УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ – КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ

УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У ПРИЗРЕНУ – ЛЕПОСАВИЋУ

КОМПАРАТИВНИ ПРИКАЗ СИСТЕМА

ОБРАЗОВАЊА СРБИЈЕ И АМЕРИКЕ

- Есеј -

Ментор: Студент:
Проф. др Весна Минић Марјана Петровић

Лепосавић, 2018. године

 УВОД

Проучавање школских система на компаративној основи има дугу традицију која

се заснивала на потреби да се, у тако важном сегменту друштвеног деловања као што је
образовање, сагледа шта се дешава ван „сопственог дворишта“, какво је стање у другим
срединама, како се приступа решавању педагошких проблема итд.

Проучавању школских система из компаративне перспективе приступа се са

различитих позиција и на различите начине, односно примењују се различита
методолошка решења и поступци. Познавање могућих приступа компаративном
проучавању образовања важно је не само за оне који намеравају да реализују такво
истраживање, већ и за све оне који се труде да разумеју налазе компаративних студија,
критички их сагледају и примене у области свог педагошког деловања. Из тог разлога у
овој целини рада анализиране су и објашњене методолошке оријентације и поступци у
компаративном проучавању образовања, као и недоумице и отворена питања која прате
ову област.

Предмет оваквог разматрања јесте школски системи из компаративне перспективе,

тачније систем основно-школског образовања у Америци и код нас. Овом приликом
указаћемо на основне караткеристине ових система а затим ћемо вршити одговарајућу
анализу уз упоређивања и указивања на предности и недостатке и једног и другог система.
 ОСНОВНОШКОЛСКИ СИСТЕМ ОБРАЗОВАЊА У СРБИЈИ

Законом о основама система образовања и васпитања из 2009. године извршене су

значајне промене на плану развоја програма обавезног образовања које је у Србији
осмогодишње и остварује се у основној школи у два образовна циклуса (разредна настава
од I до IV разреда и предметна настава од V до VIII разреда). Почев од 2003. године
постепено су усвајани нови правилници о наставном плану и програму основног
образовања. Измене програма се углавном огледају у увођењу изборних предмета за све
разреде основног образовања и делимичној редукцији градива. Међутим, иако је пр-
вобитно било замишљено, до премештања тежишта образовног процеса са садржаја на ис-
ходе образовања још увек није дошло у потпуности, нити је остављено довољно простора
школи да самостално конципира школски програм у складу са својим специфичностима и
потребама ученика и локалне заједнице. Реформисане програме прати и нови систем
оцењивања ученика (2003. год. уведено је описно оцењивање за ученике првог разреда),
као и нова политика издавања уџбеника и стандардизација квалитета уџбеника.
(Спасеновић , 2011 : 378) У нижим разредима, ђаци су насумично подељени у одељења, и
имају само једног предавача — учитеља или учетељицу и једну учионицу за све предмете.
Једини изузетак су часови енглеског језика и веронауке, за које ученици имају посевне
наставнике.

Крајем првог циклуса, ђаци добијају и наставника или наставницу физичког. Ђаци
имају следеће предмете: математика, матерњи језик (српски језик, мађарски језик,
албански језик итд.) , српски као нематерњи језик (за оне којима матерњи језик није
српски) ,енглески језик (први обавезни страни језик), ликовна култура, музичка култура,
физичко васпитање, свет око нас (у првом и другом разреду), природа и друштво (у
трећем и четвртом разреду), обавезни изборни (веронаука или грађанско васпитање),
изборни по жељи (лепо писање за први, народна традиција за четврти и „Чувари природе“
за све разреде). (https://sr.wikipedia.org/sr/Образовање_у_Србији , 14.12.2018. , 16:53)
Школски систем у Србији налази се у преображају и усклађивању са стандардима који су
усвојени у дугим земљама. Значајније промене у структури школског система као и
садржајима образовања започели су на свим нивоима. Основна школа у Србији траје осам
година, са тенденцијом да се прошири на девет, обавезна је за све и општеобразовног је
карактера. (Илић, Николић, Јовановић, 2006, 147) Однедавно је обавезно учење енглеског
језика од 1. разреда. У вишим разредима ђаци добијају нове предмете:од 5. разреда:
биологија, географија, историја, техничко и информатичко образовање, други страни
језик, спорт и други изборни предмет (информатика или цртање, сликање, вајање); од 6.
разреда физика а од 7. разреда хемија. Ђаци се оцењују бројчаним оценама од 1 до 5 и тај
систем важи и за средње школе, осим за први разред основне где је уведено описно
оцењивање. Када ученик заврши основну школу може да бира да ли жели да настави
образовање.

