Emocionalna inteligencija, Lorens E.

apiro (deo I) Kriti ni faktori u vaspitanju dece ili dovoljno dobar roditelj ta je EQ, koliko je bitan i kako ga unaprediti? Prikazuje: Ljiljana uk Knjiga Emocionalna inteligencija, Lorensa E. apira, zasnovana je na istra ivanju koje je obavljeno na univerzitetima, bolnicama, savetovali tima, kao god i na iskustvima dosada nje nauke koja tretira ovaj osetljivi problem. Termin emocionalna inteligencija prvi put su upotrebili 1990. psiholozi Piter Salovej sa Harvarda i D on Majer sa Univerziteta Nju Hem ir. Bio je kori en ua opisivanje emocionalnih osobina koje se ine zna ajnim za uspeh: empatija, izra avanje i razumevanje ose anja, kontrolisanje temperamenta, samostalnost, prilagodljivost, omiljenost, re avanje problema razgovorom, upornost, ljubaznost, ne nost, po tovanje. U javnost je ovaj koncept uveo Danijel Goulman 1995. bestselerom Emocionalna inteligencija. Iste EQ osobine koje su va ne u vaspitavanju dece, va ne su kasnije na radnom mestu ili u braku, u stvari, va ne su i u samo i kad se razra unavamo sa svojim psihi kim energijama koje esto nije jednostavno kanalisati. IQ je mnogo lak e izmeriti nego EQ. Vekslerova skala inteligencije meri i verbalne i neverbalne sposobnosti, uklju uju i pam enje, re nik, razumevanje, re avanje problema, apstraktno mi ljenje, percepciju, obradu informacija i vizuelno-motorne ve tine. Op ti faktor inteligencije, ovako izmeren, smatra se stabilnim posle dobi deteta od 6 godina. EQ je nejasnija kategorija i egzaktno ju je te ko uhvatiti, ali bez obzira na to EQ jeste koncept od izuzetnog zna aja. Salovej i Majer su EQ definisali kao sposobnost pra enja svojih i tu ih emocija. Iako ne mo emo izmeriti stepen samopouzdanja, empati nosti ili bri nosti oko drugog, vrlo lako emo zapaziti ova svojstva (ili njihovo odsustvo) u svojoj deci i naslutiti njihov nemali zna aj. esto me u politi kim vo ama mo emo prepoznati prvorazrednu inteligenciju i drugorazredni temperament i obrnuto. Retki su na javnoj sceni ljudi sa idealnim odnosom karakternih i intelektualnih osobina, a i kad se pojave, ispostavi se da su odve valjani za dru tvo koje im nije doraslo... Ono to je ekstremno va no jeste injenica da je EQ mnogo manje geneti ki predisponirana od IQ-a. To roditeljima i obrazovnom osoblju pru a mogu nost da posreduju tamo gde je priroda bila krta. U poslednje vreme od, recimo, pola veka u injeno je mnogo na opame ivanju dece, IQ se pove ala progresijom Flinovog efekta, ali ako EQ merimo mentalnim zdravljem i drugim sociolo kom statistikom, mo emo zapaziti da se dana nja deca nalaze u mnogo gorem polo aju od prethodnih generacija. Dru tvene promene su neminovne, tempo ivota jeste ubrzan, svedoci smo tehnolo ke revolucije interneta koji je ubrzao komunikaciju do neslu enih razmera, ipak mi i dalje mo emo da uradimo puno toga, mo emo da vaspitanjem oblikujemo sre an, zdrav i kreativan nara taj. apiro ka e da je klju u promeni neuroanatomije mozga. ta to zna i? Kako funkcioni e mozak? Postoji korteks ( esto ga imenuju i neokorteksom) i re ni sistem zadu en za emociju. Najkra e re eno, njihova kooperativnost odre uje EQ. Korteks, doslovno misaona kapa, debljine oko 3 mm, obmotava velike cerebralne hemisfere mozga, karakteristika je prvenstveno ljudskih jedinki i predstavlja na evolutivni profit u trgovini sa vremenom. To je misaoni deo mozga, poma e nam da imamo uvid u svoja ose anja, da ih (i ose anja i uvide) analiziramo i profiltriramo u neki logi ni red. Re ni sistem, o kojem se esto govori kao o emocionalnom delu mozga, le i duboko u cerbralnim hemisferama i reguli e emocije i porive. To je jezgro mozga koje reaguje br e i silovitije. Ovaj sistem uknju uje i hipokampus gde se odigrava emocionalno u enje i gde su sme tena emocionalna se anja, i amigdalu koja se smatra emocionalnim kontrolnim centrom. Postoje specifi ne emocionalne funkcije delova mozga, ali njihova interakcija, u stvari, odre uje emocionalnu inteligenciju. Korteks nam omogu ava da procenimo na e emocije i instinkte i da odreagujemo u skladu sa dru tvenim kontekstom u svakom smislu. D ejms Kagan, psiholog sa Harvarda, razvio je teoriju da temperament deteta odra ava specifi no uro eno emocionalno kolo u mozgu. Naime, boja ljivo dete ra a se sa amigdalom koja se lako pobu uje, verovatno zbog nasle ene predispozicije i, ako se neuroputevi izme u amigdale i korteksa ne razvijaju, ima emo dru tveno inhibirano, stidljivo, fobi no dete. Preterano osetljiv emocionalni mozak se, me utim, mo e smiriti i zaslugu za to e imati vaspitanje. Kagan smatra da se mo e bukvalno promeniti to kolo unutar mozga. Preterano za titni ki stav prema detetu, onemogu i e mu da kroz te ko e stvori neuroputeve do svog korteksa. Neprestalno izlaganje te ko ama i izazovima (naravno, u razvojnim granicama), mo e stvoriti izuzetno me udejstvo mentalnih energija. Npr. decu moramo u iti ne samo i itavanju emotivnih poruka kroz govor, tj. verbalizovanju emocija, nego i govoru tela, pogleda, izraza lica, tona glasa, energi nosti stava i sl. Ranjivu decu ne treba preterano tititi, nego im dozvoliti da pokrenu svoje mehanizme (i odgovornosti) u filtraciji stresa. Tako e, neprestalno hvaljenje i podr ka mo e da tete, umesto da koriste, ako se ne vezuju za objektivne uspehe ili za ovladavanje nekih odre enih ve tina na e dece tj. u enika. EQ, kao i IQ, ima svoje razvojne odrednice. Do sedme godine deca veruju u svoje sposobnosti, a tek izme u 8. i 12. godine sti u realisti niji uvid u to ta stvarno mogu, a ta ne, i ta mogu posti i ve im ili manjim naporom. Shvatanje da napor mo e da

