Psihomotorna reedukacija

Logoped Ana Janjuevi

Reedukativni postupci pruaju mogunost da se utie na

reorganizaciju dispraksikih i disgnostikih odnosa, ime bitno
utiemo na razvoj saznajnih postupaka u razvojnom dobu.
Psihomotorna reedukacija polazi od injenice da je pokret bitan za
usmeravanje oseanja , od kojih i zavisi mogunost organizovanja
pokreta.Razvoj oseanja i razvoj pokreta idu paralelno,
uslovljavajui se uzajamno kod harmoninog razvoja. to je pokret
prikladniji tenji linosti, to e oseanje zadovoljstva od izvrene
radnje biti vee.
Za uspostavljanje harmoninog razvoja i usmeravanje oseanja
sluimo se prevebavanjem iskustva koja su ranije steena i
disharmonino postavljene psihomotorne strukture. Polazi se od
pokreta kao osnovnog elementa senzomotorne i psihomotorne
aktivnosti.
Polazi se od onih slojeva u razvoju gde su nastali problemi, zastoji
i neprijatna iskustva sa spoljnim svetom. Dok su u pojedinim
fazama razvoja aktivnosti deteta bile igre telom, a kasnije
igrakama i sa drugim osobama , sada se te igre ponovo
obnavljaju u novim i za dete prijatnim doivljavanjima, donosei
mu radost zbog uspeno izvedene radnje. Te igre se zovu
reedukacija psihomotorike. Reedukativni postupci su , u stvari,
podsticaji koji se upuuju u CNS posredstvom ula, kinestezije,
praksije i govora, poinjui od ouvanih ili nedovoljno razvijenih
struktura, pa dalje ka onim oteenim ili nedovoljno angaovanim
strukturama psihomotornog sprega. Tako se bude i podstiu
aktivnosti svesti, govora, praksija, gnozija, ime se utie na razvoj
saznajnih funkcija.

PASIVNI POKRETI
Kada dete ne prihvata saradnju govornim nacinom
komunikacije, onda se koriste pasivni pokreti u vidu
maenja, pokretanja ruku i nogu. Dete se dri jednom
rukom za miicu, a drugom rukom mu se pokree
podlaktica. Ako se dete ne odupire i prihvati ovakav
kontakt, dalja aktivnost se usmerava na velike
zglobove. Ruke se u zglobovima ramena sire u stranu,
podiu uvis, spustaju, postavljaju koso i vodoravno.
Kao ptica kad leti. Sline aktivnosti se rade i sa
nogama.
VEBE ZA RAZVOJ DOIVLJAJA TELESNE CELOVITOSTI
Ove vebe se rade pred ogledalom. Dete se postavi ispred sebe
okrenuto licem ogledalu. U drugoj fazi dete stoji pored odrasle
osobe.
Prvi nalog glasi: Uradi kao ja.Reedukator dri dete za ruke i govori
mu ono to zajedno rade. Na primer:
Sad smo nagnuti na ovu stranu, a sad na ovu, a
sad smo opet na ovu drugu. Zajedno smo
nagnuti ovamo, pa ovamo, kao da smo jedno
telo( u zavisnosti od uzrasta strane se mogu
imenovati).
Radnje se mogu proiriti i hodanjem: korak napred, korak
nazad, korak u stranu. Mogu se zadati i vebe za otkrivanje
visine i irine koju doseemo delovima tela iz istog mesta.
Dodirujemo teme, dodirujemo ramena,
dodirujemo grudi i lea i tako otkrivamo veliinu
svog tela.
Svi poreti se prate opisivanjem: na jedan smo oboje
podigli ruke uvis i kaemo jedan, na dva spustimo ih i
stavljamo dlanove na teme, a na tri ih spustimo na

ramena. Na etiri spustimo ruke niz telo.