Основно образовање и васпитање обављају основне школе, специјалне основне

школе, музичке и балетске школе. Основно образовање и васпитање у Републици Србији
траје девет година и обавезно је и бесплатно за сву децу од шест до 15 година живота.
Паралелно са стицањем основног образовања и васпитања може се стицати и уметничко
образовање и васпитање (музичко, балетско и сл), које не улази у обавезни систем
образовања, под условима и на начин прописан Законом о основном образовању и
васпитању. Свако дете има једнако право приступа и једнаке могућности у основном
образовању и васпитању без дискриминације по било којем основу.Деца припадници
националних мањина укључена су у редован систем образовања и васпитања а у складу са
Законом о основном образовању и васпитању и Оквирном конвенцијом о заштити права
националних мањина те се у школама настоји у што већој мјери омогућити изучавање
језика и културног насљеђа националних мањина. У нижим разредима деца имају једног
учитеља и наставника енглеског језика. Ученици у нижим разредима имају следеће
предмете: српски језик, математику, ликовну васпитање, музичку културу, физичко
васпитање и свет око нас. У Републици Србији у основним и средњим школама
последњих неколико година проводи се инклузија у редовним и специјалним одељењима.
У редовна одељења укључују се деца са лакшим сметњама у развоју, док се у специјална
укључују деца која нису у могућности похађати наставу у редовним одељењима. Као
подршка наставницима и ученицима који имају сметње у развоју, формиран је тим за
подршку инклузивном образовању.
 ОСНОВНОШКОЛСКИ СИСТЕМ ОБРАЗОВАЊА У АМЕРИЦИ

У Америци деца започињу школу када напуне пет или шест година. У зависности
од државе, школовање је обавезно до 16. или 18. године. Деца млађа од пет година могу
одлазити у вртић или предшколску установу. Деца од пет или шест година, похађају
основну школу (познату и као основна школа или гимназија) која траје шест година. Прву
годину у основној школи се зове вртић. Након основне школе, студенти похађају средњу
школу (познату и као средњошколка) три године.

„Обавезно основно образовање у САД углавном почиње са навршених 6 година

живота. Деца у основну школу (elementary school) долазе са различитим предзнањем: део
деце претходно је похађао различите предшколске установе, док није мали број ни оних
који нису имали такво искуство. Школовање у америчким основним школама траје
различито: 4, 6 или 8 година. Од дужине трајања основне школе зависи и „модел
школовања“ у средњој школи, тако да у САД постоје различита организациона решења у
примарном (елементарном) образовању.“ (Кулић, 2011: 140) Мењали су се и
осавремењавали и програмски садржаји у основној школи; поред читања, писања и
рачунања обухватили су уметност,музику, драму, плес и физичко васпитање, што је
представљало “више од 20% укупних предметних обавеза на елементарном нивоу“ У орва
три разреда основне (елементарне) школе ученици „проводе највише времена у
савладавању читања, писања и рачунања. У каснијим годинама школовања обогаћује се
њихова писана и говворна култура, продубљивају садржаји из математике (развијање
стратегије у решавању проблема, и сл.) док се „социјални садржаји и наука“ надопуњују и
замењују програмским целинама из области појединих наука и пољопривреде. Током
године елементарног образовања деца често посећују „специјалне резреде“ у којима имају
наставу из уметности, музике и физичког васпитања. Не занемарује се значај упознавања
деце са здравственим садржајима (заштита од дроге, сиде и других болести) који се
пружају и продубљују током школовања.

