Emocionalni razvoj

Afektivna vezanost
Saznajni procesi (opažanje, mišljenje, pamćenje...) osnova
su našeg spoznavanja sveta koji nas okružuje, ali to što
saznajemo praćeno je našim subjektivnim odnosom,
pozitivnim ili negativnim.
Ta reakcija može biti stanje prijatnosti ili neprijatnosti –
emocionalni / afektivni ton, a može uključiti i složene
doživljaje – emocije / osećanja

Čovek ponekad misli, a uvek oseća...

Emocija se sastoji iz tri komponente:

- fiziološke promene

- promene u spoljašnjem ponašanju (izražavanje ili

ekspresija
emocija – facijalna – izraz lica
– vokalna – modulacija i jačina glasa
– posturalna – pokreti tela);
verbalna / neverbalna ekspresija; razumevanje
može
biti i kulturološki uslovljeno
- subjektivnog doživljaja emocije
Emocije kod dece

Neposredno po rođenju aktivnost je u okviru kontinuuma

uzbuđenje – smirenje
Vremenom se diferenciraju emocionalne reakcije pozitivnog
i negativnog uzbuđenja, koje pomažu majci da prepozna da
li je dete zadovoljno ili ne.
U prvih šest meseci razviće se sposobnost doživljavanja i
ekspresije gneva i straha, a do godinu dana i izražavanje
zadovoljstva, naklonosti.
Karakteristike:
- Dečije emocionalno doživljavanje ne zahvata unutrašnje
organe kao kod odraslih, lako prelaze iz jednog emocionalnog
stanja u drugo – emocije su površinske
- Kod dece se u većini slučajeva emocionalne reakcije brzo
gube – emocije su kratkotrajne
- Dečije emocije su češće i brže se smenjuju nego kod
odraslih
- Dečije emocije su snažne, u trenutku doživljavanja potpuno
prožimaju dečiju svest – duboka osećanja koja se ne smeju
zanemariti
Okolina je presudna za
emocionalni razvoj, ali ne u
stvaranju emocija, nego u
povezivanju emocija sa
odgovarajućim situacijama
– u kulturi se uči
povezivanje situacije i
emocije
Uticaj ranog iskustva na emocionalni, socijalni i
intelektualni razvoj
Karakteristike ranog iskustva:
- ireverzibilnost efekata (izrazita trajnost i otežena
mogućnost korekcije)
- neprimetnost i sporost
- vezano za određeni ograničeni period tokom razvoja
- efekti nisu specifični nego opšti – uči se opšti obrazac
reagovanja
Rano iskustvo je dosta proučavano na životinjama, posebno
na primatima, zbog drastičnosti eksperimentalnog lišavanja,
ali postoje i istraživanja sa decom: onom koja su ranije
izolovana, onom koja su rasla u nepovoljnim uslovima, kao
i studije koje analiziraju efekte aktivnosti koje se sprovode
da bi se popravilo zaostajanje kod dece sa usporenim
razvojem.
Problem separacije

kratkotrajne separacije – kratkoročni efekti

duže separacije – efekat više zavisi od razloga koji su doveli

do separacije, nego od same separacije
Kompenzatorno obrazovanje:

Ako rano nepovoljno iskustvo

može da ostavi trajne negativne
posledice po razvoj, onda rano
pozitivno iskustvo može da
spreči zaostajanje u razvoju u
slučajevima kada bi se ono
moglo očekivati.
Kada se želi podstaći razvoj poželjno je da:
- program traje barem 3 do 4 godine
- da tretman bude individualni, a ne grupni
- napredak je veći ako se krene na ranijem uzrastu
- što je obuhvatnija intervencija, efekti su bolji i trajniji
- nužna je topla i trajna veza deteta i majke, ili druge osobe
koja brine o detetu
Afektivna vezanost (privrženost)

Otkrića dobijena direktnim proučavanjem beba, kao i

proučavanjem životinja ( u eksperimentima ili u prirodnim
uslovima) pokazala se da postoji potreba za drugom
jedinkom svoje vrste, mimo bilo kakvog prethodnog
iskustva, pa tako i bez mogućnosti da se privrženost razvije
kao posledica zavisnosti. Psihološka potreba za drugim ne
izgrađuje se zadovoljavanjem fizioloških potreba.
Organizatori psihe – važni događaji u razvoju deteta:

Prvi organizator psihe – osmeh, u trećem mesecu

Drugi organizator psihe – strah u osmom mesecu

treći organizator psihe – semantičko „ne“

Rene Špic opisuje više oblika neadekvatne emocionalne
razmene između majke i deteta, a osim kvalitativne
izmenjenosti, pominje i osiromašenje u tim odnosima. U
prvom slučaju majka uzrokuje svojim ponašanjem
nastajanje poremećaja kod dece, u drugom slučaju uzrok je
odsustvo majke, a posledice (posebno depresija odvajanja)
su teže što je odnos pre odsustva bio bolji
Postoje svakodnevne situacije koje provociraju neke od
simptoma depresije odvajanja – odlazak u bolnicu,
odlazak sa školom na letovanje, odlazak roditelja u
inostranstvo ili službeni put, polazak u predšolsku
ustanovu... U tim situacijama se često dečije reakcije plača,
negodovanja, tumače kao razmaženost, kukavičluk...
Deca u tim situacijama zapravo izražavaju svoj bol, koji
je rezultat prekidanja veze.
Afektivna vezanost

Džon Bolbi :
Dete se rađa sa kapacitetima za adaptivne forme socijalnog
ponašanja, kojima ono traži brigu od majke i za uzvrat dobija
negu i zaštitu, ali i model odnosa sa drugim ljudima. Ovo
adaptivno ponašanje zasniva se na dva komplementarna sistema
ponašanja – detetov sistem kojim traži brigu i zaštitu, i majčin –
kojim obezbeđuje brigu.

Signalna ponašanja imaju dvojaku funkciju (da dovedu majku

detetu – plač, osmeh, dozivanje; da dovedu dete majci – sisanje,
privijanje, praćenje)
Bolbi je smatrao da se pri dugotrajnoj odvojenosti prekida
mehanizam afektivne vezanosti, kao suštinske veze koja
spaja dete i majku, koji su oboje stvarali, a koji ima svrhu
omogućavanja optimuma brige i zaštite.

Neposredno nakon odvajanja – faza akutnog protesta

(pokazatelj separacione anksioznosti)
-faza očajanja – načini pokazivanja nelagode manje burni,
ali produbljeni – tugovanje zbog odvojenosti
- faza ravnodušnosti i afektivnog odvajanja
Meri Ajnsvort :
Obrasci afektivne vezanosti
- sigurna afektivna vezanost
- nesigurna afektivna vezanost:
- nesigurno-izbegavajuća afektivna vezanost
- nesigurna-ambivalentna afektivna vezanost
- dezorganizovana nesigurna afektivna vezanost
Razvoj afektivne vezanosti ne završava u detinjstu. Rana
iskustva utiču na formiranje unutrašnjeg radnog modela
afektivne vezanosti, koji odražava iskustva i uverenja o
sebi i drugima stečena u prvim bliskim iskustvima sa
primarnim figurama afektivne vezanosti.

Obrasci afektivne vezanosti sa različitim osobama, čak i

istovremeno, mogu biti različiti, te doprinositi promenama
unutrašnjih radnih modela – kvalitetan odnos sa
vaspitačem ili partnerom može nesigurni obrazac
promeniti u sigurni