Napredniji nivo cini izvoenje pokreta suprotno od nas,
kao uini suprotno od mene.
Pored doivljaja telesne celovitosti, istovremeno se
osea i vlastito prisustvo u odnosu na drugog, to bitno
doprinosi individualizaciji deteta.
Kasnije se dete ukljuuje u iru sredinu, tj. grupu dece.
Deca korauju, stavljaju ruke natrag, ire ih, podiu,
sputaju.....Mi naglaavamo: Ruke su visoko, a noge se
kreu, telo je uspravno, sa ispruenim rukama
napred,nazad....ili : Mi stojimo, a ruke su
podignute uvis, vidi kako smo iroki kada ruke
podignemo uvis, vidi kako smo iroki kada ruke
podignemo u stranu.
VEBEZA DOIVLJAJ PROSTORA, POKRETA EKSTREMITETA
Ove vebe su usmerene na otkrivanje gestualnog prostora pokretima
iz velikih zglobova, pokretima ake, stopala, tela u kretanju.
Poinje se jednostavnim vebama sa 4 takta. irenje i
dizanje ruku, sa irenjem i dizanjem ruku uz irenje i sakuplanje
nogu, uz dizanje ruku iz ramenih zglobova, prelamanja u
zglobu lakta, pa u zglobu ake....Dlanovi se okreu
unapred, zatim je jedan okrenut napred, a drugi nazad,
oba prema nazad, pa unutra.. Zatim se da nalog da se
skupe stopala, stojimo mirno, zatim se pomeri peta na
jednu stranu, prsti su fiksirani i na njih se oslanja,
potom se oslanja na petu, a prsti su slobodni i kreu se
ukoso, kao to se i petom kretalo. Gestualno polje
donjih ekstremiteta se moe otkrivati i kada dete lei
na strunjai. Vozimo bicikl, pa isprua i iri noge.
Pokreti treba da su jasni, isti, lagani.

VEBE ZA OSMILJAVANJE POKRETA

Dok jedna ruka dotie rame sa iste strane, druga ruka
se isprui u stranu, zatim dotie rame , a prva se
opusti ukoso i nadole, zatim opet dotie rame, a druga
se opusti ukoso i nadole. Svaka ruka radi drugaije.
Na primer: Obe ruke su ispruene, jednom od njih se mae goredole, a drugom desno-levo. Ili: jedna ruka se stavi na teme i lupne po
temenu, a druga se stavi na stomak i vre se kruni pokreti.
Uvebava se doticanje palca kaiprstom, pa velikog prsta, domalog,
malog i onda sve redom unatrag...Prvo se veba polako, a onda sve
bre i bre...
VEBE ZA UJEDNAAVANJE TONUSA
Dete se prvo obui da opusti miie trupa ( lagano
udisanje i izdisanje). Potom mu se kae da napne
miie trupa, a opusti miie nogu. Postupak se ponovi
obrnutim redom. Veba se oputanje miia nadlaktice
i stezanje miia podlaktice i obrnuto. Varijanta ove
vebe moe da bude da dete stee ruku dok se rukuje,
a drugu da opusta i tako naizmenino.
VEBE ZA STABILIZACIJU I USMERAVANJE LATERALIZACIJE
Uvek se polazi od dominantne strane. Okretanje na desnu, pa na levu
stranu, podizanje desne, pa leve ruke. Savijanje u kolenu prvo
desne , pa leve noge. Sve vebe se rade pred ogledalom. Radnje se
ponavljaju po principu : Uradi kao ja
Posle vebi na svom telu prelazi se na otkrivanje lateralizovanosti na
drugim osobama. Deca se postave u red jedno iza drugog I stave
ruke na ramena drugova ispred sebe. Desna ruka je na
desnom ramenu , a leva na levom. Zatim se koraa I
konstatuje da desne noge idu istovremeno, leve

