Akademija vaspitačko-medicinskih strukovnih studija Kruševac

Odsek Aleksinac

SEMINARSKI RAD
Iz Opšte motorike dece predškolskog uzrasta

Tema: Razvoj fine motorike kod dece predškolskog uzrasta

Mentor: dr Igor Stanojević Student: Jasmina Šneperger

Aleksinac, 2023.
 UVOD
U ovom radu ću se baviti razvojem motorike kod dece predškolskog uzrasta, sa
posebnim osvrtom na razvoj fine motorike, koja je jedna od presudnih tačaka razvoja za
polazak u školu. Motorički razvoj se odvija tokom celog života, ali je posebno bitan u
detinjstvu. Razvoj motorike obuhvata polako usvajanje i poboljšanje kontrolisanja pokreta i
sposobnosti kretanja. Deca prolaze kroz različite faze razvoja motoričkih veština, a njihova
sposobnost kretanja i koordinacije postepeno se poboljšava s godinama. Motoričke veštine
igraju bazičnu ulogu u svakodnevnim aktivnostima i važne su za opštu funkcionalnost
pojedinca.
Motorički razvoj kreće u dva smera: cefalo-kaudalni (od glave prema ekstremitetima)
i proksimo-distalni (od trupa prema udovima).
Motorika se obično deli na dve osnovne kategorije: razvoj pokreta celog tela (gruba
motorika) i pokreta ruku (fina motorika).
Podsticanje razvoja sitne motorike kod dece, je od posebne važnosti prvenstveno za
školske aktivnosti. Aktivnosti poput igre plastelinom, slagalica, bojenja i rad sa makazama
mogu biti vrlo podsticajne u ovoj fazi. Ohrabrivanje dece da učestvuju u ovome pruža im
priliku za istraživanje i jačanje finog motoričkog napredka.
Prva faza obuhvata grubo hvatanje, a zatim se razvijaju sposobnosti hvatanja sitnijih
predmeta. Sledi razvoj preciznih pokreta prstiju, a to je ključno za razvoj složenijih veština
poput pisanja, vezivanja pertli, samostalnog oblačenja ili hranjenja i sl. Da bi se ovo postiglo
treba obezbediti inkluzivno okruženje koje podržava različite potrebe i nivoe razvoja. Kroz
igru, deca stiču iskustva i veštine na prirodan način, pa je tako najlakše uticati na razvoj
celokupne motorike.
Nakon usaglašavanja finih pokreta ruku i prstiju sledi povezivanje okulomotorike i
koordinacija oka-ruke. Okulomotorika obuhvata kontrolu pokreta očiju sa ciljem održavanja
jasne slike i fokusiranja na objekte. Ovo veština je efikasna za čitanje, pisanje, seckanje,
manipulaciju igračkama praćenje objekata u prostoru i dr. zadatke vezane za vizuelnu
percepciju.
Koordinacija između oka i prstiju prilikom praćenja reči tokom čitanja, važna je za
razumevanje teksta. Otuda prizilazi razvoj grafomotorike. Grafomotorika je kompleksna
veština koja obuhvata koordinaciju između fine motorike i vizuelno-perceptivnih sposobnosti
neophodnih za pisanje, crtanje i dr. aktivnosti koje zahtevaju precizne pokrete ruku i prstiju.
Ova veština uključuje integraciju različitih neurofizioloških i psiholingvističkih sistema,
uključujući vizuelnu i auditivnu percepciju, orijentaciju u prostoru, spoznajne sposobnosti i
razumevanje govora. Deca koja imaju dobro razvijenu grafomotoriku obično lakše
savladavaju tehnike pisanja, održavaju čitljivost i uspevaju da preciznije izraze svoje misli.
Poremećaji u razvoju fine motorike mogu se manifestovati na različite načine i uticati
na sposobnost deteta da izvršava precizne pokrete ruku i prstiju. Ovi poremećaji mogu biti
uzrokovani različitim faktorima, uključujući genetske predispozicije, neurološke ili
medicinske uslove ili faktore okoline. Rana identifikacija i intervencija u slučaju eventualnih
kašnjenja u razvoju mogu poboljšati dugoročne rezultate.

1
 Reč motorika potiče od latinske reči motor što znači pokretač, a označava kretanja.
Pod motorikom najčešće podrazumevamo motornu aktivnost i motoričku kontrolu. Generalno
gledajući na motoriku možemo reći da se pojam odnosi na sposobnost kretanja i kontrole
pokreta mišića u telu. Reč je o složenoj sposobnosti od koje zavisi funkcija pokretljivosti
organizma.