nadoknadi sposobnosti, postaje kriti an faktor u vaspitanju dece. Stoga, ako nagra ujemo napor mnogo vi e nego uspeh, na a deca mogu razviti dobre radne navike i druge ve tine vezane za rad i trend koji je stavio znak jednakosti izme u unutra njeg zadovoljstva i dru tvenog uspeha dovesti kona no u pitanje. Kona no, ako naglasimo i samo jedan aspekt emotivne inteligencije, efektom grudve koju valjamo po snegu, stvari e se menjati na bolje i EQ e rasti. Klju na re je odgovornost Postoje 3 op ta roditeljska stila: dikatatorski, blagi i atoritativni roditelj. Deca iz diktatorskih porodica imaju najni i stepen samopo tovanja u pore enju sa decom iz porodica druga dva tipa. Blagi roditelji su odve popustljivi, pasivni kad treba da se postavi ograni enje i uzvrati na neposlu nost, jer o ito nemaju jasne ciljeve. Autoritativni roditelj uspeva da dovede u ravnote u jasna ograni enja sa intimnom porodi nom atmosferom. Roditelji koji imaju autoritet daju smernice, ali ne name u krutu disciplinu, obja njavaju svoje postupke i dozvoljavaju deci da imaju uticaja na dono enje va nih odluka, uva avaju samostalnost svoje dece, ali i zahtevaju visok standard odgovornosti prema porodici, drugovima, iroj zajednici. Klju na re je: odgovornost. Studije pokazuju da deca ovakvih roditelja imaju visok stepen EQ, samouverena su, samostalna, ma tovita, prilagodljiva i omiljena. Naravno, uglavnom su roditelji me avina ova navedena tri tipa, u nekim aspektima strogi, u nekim blagi. Koje su onda strategije da se zauzme optimalni stav prema detetu? Pogledajmo: Pozitivno staranje Pozitivno staranje je davanje emocionalne podr ke detetu na na in koji ono jasno prepoznaje i pretpostavlja aktivno u e e u emotivnom ivotu deteta. Otvoren i bri an odnos prema detetu ima dugoro an efekat na razvijanje pozitivne slike deteta o sebi, na uspe no no enje sa problemima, i, ne ete verovati, na njegovo fizi ko i mentalno zdravlje! Dr Rasel Berkli, jedan od vode ih stru njaka za probleme poreme aja pa nje u enika, preporu uje da se roditelji pozabave svojom decom barem 20 minuta dnevno i da za to specijalno vremestvore opu tenu atmosferu entuzijazma i uva avanja, to podrazumeva da se dete pohvali za primerno pona anje, ali da se izbegava laskanje (Ti gradi zaista veliku kulu! Ne: Ti najbolje gradi kule! Napravio si najve u kulu! i sl.); da se u estvuje u aktivnostima igre i da se proprate (opi u) emocije deteta, ma kakve one bile (Izgleda da ti se ba svi a to se ona dvojica rvu! Nisi ljut, izgleda da ba u iva !); da se ne postavljaju pitanja i ne izdaju nare enja. Pozitivna disciplina Mnogo je te a od pozitivnog staranja. Ona po iva na nekolikim principima: - sa initi jasna pravila i dr ati ih se (zalepiti ih na vidno mesto) - dati upozorenja i uputstva kad se dete ne pona a kako treba - hvaliti i odobravati lepo pona anje, ignorisati razma eno pona anje kome je cilj da se privu e pa nja - razgovarati o vrednostima, pravilima - za prekr eno pravilo primeniti odgovaraju u kaznu (treba biti istrajan i odr ati ono to je obe ano, prema tome, i ne pretiti ne im to se ne misli uraditi) - prekoreti dete ali ne tako da ono stekne r avu sliku o sebi (grditi ono to je u inilo a ne njega li no) - dopustiti detetu da do ivi logi ne posledice svog pogre nog pona anja (osim kad su one opasne) - primeniti tzv. tajmaut kao disciplinsku meru to podrazumeva da se dete izoluje na kratko (za svaku godinu ivota po jedan minut, npr. trogodi nje dete za kaznu tri minuta boravi u o ku) - oduzimanje privilegija za stariju decu (zabrana gledanja TV-a, video-igara, zabrana telefonskog razgovora, poseta drugova i sl.)

