Водич за полагање испита

Назив студијског предмета: Савремени предшколски курикулуми

Шифра предмета: MV1101
Број ЕСПБ бодова: 5
Статус предмета: обавезан
Година студија: 1
Семестар: 1

Наставник: Др Александра Милошевић

Контакт: milosevic.aleksandra@vaspks.edu.rs 

Асистент: Ивана Стаменковић

Контакт: st.ivana@vaspks.edu.rs

Циљеви предмета: Упознати студенте са појмом курикулума, предшколског курикулума,

специфичностима курикулума, са циљевима предшколског васпитања и образовања и компетенцијама,
курикуларним кругом; са стратегијама и поступцима којима се може подстицајно деловати на развој и
учење деце у складу са развојним, културним, социјалним и другим специфичностима; са начинима на
које се све деца непосредно припремају за школу; са тестовима којима се утврђује готовост деце за
полазак у школу; са садржајима, облицима и резултатима сарадње између предшколске установе,
основне школе, локалне заједнице и породице у погледу развијања програма и припремања деце за
школу; са постмодереним перспективама о предшколским установама, политици, квалитету, програму и
пракси предшколског васпитања и образовања; са постмодерним приступом у разумевању професије
васпитача и улогама васпитача као рефлексивног практичара; са савременим програмским концепцијама
предшколског васпитања и образовања.

Исходи предмета: По завршеном курсу студенти би требало да: умеју да објасне појам курикулума и
препознају специфичности курикулума; анализирају, упоређују и критички преиспитују циљеве
предшколског васпитања и образовања; објашњавају поступак (само)вредновања и развојног планирања;
аргументују значај тимског рада са стручним службама, школом, родитељима, локалном заједницом;
анализирају постмодерене перспективе о предшколским установама, политици, квалитету, програму и
пракси предшколског васпитања и образовања; образлажу постмодерни приступ у разумевању
професије васпитача и улоге васпитача као рефлексивног практичара; анализирају и критички
преиспитују савремене програмске концепције предшколског васпитања и образовања.

Садржај теоријске наставе (Теме које се проучавају на предавањима)

 Полазишта програма васпитно – образовног рада; Циљ предшколског васпитања и образовања;
Упознавање са Основама програма предшколског васпитања и образовања.
 Курикулум, план, циљеви, компетенције;
 Курикуларни круг,
 Самовредновање, вредновање и развојно планирање, спољња и унутрашња евалуација;
 Индикатори за оцену области у самовредновању и процену за коју област ће установа радити
развојно планирање;
 Портфолио детета и васпитача;
 Холистички приступ развоју детета
 Васпитач као рефлексивни практичар: партнерство у ко-конструкцији курикулума на основу
учесничког посматрања и праћења деце, евалуације и самоевалуације; Компетенције васпитача;
 Документација у раду васпитача.
 Акционо планирање и тимски рад;
 Полазак у школу као нова фаза детињства; Припремна група и њен значај;
 Планирање тема и пројеката; заједничко развијање програма са децом; планиране ситуације учења у
години пред полазак у школу.
 Полазишта у развијању отвореног, развојног и мешовитог курикулума.
 Сарадња са породицом, школом и локалном заједницом
 Континуитет и дисконтинуитет између предшколског и школског васпитања и образовања;
 Васпитно – образовна комуникација.
 Иновирана концепција вртића; Национални и интернационални курикулуми.
 Дечји вртић као отворени систем васпитања и модел креативне организације: Тематско планирање,
"Aтељеи“ у пројекту „Вила“; пројект метода у вртићима Reggio Emilia.

Садржај практичне наставе (Теме које се проучавају на вежбама)

 Постмодерне перспективе о предшколским установама: предшколске установе као форуми, простори