takoe. Kada se ovo uveba deca se okrenu jedno

naspram drugog, isprue ruke I stave jedno drugom na
ramena. Tada se otkrije da je leva ruka naspram desne ruke
svog druga I obrnuto. Otkriva se da je lateralizovanost sopstvenog
tela ostala ista, ali da se promenio odnos prema lateralizovanosti
drugog. To je isto I sa donjim ekstremitetima. Mogu se organizovati
igre u vidu takmicenja da se brzo pogodi ta se nalazi sa desne, a sta
sa leve strane svog tela, pa svog druga I sl.
Dalji tok vebi su kvadrati. Nacrta se mrea kvadrata na podu I da se
nalog da neko stane u jedan od njih, a potom da napravi korak u
desni kvadrat od svog tela. Isto to treba da uradi I ulevo, napred,
nazad. Tako se dete orijentie I u prostoru
VEBE ZA ORIJENTACIJU U OBJEKTIVNOM PROSTORU
Daju se zadaci detetu da stane ispred stola, da stane sa leve ili desne
strane, ili desne strane nekog predmeta, da se popne na stolicu I sl.
Organizuju se I vebe sa osmicama. U poetku se
izvode otvorenih oiju , a kasnije, do otprilike polovine
puta sa zatvorenim oima, a potom se da nalog da se
otvore oi I nastavi kretanje. Mogu se organizovati I
druge vebe sa povezanim oima.Na primer : Nacrtaju
se krugovi na tabl, dete ih pogleda, a potom povezanih
oiju prilazi tabli I sa ispruenim prstom treba da
pogodi krug to blie centru. Ili damo detetu nalog da
doe do nas, ali prethodno da dodirrne neki predmet
( sto, stolicu). Kasnije se umesto imenovanja, predmeti mogu
ifrovati tako to se kae da je broj 1, stolica, 2, vrata I sl. I od deteta
se zahteva da doe do nas, ali prethodno da dodirne
2,1itd. Ovim se postie da dete izvri simbolizaciju
predmeta koji su ve simbolizovani reima ( sto,
stolica) I da se prema simbolima ponaa na zadati
nain.

VEBE DOIVLJAJA I OVLADAVANJA RITMOM

Prstima se tapka po stolu, a od deteta se zahteva da to
ponovi onako kako uje ( as bre, as sporije ). Ili
jedno dete udara po stolu sporije od svog druga, a ovo
bre od nas I obrnuto. Tako dete treba da doivi
ritminost pokreta I ritam kao nain ponaanja. Dalje,
dete hoda po ritmu. Zatim se izvode vebe uklapanja u
ritam donjih I gornjih ekstremiteta. Na table se nacrta
slika koja se objasni. Na znak nacrtan u vidu krsta (+)
dete treba da koraa, a znak u vidu crtica (-) treba da
udari dlanom o dlan, da pljesne rukama. Veba se
moe ponoviti I obrnutim redom. Naizmenino
koraanje I zaustavljanje uz pljesak rukama
omoguava opaanje ritma I kontrolu psihomotorne
aktivnosti.
VEBE ZA PROCENU TRAJANJA I ORJENTACIJU U
VREMENU
Ove vebe obuhvataju percepciju vremena, uoavanje
metrinosti vremena, otkrivanje doivljaja vremena.
Percepcija vremena vri se pokretanjem celog tela I
ekstremiteta. Ritam pokretanja moe da bude sporiji ili
bri, da traje krae ili due vreme. Prvo se pokret
izvodi brzo ili sporo I to se naziva trajanjem. Ritam
asa je efikasan za opaanje vremena. as poinje u
isto vreme I traje uvek isto vreme. Dalji tok ove vebe
je analiza ivotnih aktivnosti izvan asa. Ti si znai
prvo ustao, pa se umivao, dorukovao, pa izaao
napolje
Vebe za uoavanje metrinog vremena odnose se na
vebe uoavanja odnosa u sadanjem vremenu I vebe
procene duine trajanja vremenskih intervala. Prvo se