1. MOTORIČKI RAZVOJ U DVA SMERA

Proces uspostavljanja opažajne postojanosti predmeta je senzomotorni fenomen, jer

ključnu ulogu u njemu igraju kako senzorne, tako i motorne aktivnosti deteta: manipulacija i
lokomocija. U osnovi, manipulacija omogućava preciznu i kontrolisanu interakciju sa
objektima u okolini, dok lokomocija omogućava kretanje i navigaciju kroz prostor. Voljna
kontrola delova tela uključenih u lokomociju odvija se u smeru od glave ka donjim
ekstremitetima (cefalo-kaudalni smer) i od trupa ka udovima (proksimo-distalni smer)
 Cefalo - kaudalni smer
Kontrola glave - Novorođenče obično počinje s osnovnom kontrolom glave. Sposobnost
držanja i stabilizacije glave postepeno se poboljšava kako dete raste. Deca obično počinju s
istraživanjem svoje okoline oko sebe pokretanjem glave.
Razvoj ruku i gornjeg dela tela:
Hvat i prianjanje prstiju: Deca postepeno razvijaju sposobnost hvatanja predmeta, a prsti se
počinju usklađivati za hvatanje i manipulaciju. Dete koristi obe ruke da bi istraživalo okolinu,
hvatalo igračke i manipulisalo objektima.
Razvoj trupa napreduje sledećim redosledom:
- razvija sposobnost sedenja uz podršku, a zatim i samostalno.
- razvija sposobnost ležanja na stomaku, a kasnije i okretanje s leđa na stomak.
- sposobnost rotacije/okretanja tela i trupa.
- kada dete ojača mišiće trupa, počinje puzati, koristeći ruke i kolena
- kada mišići nogu ojačaju, a ravnoteža se poboljša, dete počinje pokušavati hodati

 Proksimalno - distalni smer

Opisuje redosled u kojem se razvijaju motoričke sposobnosti od središta tela prema spoljnim
delovima, odnosno od trupa prema udovima. Pokrete rukom kontroliše prvo u ramenom
zglobu, zatim u laktu i na kraju pokrete šake i prstiju.
Proksimalna faza:
- Kontrola trupa: razvoj kontrole nad mišićima trupa, što uključuje leđa i trbušne
mišiće. Ova kontrola omogućuje stabilnost tela.
- Leđna potpora: razvoj sposobnosti podizanja glave i gornjeg dela tela dok dete leži na
stomaku, čime jača mišiće leđa.

2
 - Kontrola ramena i ruku: kako dete jača mišiće trupa, razvija kontrolu nad ramenima i
rukama.
- Sedenje uz podršku takođe ide usled razvoja trupa
Distalna faza
- Kontrola ruku i šaka: Kako kontrola trupa postaje stabilnija, dete razvija precizniju
kontrolu nad rukama i prstima.
- Hvat i manipulacija: Dete razvija sposobnost hvatanja predmeta i manipulacije
igračkama.
Dalji razvoj distalnih delova se odnosi na:
Fine motoričke veštine - Razvijanje preciznih pokreta prstiju i ruku omogućuje izvođenje
aktivnosti poput pisanja, crtanja, seckanja, vezivanja čvorova i slično.
Koordinacija oka i ruke - Deca postupno poboljšavaju koordinaciju između pokreta ruku i
pokreta očiju, što je ključno za zadatke kao što su čitanje, pisanje i manipulacija predmetima.

2. PODELA CELOKUPNE MOTORIKE

Motorika se obično deli na dve osnovne kategorije: razvoj pokreta celog tela (gruba
motorika) i pokreta ruku (fina motorika). Gruba motorika uključuje motoričke veštine ili
kombinacije motoričkih veština različitih velikih mišića u telu. Fine motoričke veštine, s
druge strane, uključuju sposobnost pomeranja malih mišića oka i ruke od podlaktice prema
prstima. Poremećaji u motoričkom razvoju uopšteno se ogledaju u tome što je dete manje
okretno, sporije, vreme odziva je duže, a motoričko učenje bazirano na sticanju novih
iskustava ograničeno.

Grobomotoričke veštine - Ove veštine obuhvataju veće mišićne grupe i pokrete koji su
uključeni u aktivnosti poput hodanja, trčanja, skakanja, penjanja i slično. Uključuju opšte i
manje precizne pokrete, a povezane su sa aktivnostima koje zahtevaju snagu, ravnotežu i
koordinaciju velikih mišićnih grupa. Razvijaju se kroz aktivnosti koje zahtevaju opštu fizičku
aktivnost, kao što su sportske igre, fizičko vežbanje i sl.

Finomotoričke veštine - Fina motorika je sposobnost izvođenja malih pokreta prstima i

rukama kroz koordinisane radnje nervnog, mišićnog i koštanog sistema.
Ove veštine obuhvataju preciznije pokrete, obično povezane sa rukama i prstima kao i
koordinaciju oka i ruke. Takođe omogućuju izvođenje detaljnih i nežnih pokreta. Primeri
uključuju pisanje, crtanje, vezivanje čvorova, seckanje, korištenje pribora za jelo ili hvatanje
sitnih predmeta. Razvijaju se kroz aktivnosti koje zahtevaju preciznost i kontrolu manjih
mišićnih grupa.

3
 3. ČEMU SLUŽI ŠAKA?

