ZRELOST DECE ZA POLAZAK U ŠKOLU

Određenje, elementi i merenje

ODREĐENJE POJMA ZRELOSTI ZA ŠKOLU

 Opštiji pojam pod koji se podvodi zrelost za školu jeste kritični ili senzitivni
period.
 Kritični period je period u kome je organizam najspremniji za učenje/usvajanje
određenih vrsta znanja, veština, aktivnosti.
Zrelost za polazak u školu određuje se kao specifični vid spremnosti za učenje u kome je
dete spremno za sticanje i usvajanje veština i znanja predviđenih programima za školske
početnike.

Širi teorijski i empirijski kontekst koncepta zrelosti za polazak u školu

 Istraživanje učenja utiskivanjem (Spaldingovi i Lorencovi eksperimenti)
 Pojam kritičnog (senzitivnog) perioda za učenje
 Rano učenje – učenje koje se neprimetno i sporo odivija u prvim periodima
života jedinke čiji su efekti više opšti nego specifični, izrazito trajni i delimično i teško
promenjivi (ireverziblini)
 Efekti ranog učenja (istraživanje efekata rane stimulacije):
 Izlaganje organizma jednostavnim nestrukturiranim fizičkim dražima
 Izlaganje organizma strukturiranim dražima – dejstvo bogate i siromašne sredine
 Prirodni eksperimenti – studije slučaja “divlje” dece

Pretpostavke o efektima ranog iskustva i senzitivnog perioda

 H1: Postoji potpuna ireverzibilnost efekata ranog iskustva, kao i senzitivni period
u razvoju
 H2: Postoji potpuna nadoknadivnost efekata ranog iskustva; rano i kasnije
iskustvo ne razlikuju se po značaju za razvoj jedinke
 H3: Hipoteza relativne ireverzibilnosti – kasnije iskustvo može donekle, ali ne
potpuno, da izmeni, nadoknadi efekte ranog iskustva:
 Mali nenadoknadivi efekti (blaga verzija hipoteze)
 Veliki nenadoknadivi efekti ( jača verzija hipoteze)
 Džensenova “teorija praga” – stepen lišavanja u ranom periodu mora da pređe
neku granicu da bi došlo do snažnih, trajnih i ireverzibilnih efekata)
 Hipoteza sleda – rano iskustvo je od posebnog značaja zato što je prvo, što
prethodi drugim iskustvima, te tako određuju prirodu kasnijih iskustava; raniji modeli
(obrasci) predstavljaju prototip za kasnija ponašanja

Priroda koncepta “zrelost za školu”

 Meisels (1999) navodi 4 moguća teorijska pristupa konceptu zrelosti za školu:
 Nativistički pristup - razvoj se odvija kroz predvidljive stadijume, univerzalne za
sve; dosezanje odgovarajućeg nivoa zrelosti za školu vidi se gotovo isključivo kao
rezultat procesa sazrevanja, a spoljašnji uticaji mogu imati samo prolazne efekte koji ne
dovode do velikih razlika
 Empiristički pristup – zrelost za školu postulira kao skup veština koje moraju biti
usvojene pri polasku u školu; za dosezanje ovako definisane zrelosti presudni su sredinski
uticaji; stavlja se fokus na učenje i njegove merljive i vidljive efekte

1
 Socijalno-konstruktivistički pristup – zrelost za školu nije ni unutrašnji fenomen
zasnovan na biološkim činiocima, niti apsolutno definisan set veština kojim se ovladava
kroz učenje inicirano iz sredine. Operacionalizacija konstrukta zavisi zahteva zajednice u
kojoj dete živi i osobenosti školskog sistema u koji treba da se uključi; to je set ideja,
mišljenja koje porodica i škola imaju o tome šta čini spremnost za školu, te sadržaj ovog
pojma može biti različit od jedne do druge zajednice
 Interakcionistički pristup – ovaj pojam treba da obuhvati detetove aktuelne
veštine, znanja i sposobnosti, uz istovremeno razmatranje uslova u kojima dete sazrevalo,
učilo i razmišljalo; sredina se prepoznaje kao činilac koji je oblikovao sadržaj onoga što
dete zna i čemu pripisuje vrednost