deca ue da jedan minut gledaju u sat, a onda isto

tako u neki drugi predmet, pa dva minuta, tri.
Vebe otkrivanja doivljenog vremena treba da
pomognu da deca shvate pojam sadanjosti kao neto
to se odvija trenutno I da se moe takoe meriti.
VEBE KOORDINACIJE POKRETA
Cilj vebe je otkrivanje telesnosti I odnosa u okviru
pokreta, a manje u svrhu poboljanja samog pokreta.
Istovremeno se podigne jedna ruka I savija noga u
kolenu sa iste strane tela, a posle I sa druge strane
tela. Ova koordinacija se moe razvijati naizmenino.
Moe se dati nalog da se neto napravi od kockica,
bockalica, da se uvlai konac I druge aktivnosti
manipulacije u prostoru.
VEBE ZA KONTROLU IMPULSIVNOSTI
Ove vebe se koriste u radu sa impulsivnom decom,
decom sa tikovima, hiperkinetinim ponaanjem.
Dete koraa po taktu 1,2,3,4,.svaki put pljesne
rukama, potom samo na prvi korak, a an 2,3,4, ne
pljesne. Dalje se veba proiruje tako to pljesne na 1.
I 4. korak. Pljeskanje moe da se odvija I u stojeem
stavu ( bez koraanja). Veba se toliko dok ne postane
stereotipna, automatizovana radnja. Zatim se prelazi
na nivo koji razgrauje steenu stereotipnu aktivnost.
Tako dolazi do izraaja voljna organizacija I kontrola
vlastitog ponaanja.
VEBE ZA PREPOZNAVANJE OBLIKA I TEINA
Od deteta se zahteva da ploice razliitih boja I

obojenosti razaznaje po jednom obeleju I da ih tako

klasifikuje. Kasnije se klasifikacija vri, ali po drugim
obelejima. Pored vidnih ukljuuju se I taktilne I
kinestetike drai, koje mogu uestvovati u odabiranju
I klasifikaciji. Sposobnost opaanja teine razvija se
sporije I na kasnijem uzrastu. Vebe se izvode pomou
tegova ili vreica sa peskom. Osvojeni nivo opaanja
koristi se za klasifikaciju I serijaciju, kao I u prethodnim
vebama.
VEBE ZA UOAVANJE PRISUSTVA DRUGOG
Koriste se I za dogradnju vlastite telesne celovitosti ,
kod poviene anksioznosti, psihotinih poremeaja I
drugih razvojnih smetnji .
Prva serija vebi poinje stavom 1 pred ogledalom
komandom: radi suprotno od mene. Doivljavajui
sebe, dete otkriva I drugog naspram sebe I tue
aktivnosti naspram sopstvenih. Mogu se raditi igre
loptom : ja cu podici loptu gore, ti es spustiti
doleJa imam svoj zadatak, ti ima svoj. Ja ne
ometam tebe, ti ne ometa mene..
VEBE LATERALIZACIJE
Odreivanje lateralizacije na sebi I drugima. U
poetnim vebama se uvek postavlja ono pitanje koje
se odnosi na levu stranu: Pokazi levu ruku, levo
rame, levo koleno, nogu.ili pokai levom rukom
desno oko, desnom rukom levo koleno. Na drugim
osobama: pokai tvojom desnom rukom moje levo
uvo.
VEBE MOTORNOSTI LICA
U ovu seriju vebi ukljuene su I vebe za

diferencitanje psihomotorike lica. Pokreti miia u

predelu lica su oblik ispoljavanja I razmene oseanja u
zavisnosti od zahteva socijalne sredine. Tako se
angauje I muskulatura za govornu komunikaciju.
1.
Naboraj elo, namrti obrve, zatvori oi, otvori
jedno oko, namigni njime.
2.
Naduvaj obraze, naduvaj jedan obraz, zatim
drugi, uvuci obraze,uvuci samo jedan obraz, zatim
drugi
3.
Otvori usta, pokai zube, zvidi , isplazi jezik uz
zatvorene usne, otvori usta I isplazi jezik
4.
Naduvaj balon, duvaj u pitaljku, sviralu..
PROGRAM VEBI
Vrsta vebe: kinestetika stimulacija- ema tela
Shvatanje odnosa desno/levo na svom telu
1. Deca treba da pokau desnu i levu ruku. Desnom
rukom uhvati levo koleno, itd. Zatim se te vebe
ponavljaju zatvorenih oiju.
2. ta sve moemo da radimo rukama?
Deca treba sa jednom ili sa obe ruke, otvorenih ili
zatvorenih oiju, hodajui gore dole, da mau, guraju
neto, udaraju, boksuju, krue...itd.
3. Na koje sve naine moemo da stojimo?
Noge staviti jednu pored druge( jednu iza druge,
ukrtenu, stojeki na vanjskoj ili unutranjoj strani
stopala, na prstima , rastavljenih nogu itd.) Sve se to
moe raditi zatvorenih oiju.
4. Igra perom
Nepokrivene delove svog tela prema diktiranju doticati
perom ( npr. nos, ruku, levi palac...)
Isto to na slepo.
Partneru kome su oi zatvorene golicati razne delove
tela koje on treba da imenuje.