Veliki broj istraživanja u oblasti neurologije dokazuje da je razvoj funkcije šake u

direktnoj vezi sa razvojem inteligencije, kao i razvojem govora. Razvoj mozga još
intrauterino omogućava bebi da koristi svoju šaku, pa tako možemo, zahvaljujući savremenoj
dijagnostici videti da beba još u maminom stomaku sisa palac ili dodiruje svoje lice. Tako
npr. u prvim mesecima života bebe pokreću svoje ruke, ali još uvek nemaju funkciju
hvatanja. Izmedju 4. i 5. meseca će prvi put svesno početi da hvataju igračku , dok će sa 6-7
meseci moći da prebacuju igračke iz jedne ruke u drugu. Ovo manipulisanje predmetima
ujedno omogućava i koordinaciju ruka – oko.
Bebe ispituju predmete dodirom, stavljanjem u usta, vidom… i tako primaju nove
informacije i uče o svetu oko sebe. U periodu izmedju 12 i 15 meseci bebe počinju da koriste
šaku i ruke, počinju da traže, kao i da rade. Tada vole da otvaraju/zatvaraju fioke, prazne i
vraćaju stvari unutra, sipaju pesak u koficu i prosipaju, pokušavaju da se svuku/obuku.

4. KAKO SE DEFINIŠE FINA MOTORIKA?

Definiše se kao sposobnost izvođenja preciznih sitnih pokreta rukom uz zadržavanje

dobre koordinacije između prstiju i oka (Slaviček i Sabo, 2010), tj. niz pokreta kostiju,
zglobova, mišića šake, radi izvođenja malih, preciznih pokreta. Fina motorika je usko vezana
za koordinaciju oko-ruka (mogućnosti da ruka i prsti pravilno izvrše zadatak koji smo videli
okom).
Razvoj fine motorike započinje tzv.pincetnim hvatom, kada je dete u stanju da uzme
sitnije predmete kažiprstom i palcem, a ne celim dlanom. Ovaj hvat se uglavnom javlja na
uzrastu od 9. do 12.meseca. Kod novorođenčeta ne možemo još govoriti o razvoju fine
motorike, jer je to razdoblje refleksa i radnji kojih novorođenče još nije svesno. Odojče
počinje primećivati predmete i posezati za njima. Jedna od najvažnijih prekretnica u razvoju
fine motorike, pincetni hvat, razvija se oko 12. meseca života i detetu omogućava bolju
manipulaciju predmetima. Mala deca već imaju povećanu sposobnost manipulacije
predmetima ili sofisticiranog rada s njima.
Predškolsko dete suočava se s većim izazovima nego dete u prethodnim razdobljima.
Mora se služiti priborom, vezati pertle i sl. U tom razdoblju središnji nervni sistem još uvek
sazreva, pa deca predškolskog uzrasta još uvek mogu imati problema sa služenjem prstima za
složenije zadatke. Kako se proces sazrevanja odvija različitim brzinama, razlike u
ovladavanju očekivanim finim motoričkim sposobnostima mogu postati vidljive tokom tog
razdoblja.

4
 5. KOORDINACIJA OKO-RUKE I MOTORIČKO
PLANIRANJE

Motorički razvoj deteta zavisi od koordinacije, motoričkog planiranja i sukcesivnih

sposobnosti. Najznačajnija motorička sposobnost deteta je koordinacija i ona se nalazi u
osnovi svakog pokreta (Iveković, 2013). Ona se ne razvijaja pojedinačno već se integrisano,
prirodno povezuje s ostalim sposobnostima deteta (Zahtila, 2005). Dobro razvijena
koordinacija kao motorička sposobnost neophodna je za usvajanje veština i njihovo
usavršavanje.
Koordinacija predstavlja vrlo složenu motoričku dimenziju koja se još može definirati
kao „motorička inteligencija“. Ogleda se u brzim i preciznim izvođenjem složenih motoričkih
zadataka, odnosno brzim rešavanjem motoričkih problema (Knjaz i sur., 2007). Iveković
(2013) definiše koordinaciju kao „sposobnost koja omogućava telu da svrsishodno i
kontrolisano energetsko, vremensko i prostorno organizuje dva ili više obrasca kretanja u
jednu celinu, radi postizanja specifičnog kretanja“.
Uz koordinaciju, za izvođenje funkcionalnih pokreta, potrebno je i motoričko
planiranje. Što je kod osobe koordinacija razvijenija, bolje će i uspješnije nizati pokrete ili
radnje pa će i njegova sposobnost motoričkog planiranja biti na višem nivou.
Teškoće u motoričkom planiranju stvaraju poteškoće u izvođenju finih motornih
veština, kao što su na primer, poteškoće u pisanju (teško čitljiv rukopis), prepisivanju,
crtanju, sporost, poteškoće u orijentaciji, nespretnost u zadacima koji zahtevaju fine,
planirane pokrete, poteškoće u određivanju dominantne ruke (Kuhar i sur., 2007; prema
Iveković, 2013).
Ako dete ima problema s motoričkim planiranjem ili vizuelno-prostornom obradom,
igre mu mogu biti preteške, jer zahtevaju praćenje redosleda. S ciljanim razvojem
koordinacije, kod djece tipičnog razvoja treba započeti u razdoblju predškolske ili ranog
školskog uzrasta, budući da je to najsenzibilnija faza za njen razvoj, dok kod dece s
poteškoćama ne postoji najpogodnije vreme za razvoj koordinacije. Za njih senzibilna faza
počinje od trenutka rođenja i potrebno je kontinuirano raditi na poboljšanju i usavršavanju
koordinacije, jer se s njenim razvojem razvija i motoričko planiranje (Iveković, 2013).