Terminološka razgraničenja
 Kritike upućene terminu “zrelost”:
 Implicira dostizanje vrhunca u razvoju
 Više ukazuje na fizičke i fiziološke aspekte razvoja
 “Gotovost za polazak u školu” i “spremnost za polazak u školu” – obuhvatniji,
odnose se na različite aspekte razvoja; više ukazuju na dosezanje jednog nivoa u razvoju,
a ne na vrhunac
 Spremnosti za učenje – odnosi se na spremnost deteta da uči i/ili nauči neki
specifični sadržaj
 Spremnosti za školu – odnosi se na adaptaciju na “tipično školsko okruženje”; tj.
na to da li je dete spremno da uspešno razume, uči i promišlja “tipične školske sadržaje”
koji su definisani nastavnim programima

2
ELEMENTI ZRELOSTI ZA POLAZAK U ŠKOLU
 Složenost zahteva koji se pred decu postavljaju implicira da je zrelost za polazak
u školu kompleksna pojava koja u sebi sadrži više setova veština i sposobnosti
koje je neophodno razviti za učenje, rad i obitavanje u školskoj sredini.
 U procenama dečije zrelosti za školu mogu se posmatrati različiti aspekti:
 Fizički razvoj deteta
 Nivo kognitivnog razvoja
 Nivo jezičkog i metajezičkog razvoja
 Nivo socijalne i emocionalne kompetentnosti
 Kvalitet motivacije za učenje
 Nivo grafomotornog razvoja
 Fond znanja stečenih na predškolskom periodu
 Neki od domena sugerišu da je dete spremno za školu jer je ovladalo određenim
specifičnim veštinama, dok drugi sugerišu da se ono nalazi na stadijumu razvoja
koji mu otvaraju mogućnosti za učenje i suočavanje sa školskim obavezama i
zahtevima

FIZIČKI RAZVOJ DETETA

 Telesne proporcije kao indikator fizičkog razvoja:
 Ruski autori kao značajan aspekt telesne zrelosti posmatraju međuodnose
dužine celog tela i dužine pojedinih njegovih delova; ovi međuodnosi
odražavaju postignut nivo diferencijacije, tj. telesnu zrelost
 U nekim istraživanjima pokazano je da su šestogodišnjaci čije su telesne
proporcije sličnije proporcijama školske dece ređe nezreli za školu (u
samo 2,9% slučajeva) nego njihovi vršnjaci koji su po svojim telesnim
proporcijama još uvek na nivou predškolskog deteta (čak u 16,9%
slučajeva, prema istraživanju Schwarcea, 1961)
 Filipinski “test” kao način utvrđivanja postignutog nivoa telesne diferencijacije

 Nivo razvoja koštano-mišićnog sistema i opšte motorike kao indikatori telesnog

razvoja:
 Oko 6-7 godine dobro razvijeni krupni mišići trupa i udova, ali slabo razvijeni
sitni mišići šake
 Razvoj koštano-mišićnog sistema treba da je takav da dete može brzo i usklađeno
da izvodi svakodnevne slobodne prirodne pokrete (hod, trčanje, skokovi, poskoci na
jednoj i obe noge, veranje, provlačenje...), da podražava i izvodi mnoge složene
motoričke radnje (oblačenje i svlačenje bez ičije pomoći, zakopčavanje/otkopčavanje
dugmeta, šnjiranje pertli i sl...)
 Pored dobro razvijene opšte motorike, dete ovog uzrasta još ne vlada tačnom i
preciznom koordinacijom sitnih finih pokreta prstiju.

GRAFOMOTORNI RAZVOJ
 Nivo grafomotornog razvoja vrlo je značajan indikator zrelosti za polazak u školu,
jer je u korelaciji sa jezičkim razvojem; rezultati većeg broja istraživanja
pokazuju da sistematska vežbanja motorike prstiju ruke stimulišu morfološko i
funkcionalno sazrevanje onih oblasti u hemisferi velikog mozga koji su važni za
razvoj govora.

3
  Rezultati na zadacima grafomotorike koje postižu deca pri testiranju zrelosti za
polazak u školu dobri su prediktori budućeg školskog uspeha.