за етичку и политичку праксу;
 Постмодерне перспективе о политици и квалитету (програма и праксе) предшколског васпитања и
образовања: партиципативна политика и контекстуална природа квалитета - проблематизовање
политике и полазишта за развој квалитета, критеријума за процењивање квалитета и мерила
квалитета;
 Постмодерне перспективе о програму предшколског васпитања: холистичка оријентација програма;
усмереност програма на односе који се успостављају у васпитној пракси, њихову природу и квалитет;
фокус програма на оснаживање и еманципацију деце и развијању заједнице, усмереност циљева
програма на подршку добробити деце;
 Постмодерне перспективе о пракси предшколског васпитања и образовања: концепт контекстуално
примереног приступа васпитно-образовној пракси; васпитно-образовна пракса као комплексан
систем грађења односа и заједнице учења;
 Постмодерни приступ у разумевању професије васпитача: Сагледавање професије васпитача као
етичке и емоционалне праксе, и као рефлексивне праксе; Улоге васпитача као рефлексивног
практичара; Савремена очекивања и захтеви који се постављају пред васпитаче;
 Савремене програмске концепције предшколског васпитања и образовања у Србији (Године узлета),
Италији (Reggio), Ирској (Aistear), на Новом Зеланду (Te Whariki), у Хрватској, Финској, Данској, и
неки алтернативни програми (вртићи фарме, шумски вртићи, атељеи, радионице и програми
засновани на Montessori концепцији, Waldorf концепцији, концепцији ситуацијског приступа...).

Предиспитне обавезе:
Студенти бирају тему истраживачког пројекта по сопственом интересовању, а у оквиру оних тема које
су предвиђене планом и програмом за овај предмет. Студенти могу у пару или у мањој групи
истраживати изабрану тематику, односно проблематику. Истраживачки пројекти се презентују на самим
часовима, на основу чега ће се водити дискусија.

Услов за излазак на испит је да се у оквиру предиспитних обавеза оствари минимум 25 поена.

Испит се полаже: Усмено

Бодовање:
Истраживачки пројекат Активност у току часова Испит
55 15 30
Испитна питања:
1. Полазишта програма васпитно – образовног рада;
2. Циљ предшколског васпитања и образовања; Упознавање са Основама програма предшколског
васпитања и образовања.
3. Курикулум, план, циљеви, компетенције;
4. Курикуларни круг,
5. Самовредновање, вредновање и развојно планирање, спољња и унутрашња евалуација;
6. Индикатори за оцену области у самовредновању и процену за коју област ће установа радити
развојно планирање;
7. Портфолио детета и васпитача;
8. Холистички приступ развоју детета
9. Васпитач као рефлексивни практичар: партнерство у ко-конструкцији курикулума на основу
учесничког посматрања и праћења деце, евалуације и самоевалуације;
10. Компетенције васпитача;
11. Документација у раду васпитача.
12. Акционо планирање и тимски рад;
13. Полазак у школу као нова фаза детињства; Припремна група и њен значај;
14. Планирање тема и пројеката; заједничко развијање програма са децом; планиране ситуације учења
у години пред полазак у школу.
15. Полазишта у развијању отвореног, развојног и мешовитог курикулума.
16. Сарадња са породицом, школом и локалном заједницом
17. Континуитет и дисконтинуитет између предшколског и школског васпитања и образовања;
18. Васпитно – образовна комуникација.
19. Иновирана концепција вртића; Национални и интернационални курикулуми.
20. Дечји вртић као отворени систем васпитања и модел креативне организације:
21. Тематско планирање, "Aтељеи“ у пројекту „Вила“; пројект метода у вртићима Reggio Emilia.
22. Постмодерне перспективе о предшколским установама: предшколске установе као форуми,
простори за етичку и политичку праксу;
23. Постмодерне перспективе о политици и квалитету (програма и праксе) предшколског васпитања и
образовања: партиципативна политика и контекстуална природа квалитета - проблематизовање
политике и полазишта за развој квалитета, критеријума за процењивање квалитета и мерила
квалитета;
24. Постмодерне перспективе о програму предшколског васпитања: холистичка оријентација програма;
усмереност програма на односе који се успостављају у васпитној пракси, њихову природу и
квалитет; фокус програма на оснаживање и еманципацију деце и развијању заједнице, усмереност
циљева програма на подршку добробити деце;
25. Постмодерне перспективе о пракси предшколског васпитања и образовања: концепт контекстуално
примереног приступа васпитно-образовној пракси; васпитно-образовна пракса као комплексан
систем грађења односа и заједнице учења;
26. Постмодерни приступ у разумевању професије васпитача: Сагледавање професије васпитача као
етичке и емоционалне праксе, и као рефлексивне праксе; Улоге васпитача као рефлексивног
практичара; Савремена очекивања и захтеви који се постављају пред васпитаче;
27. Програмска концепција предшколског васпитања и образовања у Србији (Године узлета)
28. Савремене програмске концепције предшколског васпитања и образовања у другим земљама:
Италији (Reggio), Ирској (Aistear), на Новом Зеланду (Te Whariki), у Хрватској, Финској, Данској
29. Неки алтернативни програми предшколског васпитања и образовања (вртићи фарме, шумски
вртићи, атељеи, радионице и програми засновани на Montessori концепцији, Waldorf концепцији,
концепцији ситуацијског приступа...).
Основна литература

