Висока школа струковних студија за образовање васпитача

Сремска Митровица

ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ ДЕТЕТА ОД

2. ДО 8. ГОДИНА

Професор: Студент:
Проф. др Мирољуб Ивановић Ивана Чакаревић128/2011

У Сремској Митровици, 2014.

 УВОД

С обзиром да у физичком васпитању предшколске деце могу бити деца

различитих узраста: од раног (првог) детињства (1-3 го-дине) до другог детињства од
3-6 година, веома је важно да се познају основне антрополошке карактеристике
појединих узрасних периода.
Познавање телесног и моторичког развоја деце, њихове когнитивне
способности (осећање, пажња, памћење, мишљење), које су основне одлике њихових
моторичких способности, психичког развоја (говора и маште), на који начин они
граде своје социјалне и емоционалне односе са другима, која су њихова
интересовања, ставови, основни проблеми и дилеме - много успешније ће се програм
физичког васпитања прилагодити стварним могућностима предшколске деце,
успешније ће се са њима комуницирати, лакше ће се мотивисати и осигурати успешна
реализација програма физичког васпитања у овом периоду.
Од ставова одраслих, васпитача, а нарочито родитеља према систематском
вјжбању у многоме зависи и учешће њихове деце у физичким активностима, што нам
доказују и многа истраживањ. Многа истраживања су показала да дечаци 6-7 година
следе родитеље у оваквом виду физичког вежбања и идентификују се са њима, као и
да је битиније са дететом лично вежбати, него му сугерисати на разне начине да оно
вежба.
Циљеви предшколског програма, у области физиеко-сензорног развоја, јесу
следећи: одржавање физичког здравља деце, повољан утицај на општи развој
организма, нормално стање апарата за кретање, формирање правилног држања тела,
овладавање моториком, усавршавање функција чулних органа и развијање навика
(телесне хигијене, узимање хране, навика за пражњење и др.).
У структури програмских основа васпитно-образовног рада остварују се, поред
осталих циљева, и физички развој деце (претежно моторике, чула, здравља и
хигијене) путем телесних (моторичких), али и перцептивних и здравстве-о-
хигијенских активности. Садржаји којима се остварују јесу искуства која се стичу за-
хваљујући кретању, оспособљавању телесних функција, коришћењу чула, медицине и
физичког васпитања. Због тога је неопходно у предшколској установи, као васпитно-
образовној институцији, већ од друге године живота па се све до краја предшколског
периода, реализовати и редован програм из физичког васпитања који обухвата
различите врсте телесних вежби и покретних игара које су деци занимљива још од
друге године, а које су аутори у овој књизи приказали на само њима својствен начин
различите телесне вежбе и покретне игре које је пожељно и мора познавати сваки
васпитач и редовно их примењивати са децом узраста од 2. до. 8 година.

Page | 1
 Као што се може видети из приложеног сам садржај књиге је издељен на више
тематских целина према узрасним карактеристикама детета. У свакој тематској
целини на самом почетку приказане су особености моторичког и телесног развоја
деце, а затим су аутори у књизи дали садржајно и опис различитих вежби и покретних
игара примерени узрасту детета. Стога ћемо се и ми у даљем излагању искључиво
користити тематске поделе како су дали аутори у овој књизи.

ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ ДЕТЕТА У 2. И 3. ГОДИНИ ЖИВОТА