5. Razne predmete nositi na razne naine

Deca treba da nose vree peska ( loptu, trafetu) u
ruci ( na nadlaktici, na podlaktici, na ramenu , na glavi,
na potiljku , na laktu, na kolenu...)
Moe se i organizovati kao grupna igra, u formi
takmienja.
6. U lako raskoranom stavu kotrljati loptu na razliite
naine oko nogu
Deca treba da kotrljaju loptu u obliku osmice ( oko obe
noge, oko jedne noge, napred - nazad) .
Prvo se upotrebljavaju medicinske lopte, zatim
gimnastike i obine lopte, pri emu kolena treba da
budu ispruena.
7. Hod etvoronoke
Deca hodaju etvoronoke ( potrbuke i poleuke ), ili
isto tako ali pokuati da na stomaku ili potiljku
balansiraju jednu medicinsku loptu.
8. Igra zmije
Deca mile napred ( ili nazad) potrbuke,pri emu
stomak ne sme da se odvoji od poda.
Moe se organizovati igra u vidu takmienja: dve
grupe savlauju krae staze sa ponekom preprekom.
9. Hodanje i skakutanje izmeu prenica poloenih
lestvi
Deca hodaju ( skakuu) izmeu prenica poloenih
lestvi, pri emu ne smeju da dotaknu prenice ( stati
samo u svaku drugu rupu, hodati unazad).
1. " Magnetini " delovi tela
Deca tre slobodno po prostoriji. Na komandu treba
brzo da dotaknu tlo onim delom tela kojim se upravu
trai
( pre nego to otre dalje) , npr. stomakom, zadnjicom,

glavom,kolenom...
Moe se organizovati kao grupna igra: jednom delu
dece se daje drugaija ifra nego drugoj.
2. Svakom delu tela odrediti jednu odreenu aktivnost
Deca treba, kad uju ime odreenog dela tela , da
reaguju na dogovoreni nain, odreenim pokretom.
Npr. noga-kruenjem, ruka-pravljenje osmica, glavaokretanje. Veba se moe sprovoditi i zatvorenih oiju.
3. Izvoenje oprenih pokreta
Voa vebi ili jedno dete iz grupe dotie levom rukom
desno oko, na ta grupa izvodi suprotan pokret:
desnom rukom dotie levo oko.
4. Komine figure
Voa grupe ili jedno dete pokae na jedan deo svog
tela , npr. na koleno i kae:Ovo su moje usne. Deca iz
grupe pokau na svoje usne i kau: Ovo su moja
kolena.
5. Pojmovi : ispred/iza/pored/iznad/ispod
Jedno dete ili voa vebi stavi loptu iza( iznad, pored )
sebe. Grupa ga oponaa.
6. Pojmovi : ispred/iza/pored/iznad/ispod izraeni
pokretima nogu
Deca lee na leima . Obe noge treba istovremeno da
podignu ( spuste, podignu vertikalno, spuste desno ili
levo, krue njima u vazduh itd ).
7. Odnos levo/desno na vlastitom telu
Deca lee na leima, sa rukama ispruenim na stranu.
Zatim desnim stopalom dodiruju levu ruku ( levim
stopalom desnu ruku i tako naizmenino).
8. Svesna upotreba razlitih delova ruke i noge
Deca imaju bubnjie . Jedno drugom ( u parovima ili
grupama) daju komandu kojim delom tela treba da se
bubnja.
9. "neka Maks krui "