Procena grafomotornog razvoja

 Standardizovani instrumenti za merenje nivoa grafomotornog razvoja kod dece:
 Kettwig test zrelosti dece za školu – KTZ
 Grafički test perceptivne organizacije (Bender-geštalt verzija za decu)
 Nestandardizovani zadaci koji istovremeno služe za vežbanje i procenu nivoa
grafomotorike:
 Za 1,5 minut povući olovkom liniju od početka do kraja lavirinta
 Za 1 minut izrezati krug ograničen reljefnom kružnicom (R=5 cm); ne dopuštaju
se više od dve greške
 Za 20 sekundi nacrtati na listu papira; pravilno nacrtati krug, četvorougao ili
trougao

NIVO KOGNITIVNOG RAZVOJA

 Ovo je aspekt zrelosti za školu na koji su psiholozi najviše usmereni. Verovatno,
zbog standardizovanih načina procene.
 Prema studiji Docketta i sar. (2000) 23% roditelja i 26% nastavnika posle
socijalno-emocionalne kompetentnosti, navodi ovaj aspekt kao drugi po važnosti.
 Pijažeova teorija je čest okvir za utvrđivanje indikatora adekvatnog kognitivnog
razvoja; dete treba da je prešlo na stadijum konkretnih operacija u mišljenju:
 Decentriranost u mišljenju
 Reverzibilnost u mišljenju
 Formiran pojam broja (operacije klasifikacije, serijacije, inkluzije klasa,
numeričke korespodencije)

Nivo jezičkog razvoja

 Primarna lingvističke kompetencije - dete zrelo za polazak u školu odlikuje
sposobnošću efikasne komunikacije sa nastavnicima i vršnjacima. Efikasna komunikacija
sa drugima podrazumeva da dete ima razvijenu veštinu slušanja, sposobnost da prati
jednostavna uputstva i naloge, u stanju je da jasno izrazi svoje potrebe i želje, uspešno
koristi jezik za opisivanje događaja i sveta oko sebe, postavlja uzrastu primerena pitanja i
daje iste takve odgovore na pitanja drugih.
 Značaj ovog aspekta razvoja najviše ističu stručnjaci i istraživači; ako govore o
jezičkom razvoju, nastavnici najviše ističu sposobnost razumevanja i praćenja
nastavnikovih instrukcija
 Nivo jezičkog razvoja označen kao primarna lingvistička kompetencija odnosi se
na semantički aspekt jezika

METAJEZIČKI RAZVOJ
 Pored primarne lingvističke kompetencije (razumevanje značenja govornih iskaza
i mogućnost govorne produkcije primerene uzrastu), važan element zrelosti za
školu predstavlja nivo razvoja metajezičkih sposobnosti
 Značaj ovog aspekta razvoja najviše ističu stručnjaci i istraživači; ako govore o
jezičkom razvoju, nastavnici najviše ističu sposobnost razumevanja i praćenja
nastavnikovih instrukcija

4
  Istraživanja pokazuju da je pojava metajezičke svesti značajan prediktor uspeha u
ovladavanju pisanjem i čitanjem.
 Određenje: sposobnost refleksije o jezičkom sistemu, sposobnost manipulacije
strukturnim karakteristikama jezika i njegovo tretiranje kao objekta mišljenja, pri
čemu se semantički aspekt jezika stavlja u drugi plan

 Oblici metajezičke svesti:

 Fonemska svest
 Svest o rečima
 Sintaksička svest
 Pragmatička svest
 Istraživanja pokazuju da je pojava metajezičke svesti značajan prediktor uspeha u
ovladavanju pisanjem i čitanjem.