Значај моторике
У овом периоду дете се развија у самосталну, разумну личност. Дете се све
време налази у покрету, а његова радозналост нема границе. Оно воли да трчи, да се
скаче, да се пење и силази низ степенице, да прескаче барице, баца каменчиће и др.
Као моторичке вештине на овом узрасту су: ходање без одраслог, прелазак преко
палице, ходање по степеницама са ослонцем, поскакивање из места, ходање по косој
дасци и гиманстичкој клупи уз помоћ одрасле особе, прелазак преко шведске групе и
др. Да би се дете правилно развијало васпитачи морају да познају напред наведене
моторичке вештине које ће им бити од велике помоћи када буду састављали програм
рада из физичког васпитања деце узраста 2-3 године. Оно што васпитачи никако не
смеју заборавити је то да деца на овом узрасту што више времена треба да проведу на
ваздуху, у шетњи, допустити деци да се сама пењу уз мала узвишења, спуштају по
степеницама, пењу по мердевинама, прелазе преко предмета, играчака и др.
Карактеристике телесног развоја деце од 1 до 3 године живота.
Физички развој и развој покрета су веома бурни у прве три године живота, када
се кости и мишићи детета интензивно развијају. Интензивно се развијају и
способности детета за координисање снаге или равнотеже, што детету омогућава
енергичан развој његових дневне активности. У овом узрасту скелетни систем
појачано се формира. Кожа и поткожно масно ткиво су танки и веома осетљиви па се
организам веома лако хлади и загрева и при најмањем напору. Систем органа за
циркулацију је специфичан, одликује се убрзанијим пулсом код детета него код
одраслог, који се знатно убрзава и при најмањем оптерећењу (трчање, викање).
Систем органа за дисање такође није још довољно развијен и за последицу има да су
деца на овом узрасту имају запаљење система органа за дисање и настанак
компликација као што је бронхитис. Ходање је неправилно, она најчешће ходају час
брзо, скоро да трче, час успоре ходање, љуљају се час на једну, час на другу страну.
Стога она радије трче него што ходају. Пузање детета од 1 године боље је развијено,
тако да крећући се четвороношке или потрбушке дете лако прелази преко различитих
препрека и провлачи се испод њих. Такође деца воле да се пењу узбрдо и да се
спуштају низбрдо при чему децу треба научити да центар тежишта тела премешта у
зависности од величине угла нагиба терена по којем се креће. На овом узрасту за
Page | 2
правилан телесан развој погодне су разне покретне игре у којима детет се креће, хода,
трчи и у томе користи различите предмете.
Улога гимнастике
Улога гимнастике је од пресудног значаја за правилан раст и развој детета на
овом узрасту. Предлог је да се при вежбању са овом децом корсите различите справе
ккао у затвореном простору тако и на отвореном. И са децом најпре треба увежбавати
лакше вежбе, а затим када деца овладају основним и лакшим вежбама треба их
усложњавати. Приликом телесног вежбања децу треба раскомотити, просторију
проветрити и трајање једне вежбе треба да износи 10-15 минута и свака вежба се
понавља 3-5 пута.
Основни облици кретања на овом узрасту су: ходање, трчање, пузање и
пењање. Ходање, пузање и пењање треба да буду обавезан део телесног вежбања.
Децу треба научити да правилно ходају како би се спречио настанак равних стопала и
деформитет ногу, да правилно пужу и пењу се. За ходање погодне су вежбе. Ходање
по уској стази, по шведској клупи, бочно ходање, корачање преко препрека напр,
паралелних трака нацртаних на бетону и разне покретн еигре као што је Петлић.
Пузањем дете јача све мишиће трупа, ногу, руку и развија координацију покрета кроз
реализацију покретних игара као што су: Кучнце, Теленце, Козица, Скакући као зека
и др. Пожељно је и пузање четвороношке испод предмета, тунела. Пењањање по
шведским мердевинама је погодно на овом узрасту. Задатак одрсалог је да пази на
положај руку приликом пењања и силажења. Односно треба научити детет да пречагу
обухвата тако да палац увек буде са супротне стране у односу на остале прстиће.

Пузање преко лестви и ходање по греди

Вежбе обликовања су погодне за развој свих група мишића тела детета на

овом узрасту.
Вежбе за мишиће руку и раменог појаса су: Бокс, Лептирић, Покажи дланове,
Да се загрејемо, Ухвато комарца, Пљескање длановима, Развуци жваку, летим као
птичица, Точак, Убери јабуку и др.
Вежбе за мишиће ногу: Чучњеви, њиши ногом удаљавајући се од столице
напред –назад, Жмурке, Птичице кљуцкају, зечућ и др. Водити рачуна да за почетни
положај буде мали раскорак.

Page | 3
 Вежбе за мишиће трупа: Климај главицом као коњић, Покуцај по коленима,
Бицикл, Седење,Узми играчку са пода која је тежа за извођење када се детет стави на
леђа и замоли га да се савије уназад, покуша да дохвати играчку и да се врати у
седећи положај.
Вежбе са заставицама: Покажи и сакриј заставицу, Заставице напред, назад у
страну, окретање са заставицама и др.
Вежбе са лоптом. Погледај лопту, чуњеви са лоптом, Премештање лопте из
седећег става час на једну час на другу страну, котрљање
лопте из седећег положаја, стојећег положаја између ногу
столица и др.
Бацање лопте на овом узрасту је такво да деца у
почетку само гурају лопту шачицом, затим се постепено
ствара навика замахивања са окретањем трупа у страну
избачајне руке. Детет треба научити правилном положају
бацања лопте: код избачаја десном руком, десна нога забачен
ај еуназад и на њу се преноси тежина тела, а код избачаја
левом руком је обрнуто-тежина тела је на левој нози. За
бацање лопте погодне су игре: Све даље и даље, Фудбал,
Кошарка, Која лопта је већа и др. Котрљање велике лопте

На овом узрасту треба изводити вежбе дисања и вежбе за развој фине

моторике шаке и прстију.

