Могућности компензовања

когнитивних недостатака и
препоруке за адекватну
процену зрелости за школу

.
Литература
 Товиловић С., Бауцал А. (2008): Процена
зрелости за школу, Београд, Центар за
примењену психологију
 Биро, М., Нововић, З. и Товиловић, С. (2006).
Когнитивно функционисање едукативно запуштене
деце предшколског узраста. Психологија, 39, 183-
204.
 Ивић, И. Д., Милинковић, М., Росандић, Р. и
Смиљанић-Чолановић, В. (1976). Приручник за НБС.
Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
 Ивић, И., Милинковић, М., Пешикан, А. и Буквић,
А. (2004). Тест за испитивање првака (ТИП-1) –
Приручник. Београд: Друштво психолога Србије.
 Маргинализоване групе и деца из
социјално – депривираних средина
 Деца маргинализованих група: деца са сметњама у
развоју, ромска деца, сиромашна деца, хронично
болесна деца и др.
 Когнитивни недостаци најчешће се очекују код
деце из маргинализованих група и соц -
депри.средина.
 Деца из маргинализованих средина су често
предмет едукативне депривације. Једини вид
образовања који им се пружа је у специјалним
школама.
 Општи циљ – равноправно васпитање и
образовање за сву децу.
 Да ли код такве деце постоји стварни
когнитивни дефицит или је то само “мит”?

Америка - испитивање о интелектуалним

капацитетима сиромашне деце (црначка
деца).

Прво схватање – либерални

енвиронманталиста
Одлучујући утицај је средина, а последица је
когнитивни дефицит
Друго схватање – наивистичко гледиште
Когнитивни дефицит – резултат генетичког
наслеђа
 Кауфман – неуропсихолошко објашњење
“генетских разлика”
Сматра се да црначка деца имају развијеније
способности које су у домену десне хемисфере
(музика и плес), јер се такве способности више
вреднују у црначкој субкултури.

Гинсбург – закључује да сиромашна деца не

пате од масовног интелектуалног дефицита, и
да се њихов школски неуспех у првих пар
година, не може објаснити ког.инт.дефицитом.
Најзначајнији фактори ризика који утичу на
квалитет и темпо раног развоја су
сиромаштво и проблеми везани са њим.

 Неадекватна и недовољна исхрана,

 Неадекватна брига о деци,
 Недовољна стимулација,
 Смањена интеракција детета са
другом децом и одраслима, итд.
 Истраживања (National Institute of Child Health
and Human Development Early Child Care Research
Network, 2005)
Важан предикатор когнитивног постигнућа –
дужина трајања сиромаштва
Најбоље резултате су постизала деца из
породица које никада нису биле сиромашне, а
најлошије деца из услова трајног сиромаштва.
На резултате је утицало и квалитет родитељске
бриге и осетљивост мајке на потребе деце.
Деца из услова константног сиромаштва у
периоду до поласка у школу показали су
најлошије резултате на тестовима који мере
језичке способности и спремности за школу.
 Васпитни напори родитеља – посредник
између утицаја сиромаштва на когнитивни и
језички развој детета.

Спремност родитеља да подстиче дете:

- обезбеђујући му разне књиге и играчке,
- читајући му различите текстове,
- проводећи време са њиме у игри и учењу...
 Грантум Мек Грегор – недовољна стимулација
повезана са каснијим нижим образовањем

Шади Паксон – студије, деца су подељена у 4

групе по степену сиромаштва и показало се да
деца до треће године имају једнаке потенцијале
за језички развој и у богатој и у најсиромашнијој
средини.

Резиме – Деца која су расла и која су се

развијала у условима сиромаштва немају
урођене ниже потенцијале за развој.
Дирекције у сагледавању проблема

- Узети у обзир шта деца из сиромашних и

маргинализовних средина могу научити под
посебним околностима.
- Узети у обзир мотивацију за учење.
- Узети у обзир когнитивни стил
(Маргинализована деца развијају различиту
интелек.адаптацију на специфичне захтеве
своје средине).
 ДИЈАГНОСТИЧКЕ
ОДЛУКЕ И ЊИХОВЕ
ПОСЛЕДИЦЕ
* 60-их и 70-их година у Америци – Деца
из маргиналних група постижу лошије
резултате, јер нису усвојила вредности
културе и асимиловала са начином живота
Америчке популације. Овакви ученици су
називани “културно хендикепиранима”.

* Таква поставка је данас одбачена.

Сматра се да ниједна култура није
дефицијатна, већ су различите културе, у
смислу захтева културе из које дете потиче
и захтева новог окружења из школе.
* Новија истраживања – Моћна димензија
културуолошких разлика је друштвена класа
којој неко припада.
* Истраживање (Лаос, Пенг Ли, Вајт,
Перкинс) – Деца из виших економских
слојева више напредују, узимајући у обзир
више атмосферу у породици, односе међу
њима, тј. понашању родитеља према
потомству, него ли образовање родитеља,
материјални статус итд.
 Резултати истраживања код нас – указују на
повезаност социо-економских статуса ученика
са резултатима ученика постигнутим на тесту из
математике и језика.

