RANO DETINJSTVO SKRIPTA ZA INTERNU UPOTREBU

Motorni razvoj U toku prve dve godine razvoja se motorno ponaanje deli u dve kategorije: motorna aktivnost i motorna kontrola. Odmah po roenju dete je globalno (celim telom) motorno aktivno: ono se rita uvija, bacaka, mlati rukama i nogama. Vremenom, ono stie kontrolu nad pokretima, tako da je sve manje difuznih i nekontrolisanih pokreta. Kontrolisanu motornu radnju predstavljaju specifini pokreti, uspene reakcije na odreene drai; tanije, to su motorne reakcije pomou kojih dete manipulie predmetima svoje okoline, pokreti kojima ono postepeno ovladava svojom okolinom (hodanje, hvatanje i sl). Pod uticajem sazrevanja i uenja kontrola pokreta postaje sve savrenija. Istraivanja motornog razvoja se mogu podeliti u dve velike grupe: 1. normativne studije - nastoje da utvrde prosene uzraste na kojima se javljaju pojedini oblici motornog ponaanja. U tim studijama se polazi od toga na motorni razvoj zavisi pre svega od sazrevanja. Najpoznatije normativne studije dali su: arlota Biler, irlijeva, Hecerova i Gezel. Ovakvim studijama se dobijaju norme za motorni razvoj pomou kojih se moe pratiti pravilnost toka motornog razvoja pojedinog deteta. Pri korienju ovih normi uvek treba na umu da se individualni razvoj moe razlikovati od normi. 2. biografske studije - koje se bave prouavanjem prirode i procesa motornog razvoja i ponaanja, zatim modifikovanjem pojedinih oblika motornog ponaanja, kao i faza i stadijuma kroj koje prolazi razvoj pojedinih motornih vetina
Jedna od najopirnijih normativnih studija motornog razvoja je Gezelova (Mentalni razvoj predkolskog deteta): motorno ponaanje razvojna promena prosean uzrast
kontrola poloaja tela lokomocija dranje glave sedenje stajanje puzanje praakanje nogama prevrtanje: bok - lea pljeska rukama za vreme kupanja penjanje uz stepenice hodanje hvata kocku sa delim. opozicijom palca sa potpunom opozicijom palca hvata tabletu celom akom fina prehenzija (hvatanje vrhom kaiprsta i palca) baca predmete na pod 4- 6m 6- 9m 9 - 18 m 4m 4m 4m 4-6m 12 - 18 m 9 - 18 m 4m 6m 6m 6-9m 6m
1

prehenzija

Gezel je pod motornim ponaanjem podrazumevao: kontrolu poloaja tela i njegovih delova, lokomociju (puzanje, hodanje), prehenziju (hvatanje), optu telesnu koordinaciju i specijalne motorne vetine (npr. crtanje i kontrola ruke) Lokomocija Da bi dete stalo na noge i poelo da hoda potrebni su sledei preduslovi: razvijenost velikog mozga, razvijenost malog mozga (odravanje ravnotee tela), zrelost drugih nervnih centara i anatomske promene (relativni rast duine detinjih nogu, trupa i glave). Dakle, stajanje na dve noge je rezultat sloene koordinacije, dok je hodanje, s druge strane, u stvari itav niz koordinacija. Poto dete raspolae sa dva para udova (gornjih i donjih) i poto mu je telo bilateralno (leva i desna ruka, leva i desna noga) ono e prohodati tek kada postigne koordinaciju pokreta miia, gornjih i donjih udova, i uspostavi ravnoteu izmeu leve i desne strane tela. Znai dete mora da postigne, ne samo koordinaciju dve noge i dve ruke nego i ipsilateralnu i kontralateralnu kontrolu. (ipsilateralna kontrola = vladanje pokretima ruke i noge sa iste strane tela kontralateralna kontrola = koordinacija (usaglaavanje) pokreta leve ruke i desne noge, i desne ruke i leve noge). Prvi korak u zauzimanju uspravnog poloaja tela, a koji je preduslov hodanja na dve noge, je dizanje brade deteta u poloaju kada lei potrbuke, to ono prvi put uspeva kada je staro svega mesec dana. Neki smatraju da je to prvi pokret u nizu pokreta kojima se dete uspravlja da stane uspravno na dve noge. To je istovremeno i dokaz za postojanje zakonitosti cefalo - kaudalnog pravca razvoja: Dete najpre stie kontrolu miia oiju, neto kasnije poinje da vlada facijalnom muskulaturom (oputa miie lica u osmeh), potom stie kontrolu nad vratnim miiima (1 mesec), tome sledi kontrola ruku i gornjeg dela trupa (2 - 4 meseca), kontrola donjeg dela trupa pomou koje moe da zadri sedei poloaj (7 meseci), posle toga se uspostavlja kontrola ake (6 - 9 meseci), nogu (stoji sa 9 m, hoda uz neiju pomo 11m, samostalno hoda sa 15 m)

Studija irlijeve: Motorni razvoj u prvih 15 meseci ivota

meseci 0. mesec: 1. mesec: 2. mesec: 3. mesec: 4. mesec 5. mesec: 6. mesec: 7. mesec: 8. mesec: 9. mesec: 10. mesec: 11. mesec: 12. mesec: 13.mesec: 14. mesec: 15.mesec: motorno ponaanje intrauterini poloaj tela (tzv. embrionalni poloaj) podizanje glave podizanje grudnog koa posezanje za predmetima sedi uz oslonac sedi u krilu, dri predmet samostalno sedi u stolici sa naslonom, dohvata visei predmet sedi bez naslona stoji uz neiju pomo stoji sa osloncem puzi hoda sa voenjem ustaje sa oslanjanjem uspuzava se uz stepenice samostalno stoji, bez iije pomoi samostalno hoda, bez iije pomoi