МЛАЂИ ПРЕДШКОЛСКИ ПЕРИОД

(ДЕЦА ОД 3-4 ГОДИНЕ)

И за овај период је такође битно да деца овладају основама кретања, пузање, ходање
пењање, уз обавезне скокове. Дете на овом узрасту је способно да схвата и прати повезивање
вежби, слуша објашњења и тежи самосталности. Задатак одраслог је да заинтересује дете
телесним вежбама, васпитава покрете, навике и вештине, тачност извођења појединих
покрета и др.
Ходање на овом узрасту је прецизније, дете се мање љуља и слободнији су покрети
руку и најчешће шепа вукућу једну ногу и степен брзине корака је равномернији. Да би дете
правилно ходало и да би држало главу усправно треба му при ходању дати балончић да држи
у руци и гледа у њега.
Трчање је још увек изражено, дете трчи неравномерно, ситним корацима, недовоано
одбацујући стопала.
Скокови. Деца умеју да поскакују из места, скаћу у даљ лагано се покрећу напред и
скачу са мале висине. Погодне су покретн еигре као што су Ухвати комарца, Зечић, скакање
са висине, прескакање разних ниских предмета, преко канапа, линије нацртане на тлу и др.

Page | 4
 Прескакање једном па другом ногом и бузање низ стрму раван, испод препреке

Пузање. Најбоље је да деца изводе четвороношке, опирући се о колена и дланове.

Пузање потрбушке користи се код провлаччења испод предмета, конпца и др. Траба их
завршити задацима коа што су: устати, подићи руке изнад главе, лупнути дланове изнад
главе и др.
Бацање и хватање лопте је такође погодно на овом узрасту. Добро је поставити
мету и допустити детету да гађа мету лоптом и овде се јавља да дете не разликује однос
даљине и правац бацања. Дете се учи да баца лопту у вис и да је хвата, баца лопту на тло и
хвата је после доскока, котрља лопту између предмета и убацује је у кош. Хватање лопте је и
даље тешко, а захтевати од детета да н аовом узрасту правилно баца лопту још увек је
прерано. Као игре лоптом могу се користити: Добаци лопту, Ударци лопте о под, Стигни
лопту, Убаци лопту у кош, Боди лопту ходајући четвороношке дете котрља лопту испред
себе, гурајући је повремено главом. Покретне игре. Ко даље баци џачић, Бацање ђачића у
обруч, баци лопту више, ухвати лопту и др.

Котрљање лоптеиспод раширених ногу детета (леви) и на слици десно деца седе,
раширених ногу, у кругу на поду. Васпитачица седи на средини круга. Она има велику лопту и
каже: „ТУ-ТУ, АУТО ИЗЛАЗИ ИЗ ГАРАЖЕ." При том, откотрља лопту првом детету.
Раширене ноге су гаража. Дете враћа лопту васпитачици, говорећи: „ТУ-ТУ!" и затвара
врата гараже (скупи ноге). Васпитачица откотрља лопту другом и тако даље.

Такође и за овај узраст су намењене различити комплакс општеразвојних вежби

којима се ангажују различите групе мишића: мишиће руку и раменог појаса, трупа за
мишиће ногу, трбуха и др. И вежбе са предметима (лопте, заставице, обручи, траке).

Page | 5
 Циљ вежбе: Јачање мишића ногу и леђа. Опис: Почетни став: став усправан, мали
раскорак у предручењу. На 1- спуштати се у чучњу, 2-повратак у почетни положај.

Циљ вежбе: Истезање и јачање леђних мишића и мишића трупа. Опис: Почетни
став: сед раскорачни, лопту положити на под десно. На 1-узети лопту обема рукама и
положити је лево од тела, на 2-положити лопту десно од тела, 3-4 = 1-2. Поновити 4 до 6
пута.