Варијабиле које утичу на такве резултате:

*Несклад школских захтева и породице,

*Социјални моменат (“негативне звезде”- лоше
одевање, лоше хигијенске навике...),
*Ниска очекивања наставника, и др.
Компезаторски програми који дају
позитивне исходе (Berrueta-Clement i
saradnici (1984), Haskins (1989),Smith (1991),
Perkins(1992).

* Основа – Пиажеова теорија

когнит.развоја и индивидуа.приступ,
* Подстиче се деловање на одређене
особине личности (истрајност, амопуздање,
радозналост),
* Трајање програма и увремењеност дају
трајније резултате.
РАНИЈИ И КАСНИЈИ
ПОЛАЗАК У ШКОЛУ
Тестови интелигенције

* Адаптирани Векслеров инструмент (WISC),

* Станфорд - Бинеова скала, уз уважавање
културолошког и језичког порекла особе која се
процењује.

“Тестови су валидни у рукама добрих

практичара спремних да виде више од бројева
или који, у најмању руку, користе бројеве за
разумевање испитиваног детета и да на основу
тога дају корисне препоруке” (Товиловић,
Баукал, 2007).
 Зашто процењујемо способности
предшколаца?

1. Можемо препознати могуће проблеме код

детета на основу нормативног поређења деце;
2. Можемо да дијагностикујемо застој или
дефицит (на пр. У читању);
3. Можемо да дијагностикујемо напредак који је
резултат неког интервентног програма;
4. Испитивање може бити помоћно средство за
утврђивање хипотезе има ли проблема код
појединца;
5. Можемо открити слабе тачке детета и упутити
га на интервентни програм.
ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ
АДЕКВАТНОГ ИСПИТИВАЊА ДЕЦЕ

1. Испитивање мора имати сврху и циљ ( Дете

остварује корист);
2. Садржај, форма, докази валидности и
стандарди у складу са циљем испитивање;
3. Задаци и вештине које се задају детету морају
бити у складу са његовим развојним нивоом;
4. Методе усклађене са развојем и искуством
детета;
5. Диајгностичке моделе и норме за децу са
посебним потребама, не генерализовати на децу
са просечним способ.
 КАКО ПРОЦЕНИТИ ДЕТЕ
ЗА РАНИЈИ ИЛИ КАСНИЈИ
ПОЛАЗАК???
 Процена способности за полазак у школу
је одговаран и комплексан задатак!!!

Важно је:
* Водити рачуна када се врши процена
способности деце која потичу из другачије
културе, из сиромашне средине, ако не
познаје довољно језик на коме се врши
испитивање (да процена буде валидна и
недискриминишућа);
* Умешност, сензитивност и вештина
испитивача (да осети стил и начин опхођења
са дететом);
 Посебан проблем може бити језичка
баријера (непознавање “званичног језика” или
пак, неки поремећај).

Критика стандардизованих тестова је да

не уважавају културолошке разлике и
особености појединих популација.

Пример код нас – испитивање ромске деце,

мамипулација материјалом са којим деца
нису имала искуства (коцке, делови фигуре)
или именовање појмова који нису саставни
део окружења, искуства (домине).
ПРЕПОРУКЕ ЗА КОРИГОВАЊЕ ИСПИТИВАЧКЕ
ПРОЦЕДУРЕ (НОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА)

1. Подаци о социјалном, развојном и здравственом

статусу деце (адаптираност породице на
друш.зајед.);
2. Испитивање комуникативне компететности
(језичка вештина);
3. Узети у обзир потенцијални утицај културних
фактора на процес тестирања;
4. Користити помоћне процедуре да би дете
показало своје потенцијале;
5. Додатна дијагностичка испитивања
(преиспитивање добијених резултате и добијање
додатних инфо).
ПРЕПОРУКЕ ЗА ТЕСТИРАЊЕ ДЕЦЕ
МАРГИНАЛИЗОВАНИХ ГРУПА

* Добра припремна фаза за тестирање

- Прикупљање свих важних података за
популацију деце (углавном ромска и сиромашна)
која се испитује (локална админ.,ромска
удружења, невладине орг.);
- Посета деци ( успостављање доброг контакта
са дететом, подаци од родитеља о детету, шта
воли, како се игра, шта га интересује..);
- Да дете посети школу или простор где ће
бити тестирано.
 * Избор сарадника – успешност тестирање
(Најбоље је да те особе потичу из исте културе као
и дете);
* Стручни сарадник је осетљив на културолошке
и језичке разлике;
* “Алтернативни модел тестирања” – уз помоћ
сарадника, његове сугестије, мотивације, дете
решава тест (“зона наредног развоја”, уколико је
потребан мањи подстицај-дете поседује потребне
способности);
* Правилан приступ са којим ће помоћи деци да
се образују на најбољи могући начин.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!!!