irlijeva je ustanovila zakonitost da kontrola poloaja tela i njegovih delova uvek prethodi kontroli pokreta. To znai da dete uvek pre moe da odri poloaj u koji ga odrasli dovedu (npr. sedenje) nego to uspeva da se samo dovede u taj poloaj. Isto tako dete prvo uspeva da odri poloaj stajanja, a tek zatim uspeva da se samo uzdigne u stojei stav i t.d. U motornom razvoju se izrazito uoava njegovo odvijanje prema zakonitosti stalnog i nepromenjenog redosleda promena. To je dokaz za to da je motorni razvoj odreen sazrevanjem, a sasvim u maloj meri uenjem i vebom. Osim ovih zakonitosti, u razvoju motorike uoene su i druge zakonitosti, koje su od znaaja za razumevanje ovog aspekta razvoja. Na ovom mestu bie pomenute sledee: Proksimo-distalni pravac Motorna kontrola se razvija prvo u zoni koja je blie sredinjoj osi tela kimi, pa u pravcu periferije. Npr. u sluaju ruke, pravac je: rame, lakat, aka, prsti. Od podjednake kontrole bilateralnih ka boljoj kontroli unilateralnih organa Kada se rodi dete je uglavnom simetrino i podjednako spretno se slui sa obe polovine tela. U toku razvoja ono postaje funkcionalno nesimetrino jednu svoju stranu, ee desnu, vie upotrebljava nego drugu. Ruka, noga (pa i oko i uho) na ovoj strani su jae, bre, spretnije. Eliminisanje suvine angaovanosti miia Pri savlaivanju neke motorne vetine dete na mlaem uzrastu angauje daleko vei broj miia i troi vie energije nego to je potrebno. Tokom razvoja suvino angaovanje se eliminie. Intermitentnost u razvoju Tendencija, uoena u longitudinalnim istraivanjima, da jedan oblik ponaanja ne postaje stalan od momenta kada se pojavi. Ponaanje se javlja jednom ili dva puta, pa se gubi, da bi se posle vie dana ili ak nedelja ponovo javilo, a zatim izgubilo, i tako vie puta; pri emu se intervali izmeu javljanja sve

vie skrauju i na kraju gube, kada ponaanje postaje stalno. Ova zakonitost uoena je i u kognitivnom i govornom razvoju. Alternativnost u razvoju Tendencija da se periodi intenzivnijeg razvoja razliitih funkcija naizmenino smenjuju (povezana sa prethodnom zakonitosti). Sa prohodavanjem dete stie nove kvalitativne uslove za svoj sveukupni razvoj. Ono postaje manje zavisno od odraslih. U stanju je da se samostalno pribliava predmetima i da se udaljava od njih. Sposobno je da svojom aktivnou proiruje ulne spoznaje sveta koji ga okruuje: da opipa i zagleda predmete sa svih strana, da ispita njihov prostorni poloaj, itd. Motorna kontrola i specijalne motorne vetine (hodanje, hvatanje) su od izuzetnog znaaja za razvoj, kako individue tako i za razvoj same ljudske vrste. Pre svega, zahvaljujui motornom razvoju (pre svega uspravnom hodu i sposobnosti upotrebe ruke sa opozicijom palca) ovek je postao ovekom i stvorio sloena orua na kojima poiva razvoj civilizacije. Kada je u pitanju individualni razvoj, kontrola motorne aktivnosti i savladavanje specijalnih motornih vetina izuzetno su znaajni u ovladavanju fizikom i socijalnom sredinom. Tako na primer, deca koja su motorno spretnija od ostalih, vrlo esto su vie prihvaena od strane vrnjaka, nego deca sa prosenim motornim vetinama. Veina lidera, u grupama na mlaim uzrastima, nadmauju ostale u motornim vetinama (npr. penjanje, preskakanje konopca, lastia, bacanje i utiranje lopte, tranje skakanje, klizanje, skijanje, plivanje, vonja bicikla, rolera i sl) Osnovne karakteristike deje igre, posebno njena akciona motorna, dinamika komponenta pokazuju koliko je bitna motorna vetina deteta i u igri, koja je ona vrsta aktivnosti koja najvie podstie razvoj ranog, predkolskog i ranog kolskog uzrasta. Kognitivni razvoj U toku prve dve godine ivota, prema Pijaeovoj teoriji, dete se nalazi na senzomotornom stadijumu. Ovo je stadijum praktine inteligencije koja se koristi opaajima i pokretima za reavanje problema (otuda naziv senzo-motorna [senzorna opaajna i motorna - koristi pokrete]). Opaaji i pokreti organizovani su u akcione eme (povezani zajedniki elementi, koji se koriste pri ponavljanjima jedne iste akcije u razliitim uslovima, vrsta uoptavanja, ali na praktinom nivou). Problemi koje dete reava na ovom stadijumu su: otkrivanje karakteristika razliitih predmeta, traenje nestalog predmeta, dosezanje predmeta koji je van domaaja deteta (pomou razliitih sredstava kao to su podloga na kojoj predmet stoji, tap i sl.), kombinovanje predmeta i sl. SM stadijum moe se podeliti na 6 faza. Zaeci SM inteligencije javljaju se u 3. fazi (5-8 meseci). U prethodnim fazama kod deteta se uoavaju refleksi (1. faza) i navike (2. faza), dakle oblici ponaanja koji se ne mogu smatrati inteligentnim. U 4. fazi (9-12 meseci) mogue je reavanje najjednostavnijih problema (npr. privlaenje eljenog ali udaljenog predmeta pomou uzice koja je dugaka 25 cm; nalaenje predmeta kada se sakrije ispod jednog
4