Indikatori socijalne kompetentnosti

Indikatori socijalna kompetentnosti potrebne za dobru adaptaciju na školsku sredinu:
 adekvatno snalaženje u vršnjačkoj grupi:
 Atributi samog deteta (da je uglavnom u pozitivnom raspoloženju, da svojevoljno
dolazi na nastavu, da se uspešno suočava sa eventualnim odbacivanjima od strane drugog
deteta, da već ima jednu ili dve pozitivne veze sa vršnjacima, da pokazuje kapacitet za
humor i sl.)
 Socijalne veštine deteta (obično pozitivno pristupa drugima, u stanju je da daje
jasne razloge svojih akcija, da sebe afirmiše na pogodan način, uspešno ulazi u grupu,
svoje frustracije i nezadovoljstvo izražava bez eskalacije sukoba i povređivanja drugih,
ono može da se uključi u diskusije i napravi kompromise pogodne za sve strane, pokazuje
interes za druge i ne skreće na sebe pažnju na neadekvatan način)
 Reakcije drugih prema detetu (prihvaćeno od strane vršnjaka, drugi ga pozivaju
da sa njima učestvuje u različitim aktivnostima, nazivaju ga svojim prijateljem)

 prihvatanje i razumevanje novog odnosa sa odraslim:

 prihvatanje i uvažavanje nastavnika; razumevanje da se on, obraćajući se grupi,
istovremeno obraća i pojedincu
 razumevanje i pridržavanje pravila školskog života:
 sedenje na određenom mestu, način odlaganje svojih stvari, pravila korišćenja
određenih školskih prostora, poštovanje časovno-razrednog sistema, slušanje učitelja i
druge dece, neometanje časa i sl.
 Dok odrasli (edukatori ili roditelji), ovaj aspekt zrelosti ne smatraju presudnim,
niti najvažnijim, deca mu pridaju veliki značaj. To je pokazatelj razlika u razumevanju
spremnosti za školu i viđenju školskog života koje postoje između dece i odraslih.

Emocionalna kompetentnost
 Emocionalna kompetentnost podrazumeva:
 dovoljna emocionalna emancipovanost od roditelja da bi se prihvatilo privremeno
odvajanje od roditelja (uglavnom uspostavljena kroz adaptaciju na predškolsku ustanovu)
 pravilna identifikacija sopstvenih emocija
 emocionalnu regulaciju i samokontrolu (ispoljavanje emocija na primeren i
socijalno prihvatljiv način)
 mogućnost razumevanja i prihvatanja osećanja drugih

5
 uspostavljanje zadovoljavajućeg nivoa frustracione tolerancije kao sredstva za
predupređivanje negativnih emocionalnih reakcija u situacijama suočavanja sa
neuspehom u obavljanju nekog školskog zadatka.
 Socijalni i emocionalni indikatori zrelosti za školu su tesno povezani i
isprepleteni, te je najprimerenije govoriti o socijalno-emocionalnoj kompetentnosti

MOTIVACIJA ZA UČENJE
 Radoznalost, zainteresovanost za učenje čitanja i pisanja i drugih sadržaja,
istrajavanje kada se u učenju nailazi na teškoće, indikatori su koji se, posebno, od
roditelja prepoznaju kao značajni pokazatelji spremnosti deteta za školu
 Formiranje pozitivnih radnih navika
 Podsticanje interesovanja za obrazovne sadržaje
 Razvijanje odgovornosti za ispunjavanje školskih obaveza

Fond predškolskih znanja

 Znanja deteta o svetu i prirodi koji ga okružuju, a koji se stiče tokom
predškolskog perioda često se navodi kao još jedan bitan element zrelosti za polazak u
školu.
 Tu se obično ubraja: pokazivanje svesnosti o sebi, porodici i užoj zajednici kojoj
dete pripada, poznavanje nekih osnovnih činjenica i koncepata iz prirode, poznavanje
jednostavnih matematičkih koncepata (na pr., brojanje do deset), bazično razumevanje i
poznavanje oblika i boja, sposobnost da se sortiraju i klasifikuju objekti i sl.
 Pojedini instrumenti zrelosti sadrže setove zadataka kojima se ispituju ovakva
predznanja.
 Roditelji u svojim procenama zrelosti ovakva znanja smatraju gotovo jednako
važnim kao i ranije opisane kognitivne veštine.
 Studija Docketta i sar. (2000) pokazala je da učitelji vide zadovoljavajući nivo
kognitivnih veština kao mnogo značajniji za predikciju školskog postignuća, nego čak i
veće nedostatke u ovoj vrsti preznanja.
 Neka istraživanja pokazuju da deca koja imaju probleme u ovom aspektu zrelosti
češće se na kasnijim nivoima školovanja nađu u grupi ponovaca (Davies i North, 1990) .