1. Bulatović, A. (2017). Priprema dece za polazak u školu: Priručnik i praktikum. Novi Sad: Visoka škola za
obrazovanje vaspitača.
2. Kamenov, E.(2006). Vaspitno-obrazovni rad u pripremnoj grupi dečjeg vrtića. Novi Sad: Dragon.
3. Krnjaja, Ž. (2016). Gde stanuje kvalitet (3): Razvijanje prakse dečjeg vrtića. Beograd: IPA.
4. Krnjaja, Ž. & Pavlović Breneselović, D. (2013). Gde stanuje kvalitet (1): Politika građenja kvaliteta u
predškolskom vaspitanju. Beograd: IPA.
5. Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja – Godine uzleta (2019). Prosvetni pregled,
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Beograd.
6. Pavlović Breneselović, D. (2015). Gde stanuje kvalitet (2): Istraživanje sa decom prakse dečjeg vrtića.
Beograd: IPA.
7. Previšić, V. (2007). Kurikulum (teorije - metodologija - sadržaj - struktura). Zagreb: Školska knjiga.
8. Slunjski, E. (2011). Kurikulum ranog odgoja. Zagreb: Školska knjiga.
9. Šain, M., Topić, S., Đaković, N., Božić, D. i Galić, B. (2001). Kako pripremamo dijete za polazak u školu.
Banja Luka: Centar za predškolsko vaspitanje i obrazovanje.
10. Vudhed, M. (2012). Različite perspektive o ranom detinjstvu: Teorija, istraživanje i politika. (M.
Avramović, prev.). Beograd: IPA, CIP.

Допунска литература

1. Baucal, A. (2012) (Ur.), Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji. Beograd: UNICEF i
Institut za psihologiju Filozofksi fakultet Beograd.
2. Golubović, A. (2007). Učiti za život u životnim situacijama. Dijete, Vrtić, Obitelj, XII (47), 29-30.
3. Gotovina, S. (1998). Korak bliže djetetu – Zimmerova koncepcija. Dijete, Vrtić, Obitelj, IV (11), 19-21.
4. Humphryes, J. (1999). Razvojno primjerena praksa visokokvalitetnih Montessori programa. Dijete, Vrtić,
Obitelj, V (14), 14-20.
5. Kunstek, M. (1997). Projekt Korak po korak. Dijete, Vrtić, Obitelj, III (9), 4-8.
6. Krnjaja, Ž. & Pavlović Breneselović, D. (2017). Kaleidoskop – Projektni pristup učenju. Beograd: IPA.
7. Pavlović Breneselović, D. & Krnjaja, Ž. (2017). Kaleidoskop - Osnove diversifikovanih programa
predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Beograd: IPA.
8. Petrović – Sočo, B. (1997). Učiti za život u životnim situacijama. Dijete, Vrtić, Obitelj, III (7/8), 4 – 8.
9. Picinini, S. (2000). O pedagoškoj koncepciji Reggio Emilia iz svijeta – More je rodila mama val. Dijete,
Vrtić, Obitelj, VI (21), 14.
10. Rigatti, Z. (2000). Reggio pedagogija – učenje života na krilima mašte. Dijete, Vrtić, Obitelj, VI (21), 9-
13.
11. Rinaldi, C. (1998), Stručno usavršavanje odgajatelja u predškolskim ustanovama Reggio Emilie. Dijete,
Vrtić, Obitelj, IV (13), 14-15.
12. Slunjski, E. (2001). Integrirani predškolski kurikulum: rad dece na projektima. Zagreb: Mali profesor.