1 2 3

[1] Седећи положај на тлу са опруженим ногама: наизменичним подизањем ногу

преместити врећицу из руке у руку. Циљ вежбе: јачање трбушних мишића и мишића
карличног појаса.

[2] Лежећи положај на леђима, руке су на тлу у благом одручењу, а ноге вертикално
подигнуте и опружене држе врећицу у пределу колена: стопалима описивати мање
кругове у једну, па у другу страну.

[3] Усправни раскорачни став, врећица се држи са обе руке на потиљку: претклон до
хоризонтале и поново се вратити у полазни положај. Циљ вежбе: јачање леђних
мишића.
Page | 6
 ДЕЦА ОД 5 ГОДИНА

Карактеристике развоја кретања. Координација покрета је доста побољшана,

сувишни покрети у знатној мери елиминисани, стабилност и сигурност у моторици,
аутоматизација покрета почиње све више да добија своје место у развоју моторике и да се
сваким даном усавршава. Деца изводе различите облике трчања, пењања, бацања и др. Она
почињу да користе више једну руку, једну ногу, при доскоку дочекују се на врховима
прстију. Сложеније и теже моторичке задатке деца радо прихватају истрајнија су, пажња им
је стабилнија, интересовања се диференцирају, а различитост се све више запажа. И даље је
потребно наставити са усавршавањем ходања, а ходање са учвршћеним положаје руку (руке
на струку, руке на стране), помаже спречавање да детет гледа у под.
Ходање: сигурно, дете при ходу држи одређени правац, кретање ногу и руку је
доста усаглашено. Посебно је при ходу укрућен рамени појас. Управљају различитим
начинима ходања: на прстима, петама, спољним ивицама стопала. Препоручене вежбе:
ходање по линијама „као змијица“, са прекорачивањем преко нацртаних кружних линија на
тлу, прекорачење преко предмета, ходање из обруча у обруч, подстичу детета да одиже ноге,
да их правилно исправља, па се као резултат повећава дужина корака.

Ходање из обуча у обруч

Трчање код деце је доста брзо и правилно, уз задовољавајућу координацију

покрета. Најбоље је детету омогућити да трчи, прекорачује праве линије нацртане на тлу на
растојању приближно 1 метар, стајући између њих само једном ногом.
Скокови. Дете је овладало једноставним скоковима: поскакивање, скакањем са
малог узвишења и скоковима из места на мањим растојањима. Важно је да дете меко одскочи
и доскочи.
Пузање. Деца пужу по тлу, косим даскама, уском брвну, шведскојклупи или
мердевинама постављеним на тлу.
Бацање и хватање лопте. Детету треба омогућити да усаврши навику да баца
лопту од главе обема рукама и да је хвата шакама. Најбоље је да ове вежбе се изводе у пару
тако што једно дете додаје лопту а друго је хвата. Детет мора држати лопту раширеним
прстима, тако да она додирује дланове. При хватању лопте треба, треба је дочекати меким

Page | 7
кретањем руку, и задрживши је испред себе, лагано повућу рука са лоптом назад ка себи. Као
вежбе могу се корситити Добаци-ухвати лопту, лопта по кругу, кошарка, фудбал.

Назив покретне игре : Хватај, пази да непадне Опис: Три детета седе тако да
својим стопалима формирају троугао. Деца наизменично по њиховом избору бацају један
другом лопту. Победник је дете које је успело да највише ухвати лопту.

Назив покретне игре десно : Лопта путује

уназад/унапред
Опис: Деца су постављена у колону један иза
другог. Прво дете колоне има лопту и започиње игру
тако што подиже лопту изнад главе и уназад додаје
првом иза себе, оно следећем и тако све док лопта не
стигне до последњег, који, чим прими лопту, трчи на
чело колоне, диже лопту изнад главе и уназад је даје
следећем.
Код путовања лопте унапред, лопта се налази
код последњег детета. Оно ставља лопту у руке
детету испред себе, ово следећем, док лопта не дође до
првог, који трчи на зачеље колоне и наставља игру. С
обзиром на то да дете код примања не види лопту,
предаја се обавља пажљиво.

И овом периоду препоручују се опште развојне вежбе намењене за развој напред

навадене групе мишића. Само треба напоменути да се овде вежбе усложњавају и током
вежбања, обично треба урадити серију 5-6 вежби, свака вежба понавља се 4-6 пута. Такође
празити на технику дисања и вежбе изводити у ритму кретања. Погодна је и музика за
извођење ових вежби.