Determinante zrelosti za polazak u školu

 U istraživanjima je često potvrđivana veza između siromaštva i nepovoljnih
socio-ekonomskih uslova (nizak SES) sa razvojnim rizicima kod dece i nedovoljnom
pripremljenošču za školu :
 Deca koja žive u hroničnom siromaštvu pokazuju slabiji kognitivni i socijalni
razvoj, lošije fizičko i metalno zdravlje u odnosu na decu koja žive u uslovima prolaznog
siromaštva
 Dužina trajanja ekstremno nepovoljnih socio-ekonomskih uslova pojavljuje se
kao značajan prediktor kognitivnog postignuća dece
 Analize varijabli kojima se ostvaruje uočena povezanost:
 pokazalo se da se bar deo uticaja siromaštva na kognitivne sposobnosti ostvaruje
kroz kvalitet roditeljske brige o deci (značajni medijatori: kvalitet porodičnog okruženja
i stepen osetljivosti majki na potrebe dece)
 Nekompatibilnost između zahteva kulture iz koje dete potiče u odnosu na zahteve
koji se pred njim postavljaju u školi
 Često empirijski potvrđivana veza između SES-a i postignuća u školi:
6
 Deca iz svih etničkih skupina sa višim SES imaju veće postignuće na testovima,
bolje školske ocene i duže se školuju od siromašne
 Kad je SES meren na osnovu stepena obrazovanja roditelja, njihove profesije i
mesečnih prihoda, veza sa školskim postignućem je slabija, nego kada je meren preko
kvaliteta porodičnog okruženja
 Kulturno-pedagoški nivo porodice kao determinanta zrelosti za školu:
 Razlikuje se od emocionalnih odnosa u porodici; odnosi se na stav roditelja prema
obrazovanju, intelektualne aktivnosti porodice, kvalitet i kvantitet kognitivnih podsticaja
kojima roditelji izlažu dete tokom predškolskog perioda; obezbeđivanje sredine i
materijala koji će podsticajno delovati na kognitivni razvoj deteta
 Deca čije porodice imaju nizak SES, ali visok kulturno-pedagoški nivo pokazuju
bolju pripremljenost za školu i kasnije više školsko postignuće od dece iz porodica sa
niskim SES koji je istovremeno praćen i niskim kulturno-pedagoškim nivoom
 Nizak kulturno-pedagoški nivo i smanjen kvalitet roditeljske brige češće se sreći u
situacijama ekstremnog siromaštva nego u porodicama sa boljim materijalnim prilikama

Efekti interventnih programa namenjenih siromašnoj deci

 Analiza efekata interventnih programa pokazuje postojanje:
 Studija koje su pokazale pozitivne efekte na kognitivni razvoj
 Studije koje su pokazale pozitivne efekte na druge srodne domene (školsko
postignuće, motivacija za obrazovanje dužina školovanja)
 Studije koje su pokazale male ili zanemarljive efekte
 Trajanje i uvremenjenost programa su značajne programske karakteristike koje
utiču na ishode - intenzivnije intervencije u smislu trajanja i uvremenjenosti i širokog
spektra delovanja daju veće i trajnije efekte.

Testovi za procenu zrelosti dece za polazak u školu

1. Test za ispitivanje prvaka (TIP-1)

 Autori: Ivan Ivić, Milan Milinković, Ana Pešikan i Aleksandar Bukvić
 Polazna postavka u konstrukciji: uzorkom dobro poznatih čestica znanja i
problemskih zadataka pouzdano ispitati inteligencija dece koja je neophodna za sticanje
tih znanja i umenja na predškolskom uzrastu
 Cilj konstrukcije:
 da se dobije ujednačen postupak procene u ispitivanje svih prvaka
 dobijanje proverenog i ekonomičnog instrumenta čije zadavanje i ocenjivanje ne
traje dugo (do 30 minuta)
 Cilj primene testa – rešavanje praktičnih školskih problema:
 Rano otkrivanje dece koja bi mogla imati problema u školskom učenju
 Ujednačavanje školskih odeljenja po sposobnostima