6. OKULOMOTORIKA

Okulomotorika je deo senzomotorike koja se kod dece ogleda koordinacijom gledanja

i hvatanja predmeta iz okoline. Detetova sposobnost rukovanja nekim predmetima, kao i
način na koji ono rešava takve zadatke i probleme kako bi do nečega došlo, upućuje na
povezanost pokreta s psihičkim razvojem deteta (Škrbina i Šimunović, 2004). U razvoju
okulomotorike važnu ulogu igraju vid i razvoj motorike ruku (Zahtila, 2005). Svaki rad

5
rukama uključuje vid kao osnovnu kontrolu za izvođenje pokreta, naročito dok se ne postigne
automatizacija radnje (Joković-Oreb, 2011).
Veštine koordinacije oko-ruka ključne su u pripremi deteta za izvršavanje školskih
zadataka. Veoma je važno za decu da uspostave čvrste osnove vizuelno-motoričke integracije,
s obzirom na to da većina školskih zadataka uključuje pisanje rukom. Osim toga, aktivnosti
koordinacije oko-ruka pomažu deci da razviju okulomotorne veštine koje su važne za
praćenje teksta prilikom čitanja i prepisivanja sa školske table (Zahtila, 2005). Veštine
koordinacije oko-ruka pomažu deci da budu uspešna u sledećim funkcionalnim veštinama
(Zahtila, 2005): preciznom seckanju, precrtavanju oblika, pisanju slova, sastavljanju
slagalica, bojanju unutar zadanih linija.

7. OD FINE DO GRAFOMOTORIKE

Pojam fina motorika odnosi se na male pokrete ruku, prstiju na rukama i nogama,
jezika i malih mišića lica, no kada se govori o razvoju fine motorike fokus je uglavnom na
pokretima ruke i prstiju na rukama (healthofchildren.com). Razvoj pokreta ruku započinje
odvajanjem palca od šake i ostalih prstiju. Dete prvo hvata velike predmete, što je za ruku
jednostavniji pokret koji se postepeno razvija do sposobnosti hvatanja malih predmeta
(Joković-Oreb, 2011). Razvoj fine motorike sledi isti princip kao uopšteni razvoj motorike.
Što je detetova mogućnost upotrebe svojih ruku i prstiju za manipulaciju predmetima veća,
brže se odvija i razvoj fine motorike.
Dobro razvijena fina motorika, posebno je važna za razvoj grafomotoričkih
sposobnosti. Brojne aktivnosti koje podstiču razvoj fine motorike trebaju biti deo
svakodnevne dečije igre, budući da doprinose jačanju mišića šake, njene spretnosti, razvoju
koordinacije pokreta, razvoju opažanja, okulomotorike i koncentracije (Slaviček i Sabo,
2010). Fina motorika je potrebna za izvođenje velikog broja svakodnevnih zadataka, koje
odrasli čine s lakoćom, a koje deca od rođenja do predškolskog uzrasta moraju uvežbavati.
Dete koje ima dobro razvijenu finu motoriku, biće sposobno izvršavati praktične aktivnosti
koje se odnose na brigu za samog sebe kao što je na primer hranjenje, otvoriti/zatvoriti
flašicu, otkopčati/zakopčati dugmadi, zavezati cipele, očešljati se i sl.
Fina motorika je važna za razvoj veštine pisanja, što predstavlja dovoljan razlog da se
ta veština razvija i kod kuće, pre detetovog polaska u školu. Norme razvoja fine motorike
prate zakonitosti u celokupnom razvoju deteta (Slaviček i Sabo, 2010). Razvoj fine motorike
zavisi od vizualnog zapažanja i spoznajnog razvoja, zato će nedostatak bilo kog dela imati
kao rezultat kašnjenje u sticanju veština (Škrbina i Šimunović, 2004).
Istraživanja su pokazala da se vežbanjem fine motorike prstiju utiče na određene zone
u kori mozga te podstiče detetov govor, radne sposobnosti, mentalne i kreativne potencijale.
Takve vežbe imaju značajnu ulogu u proširivanju detetovog znanja o svetu koji ga okružuje,
razvoju pamćenja i pažnje, stoga su takve aktivnosti i vežbe neophodne deci s poteškoćama u
motoričkom razvoju, razvoju govora i drugim razvojnim poteškoćama (Tkačenko, 2012).
Dobro razvijena fina motorika preduslov je za razvoj grafomotorike.
6
 8. GRAFOMOTORIKA