komada tkanine). U 5. fazi (13-18 meseci) reavaju se sloeniji praktini problemi, a do reenja se dolazi metodom pokuaja i pogreaka, da bi u 6. fazi (19-24 meseca) dolo do reavanja putem uvianja, gde se problemi koje je mogue reiti jo sloeniji. U poslednjoj, 6. fazi, javljaju se zaeci simbolike funkcije, ija je najznaajnija manifestacija govor. Javljanje unutranjeg mentalnog plana i govora predstavlja i zavretak senzomotornog stadijuma. Razvoj govora kod deteta Razvoj govora kod deteta deli se na dve velike faze prelingvistiku i lingvistiku fazu. Prelingvistika faza poinje prvim oblikom oglaavanja deteta, a to je pla. Ubrzo po roenju, dete spontano proizvodi glasove, meu kojima dominiraju vokali zbog ega je ova faza i nazvana faza vokalizacije. Karakteristika ovog perioda je tzv "glasovna ekspanzija"- kada je proizvodnja glasova toliko intenzivna, da ve u 2 mesecu starosti dete izgovara vie glasova nego odrasli i nego to ima glasova u njegovom maternjem jeziku (jeziku kojim govori njegova okolina). Tada dete moe da izgovori sve glasove ljudskog roda, pa i one koji nisu karakteristini za njegov maternji jezik. Oko estog meseca dete poinje intenzivno da imitira odrasle koji ga okruuju i tako redukuje svoj glasovni repertoar. Dakle, glasovnu ekspanziju zamenjuje glasovna kontrakcija. I, upravo ta glasovna kontrakcija je uzrok razlika u glasovima razliitih naroda. U treem mesecu ivota dete se igra variranjem visine tonova.. Kao rezultat takve sposobnosti pojavljuje se takozvano brbljanje koje se ispoljava u spontanom pojavljivanju vokala zdruenih sa suglasnicima (na primer: edo, nga, ta,...). Brbljanjem dete dalje razvija svoj govorni organ. Posebna vrsta brbljanja jeste faza udvajanja glasovnih proizvoda (samoglasnika i suglasnika) ma, ma, ma, ma,... i ta, ta, ta, ta,.... Ubrzo brbljanje poinje da lii na govor odraslih, tj. postaje slino glasovima koji okruuju dete. Dete kao da pokuava da izgovori rei svog maternjeg jezika iako njegovi glasovi najee nemaju nikakav smisao. Odrasli reaguju na glasove kojima kao da dete hoe neto da kae, a potpuno ignoriu glasove koji nemaju nikakav smisao. Prelaz sa prelingvistike na lingvistiku fazu oznaava pojava prve rei. Udvajanje slogova ma-ma, ta-ta odrasli esto smatraju kao pojavu prve rei. Meutim, prva re javlja se tek kada dete izgovara grupu glasova za oznaavanje jednog objekta, bia, situacije ili akcije. Sa lingvistikog stanovita prva re ima dve funkcije: funkciju imenovanja i funkciju reenice (kada dete kae gjaak, to moe da znai samo graak, ali moe da znai Hou da jedem graak). Prve reenice deteta su eliptine (skraene, koje se ne mogu razumeti bez konteksta: mama sok moe da znai mama daj sok ili mama pije sok ili mama dohvati flaicu) U prvoj godini dete u svom reniku poseduje proseno 3 rei. Od pojave prve rei, obim sporo napreduje u prva tri meseca od pojave prve rei dete ui tek 10 novih rei, na uzrastu od 18 meseci, dete proseno zna 150 rei (50 govori, 100 razume). Sa etiri godine dete poinje da govori potpunim reenicama od 6-8 rei. Vremenom sve je manje nepotpunih reenica, one postaju due, a uz imenice,
5

zamenice i glagole sadre sad i prideve, brojeve i predloge. Poinje upotreba budueg vremena,a malo kasnije i prolog vremena. Na predkolskom uzrastu, dete poznaje 15.000 rei, a u proseku dnevno usvaja i do 9 novih rei. Osnovni razvoj govora se uglavnom zavrava s petom godinom. Tada je govor ve dovoljno razumljiv, gramatiki ispravan, a renik je bogat da bi mogao sluiti kao sredstvo komunikacije, izraavanja misli i sticanja znanja OSNOVNE TEORIJE RAZVOJA GOVORA 1. BIHEJVIORISTIKA KOLA (Miler, Dolard) prvo vokalno ponaanje je prvi pla, na koji majka reaguje i time potkrepljuje, nagrauje reakciju plaa (hranjenje). Ta veza glad - pla hranjenje se ponavlja nebrojeno puta, i dete poinje da reaguje plaem na sve ostale potrebe, ne samo za hranom. Na isti nain, dete ui da izgovara rei. Verovatnije je da e dobiti ono to eli ako zvuk koji upotrebljava lii na pravu re (npr. "da" za daj) 2. OMSKI ekstremno nativistika teorija da bi dete razvilo govor, potrebna je samo minimalna izloenost okolini kod oveka postoji univerzalna gramatika koja se prenosi genetiki dete je programirno da usvoji jedan jezik, a koji e jezik usvojiti zavisi od okoline. 3. RODER BRAUN TEORIJA UENJA PRAVILA uoio je 3 procesa kojima dete stie sintaksu: - dete podraava govor odraslih, ali redukuje reenicu (mama e da se ljuti mama luti) pri emu zadrava red rei u reenici - odrasli imitira detetov govor i upotpunjava telegrafske reenice (tata ide tata je otiao na posao) - ako dete stie govor uenjem (imitacijom) trebalo bi da sve to kae da je ve ulo, a u detinjem govoru postoje stvari koji sigurno nisu rezultat podraavanja (npr. "konjovi", "oveci"). - dete otkriva opta pravila i koristi ih u konstrukciji novih reenica (najmanje jasan proces) Razvoj emocija kod dece Jedno od veoma znaajnih pitanja u okvirima razvojne psihologije je pitanje nastanka i razvoja deijih emocija: da li deca imaju isti broj emocija kao i odrasli?; kako i kada u razvoju dolazi do ispoljavanja pojedinih emocija? Da li su emocije uroene ili se stiu? Psihoanalitiar Sigmund Frojd je, u skladu sa svojim teorijskim pristupom, bez eksperimentalnog istraivanja, izneo tezu da dete odmah po roenju doivljava duboka oseanja. Nasuprot njegovim tvrdnjama, bihejvioristi, na elu sa Donom Votsonom, posmatranjem novoroenadi od svega nekoliko dana starosti ustanovili su da se kod deteta po roenju mogu uoiti ak tri emocije:

EMOCIJA strah gnev ljubav

DRA jak zvuk i izmicanje podloge sputavanje pokreta Neno pljeskanje, toplota i milovanje osetljivih delova tela

REAKCIJA drhtanje, gubljenje daha, zatvaranje oiju i pla mlaratanje rukama i nogama, zadravanje daha, pla i vritanje protezanje, gukanje i irenje ruku

Prema Votsonu, sve ostale emocije se razvijaju uenjem iz ove tri uroene osnovne emocije. Negde u isto vreme (30 ih godina XX veka) eksperimentalno orijentisani psiholog erman ispituje rano javljanje oseanja kod dece, i tom prilikom zakljuuje: Dete prilikom roenja nema emocionalne reakcije odraslog oveka. Deje emocionalne reakcije su razliite od onih koje imaju odrasli. Emocionalne reakcije novoroeneta nisu izdiferencirane i razlikuju se jedino po tome to su neke pozitivne a druge negativne. Dalja istraivanja poetaka emocionalnih reakcija deteta vrila je Katarina Brides (1931-1932.g.) sa ciljem da pojasni ermanovu teoriju emocija kod dece. Ona je metodom posmatranja istraivala veliki broj subjekata starosti od roenja do pet godina. Ustanovila je sledee promene u emocionalnim reakcijama dece na razliitim uzrastima:
radost naklonost za decu naklonost za odrasle oduevljenje zadovoljstvo uzbuenje uznemirenost gnev gaenje strah roenje 3m

ljubomora 6m 12 m 18 m 24 m

odmah nakon roenja, kod dece postoji jedna jedina emocija, a to je neizdiferencirano uzbuenje. Sve druge emocije se razvijaju iz uzbuenja procesom diferencijacije koja je rezultat sazrevanja i uslovljavanja. Otprilike krajem prvog meseca se iz te opte uzbuenosti izdvaja uznemirenost (distres), a krajem drugom meseca i zadovoljstvo. U periodu od treeg do estog meseca diferenciraju se jedna za drugom sledee emocije: gnev, gaenje i strah, a od devet do dvanaest meseci ivota i oduevljenje i naklonost. Nakon druge godine pa sve do pete diferenciraju se oseanja kao to su: stid, strepnja, zavist i razoarenje, s jedne, i nada, s druge strane.

Karakteristike dejih emocija Emocionalno reagovanje dece je znaajno razliito od emocionalnosti odraslih. Na te razlike Elizabet Harlok u Razvoju deteta ukazuje na sledei nain: deje emocije su kratke 2. deje emocije su intenzivne 3. deje emocije su prolazne 4. deje emocije se pojavljuju esto 5. deje emocionalne reakcije se menjaju sa uzrastom 6. trajanje pojedinih dejih emocija se menja sa uzrastom 7. dete postepeno stie vetinu kontrole i prilagoavanja emocionalnog izraavanja 8. deje emocije se mogu lako utvrditi na osnovu promena u ponaanju deje emocije su kratke na ranom uzrastu traju svega nekoliko minuta i onda naglo prestaju; dete ih izraava otvorenom akcijom, odmah i potpuno; sve do zrelosti ui kroz ogranienja da ih priguuje to rezultira udljivostima u ponaanju kao to su durenja, plaljivosti, bojaljivosti, egzaltirane sree; u postadolescentnom dobu uspeno priguuje oseanja i izraava ih u obliku raspoloenja deje emocije su intenzivne njihova snaga izraavanja je uvek velika bez obzira da li je situacija ne koju deca reaguju vie ili manje ozbiljna deje emocije su prolazne za razliku od odraslih koji snagu emocije pokazuju i kroz trajanje, istrajavanje u jednom emocionalnom stanju, deca veoma snanu emociju jednog tipa iznenada i jednako snano zamenjuju drugom, popuno razliitom, ak i suprotnom emocijom: smeh na tugu i pla, ljubomoru na ljubav, bojaljivost na buku i sl.Ova karakteristika dejeg emocionalnog izraavanja esto izaziva sumnju kod odraslih u dubinu i autentinost tih oseanja,poto je to kod njih potpuno razliito. To je pogreno jer ako su prolazne ne znai da su povrne jer: 1. izraava ih neobuzdano, bez ostatka 2. saznajna zrelost i malo iskustvo esto ine da ne razume potpuno situaciju 3. emocionalna reakcija traje kratko koliko i panja i malog je obima kod deteta Otuda je razumljiva razlika u stabilnosti emocionalne rekacije dece i odraslih. deje emocije se pojavljuju esto ee nego kod odraslih jer dete ne raspolae vetinama prilagoavanja situacijama koje mogu izazavati snane emocionalne reakcije. sticanjem tih vetina dete emocionalnu reakciju na provokativnu situaciju postepeno zamenjuje pitanjima, diskusijom, objanjenjem i sl. deje emocionalne reakcije se menjaju sa uzrastom na uzrastu novoroeneta i ranom uzrastu vlada veliki stepen izjednaenosti meu decom u nainu izraavanja emocija, dok kasnije sa uenjem i uticajima sredine doalazi do diferenciranja i javljaju se znaajne individualne razlike u izraavanju pojedinih
1.