TPI-1: Opis testa

 Test sadrži pet grupa zadataka:
 ZNANJE – kao izvor za konstrukciju zadataka poslužio je vaspitno-obrazovni
program za vrtiće; ne traži se prosta reprodukcija znanja, već razumevanje
 PAMĆENJE – sadrži zadatke pamćenja kakvi se sreću u skalama za ispitivanje
inteligencije dece

7
 PERCEPTIVNO ZAKLJUČIVANJE – neverbalni zadaci kojima se ispituje
prepoznavanje oblika (vizuelna diskriminacija)
 VERBALNE SPOSOBNOSTI – kao inspiracija poslužila su saznanja iz razvojne
psiholingvistike
 LOGIČKE OPERACIJE – zadaci konstruisani na osnovu Pijažeovih postupaka
za ispitivanje logičkog mišljenja dece na prelazu sa predoperacionalnog na operacionalnu
fazu saznajnog razvoja
 Test ne sadrži zadatke grafomotornog tipa

Šta test meri?

 Prikazani subtestovi ne predstavljaju zasebne skale za ispitivanje posebnih
sposobnosti, utvrđene i sastavljene na osnovu empirijskih provera
 Zadaci u TIP-1 grupisani su apriorno, radi lakšeg zadavanje i ocenjivanja
 TIP-1 ispituje jednu opštu intelektualnu sposobnost u kojoj se naziru posebne
intelektualne komponente. Unutrašnja struktura testa može se objasniti preko 3 faktora:
 I – grupa zadataka u kojima do izražaja dolaze perceptivno-prostorne sposobnosti
 II – zadaci u kojima se zahtevaju verbalne sposobnosti i poznavanje izvesnih
informacija o društvenim i prirodnim pojavama
 III – zadaci Pijažeovog tipa
 Interkorelacije faktora su pozitivne i statistički značajne

Izražavanje postignuća
 Usled različitog postignuća, postoje posebne norme za gradski i prigradski uzorak
dece
 Rezultat na testu (sirovi skor) može se pretvoriti u:
 Klasifikacione kategorije (od I do V)
 IQ jedinice

Razvrstavanje u klasifikacione kategorije

 A kategorija – 10% najboljih po postignuću
 B kategorija – 20% postignuće nešto iznad proseka
 C kategorija – 40% prosečno postignuće
 D kategorija – 20% postignuće nešto ispod proseka
 E kategorija – 10% najslabijih (ovu decu treba podvrgnuti detaljnijem
psihološkom ispitivanju (dodatne testovne i netestovne metode; prikupljanje dodatnih
anamnestičkih podataka o razvoju deteta i uslovima života porodice; od ukupnog broja
dece koja se nađu u ovoj kategoriji 1,5% - 2,5% njih je u nekom stepenu i mentalno
retardirano

Primena TIP-1
 TIP nije uzrasna skala, tj. sadrži samo norme za jedan uzrasni prosek
 Koristi se za ispitivanje dece koja polaze u školu sa 7 godina, a ne za mlađu decu
 Primena TIP za:
 Ujednačavanje odeljenja
 Otkrivanje dece koja će verovatno imati probleme u školskom učenju
 Dobijanje prvih informacija o intelektualnom statusu dece koja polaze u prvih
razred
 Dobijanje prvih informacija o karakteristikama pojedinih socio-kulturnih grupa u
pogledu intelektualnog statusa pri polasku u školu

8
2. Kettwig test zrelosti dece za školu - KTZ
 Autor: Rudlof Meis
 Testom se ispituje grafomotorni razvoj
 Postoje paralelne forme (obilk A i oblik B)
 Vreme potrebno za administraciju je kratko, a upotreba jednostavna
 Način bodovanja dobro definisan
 Primenjuje se grupno
 Pored postignuća na testu, mogu se dobiti i informacije o ponašanju ispitanika u
grupi u situaciji testiranja “papir-olovka” (neki indikatori socijalno-emocionalne zrelosti)

