућивањем

38
деце да у што већој мери користе своје снаге у деловању, говору и мишљењу. Он такође
доприноси психо-социјалном развоју деце уређујући подстицајну средину, тако да
представља за њих свет који познају, разумеју и могу у њему добро да се сналазе. Игра као
основна активност деце на предшколском узрасту, има све карактеристике којима се
подстиче дечји свеукупни развој и учење, задовољавају потребе и испољавају
потенцијали. Правилно осмишљена и организована партнерским радом педагога и
васпитача, уз адекватну улогу васпитача у њој, игра остварује своју едукативну фунцију.
Осим тога учењем кроз игру могуће је да деца брже и лакше превазиђу адаптивне
проблеме при преласку из предшколског у школски систем васпитања и образовања, те да
се бар једним делом ублажи постојећи проблем дисконтинуитета (Копас-Вукашиновић,
2006). Да што чешће користе могућности за ангажовање у игри свих психичких снага
детета, пре свега начина на које функционише његова свест (памћења, замишљања,
представљања, сазнавања и др.), а затим и сложенијих структура које обједињују ове
функције (маште и мишљења) што подразумева ослањање на његова интересовања,
емоционалне склоности, жеље за престижом у односу на самог себе и на другу децу,
капацитет за чуђење и заузимање у односу на познате ствари неуобичајених углова
посматрања, симболичке функције, моторну и перцептивну спретност, већ стечена
искуства као основу и подстицај за стицање нових искустава, једном речи, уколико је игра
комплексније ангажовала личност детета, она је вреднија.

39
 3. УЛОГА ВАСПИТАЧА У ТИМУ

Васпитач треба да буде свестан да ће квалитет његовог рада зависити од

могућности контаката са особама других профила и професија. За ту улогу потребно су
му комуникацијско знање и поседовање критичког мишљења, сналажење у социјалним
ситуацијама различитих врста и организационе способности. У конкретном смислу
потребно је да зна:

 како да добије информације о ефектима свог рада;

 како да организује размену мишљења са људима различитих професија;
 како да сарађује у тиму и шта се од њега очекује;
 како да разрешава конфликтне ситуације у групи људи;
 како да води различите форме рада: дебате, радионице, дискусион егрупе,
индивидуалне састанке, саветовалиште, посете, организује и прати рад умалој
групи;
 како да се на ненасилан начин уз помоћ аргумената супротставља мишљењима са
којима се не слаже;
 како да иницира и спроведе акције у локалном окружењу итд.

Природа тимског рада доводи до бољих ефеката ако се испоштују основне одлике
тимског рада (заједничко креирање визија и циљева којима ће се тим бавити, емпатија и
сарадња свих чланова тима, стална размена, подела улога и одговорности, активно
слушање других чланова тима, креативно разрешавање супротних мишљења, доношење
консензуса и заједничких одлука и сл.). У случају лоше организације улога, неправилног
заснивања темеља тимског рада, крутог придржавања хијерархијске структуре
организације и дистрибуције моћи, највише ће трпети деца, а затим и локално окружење
укључујући и саме васпитаче који ће на тај начин остати професионално изоловани.

Васпитач уз сарадњу са педагогом има важну саветодавну улогу у организацији

дечјих активности јер се не може увек ослонити на иницијативу деце у коришћењу свих
могућности које су им понуђене. Ову своју улогу васпитач обавља, пре свега, упућивањем

40
деце да у што већој мери користе своје снаге у деловању, говору и мишљењу. Он такође
доприноси психо-социјалном развоју деце уређујући подстицајну средину, тако да
представља за њих свет који познају, разумеју и могу у њему добро да се сналазе. Игра као
основна активност деце на предшколском узрасту, има све карактеристике којима се
подстиче дечји свеукупни развој и учење, задовољавају потребе и испољавају
потенцијали. Правилно осмишљена и организована партнерским радом педагога и
васпитача, уз адекватну улогу васпитача у њој, игра остварује своју едукативну фунцију.
Осим тога учењем кроз игру могуће је да деца брже и лакше превазиђу адаптивне
проблеме при преласку из предшколског у школски систем васпитања и образовања, те да
се бар једним делом ублажи постојећи проблем дисконтинуитет. Да што чешће користе
могућности за ангажовање у игри свих психичких снага детета, пре свега начина на које
функционише његова свест (памћења, замишљања, представљања, сазнавања и др.), а
затим и сложенијих структура које обједињују ове функције (маште и мишљења) што
подразумева ослањање на његова интересовања, емоционалне склоности, жеље за
престижом у односу на самог себе и на другу децу, капацитет за чуђење и заузимање у
односу на познате ствари неуобичајених углова посматрања, симболичке функције,
моторну и перцептивну спретност, већ стечена искуства као основу и подстицај за
стицање нових искустава, једном речи, уколико је игра комплексније ангажовала личност
детета, она је вреднија.

41
 ЗАКЉУЧАК

Савремена предшколска установа има задатак да деци обезбеди повољну

друштвену и материјалну средину према свим потребама, условима и подстицајима за
развој богатих, разноврсних и осмишљених активности, којима могу да се предано баве,
користећи своје укупне потенцијале за развој способности. Деци треба омогућити, на свим
узрастима, да се играју, практично, конструктивно и стваралачки делују, комуницирају и
сарађују са вршњацима и одраслим особама у установи и ван ње. Установа треба да
представља средину у којој се свако дете осећа сигурно и прихваћено, да би могло
безбедно и самостално да испитује свет око себе, стичући позитивна искуства која ће се
изразити кроз склоност и способност за активно учествовање у животу и раду заједнице.
Из тог разлога детаљније смо се бавили тематиком и проблематиком тимског рада у
предшколској установи. Из свега приказаном у овом раду можемо закључити да је тимски
рад веома значајан за предшколску установу. Посебну важност имају у процесу сарадње
како са локалном заједницом, вршњацима тако и са породицом и родитељима. Сви они
имају један исти циљ а то је да се деца (предшколског узраста) што боље и квалитетније
васпитавају и образују и развијају у добре, културне и образоване људе.

