Деца прихватају сложеније и теже моторичке задатке, истрајнија су, пажња им је

стабилнија, интересовања се диференцирају, а различитост се све више запажа. Сличне

констатације се односе и на предшколски узраст, с тим што се у примени вежбања и
отежавању моторичких задатака може ићи корак напред. Вежбање поприма
карактеристике школског физичког васпитања ово је на неки начин период повезивања
предшколског и школског васпитања и образовања.
На предшколско васпитање се почело гледати као на средство интелектуалног
развоја у раном детињству, чиме оно постаје ресурс интелектуалног капацитета друштва,
али такође и као средство за обезбеђивање једнаког интелектуалног и образовног старта за
полазак у школу. Тако оно постаје и средство ублажавања социо-културних неједнакости
у друштву (компензаторски програми), као и средство за решавање нагомиланих
школских проблема (велик број понављача, напуштање система образовања и др.). На тај
начин на предшколско васпитање се почиње гледати као на средство за решавање
развојних, образовних, али и социјалних проблема. За овако амбициозне циљеве ангажују
се сва расположива теоријска, методолошка и емпиријска знања, као и велики број
научника.