KTZ: Opis testa i zadavanje

 Test “papir-olovka” koji se grupno zadaje (ovakva vrsta testa manje je pogodna za
decu iz sredina gde papir i olovka nisu dostupni)
 Veličina grupe – kao prosečan razred; ukoliko je više od 15 dece ispitivaču je
potreban pomoćnik; sa decom mlađom od 7 godina bolje raditi u manjim grupama
 Zahtev: crtanje optičkih oblika po uzoru
 Da bi ostvarilo ovaj kompleksan učinak dete mora aktivirati sve one sposobnosti i
veštine koje su značajne i za usvajanje čitanja, pisanja i računanja (inteligencija,
sposobnost razlikovanja, uvažavanje delova sadržaja, sposobnost koncentracije,
spremnost za rad, koordinacija oka i fina motorika, shvatanje skupova i brojanje)

 Test se sastoji od 30 zadataka podeljenih u tri dela:

 Prvih deo (10 zadataka) ispituje koordinaciju oka i finu motoriku
 Drugi deo (10 zadataka) ispituju tačno shvatanje oblika; zahtevi za finu motoriku
su mali, jer se traže samo prave linije
 Treći deo (10 zadataka) ispituje shvatanje i reprodukciju uređenih skupova
 Za svaku grupu zadataka postoji vremensko ograničenje
 Test u celini, a posebno njegov treći deo u korelaciji sa inteligencijom

Prognoziranje na osnovu bodova na testu

Lista opažanja – ponašanje dece u test situaciji

 Stanje deteta (zdravstveno stanje, telesni nedostaci, neurotski simptomi, znaci
umora)
 Uključivanje u test situaciju (izrazita vezanost za roditelja, nedostatak interesa za
ispitivanje u celini, zaigranost i sl.)
 Kontakt (teškoće u komuniciranju s decom pre i u toku testiranja; odnos prema
ispitivaču)

9
 Interes za zadatke (da li postoji, za sve ili neke zadatke, da li je prisutan do kraja
ispitivanja i sl.)
 Samostalnost i razumevanje uputstva (da li je potrebna individualizovana i
dodatna instrukcija, da li ima potrebu za stalnom povratnom informacijom, kako reaguje
na greške i slučajne incidente, da li se oslanja u radu na drugu decu i sl.)
 Aktivnost, koncentracija (da li je rad deteta kontinuiran ili se javljaju spontane
pauze, kako reaguje na spoljašnje distraktore, sporost u radu, brzopletost, fluktuacija
pažnje tokom procesa rada i sl.)
 Spremnost na napore (izuzetno zalaganje i istrajnost, površnost u radu,
indiferentnost prema rezultatu svog rada, pretvaranje rada na zadatku u igru i sl.)
 Znakovi umora (da li se i kada pojavljuju različiti znaci umora - različiti pokreti,
spontani prekidi rada, verbalne izjave i sl.)
 Opuštenost (znaci preterane treme, zakočenosti, nesigurnosti, burne reakcije na
greške i neuspehe
 Ostala zapažanja (posebne nadarenosti; opširnija zapažanja o vidu, sluhu, govoru
deteta,...)

3. Test zrelosti za školu - TZŠ

 Autori: Zdenka Novović, Mikloš Biro, Aleksandar Baucal i Snežana Tovilović
 Pri odabiru subtestova i pitanja vodilo se računa da se test učini bližim i
prihvatljivijim marginalizovanim i hendikepiranim grupama; uklonjen je materijal koji bi
favorizovao decu iz intelektualno i edukativno povoljnijih sredina (na pr., materijal koji
bi podrazumevao korišćenje olovke)
 Nije moguće potpuno izjednačavanje šansi da se ne bi umanjila prediktivna
vrednost testa

Opis testa

 VIZUELNI REČNIK – test lingvističke kompetencije

 namenjen proceni poznavanja srpskog jezika kod dece čiji maternji nije srpski
 zadaje se kao preliminarni da bi se videlo da li ima smisla primeniti ostatak testa
 može se koristiti i kao alternativni za subtest Šifra (koji se pokazao kao izrazito
nefer prema edukativno zapuštenoj deci)