- ispravno ponavljanje neke akcije koju je dete odradilo aljkavo (npr. ulazak bez pozdrava i bacanje stvari i kolske torbe treba da se izvede 20 puta na ispravan na in) Ova tehnika donosi brze rezultate!!! - bodovanje pona anja sa jasnim i realnim pravilima o tome ta donosi pluseve a ta minuse; pri tome se ne boduju pozitivna pona anja koja treba da su deo pozitivnih navika, kao to je pranje zuba, name tanje svog kreveta i tome sl. Pozitivni bonus se mo e i unov iti. TV i kompjuter - jeftine dadilje apiro misli da se ove aktivnosti moraju svesti na zdravu meru. Istra ivanja pokazuju da mali Amerikanci u proseku (kad se sati saberu) provedu jedan ceo dan u sedmici ispred TV- a. On preporu uje TV dijetu (uklju iv i igrice na ra unaru) od dva sata dnevno! Roditelji treba malo da zavrnu rukave pa izvade dru tvene igre iz fijoka, pozajme knjige iz biblioteka, sa ine listu hobija, upi u decu na neku sportsku aktivnost. Moral Temelj vaspitanja apiro vidi u moralu. Deci treba govoriti ta je dobro a ta lo e i na toj podeli opstojavati, ali jednako i sami roditelji moraju da porade na svom karakteru, da sve ne bi li ilo na parodiju (ono kad roditelj koji pu i u i dete da je pu enje tetno, alkoholi ar insistira na neuzimanju alkohola...) Pored toga to deca treba da razvijaju interesovanje, obzir i ose aj odgovornosti za dobrobit i prava drugih kroz dobro instva, samilost, ne nost prema oja enima, treba da znaju i za ose aje srama, krivice i prezira prema kr enju moralnih normi. Podsticanje empatije Sposobnost u ivljavanja ili prime ivanja emocija drugih pru aju ve u mogu nost za intimu u odnosima (sa supru nicima, prijateljima, decom). Stru njaci za razvojnu psihologiju isti u da postoje dve komponente empatije: emocionalna reakcija prema drugima (razvija se tokom prvih 6 godina) i spoznajna reakcija(stepen shvatanja perspektive onog drugog dece starije od 6 godina). Imati ose aja za ose aje drugih spada u ve tinu empatije EQ. De aci su susretljivi jednako koliko i devoj ice, ali su spremniji kod fizi kog tipa aktivnosti, dok su devoj ice sklone da budu od psiholo ke pomo i. Kada su deca neljubazna, neobazriva ili ak okrutna, razlog treba potra iti u porodici. Ako elimo da na e dete ima ose aja za druge, treba da podignemo rampu o ekivanja. Sopstvene elje i potrebe ograni ene su potrebama i eljama drugih. Pravi ovek, veli apiro, ponizan je i suzdr an, osetljiv na ose anja i razmi ljanja drugih. Na a deca treba da se u e ojstvu. A roditelji se, u stvari, pla e de jeg neslaganja i odbijanja.Ako elimo da na a deca budu bri na i odgovorna, onda to od njihmoramo o ekivati! Ve bi i trogodi nje dete trebalo u iti tome da poma e u jednostavnim poslovima. Ciceron je rekao: Ljudi se ni na koji na in ne pribli avaju bogovima koliko ine i dobra dela drugima! Jednostavna dela, ispunjena obzirno u, duboko uti u na ljudski ivot na ih bli njih. Ne nost treba u initi porodi nim i li nim projektom. Kad bri nost postane navika, deca je se ne e mo i zasititi. Altruizam je hrana za du u i na a deca se altruizmu mogu nau iti. Iskrenost i integritet Deca po inju da la u im progovore, ponekad i pre! Do tre e godine deca nemaju razvijenu ni spoznaju, ni jezik u tolikoj meri da primete da postoji direktna veza izme u onoga to govore i onoga to rade. Do etvrte godine shvataju da je laganje u cilju obmanjivanja lo e i postaju fanati ni borci za istinu reaguju i gnevom ako ih roditelji u ne emu ne ispo tuju. Kako rastu, deca u e razliku izme u vrsta la i. Najgora je ona la kada se govori neistina da bi se izbegla kazna. Nije lo a la koju izgovaramo da bismo po tedeli ne ija ose anja. (Ba si elegantna u toj haljini!) Altruisti ka la je ona kojom nekome poma emo. (Nije on kriv to je upao u baru, ja sam mu rekla da do e bli e!) Adolescenti naj e e la u da bi za titili svoju intimu ili da bi izbegli neprilike. Laganje hrani me usobno nepoverenje, ono je znak nepo tovanja osobe kojoj je la upu ena. Hroni na la lako prerasta u druge oblike delikvencije. esto se la e stro i roditelj da bi se za titio onaj bla i. Deci se ne mora re i ba sve, postoje stvari koje ona i ne treba da znaju, ali to im se onda ba tako i predo i. Intima i strah roditelja Jedna od najve ih napetosti izme u roditelja i dece jeste sve ve a potreba deteta za intimom i sve ve a potreba roditelja da za tite dete i kontroli u ga, s druge strane. Pre nego to intima postane deo borbe za vlast u ku i, mo e se razgovarati na temu odgovornosti roditelja da se deca za tite od lo ih uticaja ili obrnuto. Izgradnjom poverenja i otvorenosti, dete e imati manje potrebe da ne to krije. Na kraju krajeva, mo e se napraviti lista onoga to roditelji

