Test pitanja iz psihologije

(2)

Operativno uslovljavanje? –Ponasanja utice na okolinu, praceno je posledicama, a posledice uticu na

verovatnocu pojavljivanja istog tog ponasanja u buducnosti. Ako je ponasanje bilo efikasno, ponovice se,
a ako nije, nece.

Izostanak potkrepljivanja-dovodi do gasenja ponasanja

Primer sekundarnih nagrada? Primeri: novac, polozaj, odlikovanje, priznanje…

Nezreli mehanizmi odbrane? Poricanje (negacija), projekcija, potiskivanje, pomeranje, ponistenje,

identifikacija, izolacija, regresija, reaktivna formacija, racionalizacija, raslojavanja (spliting).

S kao stimulus?

Moderatori stresa : licnost, samopouzdanje

Intrapsiholosko ili palijativno prevladavane? –Osoba ponovo procenjuje situaciju (npr. koristeci
mehanizme odbrane) ili menja ‘’unutrasnje okruzenje’’ (lekovi, alkohol, relaksacija…)

Bolesno dete u porodici- neke porodice postaju bliskije

Uticaj hendikepiranog deteeta na bracu i sestre(steta i korist): -Braca I sestre dece sa hendikepom, iako
sami nemaju problem, pokazuju znacajno veci procenat poremecaja. Razlozi ovom mogu
biti:zanemarivanje, osecaj da ne mogu dovesti prijatelje kuci I ocekivanje od njih da provode vreme u
cuvanju hendikepiranog deteta. Pozitivna strana tj. Korist je razvoj altruistickih tendencija .

Socijalni nagoni i motivi-nabraojati

• Nagon copora
• Afilijativni nagon
• Gregarni nagon
• Nagon za igrom I razonodom
• Nagon za takmicenjem
• Altruisticki nagon
• Motiv radoznalosti I saznanja

Osnovni aspekti socijalne uloge bolesnika:

1. Dok je bolestan čovek je oslobođen svih ostalih uloga, obavlja samo ulogu bolesnika

2. Od bolesnika se ne može očekivati da sam sebi pomogne, da mu bude bolje po njegovoj želji i
odluci, nesposoban je da se sam o sebi brine, o njemu brinu drugi (lekar, zdravstveni radnici,
saradnici, porodica, prijatelji)

3. Bolesno stanje je biološki nepovoljno, a time (u većini slučajeva) i drušveno nepoželjno. Dakle,
bolesnik je obavezan da želi da mu bude bolje, društvo to od njega očekuje (ne sme da mu bude
svejedno). Svi smo dužni da pomognemo društvu, a kada smo bolesni to ne možemo.

4. Onaj ko je bolestan obavezan je da traži stručnu pomoć, i da poštuje savete i prepruke lekara

Normativni za godine vezani uticaji mogu biti: Bioloski- npr. menopauza i Socijalni-npr. zaposljavanje,
brak…

U porodici bolesnog deteta obicno postoji jos jedna osoba koja tiho pati-Cesce majka koja na sebe
preuzima glavni teret odgovornosti za negu obolelog.
Adolescentna kriza se moze ispoljavati kao opsta kriza ili kao kriza u pojedinim slojevima licnosti. Gde
se razlikuje?

1. Kriza identiteta

2. Kriza polnog identiteta (kriza seksualiteta)

3. Radna ili akademska inhibicija

4. Kriza autoriteta (normativna kriza)

5. Ekonomska kriza

6. Kriza autoriteta

Agresivnost-7 klasa ponasanja:

1. Udaranje zrtve (direktna, aktivna, fizicka)

2. Vredjanje zrtve (direktna, aktivna, verbalna)

3. Fizicke ‘’sale’’, ‘’postavljanje mine” (direktna, pasivna, fizicka)

4. Sirenje malicioznih tracva (direktna, pasivna, verbalna)

5. Zabrana prolaza, pasivne demonstracje (indirektna, aktivna, fizicka)

6. Odbijanje (raz)govora (indirektna, aktivna, verbalna)

7. Odbijanja izvrsenja neophodnih zadataka (indirektna, pasivna, fizicka)

Anksioznost zdravstvenog radnika zavisi od :