 INFORMISANOST – test praktičnog znanja i socijalne adaptiranosti

 Konstruisan po uzoru na Vekslerove subtestove Informacije i Shvatanje;
 Namenjen proceni opšte informisanosti u funkciji adaptacije na zahteve
svakodnevne sredine
 Relativno nisko korelira sa ostalim subtestovima, ali ima najvišu korelaciju sa
procenama učitelja što govori o njegovoj visokoj prediktivnoj validnosti za uspeh u školi

 VIZUELNA MEMORIJA – test sposobnosti upamćivanja i pažnje

 Napravljen po uzoru na Vekslerovu skalu pamćenja, ali značajno olakšan da bi
bio primereniji sposobnostima dece od 5 do 7 godina
 Rezultat značajno zavisi i od sposobnosti pažnje, te se podbačaj na njemu može
interpretirati i kao posledica neodnegovane pažnje, a ne samo kao deficit upamćivanja
 Dobro predviđa uspeh u školi

10
 SLAGANJE KOCAKA – test vizuo-motorne koordinacije, perceptivne
organizacije i sposobnosti planiranja
 Zasnovan na Kohsovm testu
 Olakšanje u odnosu na originalnu primenu: model nije dvodimezionalan, već
trodimenzionalan
 Uspeh korelira sa obrazovanjem roditelja; javljaju se razlike u postignuću između
gradske i seoske dece
 Dobar prediktor grafo-motorne spretnosti
 Pokazuje i najvišu korelaciju sa procenama matematičkih sposobnosti datih od
strane učitelja

 ŠIFRA – test sposobnosti učenja iz iskustva, koncentracije i vizuo-motorne

koordinacije
 Zadavanje modifikovano kao “slovarica”, kako bi se izbegla situacija “papir-
olovka”
 I pored modifikacije marginalizovana deca i dalje pokazuju vrlo loše rezultate
 Visoko korelira sa procenama učitelja o grafomotornoj spretnosti dece
 Ima vrlo dobre metrijske karakteristike, posebno prediktivnu valjanost
 Uspeh u korelaciji sa obrazovnim nivoom roditelja
 Ima status alternativnog – kod marginalizovane, edukativno zapuštene dece ili
dece za koju postoji sumnja u zaostalost u razvoju on se ne zadaje, već se zamenjuje
subtestom Vizuelni rečnik

4. Grafički test perceptivne organizacije

(Bender-geštalt)
 Autori: Hilda Santucci i Nadine Grlifret-Granjon prema Laurette Bender
 Dve verzije:
 Za decu uzrasta od 4 do 6 godina
 Za decu uzrasta od 6 do 14 godina
 Kod dece se posmatra kao razvojni test
 Koristi se za:
 Utvrđivanje gotovosti za polazak u školu
 Dijagnostikovanje moždanog oštećenja
 Utvrđivanje emocionalnih poremećaja

Opis testa
 Smatra se multidimenzionalnim instrumentom koji meri niz funkcija: vizuelnu
percepciju, manuelnu spretnost, vizuo-motornu koordinaciju, sposobnost organizacije
prostora
 Izgled testa: sastoji se od 5 likova koje dete treba da precrta

Obrada rezultata
 Dva načina obrade:
 Kvantitativna analiza – ocenjivanje svake nacrtane figure i dobijanje skora koji
se upoređuje sa uzrasnim prosekom; ocenjuju se tri aspekta nacrtane figure:
 Uglovi
 Orjentacija elemenata
 Međusobni položaj elemenata
11
 Kvalitativna analiza – odnosi se na utvrđivanje indikatora:
 Početnih problema u čitanju
 Dijagnostikovanje moždanih oštećenja
 Dijagnostikovanje emocionalnih smetnji

Literatura
OBAVEZNA:
 Slavoljub Radonjić: Psihologija učenja I, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,
Beograd, 127-143; 148-157; 229-261.
 Jasmina Kodžopeljić(2008): Metajezički aspekti zrelosti za polazak u školu, Savez
pedagoških društava Vojvodine, Novi Sad, 7-21; 25-55; 65-95.
 Snežana Tovilović, Aleksandar Baucal (2007): Procena zrelosti za školu, Centar
za primenjenu psihologiju, Beograd, 25-34; 40-67.

12