Deca treba da iz samolepljive folije izreu jednu figuru

i da je nalepe na odreeni deo tela, npr. na nos, na vrh
prsta, na stopalo, itd. Zatim Maks koji je zalepljen na
nos ili drugi deo tela treba da oponaa figuru ( spiralu,
osmicu , trougao ) koju je neko pokazao ili nacrtao.
Pokreti se izvode brzo ili sporo.
Razne vrste hoda po uetu
Deca treba da se kreu po uetu koje lei na zemlji,
npr. nogu izbaciti desno, ruku levo. Veba se moe
sprovoditi u parovima ili u grupama, pri emu jedno
dete diktira ostalima kojim hodom da idu. Moe se
igrati i zatvorenih oiju.
2.Idemo na ivotinje
Deca se unjaju kao make skakuu kao abe, gmiu
kao zmije, gegaju se, galopiraju, gacaju)...Jedno dete
pokazuje, ostali imitiraju, ili jedno dete izvodi , ostali
pogaaju.
3. Razne vrste hoda
Deca skakuu na jednoj nozi, na obe noge, puze
( ispod kapija, oko prepreka ).
4. Penjanje uz stepenice
Od gimnastikih stapova se naprave stepenice tako da
se poloe na pod sa prilinim, ravnomernim
rastojanjem. Deca treba prvo uspravno, a zatim
postepeno se sputajui u uei poloaj da idu
izmeu tapova. Ista veba se voe izvoditi zavezanih
oiju.
5. etajui mostovi
Deca treba da se kreu sa nogama podignuti na neku
niu spravu ( klupu), dok su ruke dole na podu.
a. sa stomakom prema dole
b. sa stomakom prema gore
U dve grupe, takmiei se.
6. Obrtni most

Deca se okreu, sa stomakom prema dole ( ili prema

gore) preko jednog obrua koji lei na zemlji, pri emu
im samo ruke ili stopala dotiu obru. Moe se izvoditi i
zatvorenih oiju.
7. Vonja bicikla
Deca treba podignutih nogu da voze bicikl. Moe se
voziti i u tandemu: partneri jedno nasuprot drugog
pokreu noge simultano ili suprotnosmerno. Pri tome
ruke gore-dole.
1. Promenimo drvo
Dete koje nema drvo ( obru, stolica) odreuje kako e
stii do svog drveta, npr:
a. cupka na desnoj/levoj nozi,
b. dohvatajui desnom/levom rukom, desno/levo uvo
trei,
c. obe ruke ukrsti iza lea pravei zavrni skok.
1. Hodati po nacrtanoj ili zamiljenoj liniji
Deca treba da hodaju po zamiljenoj ili nacrtanoj liniji
napred ( nazad, na prstima ili na petama, sa otvorenim
ili zatvorenim oima). Mogu i hodatati tako, ali preko
prepreke, nosei au napunjenu vodom u ruci.
2. Hodati sa vreom napunjenom peskom na glavi
Deca prelaze preko klupa ili grede, a da vrea
napunjena peskom ne padne sa glave.
1.Stojei na jednoj nozi , napraviti mali skok napred i
ostati na jednoj nozi
Deca treba da skakuu napred na levu stranu na
jednoj nozi. Ko moe najdalje?
Preskakanje od jednog smotuljka papira do drugog.
2. Balansiranje na medicinskoj lopti
Lei stomakom na medicinsku loptu i ispraviti se kao
daska. Podupirati se obema rukama . Ko moe da to
uraditi bez podupiranja? Ko moe pri tom i da se

pomeri?
1. Proslediti tap
Deca stoje u parovima,okrenuti jedni prema drugima
udaljeni meusobno toliko da mogu proslediti tap.Dve
grupe dece postrojene u krug , kao gore. Ko stvara
najvei krug, gde krui tap najbre?
2. Pojam red/linija
Stvorimo red( ili liniju)prvo to se uhvatimo ( potom
slobodno), idemo napred( nazad), u stranu, u veem ili
manjem odstojanju. Vodimo rauna o pravcu od osoba
koje stoje desno ili levo.
3 Crtati figure
Kockasti papir. Deca crtaju prema uputstvu:
a. crta gore
b. crta na levo-desno, gore-dole itd.
Prema ovom uputstvu nastaje uzorak ( nacrtane
figure).
1. Pojmovi: dole/gore, visoko/duboko, odnos
sopstvenog tela prema predmetima u prostoru
Jedno dete se popne na stolicu, drugo puzi ispod.
2. Benziska pumpa i vozai
Polovina dece eka na pumpi ( da poslui vozae) sa
obruem. Pumpe se rasporeuju po sali . Ostala deca
( vozai) voze se po sali. Na znak, svaki voza vodi do
jedne pumpe, pa menjaju mesta.
3.Iskoristiti prostor
Deca hodaju ( cupkaju, tre) po taktu muzike po celoj
prostoriji. Moe se menjati pravac:
a. udarac u bubanj-polukrug na desno,
b. udarac u bubanj-polukrug na levo.
TRENING SVESNOG RAZMILJANJA