Grafomotorna aktivnost je složena integraciona multisenzorna funkcija koja uključuje

mnoge neurofiziološke i psiholingvističke sisteme (npr. vizuelnu i slušnu percepciju,
orijentaciju u prostoru, spoznajne sposobnosti, razumevanje govora i govorno izražavanje)“
(Joković-Oreb, 2011). Jednostavnije rečeno, grafomotorika je motorička sposobnost pisanja
slova. Neurološko oštećenje uzrokuje odstupanja od uobičajenih vrednosti grafomotoričkog
izražavanja što dovodi do nemogućnosti adekvatnog izvođenja pokreta (Slaviček, Femec,
2012). Iako zvuči kao lako izvodljiva aktivnost, zapravo je reč o vrlo složenoj aktivnosti koja
uključuje veći broj različitih sposobnosti i veština koje se počinju razvijati još od najranijeg
detinjstva. Grafomotorička aktivnost pretpostavlja organizovanost prakse, finih motoričkih
pokreta prstiju i gipkost zglobova šake (Đurek, 2004; prema Ljutić i sur.,2014).
Razvoj grafomotoričke sposobnosti započinje u uzrastu od 18 meseci i traje do
polaska u školu (Lazarević, 2016). Važno je naglasiti kako je grafomotorika sposobnost koja
se razvija, ali i vežba, te se problemi ako ih dete ima, mogu rešiti odgovarajućim
grafomotoričkim vežbama koje ujedno podstiču i razvoj pažnje, koncentraciju, orijentaciju,
govor i spoznaju. Zbog toga je potrebno detetu omogućiti aktivnosti koje mu u tome pomažu.
Razvoju grafomotorike u ranom uzrastu doprinose svakodnevne aktivnosti kao što su:
hvatanje, držanje i ispuštanje igračaka, držanje pribora za jelo i samostalno hranjenje,
hvatanje sitnih predmeta, čime se razvija pincetni hvat, te samostalno svlačenje i oblačenje
odeće.
Razvoj prepoznavanja grafičkih simbola vodi od trodimenzionalnih predmeta, preko
dvodimenzionalnih slika, do slova. Modeliranje i crtanje pri tome imaju značajnu ulogu, jer
se na taj način zadovoljava dečja želja za aktivnošću, a ujedno se pripremaju i za pisanje
(Slaviček i Femec, 2012). Različite svakodnevne aktivnosti i igre u kojima se dete zabavlja
mogu biti odlične predvežbe za razvoj grafomotorike. To mogu biti aktivnosti poput
samostalnog vezanja pertli, hvatanje, držanje i ispuštanje igračaka, listanje slikovnica,
crtanje, bojanje, lepljenje, cepanje papira, nizanje perlica, oblikovanje plastelina, slaganje
puzli ili kockica i tome slično (fabercastell.com). Navedene aktivnosti doprinose jačanju
mišića šake, spretnosti, razvijanju koordinacije ruka-oko, opažanja i koncentracije te su
nezaobilazan deo celokupnog razvoja deteta. Kontinuiranom vežbom, dete uvežbava i
poboljšava svoje grafomotoričke veštine, a mnogobrojnim ponavljanjem dovodi ih do
automatizacije.

8.1. VEŠTINE POTREBNE ZA RAZVOJ GRAFOMOTORIKE

1. Vizuelno – perceptivne veštine: omogućavaju detetu da uoči široko područje vizualnih

kvaliteta, kao što su: pokret, dubina, odnosi u prostoru, facijalne ekspresije i identitet
objekta. Njen razvoj zavisi od: fizičke starosti vizuelnog sistema i sposobnosti obrade

7
 informacija (Knežević, 2014). Vizuelna percepcija oslanja se na čulo vida, koje ima
glavnu ulogu u percepciji okoline. Vizuelna diskriminacija podrazumeva sposobnost
da se prepoznaju razlike i sličnosti među različitim vizuelnim elementima, kao što su
oblici, boje i veličine i veoma je bitna za razlikovanje i razumevanje različitih simbola
i oblika.. U poređenju sa ostalim čulima, u moždanoj kori najveće područje posvećeno
je upravo procesiranju vizuelnih informacija. Temeljna vizuelna percepcija objekata
uključuje integraciju nekoliko osnovnih obeležja: boju, dubinu, percepciju lika i
pozadine te konstantnost oblika (Grieve, 2000; prema Lilek, 2014).
2. Ortografsko kodiranje: odnosi se na sposobnost deteta da prepozna, razume i
reprodukuje pravopisne i gramatičke elemente jezika, kao što su slova, slogovi, reči i
njihove pravilne oblike i rasporedi. Razumevanje i primena pravila za spajanje slova u
reči, pravilno korišćenje gramatičkih znakova, automatizacija pravopisa kao i
prepoznavanje pravilnih oblika reči, važne su veštine u ortografskom kodiranju.
3. Motoričko planiranje: predstavlja složeni proces u kojem se planiraju i organizuju
pokreti koji su potrebni za izvršavanje određenog zadatka. Ovo uključuje niz
kognitivnih procesa koji omogućavaju detetu da efikasno planira, koordinira i
izvršava motoričke aktivnosti, kao što su hodanje, trčanje, hvatanje predmeta, pisanje,
crtanje i druge fine i grube motoričke aktivnosti.
4. Kinestetička povratna veza: je informacija koju dete prima o pokretima i položaju
svog tela u prostoru. Ova povratna informacija dolazi iz mišića, zglobova, tetiva i
ligamenata, kao i iz ravnotežnih centara u unutrašnjem uhu. Ovakva veza omogućava
detetu da postane svesno svojih pokreta, koordinira svoje aktivnosti i prilagodi svoje
ponašanje kako bi se postigla željena efikasnost i preciznost pokreta.
5. Vizuelno – motorička koordinacija: predstavlja sposobnost koordinacije između
vizuelne percepcije i motoričke aktivnosti. Ova koordinacija je esencijalna za
izvođenje različitih zadataka koji zahtevaju preciznost, brzinu i efikasnost pokreta,
poput pisanja, crtanja, kao i mnoge druge sportske i svakodnevne specifične
aktivnosti.
Uslov za uspeh u grafomotornim aktivnostima je razvijena fina motorika ruku. Dete s
godinu dana počinje uzimati olovku ili bojicu, drži je celom šakom i počinje šarati po papiru.
Knjigu u tom uzrastu lista tako što okreće nekoliko listova odjednom. Zatim, u uzrastu od
oko dve godine već može listati knjigu tako da okreće list po list, a olovku počinje držati
palcem, kažiprstom i srednjim prstom pa može povlačiti vertikalne i horizontalne linije. Dete
prvo stiče sposobnost kopiranja vertikalne linije (uzrast od dve godine), zatim horizontalne
linije (uzrast od 2,5 godine) (Ljutić i sur., 2014). Razvoj veština crtanja prethodi kasnijem
razvoju veština pisanja koje zahtevaju viši stepen koordinacije i preciznosti. Razvoj dečjeg
crteža povezan je s razvojem detetovih motoričkih veština, razumevanjem pojmova, emocija i
nekih drugih psihičkih i fizičkih funkcija unutar njegova razvoja (Matijević-Mikelić i sur.,
2011).
Od treće do pete godine dete olovku drži s tri prsta, a prilikom pisanja pomera celu
šaku. S tri godine dete može nacrtati krug, krst sa četiri godine, trougao i četvorougao u
uzrastu od pet godina, a sa šest romb (Ljutić i sur., 2014). S otprilike četiri i po godine, a
najkasnije do šeste godine, hvat olovke postaje pravilan: dete olovku drži vrhovima prstiju
(kažiprsta, palca i srednjeg prsta), a prilikom pisanja pomera samo prste. Ovaj hvat

