1.Kojim promenama u psih. je podstaknut pokret komunalne psih.

komunalna psihologija

ideja je da drustvo u celini predstavlja kako etioloski faktor u nastajanju mentalnih bolesti tako i
mocno terapijsko orudje, kroz program

-socijalni faktori su znacajni kako za oblikovanje ponasanja tako iza njegovo menjanje

-socijalno orijentisane intervencije a ne samo individualno orijentisane redukuju individualnu patnju

-cilj socijalnih intervencija je pojacavanje individualnih moci i kompetencije

-pomoc je mnogo efikasnija ako se pruza tamo gde su problemi nastali

-profesionalci pruzaju svoje usluge u vidu konsultacija i edukacije ali se angazuju i u aktivnom
menjanju sredine, iniciraju i sprovode socijalne reforme

-preventivni programi koji se nude treba da budu inventivni, kreativni i da odslikavaju potrebe
clanova zajednice

- potrebno je angazovati i neprofesionalne ilaike

antropocentricna nasuprot patocentricnoj

maja humanisticka psi

rodzers

antipsihijatri

2. Objasnite tvrdnju da je PSIHOZA PUT AUTENTICNOG SELFA

Ronald Laing

sve radikalnije odbacivanje psihijatrijske prakse , negiranje koncepta dusevne bolesti i

ideologizacije citavog problema.

Inverzni model normalnosti , jer izgleda kao negativ snimka tradicionalnog odredjenja normalnog i
patoloskog.

Normalnim covekom nazivamo osobu koja je zrtvovala svoju sposobnost neposrednog osecanja i
izrazavanja tih osecanja radi prilagodjavanja i odgovaranja na zahteve spoljashnjeg sveta koji joj je
tudj. To nalazimo jedino kod dece.

A ludilo predstavlja povratak ka tom izgubljenom kontaktu sa samim sobom

Stvarno zdrav covek je bolestan covek koji je ozdravio

neprimenjivo na nauroze

Dakle Leng je tvrdio da nema puta do normalnosti koji ne vodi kroz psihozu

3. Ciljevi u okviru primarne prevencije (integrisati sva 3 modela)

TRI pristupa modela primarne prevencije kognitivisticki , humanisticki , integrativni

kognitivisticki – centralno mesto koncept stresa i primarno preventivna praksa usmerena je na

vestine ovladavanja stresom

Humanisticki – srediste koncept krize i usmerenje na razvijanju individualnih moci da se one

prevazilaze sa sto manje rizika i sa sto vise sansi da dalji razvoj. Koncept rezilijencije i koncept
srcane zilave licnosti. Praksa za usmeravanje na UCENJE za zivot

Integrativni – povezan sa pojavom psihologije u zajednici

ne cini vise odnos prema patoloskom vec odnos prema kvalitetu zivota.

Profesionalna , neprofesionalna , autonomnu ili samopomazucu i integrativnu primenu prevencije

4. Kaplanovi preventivni programi

KAPLAN

teorija krize

istakla je znacaj prolaznih, tranzitornih smetnji (kriza), koje se preventivnim radom mogu ublaziti i
koje je potrebno ako i kada nestanu tretirati na poseban nacin.

Kaplan je insistirao na ravnopravnim strategijama u zastiti i unapredjenju dusevnog zdravlja: na

Dve grupe preventivnih programa

1.Socijalni progam (administrativnim)

namenjeni su promeni uslova zivota u zajednici i preispitivanju zakona koje uticu na dusevno
zdravlje ljudi.

administativnim strategijama koje se mogu shvatiti kao usmerene na egzo i makrosistemima

2.Psiholoskim (interpersolanim)
neposredim kontakt lice u lice sa pojedincima i grupama

interpersonalnim strategijama koje mogu da se shvate kao usmerene na mikro i mezosistem

pojedinca i na

intervencija u krizi / anticiaptorno vodjenje u krizi

i kratka psihoterapija

savetovanje

edukacija u oblasti mentalnog zdravlja

anticiaptorno vodjenje u krizi

sastoji se u psiholoskoj pripremi ljudi za nastupajuci dogadjaj ako postoji verovatnoca koja moze da
izazove krizu , npr priprema za operaciju