emocija (fight, flight, freez, u strahu e jedno dete da bei, drugo da trai majku a tree e ostati gde je i poeti da plae) deje emocije se mogu lako utvrditi na osnovu promena u ponaanju te promene ne moraju neposredno izraavati odreena oseanja ve one posredno ukazuju na snane emocije. Ti znaci u ponaanju su: napetost, uznemirenost, dnevno sanjarenje, esto mokrenje, grickanje noktiju, sisanje palca, upkanje obraza i kose, treptanje, trljanje polnih organa, tekoe u govoru (prebrzo, presporo, mucanje i sl.), gubitak apetita ili preveliki apetit, regresivno ponaanje, plaljivost, tvrdoglavost, trajanje pojedinih dejih emocija se menja sa uzrastom dete postepeno stie vetinu kontrole i prilagoavanja emocionalnog izraavanja. Socijalni i afektivni razvoj u ranom detinjstvu U psiholokim i srodnim teorijama dugo je vladalo miljenje da beba dolazi na svet bespomona i nespretna da samostalno preivi. Na taj nain, primat brige davan je staratelju kao osobi kompetentnoj da prui brigu i zatitu. Odnos izmeu deteta i staratelja (najee majinske figure) predstavlja posebnu vezu koja je u razliitim teorijskim pristupima predstavljana kao podjednako vana. U razliitim kulturama, koncepti brige o detetu su veoma razliiti. Kod nas, tipian sistem brige za dete ini nuklearna porodica (majka i otac) uz eventualno ukljuivanje baba i deda. Za razliku od toga, odrastanje deteta u nekim drugim, neevropskim kulturama (npr. neka afrika plemena, izraelski kibuci) opisano je tzv. neroditeljsko staranje o deci, koje podrazumeva da o detetu ve od roenja brine vie enskih osoba, od kojih je samo jedna njegova majka. Meutim, u svakoj od ovih kultura, evidentno je da beba veoma rano u svom ivotu ostvaruje specifinu, snanu vezanost za jednu osobu, koju smatra svojim kljunim starateljem. Nakon prve godine, u svim ovim kulturama, bez oblika na razlike, dete vrlo jasno izdvaja majku od svih drugih staratelja, i sve ee trai prisustvo samo majke i njene odgovore na signale. Pitanje na emu poiva i kako se stvara veza izmeu majke i deteta, intrigantno je ve prilino dugo i razliite teorije pokuale su da daju svoj doprinos razumevanju mehanizama unutar ovog odnosa. Psihoanalitiari su, na primer, ponudili tezu o zavisnosti kao mehanizmu kojim se regulie bliskost izmeu majke i deteta. Dete kojim rukovode nagoni, trai nekog ko moe da prui zadovoljenje nagonskih potreba. Obino se majka izdvaja kao kljuna figura, spremna da zadovolji bioloke potrebe svom detetu (kakva je na primer hranjenje). Na taj nain ona postaje neophodna za preivljavanje svog deteta. Odnos izmeu majke koja ima mo da odri dete u ivotu, i deteta kojem je takav vid brige, usled njegove bespomonosti neophodan, okarakterisan je kao odnos zavisnosti na kom poiva ljubav i povezanost majke i deteta. 1950.-tih godina, sprovoen je niz eksperimenata kojima je ova hipoteza proveravana i na kraju opovrgnuta. Kreator ovih eksperimenata bio je Harry Harlow. Ovaj istraiva je rano odvajajui mladunad rezus majmuna, dizajnirao eksperiment
9

u kom ih je odgajao sa dve razliite surogat-majke. Jedna od njih je bila od ice, a druga od mekog, plianog materijala. Obema se mogla prikaiti vetaka dojka (zapravo boica iz koje su mladunci mogli uzimati mleko). Meutim, ak i kada je hrana bila dostupna samo na ianoj majci, mladunad su birala plianu majku kao sigurnu bazu za istraivanje prostora. Ono to je pokazano ovim istraivanjima pre svega je da nije hrana to to ini vezu izmeu majke i deteta specifinom i snanom. Pretpostavilo se da postoji neka zasebna potreba, koja ima u sebi skrivene komponente emotivnih reakcija i socijalnih reakcija. Ideja o primarnoj socijalnosti deteta (sposobnosti deteta da trai i ukljuuje se u socijalnu interakciju, u ovom sluaju trai i komunicira neophodnu brigu od strane staratelja) bila je revolucionarno nova. Potraga za mehanizmom na kom poiva veza izmeu majke i deteta, meutim, nije bila zavrena. Potencijalni odgovor na pitanje, naen je u okvirima etoloke kole. Predstavnici ovog teorijskog pravca (Konrad Lorenc) nudili su ideju o postojanju veoma ranih oblika uenja (utiskivanje) kojima se stiu forme ponaanja neophodne za adaptaciju, preivljavanje i usvajanje karakteristika svoje vrste. Utiskivanjem, neke vrste (na primer paii ili pilii) ve nekoliko sati nakon roenja prepoznaju svoju majku kao staratelja i zatitniku figuru i naue da je prate kako bi sebi obezbedili zatitu i model. Ovako usvojeno ponaanje ui se u veoma kratkom periodu vremena koje etolozi nazivaju kritinim periodom. Posledice ne usvajanja ovog ponaanja, ili utiskivanja za objekat koji nije pogodan (kutija ibica u Lorencovim eksperimentima) su nenadoknadive i trajne (ireverzibilne)- pae koje ne prati svoju majku, nikada, po Lorencu, nee nauiti da bude patka! Prihvatajui ove rano nauene adaptivne mehanizme Bowlby, Harlowljev istomiljenik teorijski okvir za mehanizam nalazi u etolokoj koli. Dete se raa sa kapacitetima za rano nauene adaptivne forme socijalnog ponaanja, kojima ono trai brigu od majke, i za uzvrat dobija negu, zatitu, ali i model odnosa sa drugim ljudima. Ovakvo adaptivno ponaanje zasniva na dva komplementarna sistema: detetov sistem kojim poziva na brigu i majin sistem kojim obezbeuje brigu. U detetov sistem ukljuena su razliita ponaanja: sisanje, pla, privijanje, osmeh, dozivanje, praenje. Ova ponaanja Bowlby objedinjuje nazivom: signalna ponaanja, a sistemsignalni sistem. Na aktivaciju detetovog signalnog sistema, majka odgovara aktivacijom sistema brige, ponaanjem koje detetu na zadovoljavajui nain uklanja nelagodnost ili zadovoljava potrebu. U idealnim sluajevima ova dva sistema se potpuno nadopunjuju (Slika 1). Slika 1.