-njegove strucnosti

-iskustva

-sigurnosti

-licnosti

Anksioznost-definicija:-Fiziolosko stanje koje karakterisu kognitivne, somatske, bihejvioralne I

emocionalne komponente. Anksioznost se javlja ili kao posledica “unutrasnjeg pritiska”-dozivljaja
“pretnje/opasnosti” ili kao reakcija na spoljasnji stimulus (situacija). Ona je jedan od mentalnih
mehanizama koju licnost koristi u svakodnevnom zivotu da bi se zastitila od nepovoljnih uticaja
(spoljasnji I unutrasnji).

Agresivnost-vrste:

1. direktna i indirektna

2. pasivna i aktivna

3. fiyicka i verbalna

Stresori (poljasnji i unutrasnji):

1. spoljasnji:toksicni, infektivni, traumatski, fizicki…

2. unutrasnji:strah, bes, strepnja…

Sindrom opste adaptacije:

1. Aktivacija simpatikusa-borba/beg

2. oporavak od alarma

3. iscrpljenost

Stres je posledica-procene (davanja znacenja)stresnog dogadjaja I procene dovoljnosti sopstvenih

rezervi za savladavanje stresora.

Maladaptivni stil preovladavanja:

1.emocionalni

2.izbegavanja

Adaptivni stil:

1.odvajanja
2.racionalno preovladavanje

Modeli ponasanja u vezi sa zdravljem:

1. Generalni (opsti) model ponasanja

2. Model verovanja u zdravlje

Faktori koji uticu na ponasanje u vezi sa zdravljem-nabrojati: To su: faktori koji se odnose na pristup
medicinskoj sluzbi, uoceni simptomi, socijalni, emocionalni I kognitivni faktri.

Bomedicinski model:

 Bolest dolazi izvan tela I napada ga izazivajuc fizicke promene, ili bolest proizlazi iz samog
organizma, nenamernim fizickim promenama (hemijski disbalans, bakterije, virusi, genetska
predispozicija…)

 Pojedinac nije odgovoran za svoju bolest. Bolesni ljudi su zrtve.

 Pojedinac je ili zdrav ili bolestan I izmedju te dve krajnje tacke ne postoji kontinuum.

 Lecenje bi trebalo da se sastoji od lekove, vakcina, hirurskih intervencija,

hemoterapije…Odgovornost za lecenje je na medicinskoj profesiji.

 Bolest moze da ima psiholoske konsekvence, ali ne I psiholoske uzroke.

 Psihicko I telesno funkcionisanje su nezavistni jedan od drugog.

Licnost tipa A-Kompetitivana, orijentisana ka postignucima, agresivana I hostilana, dozivljaj “kratkog

vremena”-veci rizik za hipertenziju I koronarnu bolest srca.

Priprema bolesnika za dijagnozi i terapiju –sta treba uraditi?-Treba uvek imati u vidu da je pacijent
skoro uvek“regresivan” ianksiozan. Takodje ne sme se smetnuti s uma da se leci bolesnik, a ne bolest,
mora se postovati njegova licnost I integritet. Ukoliko se vrsi neki pregled ili “intervencija” svaki put
objasniti sta ce se raditi, da li ce biti bolno i uveriti pacijenta da ce biti sve ucinjeno da sto manje pati. U
okviru svoje kompetencije razgovarati o dijagnozi i pruziti sva potrebna obavestenja, upoznati pacijenta
sa najverovatnijom duzinom i mogucim tretmanima, objasniti mu prednosti i mane tretmana, ako
postoji mogucnost izbora tretmana dozvoliti pacijentu da sam bira, nikad ne “obećavati” previse, ali
delovati optimisticno. Predloziti najadekvatniji tretman dajuci argumente, predloziti pacijentu da se
posavetuje sa clanovima porodice, razgovor sa porodicom o pacijentovom stanju i lecenju obavljati
samo u prisustvu ili uz dozvolu pacijenta...