treba da znaju i onoga to ne treba da znaju, to bi adolescentu ipak pru ilo ose aj intime koji je, kona no, prirodna potreba. Negativne emocije: stid i krivica Gre ka koju, po ovom autoru, prave previ e popustljivi roditelji je u tome to se negativne emocije poku avaju da neutralizuju ili ignori u kao lo e i nepo eljne. Negativne emocije stida i krivice deo su iroke palete ose anja i ne moraju biti prognane. Gubitkom jedne boje, gubi se i milion drugih nijansi. Ako se ose aj krivice javlja kad dete smatra da nije zadovoljilo svoj standard, onda on mo e biti podsticajan. apiro podvla i da su istra ivanja, a i iskustvo svakog od nas, dokazali kako se negativne emocije bolje pamte, svi se, naime, ja e se amo situacija u kojima smo do iveli u detinjstvu neku sramotu ili ose anje krivice zbog nekog nevaljalstva i to zato to je prilikom do ivljavanja ovih emocija korteks zaobi en a do ivljaj zapam en u amigdali, centru za emocionalno u enje. Ispada da iskustvo u koje je uklju eno neko ekstremno ose anje, ima zna ajniji i neposredniji efekat na razvoj li nosti. Izazivanje ose anja stida treba smatrati legitimnom strategijom kad sve druge zataje, a ispostavilo se da kod mladih delikvenata, koji asto pate od odsustva empatije, ovaj metod ostavlja i emocionalno i saznajno zave tanje. Metod se mo e smatrati humanim tek ako je reintegrativan tj. ako se podrazumeva kajanje, opro taj i ponovno prihvatanje, dakle, ovo je vid obrednog opro taja gde je zapravo pa nja usmerena na gri u savesti kojoj je funkcija da bude budni korektivni faktor u pona anju. Po to postoji previ e zloupotrebe ovih emocija, potrebno je biti vrlo obazriv, te je poenta u tome da se na e mera u tome ta je u najboljem interesu deteta. Moralneemocije se mogu probuditi sistemom jasnih pravila i jasnih kaznenih poena. Dete, koje nije obeshrabreno kaznom, treba samo da sa ini listu sopstvenih kazni za svako pravilo. Ako neodgovorni postupci va eg deteta povrede nekog drugog, ne treba se ustru avati od prirodne emotivne reakcije (ispoljavanja nezadovoljstva i sl.) i primerene kazne. Tako e, ne treba odmah po uriti sa utehom. Veliku pa nju treba posvetiti izvinjenjima. Ako treba i pisanim. Izvinjenje ne sme biti formalno, ve iskreno, i na zahtevu za iskrenim razumevanjem, pokajanjem i izvinjenjem se mora ustrajati. Slede i put pozabavi emo se misaonim ve tinama EQ, tehnikama za uspe no pravazila enje razvojnih problema i za unapre enje i razvijanje emocionalne inteligencije.