Једну од специфичности америчког основног образовања (као и других сегмената

образовног система) представљају „мустијезички и мултикултурни образовни програми“
Америчко друштво се, генерално говорећи, залаже за „ праксу интегрисане наставе деце
ометене у развоју у обичне школе... под условом да то не дведе у питање интереаса других
ученика и учитеља. Међу изазовима са којима се суочава америчка основна школа јесте
феномен познат под називом „школовање код куће“ (home schooling). У радовима
савремених америчких социолога наводе се подаци из којих произилази да се све више
деце, приближно 2% од укупне школске популације у свим општеобразовним школама,
опредењује за школовање у породици. Стога је у САД све више залагања да се овај облик
учења прецизније утврди законом, и тако делимично ублаже његове могуће негативне
последице на социјалнон, али и педагошком плану. (Кулић, 2011: 142)

Сва деца у Америци имају приступ бесплатним јавним школама, и у већини држава
су обавезни да се школују до 16-те године. Већина ученика се школује у јавним школама,
али имају могућност уписа и у приватне и/или религиозне (верске) школе. Просечна
школска година у Америци траје 180 дана, а просечно време проведено у школи је 6.5
сати.Школска година у Америци обично почиње крајем августа или поцетком септембра и
траје до маја или јуна. Настава се одржава свакодневно од понедељка до петка. Неке
школе имају продужени боравак за децу чији родитељи раде, и ови програми се обично
наплаћују.

Дете се уписује у школу у дистрикту у којем живи. Неке елитне школе примају и
ученике са стране, углавном да би обезбедиле разноврсност (предност имају деца
запослених у локалној управи и деца из сиромашнијих породица која су показала изузетне
резултате на тестовима). (http://www.zelenalutrija.com/imigracija/skolovanje/ , 14.12.2018. ,
17:23) У основној школи ученици првенствено науче да читају, пишу и рачунају. У једном
разреду има од 20 до 30 ученика. У основној и средњој школи, обавезни предмети су
енглески, математика, биологија, хемија, физика, физичко васпитање и историја. Школе
такође нуде курсеве из којих ученици могу да изаберу, нпр. уметност, савремени језици,
рачунари. Физичко образовање је веома важан предмет у Сједињеним Државама те многи
ученици учествују у спортским програмима. Надарени ученици могу похађати напредне
курсеве у својим школама или похађати додатне курсеве те су често такви курсеви касније
признати од стране средњих школа или факултета и могу омогућити рану диплому.
 КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА ОСНОВНОШКОЛСКОГ
ОБРАЗОВАЊА У СРБИЈИ И АМЕРИЦИ

У Америци постоје и приватне и државне школе а од скоро почеле су са радом и

школе под називом charter schools. Оне се финансирају од стране државе али су аутономне
као и приватне школе и нису зониране а упис у ову школу није одређен. У Америци, деца
се не могу уписати у било коју школу, него само у оној која им је најближа (зонирана).
Школе се финансирају новцем из локалног буџета, неке школе су боље опремљене и плате
наставника су веће, најчешће су то школе са добрим резултатима. Претпоставља се да је
разлог томе, то што у том делу живе деца која су из функционалних, добростојећих и
образовних породица. Из овога произилази да америчке породице бирају своје место
становања понајвише на основу квалитета локалне државне школе. Такође, постоје и
homeschooling опција – када родитељи сами образују своју децу према утврђеном
програми, што чине према удаљености школе, религијских или других разлога.

За разлику од наших школа, које све почињу истог датума, у Америци почетак
школске године може доста да варира, деца у јужним савезним државама крећу почетком
августа, а неке почињу и крајем августа а неке и почетком септембра. Школска година
траје до почетка јуна, подељена је у три тромесечја и има три распуста: зимски око
Божића, пролећни око Ускрса и најдужи летњи. Деца крећу званично у школу са 5 година
тј. морају да имају 5 година 1. септембра. Ако су напунили пет година у септембру или
почетком октобра, могу да упису школу само уколико прођу специјалан тест. Оно што је
слично нашем систему образовање, јесте да и у Америци деца прво изучавају
предшколски програм, a затим иду у тзв. Kindergarten (слично нашем првом разреду где
деца уче да читају, пишу и рачунају.