8
omogućava maksimalnu fleksibilnost i kontrolu pri pisanju što će detetu kasnije omogućiti
tečno i uredno pisanje.

9. EDUKATIVNI PROGRAM ZA PODSTICAJ RAZVOJA FINE

MOTORIKE
1. Praktična aktivnost:
MATERIJALI: olovka, radni listići
CILJ: Podsticanje pravilnog hvata olovke i vežbanje grafomotornih sposobnosti i
okulomotorne koordinacije
ZADATAK: a) kopiranje; b) povlačenje linija po istačkanom obrascu; c) lavirint
(„Pronađi put“); d) spajanje tačaka po redosledu

9
2. Praktična aktivnost:
MATERIJALI: radni listići, makaze
CILJ: razviti finu motoriku prstiju i naučiti kako se koriste makaze
ZADATAK: makazama seckati po zadanim linijama (ravne linije, cik-cak linije,
vodoravno – okomite linije, polukružne linije)

3. Praktična aktivnost:
MATERIJALI: radni listić, bojice
CILJ: potsticanje vizualne percepcije, fine motorike i grafomotorike
ZADATAK: prepoznati na slici isti objekt i obojati ga zadatom bojom

10
4. Praktična aktivnost:
MATERIJALI: selotejp u boji, kockice, autici, plastične pločice
CILJ: podsticanje koordinacije oko ruka i vizualne memorije
ZADATAK: a) nastavi niz od kockica (soliter); b) nastavi niz unutar linija

5. Praktična aktivnost:
MATERIJALI: činije s označenim bojama, posuda s pompicama u različitim
bojama, plastična pinceta
CILJ: podsticanje koordinacije oko ruka, percipiranje boja i oblika, razvoj fine
motorike
ZADATAK: a) imenovanje boja b) uzimanje pompica iz posude i ubacivanje u
odgovarajuću činiju c) vraćanje pompica u posudu