Page | 8
 ДЕЦА СА ШЕСТ ГОДИНА

Су овладала основама кретања и активности постају још разноврсније. Детет на овом

узрасту је самостално, тако да воли и самостално да изводи вежбе и она обраћају пажњу на
карактеристике вежбе која се учи,. Драги васпитачи обавезно вежбу објашњавајте разумљиво
да би деца стекла мисаону представу о карактеру кретања, повезаности његових елемената и
праваца.
Ходање. Правилно, кретање руку и ногу усклађено, корак сигуран са успешним
преласком тежине тела са пете на врхове прстију. За лепо и правилно држање тела
препоручују се вежбе са разним начиним аходања: са високим подизањем колена и
различитим темпом хода. Ходање са гимнастичком палицом, џачићем на глави такође је
делотворно.
Трчање. Техника трчања још увек није усавршена, добра координација покрета,
повећана брзина, равномерност кретања, већа снага одбацивања од тла и дужина корака.
Пажњу првенствено треба усмерити на снажно одбацивање од тла и подизање увис. За то
може послужити трчање са препрекама (постављени на растојању 10-15 цм) , при чему
детету треба објаснити како правилно да савлађује препреке.
Скокови. У активностима са децом треба користити разне врсте скокова са и без
реквизита. Као реквизит може послужити обруч постављен на тло, а могу се увести и
сложенија кретања као што су: скакање на једној нози, са окретањем у скоку, дете се креће
напред-бочно у страну и др. Погодне су и вежбе скок у даљ из места, скок у даљ из залета,
скок увис из залета.
Вежбе обликовања најбоље је реализовати са предметима, Као предмет могу
послужити лопта и други реквизити као што је нпр. стреч трака, обруч, палица и др. Вежбе
ове се могу изводити у пару или индивидуално.
Назив покретне игре: Грудвање
Опис: Игра се изводу у соби или дворишту. Као
реквизит користе се спужвасте лопте примерене
узрасту детета. Терен је једном граничном цртом
подељен на две половине. Задатак је да се на тако
означеном простору две једнако подељене екипе
међусобно гађају (спужвастим лоптама). Може се
играти на испадање погођено дијете испада (или има 2
живота). Задатак може бити да деца само одређено
време пребацују лопте из своје половине игралишта у
противничку (пребацивати могу и рукама и ногама)
након заустављања игре од стране васпитача победила
је она екипа која на својој половини терена има мање
лопти. Друга варијанта је да се на обе половине
игралишта постави једнак број чуњева, задатак је да се
гађају чуњеви противничке екипе (чуњеви се не смеју

Page | 9
штитити телом). Екипа која прва сруши све чуњеве је победник. Није дозвољено гађање у
главу (опасност од озледе).

ДЕЦА СА СЕДАМ ГОДИНА – СЕДМОГОДИШЊАЦИ

Пред полазак у школу, деца морају да буду здрава и нормално телесно развијена, са
развијеним хигијенским навикама, и да умеју да сачувају правилно држање тела. То им
омогућује да се брзо укључе у нови, строго утврђен ред школског живота, повезан са
неопходношћу да се дуго седи у истом положају у клупи и напетим радом на часовима.
Седмогодишњаци су веома живахни, пуни енергије. Њихово кретања добро је усаглашено и
тачно (ако је дете вежбало). Дете разликује брзину, правац кретања, његов темпо и ритам,
што му омогућује да усваја сложена кретања и успешно бављење различитим спортским
активностима. Деца од 7 година живота веома су вредна и одлучно долазе до квалитетног
резултата. Притом, ова склоност није увек у складу са његовим способностима. Зато је
потребно да одрасли контролишу телесно оптерећење и не дозволе замарање детета. Посебна
пажња поклања се деци која заостају у телесном развоју.
Ходање је правилно, труп и глава држе се право, а арамена незнатно забачена
назад. Кретање ногу природно и смењује се унакрсно. Нове вежбе које треба примењивати
су: ходање са додатним кораком, укрштеним кораком, ходање са леђима окренутим напред,
равномерно гажење и др.
Трчање. Је у већој мери савладано. За усавршавање корака у трчању, аутори ове
књиге препоручују: трчећи снажно савијати ноге у коленима и ударати петама по седалном
пределу. Извести 10-15 корака, па их поновити са прекидом, 3-4 пута заредом.
Скокови се усавршавају у разним њиховим облицима: скок удаљ из места, скакање
са висине, скок у даљ и увис са залетом.
Бацање и хватање лопте. Вешто бацају лопту на различите начине па им зато
треба понудити вежбе као што су: бацање лопте једном руком од рамена, бацање лоптице
удаљ.
Вежбе обликовања. 7. годишње дете схвата циљ вежбе и зашто је неопходно
редовно вежбати и добро је увежбаловелики број вежби. Препоруке аутора књиге су следеће:
за вежбе мишиће руку и раменог појаса: руке савијене према раменима, рука-горе – нога-
назад, издизање на прсте и др.такође су прикладне и вежбе са предметима. За мишиће трупа
прпорука је: претклон, руке раширене; „турско седење“, „Маказице“ и др.