Proces umiranja-5 faza:

1. Faza poricanja (negacije)-inicijalna reakcija bolesnika koji saznaje da je njegova bolest neizleciva.

2. Faza revolta (gneva)-zasto bas ja, ogorcenost, hostilnost prema najblizima, bes.

3. Faza preracunavanja (pogodbe)-cenkanje sa visom silom-dobro ponasanje za zdravlje.

Pribranost, zavrsetak zapocetih poslova, produktivna I najefikasnija faza.

4. Melanholicna faza (depresija)-osecaj bespomocnosti, zaljenje za onim sto je bilo I za onim sto
dolazi. Neophodno podsticanje, ohrabrivanje i podrzavanje bolesnika.

5. Faza normalizacije (pomirenosti)-Najharmonicnija faza, emocionalno uskladjivanje bolesnika sa

bolescu, sve vise vremena provodi u snu.

Primer astmaticnog deteta? Ovo je primer kako hronicna bolest moze biti regulator porodicnog
konflikta. Naime, astmaticno dete moze nauciti da dahce kako bi prekinuo svadju svojih roditelja, koji
privremeno prekidaju neprijateljstva usredsredjujuci se na detetove, cesto dramaticne, medicinske
simptome.

Mehanizmi odbrane(zreli i nezreli)-nabrojati: Nezreli su vec nabrojani. Zreli:Sublimacija, religija, humor,

altruizam I ovladavanje situacijom.

Bihejvioralno stanoviste: -Bihejvioristi rade na objektivnim fenomenima lako dostupnim opservaciji, koji
ukljucuju ponasanja kao sto su: uzimanje hrane, tescnosti, pricanje…sve aktivnosti kojima se formiraju
socijalne interakcije. Za bihejvioralne tehnike nije neophodno da pacijent razume svoje emocije ili
motivacije. Umesto da radi na pacijentovim osecanjima I mislima, terapeut se bavi onim sto pacijent cini.
Promenom ponasanja mogu se izazvati promene stavova I osecanja.

Freud- faze u razvoju licnosti:

1. Oralna faza
 2. Analna (uretralna faza)

3. Genitalna (falusna) faza

4. Faza latencije (socijalna faza)

5. Adolescencija i odrastanje

Dva elementa paznje su:

1. Tenacitet

2. Vigilnost

Ponasanje u vezi sa zdravljem odredjuju (nabrojati sve):

1. Personalna dispozicija (osobine licnosti povezane sa znanjem, stavovima, verovanjima I

sistemom vrednosti)

2. Cinioci procesa socijalizacije (porodica, skola, prijatelji, referentne grupe)

3. Sredstva (vreme, novac, vestine, sposobnosti)

4. Izvori procesa socijalizacije (kulturoloska sredina)

Biohemijska teorija memorije (dopuniti):- Biohemijske (molekularne) teorije memorije-neuronska

aktivnost tokom ucenja uslovljava sintezu RNK i kodiranje proteina (osnova engrama).

Vrste misljenja:

1. Konkretno (primitivno, magijsko, arhaicno)-Nema jasnog principa kauzaliteta, zakljucci se

donose na osnovu predstava, a ne na osnovu prethodnim misaonih operacija. Ne pravi se razlika
 izmedju objakta I njegovom simbola. Javlja se kod dece, sizofrenih I nedovoljno edukovanih
osoba.

2. Apstraktno (kriticko)-Odvija se pomocu pojmova pri cemu se koriste misaone operacije I

formiraju jasni I realni zakljucci.