DETETOV SISTEMOBEZBEIVANJE BLIZINE Pla, osmeh, dozivanje, sisanje, privijanje, praenje

MAJIN SISTEMPRUANJE BRIGE

Afektivna vezanost, dakle, predstavlja poseban sistem ponaanja koji se definie kao traenje i odravanje blizine sa drugim ljudima. U taj sistem ukljuene su veoma jake emocije. Osnovne komponente ovog sistema ponaanja imaju dvojaku funkciju: -da dovedu majku detetu (pla, osmeh, dozivanje) -da dovedu dete majci (sisanje, privijanje i praenje). Iz ovog se moe zakljuiti da je dete aktivan uesnik u interakciji sa majkom. Kada se dete afektivno vee komponente sistema ponaanja afektivne vezanosti se javljaju razliitom uestalou u zavisnosti od potreba deteta i opaenih sredinskih uticaja koji ukljuuje nauene forme interakcije o kojima e biti rei kasnije. Pre toga, iako se ne moe odrediti tano kada se sistem ponaanja afektivne vezanosti oformio, njegov razvoj prolazi kroz nekoliko faza: 1.orijentacija i signali bez diskriminacije osobe Jedini nain na koji beba u ovom periodu (do tri meseca ivota) razlikuje osobe iz svog okruenja je na osnovu auditivnih stimulusa. To, meutim, ne znai da beba ne primeuje osobe oko sebe. Naprotiv, ukoliko se neka osoba pojavi u vidnom polju bebe, ona reaguje veoma rano razvijenim oblicima ponaanja: upravlja pogled ka njoj, kratko je prati pogledom, osmehne se ili gue, zaustavlja pla. Cilj razvoja i uvebavanja ovih ponaanja je da se osoba zadri u blizini bebe. 2.orijentacija i signali usmereni ka jednoj izdvojenoj osobi (ili vie izdvojenih osoba) U toku ove faze (do estog meseca) ranije razvijena ponaanja usmeravaju se izraenije ka jednoj,ili vie, preferiranih osoba. Te osobe Bowlby naziva primarnim figurama afektivne vezanosti i u veini kultura i porodica to su primarni staratelji:majka i otac. 3. odravanje blizine sa preferiranom osobom Ova faza traje do tree godine ivota. U toku ovog perioda dete razvija lokomotorne vetine koje, osim ranije razvijenih ponaanja (pla, sisanje, osmeh, praenje pogledom) koristi da bi obezbedilo blizinu primarne figure afektivne vezanosti. U ovoj razvojnoj fazi dete e majku (ili drugu primarnu figuru) koristiti kao sigurnu bazu za istraivanje okoline, a ponaanje prema drugim osobama
1

karakterisae povlaenje uz blago izraenu nelagodnost ili strah. Ovaj oblik ponaanja nazvan je strahom od stranca. 4.uspostavljanje partnerstva korigovanog ciljem Vremenom dete postaje svesno majinih motiva, potreba i oseanja. Interakcija meu njima postaje daleko kompleksnija i ukljuuje odravanje sistema partnerstva korigovanog ciljem. Dete sada moe da pojmi da i kada majka nije sa njim, veza meu njima moe da postoji. Razvijeni su i uspostavljeni obrasci interakcije koji za cilj imaju kontinuiranu bliskost izmeu deteta i majke. Na bazi ovih obrazaca interakcije dete e usvojiti modele bliskih veza i karakteristika interakcije, znaenje i pravila bliskosti i slino. Separacija i ideja o detachmentu-afektivnom odvajanju Posmatrajui ponaanja dece koja su rano bila odvojena od majke Bowlby je prepoznao pravilnosti koje je opisivao kao neemotivno ponaanje. Probleme u afektivnoj vezanosti stoga, on je pripisivao ranim uskraivanjem materinske panje (hipoteza o materinskoj deprivaciji). Deo svog rada Bowlby je posvetio analizi i posmatranju odvajanja. Ove studije ukazale su na izrazitu snagu adaptivnih mehanizama u osnovi afektivne vezanosti. Naime, Bowlby je utvrdio da e nakon separacije proi dosta vremena i dosta faza pre nego to se raskine obrazac ciljem korigovane interakcije izmeu majke i deteta. U poetku, neposredno nakon odvajanja javlja se faza akutnog protesta. Dete na vrlo jasne naine pokazuje da mu odvojenost od primarne figure afektivne vezanosti ne prija, i trai da se bliskost i blizina ponovo uspostave. Ponaanja karakterie bunt, pla i jasno izraeno nezadovoljstvo. Nakon ovog sledi faza oajanja, u kom su naini na koje dete pokazuje nelagodu zbog odvajanja neto umereniji u ponaanju, ali produbljeni- dete se povlai, izbegava kontakt i interakciju sa drugim ljudima, umiruje. Tek nakon ovog, moe da se javi faza ravnodunosti i afektivnog odvajanja (detachmenta), koja se opaa po detetovoj spremnosti da ulazi u interakciju sa razliitim osobama iz svog okruenja. Adaptivna funkcija ovih faza vidljiva je na dva naina: pre faze ravnodunosti, dete moe nekoliko puta da prolazi kroz prethodne dve faze; sa druge strane, faza ravnodunosti omoguava da se uspostavi ciljem korigovano partnerstvo sa drugom osobom, i na taj nain obezbedi kontinuitet brige. Bowlby je smatrao da se pri odvajanju deteta od roditelja prekida delikatni mehanizam, fundamentalna veza koja spaja jedno ljudsko bie sa drugim. Po njemu u pitanju je bioloki mehanizam, uroen i univerzalan. Na separaciju e burno reagovati upravo deca koja su do tada imala sa roditeljima adekvatan odnos. Bowlbyjevom timu se relativno brzo prikljuila ena koja e biti jedna od osoba koje e upotpuniti, metodoloki i teorijski razraditi Bowlbijevu teoriju afektivnog vezivanja- Mary Ainsworth. Ova naunica je tokom nekoliko godina rada u Ugandi, sprovela znaajnu longitudinalnu studiju kojom je uvela pojam koji e znaajno promeniti neke od ideja afektivne vezanosti. Naime, posmatrajui dijade majka-dete u plemenima sa kojima je boravila i pratei razvoj ove dece, ona je uoila neke pravilnosti:
1