Школовање деце са посебним потребама се углавном одвија у редовним

програмима, изузев када су кондиције које дете има екстремне. У тим случајевима се
организују посебна предавања. Више информација можете пронаћи на сајту Агенције за
бригу о деци и породици. Организовани превоз школским аутобусима од куће до школе је
бесплатан за све ученике.

С обзиром на то да се по светским анкетама и компарацијама Амерички систем

основног школовања налазио на дну листе земаља са задовољавајућим академским
резултатима деведесетих година прошлог века, Америчка влада је улажила огромне
напоре да подигне своје стандарде. Један од разлога за почетак реформе образовања су
били лоши резултати америчких ученика на Интернационалном такмичењу 1991-ве
године: 13-стогодишњаци су забележили просечно 55-67 одсто тачних одговора иy
математике и науке, док су ученици из Мађарске, Кореје и Русије дали тачне одговоре на
70-78 одсто питања. Ученици из Немачке и Јапана нису учествовали на овом такмичењу,
али су остале анкете показале да су њихови резулати далеко испред резултата америчких
ученика. Америчка влада последњих деценија интензивно ради на реформисању програма
у јавним школама који би подигли стандаде знања. Да би се остварили ови циљеви, према
националном стандарду, знање ученика се тестира на неколико нивоа: сваке године од 3-
ћег до 8-ог разреда тестира се знање из математике и читања, а на крају High School ради
се тест и Енглеског 1, Енглеског 2, биологије, алгебре, америчке историје и друштвеног
уређења.
 ЗАКЉУЧАК

Образовање се владајућим круговима у Србији сматра за споредну ствар и често је

на удару бројних рестриктивних мера . На образовни систем се гледа као на буџетски
терет и непотребан трошак. Власти су врло мало инвестирале у квалитет образовања , а и
када се то чинило то је углавном било под притиском штрајкова просветних радника који
су били незадовољни својим материјалним положајем.

Наш програм трансформације садржи предлог мера које подразумевају темељне,

корените и бескомпромисне промене које би требало да доведу до општег унапређења
квалитета образовног система, а самим тиме и друштва у целини. Темељна промена
наставног плана и програма у првом циклусу основног образовања . Први циклус
основног образовања представља прве четири године основног образовања и кључан је за
развој самопоуздања , истраживачког духа и вредности код ученика . То је период у којем
више пажње треба посветити активном учењу , критичком мишљењу и истраживању
света. За разлику од наших школа, у Америци је главни фокус на два предмета –
енглеском језику (читање, писање, разумевање и граматика) и математика. На то се троши
највише времена, стандардни тестови из оба предмета се спроводе у целој земљи и
резултати објављују сваке године.

Образовање у Сједињеним Државама није једино бесплатно, већ је и обавезно. У

суштини, млади од седам до шеснаест година морају да похађају школу, мада тачни
захтеви варирају од државе до државе. Деведесетдевет процената ђака узраста за основну
школу је и похађају, као и деведесетчетири оних који су средњешколског узраста. Велика
већина њих похађа јавне школе: 26 милиона у основним школама и 19 милиона у средњим
школама. Упркос ранијем интересовању за образовањем, јавне школе у Америци су имале
лош старт.
 ЛИТЕРАТУРА

1. Илић, М. , Николић, Р. , Јовановић, Б. (2006): Школска педагогија, Ужице:

Учитељски факултет у Ужицу.
2. Кулић, Р. (2011): Компаративна педагогија, Београд и Бања Лука: Свет књиге и
Филозофски факултет.
3. Спасеновић,В.(2011): Школски систем Србије- стање и правци развоја, Београд:
Филозофски факултет.
4. (https://sr.wikipedia.org/sr/Образовање_у_Србији , 14.12.2016. , 16:53)
5. (http://www.zelenalutrija.com/imigracija/skolovanje/ , 14.12.2016. , 17:23)