Opšte zakonitosti

(tendencije) u
psihofizickom razvoju
 Intermitentnost ili skokovitost u razvoju
 Ova tendencija označava da razvoj ne teče
pravolinijski, kao neprekidno napredovanje, već
da postoje i neki skokovi
 Pre nego sto se neka funkcija konacno ustali,
ona se javlja, ali samo na trenutke. Izmedju tih
trenutaka manifestovanja neke funkcije postoje
vremenski razmaci, ali su sa protokom vremena
ti razmaci sve kraći i kraći dok se konačno
funkcije ne ustale
 Na primer, dete i pre šest meseci ume da drži
uspravno glavu, ali samo povremeno. Tek sa šest
meseci ova funkcija se stabilizuje.
 Alternativnost u razvoju

 Dete ne savlađuje sve funkcije istovremeno, dok

napreduje u razvoju jedne funkcije, druge funkcije
stagniraju
 Stiče se utisak da dete planski savladava jednu po
jednu funkciju
 Na primer, kod neke dece hodanje se brže razvija, a
sposobnost govora stagnira, dok kod druge može
biti obrnuto
 Javljanje alternativnosti u razvoju zahteva uporedno
ispitivanje ukupnih mogućnosti deteta, da bi
se stekla prava, kompletna slika o njegovom razvoju
 Konstantnost razvojnog reda
 Deca istog uzrasta mogu biti na različitim
stupnjevima psihofizičkog razvoja, ali u razvojnom
redu koji su prošli nije bilo nikakve razlike
 Neka deca će neke funkcije savladati pre, a neke
kasnije
 Medjutim, bez obzira na vreme kada se savladjuje,
redosled savladavanja je isti
 Tako će, na primer, sva deca nauciti da najpre
uočavaju razlike među stvarima, a tek kasnije
sličnosti
 Takođe, dete prvo nauci da crta krug, zatim
kvadrat, pa tek onda romb. A, ukoliko zna da
nacrta romb ono sigurno zna da nacrta krug i
kvadrat
 Cefalo-kaudalni pravac razvoja
 Ovakav pravac razvoja označava da razvoj teče od
glave ka donjim ekstremitetima
 On se zapaža naipre u fizičkom razvoju - kada se dete
rodi glava je nesrazmerno veća od ostalih delova tela, a
i u postnatalnom periodu će se takođe glava brže
razvijati od ostalih delova tela
 U motornom razvoju dete najpre uči da drži i pokreće
glavu, zatim da sedi, pa tek onda da hoda
 I u senzurnom razvoju osetljivost je najpre vezana za
glavu, pa tek onda za sve ostale delove tela
 Proksimo-distalni pravac razvoja
 Ovakav pravac razvoja označava da
razvoj teče od onoga što je blize
kičmenoj moždini ka onome što je
udaljenije od nje
 Dete, na primer, nauči prvo da pokreće
ruke iz ramena, pa tek onda iz laktova i
na kraju iz šake, tek nakon toga se
razvijaju motorika prstiju i precizno
hvatanje.
Cefalokaudalni i proksimodistalni pravac
razvoja
 Tendencija eliminisanja suvišnog
angažovanja misića i energije
 U početku da bi izvelo neku radnju dete
angažuje mnogo više mišića i troši
mnogo više energije nego što je potrebno
 Da bi dohvatilo neki predmet ono će
najpre pokretati čitavo telo
 Vremenom pokreti postaju precizniji,
utrošak energije i misića je sve manji,
dok se na kraju ne nauče najracionalniji
pokreti za izvođenje neke radnje
 Tendencija da razvoj teče od opšteg,
masovnog ponašanja ka specifičnom
 Ova zakonitost prati sve oblasti razvoja
 Kada su emocije u pitanju, dete se
najpre nalazi u jednom opštem,
neizdiferenciranom stanju, a potom se iz
njega izdvajaju jedna po jedna emocija
 Kada je u pitanju motorika, iz opštih
difuznih pokreta dolazi do koordinacije
rada pojedinih mišića i do diferencijacije
pojedinih pokreta