- postoje tri grupe beba: bebe koje su povuene u odnosu na majku i retko plau, bebe koje su blisko povezane sa majkom i koje malo i kratko plau i lako ih je uteiti, bebe koje su na specifine naine povezane sa majkom i koje mnogo plau - u isto vreme postoje i razliite majke: na primer, neke od njih mogu do detalja da opiu ponaanje i dnevni ritam svoje bebe, a neke daju veoma ture opise. - postoji povezanost izmeu naina na koji majka opisuje bebu i ponaanja bebe Ono to je u osnovi uoene povezanosti izmeu karakteristika majke i karakateristika bebe je majina prijemivost i adektvatna interpretacija bebinih signala, saradnja sa bebom u njenim aktivnostima, psihika i fizika prisutnost i pristupanost, prihvatanje i razumevanje bebinih potreba. Sve ove sposobnosti majke Ainsworthova je objedinila nazivom senzitivnost majke. Njen dalji rad na ovu temu, vodio je formiranju skale kojom se mogla proceniti senzitivnost majke. Najviu ocenu na toj skali dobila bi majka koja je veoma usmerena na bebine signale, na njih odgovara uvremenjeno i adekvatno. Njena percepcija bebinih signala nije ugroena linim potrebama ili odbranama. Interakcija sa bebom je dobro zaokruena, voena u skladu sa bebinim tempom i potrebama. Majka koja dobija najniu ocenu na ovoj skali u interakciji sa bebom se rukovodi gotovo sasvim svojim potrebama. Intervencije su usklaene u skladu sa majinom linom interpretacijom, koja nije iz bebinog ugla. Ova majka ima kapacitet da senzitivno odgovara na detetove signale, ali to radi ukoliko su oni dovoljno izraeni, prolongirani ili ponavljani. Senzitivnost nije uroena karakteristika roditeljstva i pod dejstvom je brojnih faktora. Umor majke, depresivno raspoloenje, zaokupljenost drugim problemima, ili neki aspekti linosti majke mogu na due ili krae vreme umanjiti njenu senzitivnost ka detetu. Na osnovu ovih rezultata, Mary Answorth postavlja pitanje: da li razlike i problemi u afektivnom vezivanju nastaju samo kod trajnog odvajanja majke kako je smatrao Bowlby, ili mogu nastati i pod kontinuiranim majinom brigom. U ovom drugom sluaju, u zavisnosti od senzitivnosti majke, dete e ostvariti razliite obrasce interakcije koja ukljuuje afektivnu vezanost (hipoteza o materinskoj senzitivnosti). Senzitivna majka e, dakle dobro prepoznati i interpretirati detetove potrebe i na njih odgovoriti to je uvremenjenije i adekvatnije mogue. Na osnovu toga dete e dobiti povratne informacije koje govore o tome da je uz majku sigurno i voljeno. Ove povratne informacije kriju u sebi pozitivnu sliku o sebi (Ako mi neto treba ja umem i mogu da dozovem majku, Ja sam vredan majine panje) i pozitivnu sliku o majci (Majka e uvek razumeti moju potrebu, Majka je osoba koja ume da voli). Na osnovu ovih povratnih informacija dete uvruje interakciju sa majkom u obrazac u kom se majka posmatra kao osoba od poverenja, koja moe da prui brigu i zatitu- sigurna baza. Dete koristi signalni sistem da zatrai majinu panju i majka odgovara aktivacijom sistema staranja i pruanja brige. Interakcija koja se na ovaj nain odvija u osnovi ima primarne strategije (bazina, rano usvojena ponaanja) i na njenoj bazi se formira sigurna afektivna vezanost. Moe da se desi da na aktivaciju detetovog sistema traenja brige, majka ne odgovori, ili ne odgovori uvremenjeno ili adekvatno. Dete tada razvija niz specifinih oblika ponaanja kojima trai blizinu i brigu od majke (sekundarne strategije).
1