11
 10. POSEBNE POTREBE NA PODRUČJU FINE
MOTORIKE

Danas većina dece već pre polaska u školu poznaje sva slova i brojeve i uspešno
svladava tehniku pisanja u prvom razredu osnovne škole, no neka deca imaju određene
poteškoće koje, uprkos znatnom naporu koji ulažu, ne mogu savladati. Opšti pokazatelji
slabije razvijene motorike uglavnom su loše držanje, napetost mišića, nezgrapno hodanje i
trčanje, problemi s ravnotežom, ritmom i manualnim veštinama, posebno problemi sa
hvatanjem, premeštanjem, seckanjem makazama, provlačenjem konca itd. Posebne potrebe u
području fine motorike uglavnom se ogledaju u sporosti i nespretnosti. Deca s posebnim
potrebama imaju poteškoća sa hvatanjem, pomeranjem raznih malih predmeta, slaganjem
kocki i sl. Ova su deca takođe manje vešta u namotavanju, odmotavanju i savijanju papira.
Javljaju se i teškoće s kopčanjem i otkopčavanjem dugmadi. Kao posledica, ti problemi
takođe utiču na smanjenu uspešnost pri crtanju, pisanju, povlačenju linija između dve tačke,
precrtavanju slova, znakova i slično.
Kod dece s neurorazvojnim teškoćama, zbog teškoća vizuelno–motoričke integracije
razvoj i sticanje grafomotornih veština je znatno otežano (Tükel, 2013). Bez obzira na vrstu
neurološkog oštećenja, problem je najčešće vidljiv u grafomotornim sposobnostima.
Neurološki simptomi koji pogađaju vizuelno-motornu integraciju, mogu biti u motoričkoj
kontroli, vizuelnom sistemu te mehanizmima pažnje i pamćenja. U razvojnim poremećajima,
teškoće vizuelno-motoričke integracije javljaju se većinom u predškolskom ili školskom
uzrastu, a ogledaju se kao teškoće crtanja ili pisanja koje mogu pratiti motoričke teškoće i
teškoće u učenju (Tükel, 2013). Teškoće u grafomotorici mogu imati značajan uticaj na
školski uspeh, jer ovladavanje grafomotornim veštinama utiče na savladavanje dveju
osnovnih veština daljeg školovanja - pisanje i čitanje. Kod dece koja imaju slabije razvijenu
grafomotoriku može doći do odbijanja aktivnosti u kojima se od njih traže ove veštine pa npr.
ne žele pisati domaće zadatke, gube motivaciju za rad, a time i priliku za učenje i usvajanje
novih znanja. Takođe, usled nakupljenih frustracija može se javiti anksioznost, manjak
samopouzdanja ili depresija. Kod takve dece se često mogu ptimetiti deficiti u spomenutim
sposobnostima i veštinama, koje se manifestuju na način da dete ima problema s
prepoznavanjem i razlikovanjem slova, nesigurno ili nepravilno drži olovku zbog čega sporo
piše ili mu je rukopis nečitak, nepravilno pritiska olovku na papir, prilikom pisanja prelazi
linije i slično.
Deca s teškoćama u razvoju fine motorike imaju teškoće pri kontroli koordiniranih
pokreta tela, lica, ruku i prstiju (healthofchildren.com). Deca koja nemaju dobro razvijenu
finu motoriku imaju teškoće u izvođenju zadataka koji uključuju korištenje finih pokreta
prstiju i ruke kao što je npr. pisanje. Dete koje ne može držati olovku na način koji
omogućuje nesmetano pisanje, fokusira se na problem koji ima s držanjem olovke umesto na
samo pisanje. Kod deteta urednog razvoja reč je o problemima koji su povremeni i

12
kratkotrajni, dok su kod dece sa specifičnim teškoćama pogreške učestale te je za njihovo
reduciranje neophodna pomoć stručnjaka.

ZAKLJUČAK

Razvoj fine motorike kod dece je esencijalna komponenta njihovog celokupnog

fizičkog i kognitivnog razvoja. Kroz fine motoričke veštine, deca razvijaju sposobnost
preciznog korišćenja malih mišićnih grupa, posebno u rukama i prstima, što je neophodno za
aktivnosti poput pisanja, vezivanja pertli, korišćenja pribora za jelo i drugih svakodnevnih
zadataka.
Norme razvoja fine motorike prate zakonitosti u celokupnom razvoju deteta (Slaviček
i Sabo, 2010). Razvoj fine motorike zavisi od vizuelnog zapažanju i spoznajnog razvoja, pa
će stoga nedostatak bilo kog dela rezultirati kašnjenjem u sticanju vještina (Škrbina i
Šimunović, 2004). Istraživanja su pokazala da se vežbanjem fine motorike prstiju utiče na
određene zone u kori mozga te podstiče djetetov govor, radne sposobnosti, mentalne i
kreativne potencijale. Takve vežbe imaju značajnu ulogu u proširivanju detetovog znanja o
svetu koji ga okružuje, razvoju pamćenja i pažnje (Tkačenko, 2012). Vizualno-motorička
integracija izuzetno utiče na veštine pisanja i crtanja, kao i na finu motoriku ruke i prstiju koji
upravljaju pokretima uskladjenih sa olovkom.
Međutim, kada dođe do kašnjenja u razvoju fine motorike, dete može iskusiti razne
poteškoće. Ovi nedostaci mogu imati negativan uticaj na školski uspeh, socijalnu interakciju i
samopouzdanje deteta. Neki od uobičajenih nedostataka uključuje: poteškoće u pisanju
(čitljivost, brzina, koordinacija), probleme sa upotrebom pribora za jelo, teškoće u oblačenju,
sposobnost obavljanja svakodnevnih zadataka, kao i da budu inkludovana u različitim dečjim
aktivnostima.
Dosadašnja istraživanja upućuju na važnost što ranijeg uočavanja problema u
vizuelno-motoričkoj integraciji. Brojne aktivnosti ili terapije koje se koriste od najranijeg
doba mogu pomoći podsticanju razvoja motorike, ali i smanjivanju ili uklanjanju teškoća.
Iako zaključke proizašle iz raznih rezultata istraživanja treba uzeti s oprezom, bitno je
naglasiti da se istraživanjima nastoji podstaknuti usmjeravanje i obazrivost na pravovremeno
prepoznavanje teškoća, te uključivanje deteta u rehabilitacijske postupke ako za to postoji
sumnja. Ovakva istraživanja predstavljaju važan doprinos u edukacijsko-rehabilitacijskoj
oblasti te podstiču na dalje proučavanje i sprovođenje sličnih programa u radu s decom
predškolskog uzrasta.
Iz svega navedenog možemo zaključiti da je finalni razvoj fine motorike od vitalnog
značaja za sveobuhvatan razvoj deteta, a poteškoće u ovom području zahtevaju pažljivo
praćenje i podršku kako bi se osiguralo optimalno fizičko i kognitivno napredovanje deteta.
Takođe, proizilazi da kroz strukturirane vežbe, deca u odgovarajućim fazama svog odrastanja

13
mogu postići svoj puni potencijal, a naš vaspitno - obrazovni rad može pružiti korisne
smernice za roditelje, druge vaspitače i ostale stručnjake u oblasti obrazovanja.