Тимско учење је процес усклађивања, развоја способности тима да функционише

као целина, да мисли и делује на нов начин и да креира резултате које његови чланови
истински желе. Оно се фокусира на способност групног учења. Одрасли најбоље уче једни
од других, промишљањем, испитивањем претпоставки, повратним информацијама од тима
и из својих резултата. Тимским учењем способност учења групе постаје већа него
способност учења било којег појединца у групи. Остварује се кроз дијалог и продуктивну
дискусију, а резултира променом начина размишљања.

Рад у тиму захтева време и енергију. Људи имају различите приступе иначине рада,
те процес заједничког рада може бити понекад замарајући и фрустрирајући, резултати
хаотични а квалитет извођења променљив. Рад у тиму који чине различити људи, са
разнородним искуствима, приступима, гледиштима, вредностима и очекивањима, често
укључује више неслагања и сукоба и захтева већу флексибилност, толеранцију и

42
отвореност за различите перцепције и обрасце понашања. Потребно је уложити напор да
би се разумела гледишта других чланова тима и да би се направили компромиси. Тимски
рад може стога бити веома неефикасан, будући да динамика рада у тиму често омета
усредсређеност на задатак. Али, уколико се знања и стручност чланова тима добро
користе и њима управља на адекватан начин, они се могу међусобно допуњавати и тако
допринети богатству креативног процеса и резултата који одговарају сложености задатка
и групе.

43
 ЛИТЕРАТУРА

1. Брајша П., Стакић Ђ. (1991). Тимски рад, Загреб: Центар града Загреба за социјални
рад.
2. Барк Волш, К. (2003). Програм за рад са децом узраста до три године, Београд:
Центар за интерактивну педагогију.
3. Бенет, М. (2013). Водич за самовредновање у предшколском установама, Београд:
Министарство просвете, науке и технолошког развоја.
4. Василијевић, Д., Лакета, Н. и Стаматовић Ј. (2013). Утицај тимске наставе на
стваралачка знања ученика. Теме, часопис за друштве ненауке, 37 (2), 611-630.
5. Ђукић, М. и Шпановић, М. (2008). Ефективно партнерство наставника као чинилац
квалитета тимске наставе. Настава и васпитање, 57 (3), 259-272.
6. Ивић, И., Пешикан, А. и Антић, С. (2003). Активно учење 2, Београд: Институт за
психологију Филозофског факултета.
7. Јевтић, Б. (2012): Партнерство педагога и васпитача у подстицању развоја и учења
предшколске деце, Синтезе, (1), 51 -64.
8. Кораћ, И. (2018). Тимови за инклузивно образовање као контекст хоризонталног
учења васпитача/ The Teams for Inclusive Education as a Context of Preschool
Teachers’ Horizontal Learning. Теме, часопис за друштве ненауке/ Jornal for Social
Science, 42 (2), 401-416.
9. Крњаја, Ж. (2010). Процес професионалног развоја из еколошке парадигме.
Андрагошке студије (2), 149-167.
10. Лазор, М., Марковић, С. и Николић, С. (2008). Приручник за рад са децом са
сметњама у развоју, Нови Сад: Новосадски хуманитарни центар.
11. Лаковић, З. (2009). Предшколска установа и друштвена средина – средина за развој
и учење. Педагошка стварност, 7-8, 803-812.
12. Павловић Бренеселовић, Д. (2001). Партнерски односи у васпитању. Београд:
IPA/CIP.

44
13. Павловски Т.и Д. Павловић Бренеселовић (2000): Тимски рад у васпитној пракси
(Приручник за обуку васпитача), Београд: Институт за педагодију и андрагогију,
Филозофски факултет, Центар за интерактивну педагогију.
14. Слуњски, Е. (2006). Стварање предшколског курикулума у вртићу – организацији
која учи. Загреб: Мали професор.
15. Сретенов, Д. (2008а). Креирање инклузивног вртића. Београд: Центар за примењену
психологију.
16. Станисављевић Петровић, З. (2011). Дисконтинуитет у васпитању између
вртићаи школе, Ниш: Филозофски факултет.
17. Сучевић, В., Срдић, В. (2012): Сарадња породице и дечјег вртића. Нови Сад:
Знатижеља.

Закони и правилници:

1) Закон о предшколском васпитању и образовању, „Сл. гласник РС“, бр. 18/2010,

101/2017, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 10/2019 члан 37 и 38.
2) Правилник о сталном стручном усавршавању и напредовању у звања наставника,
васпитача и стручних сарадника. „Сл. гласник РС", бр. 81/2017 и 48/2018.
Интернет странице:

1) http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2015/08/Posebni_protokol_-
_obrazovanje1.pdf , 15.04.2020, 14:45.
2) http://www.talenti.edu.rs/tim-za-zastitu-dece-od-diskriminacije-nasilja-zlostavljanja-
zanemarivanja , 15.4.2020, 14: 55.
3) http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2018/09/OSNOVE-PROGRAMA-.pdf,
20. 04. 2020, 15:21.

45