Povratne informacije koje dete dobija iz ovakve interakcije mogu da se sadre negativnu sliku o sebi (Ja nisam vredan panje drugih osoba, Ja ne umem da privuem majinu panju) ili negativnu sliku o majci kao znaajnom drugom (Potrebno je dosta da bi majka bila sposobna da me voli, Majka ne razume uvek ta elim). Na osnovu ovih informacija, dete razume da nije uvek sigurno i zatieno u blizini majke, majka se ne percipira kao sigurna baza i razvija se nesigurna afektivna vezanost. Ve u prouavanju ponaanja beba u Ugandi, M. Ainsworth je klasifikovala tri tipa beba. Pokuavajui da proceni i izmeri razlike u kvalitetu afektivne vezanosti deteta za majku, ona je sainila eksperimentalnu situaciju Test strane situacije. Procedura se koristi na uzrastu dece od 12-20 meseci. Na osnovu ponaanja deteta u toku nekoliko sekvenci iz eksperimenta (boravak sa majkom, separacija od majke, boravak sa strancem (nepoznatom osobom) i povratak majke), mogue je opisati karakteristike afektivne vezanosti deteta za majku. Ainsworthova je, vodei se nalazima ovih istraivanja, klasifikovala tri tipa afektivne vezanosti: Najzastupljeniji, sigurni tip afektivne vezanosti (B tip), karakterie detetova potreba za blizinom i kontaktom sa majkom, naroito pri ponovnom susretu. Ovo dete moe da se prijateljski ponaa sa strancem, ali uvek preferira interakciju sa majkom. Moe da bude uznemireno pri odvajanju. Stranac moe da ga umiri, ali dete vrlo jasno trai majku i tada. Pri povratku majke se smiruje i nakon nekog vremena okree se igrakama i istraivanju prostorije. Ponaanje dece iz grupe nesigurno-izbegavajue afektivno vezane (A tip), karakterie izbegavanje i odbijanje kontakta sa majkom. Ovo dete pokazuje veoma malo potrebe da se majci priblii. Odnos sa strancem slian je odnosu sa majkom. Nije uznemiren nakon odvajanja od majke. Moe da bude uznemireno kada je samo, ali zato to je samo, a ne zato to majka nije sa njim. Stranac moe potpuno da ga umiri. Deca C tipa afektivne vezanosti, nesigurno-ambivalentno afektivno vezana, pokazuje gotovo istovremeno ponaanja kojima veoma snano trai i odrava blizinu sa majkom, i snano odbija interakciju sa njom, ljuti se na nju, gura i je i udara. Moe da bude neuteno nakon separacije. Sa strancem moe da bude izraenije ljuto, ili pasivno. Na povratak majke reaguje ljutnjom zbog prethodne separacije. Moe da trai dosta vremena da se utei. U inicijalnom istraivanju Mary Ainsworth, oko 66% dece pripadalo je B tipu, 22% A i oko 12% C tipu afektivne vezanosti. Kasnije meta studije, u razliitim zemljama i kulturama potvrdile su ovakvu raspodelu. Vremenom je meutim, izdvojena kategorija dece ije ponaanje na Testu strane situacije moe da ima karakteristike vie tipova afektivne vezanosti istovremeno, te se stoga ne moe svrstati ni u jednu kategoriju ponaanja (D tip) Tipovi afektivne vezanosti esto se oznaavaju kao statusi i nije opravdano dete zauvek kategorisati kao pripadnika jednog tipa afektivne vezanosti. Takoe treba imati u vidu da dete nije u dijadnom kontaktu samo sa jednom figurom afektivne vezanosti, ve da brigu trai i kontakte ostvaruje i sa ocem, vaspitaem, kasnije
1

prijateljima i partnerima. Oblici afektivne vezanosti sa ovim osobama, ak i u isto vreme, mogu biti razliiti. Tako naprimer, za razliku od odnosa sa roditeljima, koje karakterie unilateralno uvaavanje, vrnjake odnose karakterie uzajamnost ili recipronost i saradnja koji pretpostavljaju izgraivanje pravila koja reguliu interpersonalne odnose, tj. svako pravilo doneto od strane grupe mora biti ishod uzajamne saglasnosti. Mlaoj deci je teko da ostvare uzajamno uvaavanje zato to im nedostaje sposobnost razumevanja stanovita druge dece. Opadanje egocentrizma i javljanje uzajamnog uvaavanja rezultat je interakcije kognitivnog razvoja i socijalnog iskustva (Piaget, 1960). Rut Nilsen je, inspirisana Pjaeovom teorijom kognitivnog razvoja, pretpostavila da se razvoj deteta kree od egocentrinog stanja ka socijabilnosti (Nilsen, 1990). Ona naglaava da je vrlo vano uoiti razliku izmeu proste socijalnosti, kao spontane elje za druenjem sa drugima, i socijabilnosti, tj.sposobnosti da se prilagoavamo jedni drugima. I socijalnost i socijabilnost se razvijaju uzlazno, samo to se druga javlja razvojno znatno kasnije. Kako se razvijaju ovi odnosi? Socijalni odnosi u prve tri godine ivota su ogranieni uglavnom samo na roditelje i stvaranje afektivne veze sa njima, posebno sa majkom. Meutim, zanimanje za drugu decu pojavljuje se vrlo rano - ve estomesene bebe gledaju, guu, smee se i dodiruju druge bebe. Ovi postupci su retki i jednostavni. Zovu se jo i "usmereni na objekt", jer se rane interakcije beba obino vrte oko obostrano zanimljive igrake. Ovi jednostavni postupci polako poinju da se transformiu u sloenije kombinacije postupaka, poput dodira praenog osmehom. Ovu fazu Nilsenova naziva asocijalnom, jer dete ne razlikuje sebe od okoline. Cilj razvoja u ovom periodu jeste definisati granice sebe i sopstvenih mogunosti interakcije sa okolinom. Neto kasnije, vrnjaki odnosi bivaju svedeni na zajedniku igru i jo uvek ne mogu biti okarakterisani kao prijateljstva. Mlaa deca retko pokazuju stabilne preferencije prema odreenim vrnjacima. Kao osnovna karakteristika ovog perioda navodi se diskriminacija izmeu poznatih i nepoznatih vrnjaka -dete e se radije igrati sa poznatim vrnjakom, nego sa onim koga do tada nisu videli. Prouavanje deijih koncepcija prijateljstva pokazalo je invarijantan, pravilan proces razvoja. Naime, deca u predkolskom periodu opisuju svoje prijatelje kao osobe koje se ponaaju prema zajednikim pravilima vladanja prijatelji su predusretljivi jedan prema drugom. Osnovna karakteristika ovog konceptualnog nivoa je recipronost, a vodee pravilo biti u kooperaciji. Prijateljske koncepcije se u ovom periodu pomeraju sa jednog generalizovanog "zajednikog igranja" ka specifinijim aktivnostima prijatelji biraju iste aktivnosti (npr. sportske aktivnosti).