Literatura

1. Aleksandar Ćordić, Svetomir Bojanin: Opšta defektološka dijagnostika, Beograd 1997

2. Bolwby, J. (1969). Attachment and loss. New York: Basic Books.
3. Clark, J., Metcalfe, J. S. (2002). The mountain of motor development. Motor development:
Reserch and reviews (Svez. 2).
4. Dr. Natasa D Čabarkapa: Da brbljam, da govorim, da učim, praktikum, Beograd 2018
5. Gabbard, C., Rodrigues, L. (2008). Earlychildhood News.
http://www.earlychildhoodnews.com:
http://www.earlychildhoodnews.com/earlychildhood/article_view.aspx?ArticleID=360
6. Jovančević, M., Ježić, C. (2007). Nasljeđe, ljubav i njega u ranom razvoju mozga. Dijete,
vrtić, obitelj, 48, 24 - 26.
7. Malina, R. M., Bouchard, C., Bar - Or, O. (2004). Growth, Maturation, and Physical
Activity. Champaign: Human Kinetics.
8. Milanović, D. (2010). Teorija i metodika treninga. Zagreb: Društveno veleučilište u
Zagrebu; Kineziološki fakultet u Zagrebu.
9. Neljak, B. (2009). Kineziološka metodika u predškolskom odgoju. Zagreb: Kineziološki
fakultet Sveučilišta u Zagrebu.
10. Payne, V. G., Larry D., I. (2012). Human Motor Development. New York: The McGraw -
Hill Companies, Inc.
11. Rajović, R. (2009). IQ deteta briga roditelja : predskolski uzrast 3-7 godina. Novi Sad:
Ranko Rajovic - samostalno izdanje autora.
12. Ross, V., Marshall, M. H., Scott, A. M. (2004). Dječja psihologija.
13. Smiljanić - Čolanović, V., Toličić, I. (1966). Dječja psihologija. Beograd: Zavod za
izdavanje udžbenika.
14. Starc, B., Čudina Obradović, M., Pleša, A., Profaca, B., Letica, M. (2004). Osobine i
psihološki uvjeti razvoja djeteta predškolske dobi. Zagreb: Golden marketing - Tehnička
knjiga.
15. Stojčević Polovina, M. (2012). Poliklinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.
http://www.poliklinika.org: http://www.poliklinika.org/home.aspx?Id=1&Type=2&IdLang=2
16. Tanja Lukovac: Progovorilica, Beograd 2015
17. Tripathi, L.B. and Pandey, Sushma (2001) Manav Vikas Ka Manovigyan, New Delhi:
Concept Publishing Company. 2- Berk, L.E. (1994) (3 rd edition). Child Development. New
York: Allan Badon. 3- Hurlock, E.B. (1978), Child Development, McGraw Hill
18. Šalaj, S. (2012). Osnove ranog motoričkog razvoja. Kondicijski trening,10 (2), 54 - 59. 44
19. Šalaj, S. (2013). Rana motorička stimulacija - preduvjet sportske izvrsnosti.
20. godišnja međunarodna konferencija Kondicijska proprema sportaša (str. 66 - 69). Zagreb:
Kineziološki fakultet Sveučilišta u Zagrebu.
21. Težak, D., Čudina - Obradović, M. (1996). Priče o dobru, priče o zlu. Zagreb: Školska
knjiga.

14
Sadržaj:

UVOD.....................................................................................................................................................1
1. MOTORIČKI RAZVOJ U DVA SMERA................................................................................................2
2. PODELA CELOKUPNE MOTORIKE...................................................................................................3
3. ČEMU SLUŽI ŠAKA?........................................................................................................................4
4. KAKO SE DEFINIŠE FINA MOTORIKA?.............................................................................................4
5. KOORDINACIJA OKO-RUKE I MOTORIČKO PLANIRANJE..................................................................5
6. OKULOMOTORIKA..........................................................................................................................5
7. OD FINE DO GRAFOMOTORIKE......................................................................................................6
8. GRAFOMOTORIKA..........................................................................................................................7
8.1. VEŠTINE POTREBNE ZA RAZVOJ GRAFOMOTORIKE................................................................7
9. EDUKATIVNI PROGRAM ZA PODSTICAJ RAZVOJA FINE MOTORIKE................................................9
10. POSEBNE POTREBE NA PODRUČJU FINE MOTORIKE................................................................12
ZAKLJUČAK...........................................................................................................................................13
Literatura.............................................................................................................................................14

15