Page | 10
 ЗАКЉУЧАК

Физичко васпитање предшколске деце јесте први корак ка општем развоју здрвог
васпитања човека. Приликом остваривања циљева и задатака физичког васпитања на узрасту
деце од 2. до 8. година, приликом избора средстава и метода физичког васпитања, потребно
је водити бригу о карактеристичним особинама деце на том узрасту, и то водећи рачуна о
утицају физичких активности на кретање, локомоторни развој, респираторни апарат,
кардоваскуларан систем, централни систем и уопштено на здравље деце.
Физичким вежбањем треба настојати код деце да се ојачају мишићи леђа и трбуха, јер
од њихове снаге и тонуса зависи држање тела, усавршавају се раније усвојена кретања и уче
нова, а нарочито она која су детету потребна у свакодневном животу.
Физичким вежбањем деци се пружа могућност извођења и примене тих кретњи у
различитим условима, на почетку лакишим, а касније све тежим, а тиме се усавршава дечја
моторика. Осим тога поред ових телесних вежби и покретних игара у овој књизи децу на
овом узрасту треба учити пливати, скијати, клизати, руковати различитим справама
(лоптама, коцкама, палицама и др.) возити трицикл, дечји бицикл и др.
Да би рад на телесном развоју детета био користан потребно је изабрати
најприкладније вежбе из ове књиге према узрасту детета узимајући у обзир: психофизички
развој деце; опште развојне карактеристике групе, припремљености групе и стању дечјег
здравља.
Такође, при избору вежби према психо-физичком развоју детета, треба избегавати
вежбе, и то: које изискују дуготрајне контракције мишића (статичке вежбе); за снагу које иду
за квантитативним постигнућима; што је дете мање то је његово биће комплексније и
недељивије па не треба вежбати појединим деловима тела, нпр. прстима, главом, стопалом,
шаком и слично; вежбати ходање, трчање, пузање, вежбе које изискују превелик напор и
дужу концентрацију пажње; прелаке и претешке вежбе од којих се деца брзо замарају.
При избору вежби према карактеристикама узраста деце, приказане у овој књизи
мора се имати на уму следеће пре него што се започене са вежбањем: вежбе које одговарају
старијој деци претешка су млађој и обрнуто, јер свака група има своје особености; старија
деца се могу без тешкоћа кретати на захтев васпитачице, док млађа деца не могу следити
покрете за дате речима... старија деца већ гађају циљ, амлађа се тек припремају на гађање
котрљањем или обичним бацањем плодова, лоптица; млађа група још нескаче увис или у даљ
јер једва поскакује на месту или прескаче преко конопца на поду, док средња група скаче у
даљ само из места и деци предшколског доба забрањено је да се пењу само помоћу руку
(пењање по конопцу или мотки, у упору и вису).
Покретне игре су игре које се заснивају на покрету, а основа им је: ходање, трчање,
скакање, пузање, пењање, гађање, вучење и др. А којих има много у овом приручнику се
веома погодне за правилан раст и развој детета. Стога ову књигу са задовољством
препоручујем, јер читајући и анлизирајући ову књигу сам дошла до закључка да приликом
организовања телесних вежби и покретних игара ефикасност у овладавању њих карактерише
добра организација појединца и групе, висок ниво активности деце и само учешће, сигурна а
ипак изазовна средина за учење, живахан темпо са приликама за договор, гимнастички
покретни задаци који рефлектују могућностима и потребама деце.
Page | 11
Page | 12