Percepcija, procena i izra avanje emocija

-sposobnost zapa anja emocija u ne ijem fizi kom stanju, ose anjima i mi ljenju -sposobnost zapa anja emocija kod drugih osoba, u umetni kim delima ili sli no, kroz jezik, zvuk, pojavnost i pona anje -sposobnost preciznog izra avanja emocija, kao i izra avanje potreba povezanih s tim ose anjima -sposbnost razlikovanja ta nog od neadekvatnog, odnosno iskrenog od la nog u izra avanju emocija

Emocionalna facilitacija mi ljenja

-emocije odre uju redosled mi ljenja tako da usmeravaju pa nju na va ne informacije -emocije su dovoljno jasne i dostupne, pa poma u prosu ivanju i pam enju doga aja koji su u vezi sa razli itim ose anjima -razli iti pogledi na stvari menjaju emocionalna stanja podr avaju i mogu nost procene iste situacije sa razli itih strana -emocionalna stanja olak avaju pristupe specifi nim problemima: tako sre a olak ava induktivno mi ljenje i kreativnost

Razumevanje i analiza emocija: upotreba emocionalnih znanja

-sposobnost imenovanja emocija i prepoznavanje odnosa izme u re i i samih emocija (kao npr. svi ati se i voleti)

-sposobnost interpretiranja zna enja koja emocije prenose ( npr. da je tuga povezana sa nekim gubitkom) -sposobnost razumevanja slo enih mnogostrukih ose anja ( kao npr. istovremeni ose aj ljubavi i mr nje) -sposobnost prepoznavanja verovatnih prelaza izme u emocija-prelaz iz ljutnje u stid

Refleksivna regulacija emocija u promociji emocionalnog i intelektualnog razvoja

-sposobnost otvorenosti za ose anja-za ona prijatna kao i za ona neprijatna -sposobnost refleksivnog u ivljavanja ili odvajanja od emocija zavisno od procene korisnosti -sposobnost refleksivnog pra enja emocija u odnosu na sebe i druge kao i koliko su tipi ne, jasne, uticajne ili odmerene -sposobnost upravljanja svojim i tu im emocijama ubla avaju i neprijatne i poja avaju i prijatne emocije.

prema modelu Saloveja i Majera