Misljenje je psihicka funkcija pomocu koje covek, koristeci misaone operacije, sagledava realne odnose
izmedju predmeta I pojava na osnovu cega donosi odgovarajuce zakljucke. Takodje se misljenje definise
kao psihicki proces koji zadovoljava covekove saznajne, bioloske I socijalne potrebe. U osnovi misljenja
nalazi se culno opazanje I saznanje stvarnosti.

Faze voljnog procesa:

1. Javljanje pobuda, zelja, a pod uticajem vitalnih I socijalnih nagona

2. Formirane namere (motivacija), borba motiva, odmeravanje razloga za I protiv, dozivljaj odluka I
planiranje nacina njenog izvrsenja

3. Izvrsenje odluke, realizacija plana

Nagoni predstvaljaju urodjene potrebe organizma. Takodje se definisu kao urodjeni, bioloski utemeljeni,
veoma slozeni obrasci ponasanja koji udovoljavaju potrebama od presudnog zivotnog znacenja.
Specificni su za odredjenu vrstu-memorija vrste.

Nabrojati 3 nagona:

1. Vitalni nagon-nagon za odrzanjem vrste (roditeljski, seksualni nagon)

2. Nagon za samoodrzanjem (nagon za zivljenjem, nagon za ishranom)

3. Socijalni nagoni I motivi (nagon copora, afilijativni, nagon za igrom, gregarni nagon, nagon za
takmicenjem, isticanjem, razonodom…motiv radosznalosti I saznanja)

Id se nalazi u nesvesnom, a princip mu je zadovoljstvo.

Ego ima princip realiteta.

Psiholoski tipovi po Jungu:

 1. Introverzija-psihicka energija usmerena ka unutra, subjektivna orijentacija (svet ideja), vise voli
samocu, prijateljstva malobrojna ali duboka.

2. Ekstraverzija-psihicka energija usmerena put spolja, akumulacija objektivnih podataka, drustven,

optimista, entuzijasta

Nagrada i kazna- nagrada je efikaznija

Stresori- zaokruziti tacne recenice u vezi njih

Stresori poticu iz:

1. Spoljasnjosti (toksicni, infektivni, fizicki, traumatski…)

2. Unutrasnjosti (bes, strah, strepnja…)

Manifestna agresija moze biti fizicka i verbalna

Odbijanje izvrsenja neophodnih zadataka je indirektna, pasivna, fizicka agresija.

Neke hronicne bolesti dozvoljavaju pohadanje skole (zaokruzi tacno):

-uvek trba slati dete u skolu ako je to moguce

-to korisit i bolesnom detetu i vrsnjacima

Akutna bolest deteta dovodi u porodici do kohezije clanova I obolelog deteta.(???)

Dva normativna uticaja na razvoj odraslog doba?

1. Normativni, za godine vezani uticaji (bioloski- npr. menopauza I socijalni-npr. zaposljavanje,

brak…)
 2. Normativni, za istorijske cinioce vezani uticaji (istorijski dogadjaji koji uticu na cele generacije,
npr. ratovi, epidemije…)

Integrativna uloga svesti-Svest je najvisa, integrativna psihicka funkcija. Obezbedjuje jedinstvo

funkcionisanja ostalih psihickih funkcijai iregistruje odvijanje covekocog psihickog zivota u celini (
integrativna uloga).

Dva konstitutivna elemenata svesti su budnost I aktuelni sadrzaj svesti.

Pamcenje-zaokruziti tacno

Emocije (osecanja) su subjektivni, licni stav ili odnos prema sadrzaju saznanja. Takodje se emicije-
afektivitet definisu kao neposredni I produbljeni licni dozivljaji, koji izrazavaju sasvim subjektivan stav
coveka prema sebi I zbivanjima u svojoj okolini. Osnovno raspolozenje predstvlja dugotrajno I relativno
ravnomerno (stabilno) opste stanje osecanja. Afekt je intenzivno I kratkotrajno stanje emocija.

Dom za stara lica-zaokruziti tacno