1. Balansirati tap na kaiprstu

Deca treba da balansiraju tap na kaiprstu. To je
mogue izvesti samo ako su u stanju da stalno
posmatraju drugi, tj. slobodni kraj tapa.
2. Uhvatiti mia
Jedno dete hoda ljuljajui u ruci kanap u cik-cak
poziciji. Drugi treba da pokua da uhvati kanap( mi)
pomou nogu.
3. Bacanje krugova
deca igraju igru. Bacanje prstenova ili nabacuju
prstenove na kegle koji su postavljeni na razliitu
udaljenost.
4. Kruenje kutije u krug pomou nosa
Deca sede u krugu. Jedno dete natakne na nos praznu
kutiju od ibica. Dete koje sedi do njega treba da
pokua da skine kutiju sa nosa bez pomoci ruku. Tako
kutija krui u krug .
5. Pomou jednog ili oba oko slediti sopstveni a kasnije
tui kaiprst
Dete dri zatvoreno desno/levo oko i pomou drugog
otvorenog oka posmatra sopstveni kaiprst koji moe
biti u vodoravnom ili horizontalnom poloaju ili da
pravi krune pokrete.Pri tome je veoma vano da
osoba koja prati vebu posmatra deje oko.
6. Pratiti loptu oima
Osoba koja rukovodi vebama treba da baci loptu.
Loptu pratimo oima i tek tada je treba vratiti kada se
lopta potpuno umiri. Svako dete iz grupe treba da vrati
svoju loptu koju je sam bacio im primeti da se lopta
vie ne pomera.
7. Toranj od konzerve

Od praznih konzervi nainiti toranj ( do visine bokova

deteta). Deca treba da pokuaju da iroko ispruenim
tapom obore najviu konzervu.
8. Napraviti karike ili rolne
U sredini kruga sedi dete i po mogunosti visoko
uspravno dri jedan tap. Ostala deca tre u krug i niu
na tap karike ili prazne rolne od toalet papira.
9. Lupati pomou dva tapa
Deca imaju dva tapia u ruci i s njima udaraju po
taktu muzike i onda ako prestane muzika.
a. veba sa partnerom : dvoje dece, svako od njih ima
jedan tapi, dok hodaju udaraju u tapie po taktu
muzike. Mogu i na znak osobe koja rukovodi vebom
da prestanu sa udaranjem, a da nastave sa hodanjem.
10. Ko e uhvatiti zvono?
Zvono treba nakaiti na kanap. Osoba koja rukovodi
vebom njihanjem zvona izaziva zvuk, a deca sa
zatvorenim oima jedno za drugim treba da pokuaju
uhvatiti zvono koje se klati ispred njih.
11. Ko e sagraditi najvii toranj ?
Toranj se gradi od kartonskih rolni ( od toalet papira) i
velikih elemenata matematike igre ili trouglastih ili
kvadratnih.
12. Dodavanje lopte nogama
Deca sede na podu u krugu. Dodaju jedno drugom
medicinsku loptu nogama.
13. Voenje lopte oko tela
Deca sede na podu, rasporeena po celoj prostoriji.
Svako dete ima loptu koju treba da sprovede oko sebe,
sedei ili uei, na najdaljem moguem rastojanju od
sebe.
14. Pomou nogu baciti loptu gore, a uhvatiti rukama
Deca sede u velikom krugu na podu. Svako dete ima
jednu loptu , koju pomou nogu treba da baca u vis, a

rukama da je uhvati. Ili jedno dete moe nogama da

baca loptu u vis, a drugo dete da je hvata rukama.
15.Napipati predmet
Deca sede u krugu. Na sredini kruga se nalaze razliiti
predmeti ( lopte, kapike, olovka, auto) ispod marame.
Deca treba da napipaju predmete ispod marame i da
pogode. radi provere treba da izvuku premet ispod
marame.