i kratka psihoterapija

Kratka psihoterapija u stanjima krize vremenski su ogranicene 6do 8 meseci , suportativnost ,

orijentacija na sadashnjost i konflikt koji je dobeo do kroze

u toku krize , vreme ograniceno , suportativnost, orijentacija na sadashnjost

savetovanje

u koncptu primarno preventivnog rada Kaplan ponudio odnosi se na rad sa kljucnim osobama u
zajednici clanovi porodice , prijatelji , nastavni , vaspitaci

edukacija

u domenu MZ predavanja diskasione grupe , tribine , casopisi , TV emisije

5.Na kojim modelima i stavovima se zasniva model Hopsona i Skala

HOPSON I SALI

KOGNITIVISTICKA + HUMANISTICKA

Dva stava

1.zivotne vestine je moguce nauciti

2.ucenje zivotnim vestinama je proces u kome osoba postaje sposobna da prihvati odgvornost za
sebe i svoj zivot

osnovne vestine za zivot

za opstanak i razvoj

za komuniciranje sa drugima

potrebne u zajednici

potrebne u specificnim situacijama

namenjen mladima , drmske radioni diskusione grupe

Model PPP psiholoska primarna prevencija

cine se najsire shvacena humanisticka odredjenja dusevnog zdravlja

put ka zdravlju je put kroz povecanje svesti o sebi, svoje zivotne pozicije kroz samorazvoj i
aktualizaciju

6. Zadaci i teskoce faze sticanja autonomije po Eriksonu

2FAZA STICANJA AUTONOMIJE

motorni razvoj deteta sve vece kretanje , navikavanje na cistocu

dete treba da razvije osecanje samopouzdanja, moci i ponosa

ostri zahtevi nav na cistocu roditelja ne valja za dete .

dete ce se osecati kao prljavo neposlusno loze.

Izgradjivanjem prividne poslusnosti moze detetu da posluzi kao mimikrija kojom se prikrivaju
stvarne zelje i stvarna osecanja

7. Zivotni dogadjaji (npr.kulture)- OBRATITI PAZNJU

ZIVOTNI DOGADJAJ je promena u spoljashnjoj realnosti koja angazuje onaj nivo adaptacionih
moci individue koji je van njene svakodnevne rutine

formula uticaja zivotnih dogadjaja: dogadjaj ce imati patogeno dejstvo ukoliko se procenjuje kao
nepozeljan ukoliko nije anticipiran i okoliko je van kontrole osobe koja ga dozivljava
Jakobson

dva puta vode razumevanju faktora koji posreduju izmedju zivotnog dogadjaja i pojave losijeg
psihockog f-cionisanja.

jedan put je socioloski

drugi psiholoski

zivotni dogadjaji se posmatraju kao procesi koji se odigravaju u jednom delu zivotnog ciklusa
coveka,

paznja se usmerava na reakcije ljudi koji se sa odredjenim zivotnim dogadjajem soucavaju ,

odnosno prilagodjavanja na promene koje je dogadjaj izazvao

faktori nastanka stresa – zivotni dogadjaji i njihove osobenosti, nacini i resursi za prevladavanje
stresa i ishodi prevladavanja

Stresor – zivotni dogadjaj

dovoljno velike magnitude da izazova promene u porodicnom sistemu

zivotni dogdjaj svojim intenzitetom( + - ) moze da izazove vecu ili manju pometnju

8. Kako se anicipatornim tugovanjem stiti men.zdravlje

Odredjena predogadj zabrinustost olaksava prevladavanje tresa u post dogadjajnom toku. Covek
mora da prodju kroz odredjeni stepen tuge i dozivljaj gubitka kontrole, pre odredjenog dogadjaja.
RAD ZABRiNUTOSTI

Umeren anticipatorno deluje i najbolji je posle je bolji i brzi oporavam od stresne situacije

9. Dugorocno gledajuci, do cega mogu dovesti traumatski dogadjaji

TRAUMATSKI dogadjaj – ne zavisi od procene jer je njihov sadrzaj tezak i pogadja sve ljude.

traumatski dogadjaji su oni koje je neko samo video ili koji su se dogodili bliskim osobama a
pojedinac za njih saznaje posredno. Borbe nasilja , ter napadi , nesrece , bolesti...
traumatski dogadjaji dovode do promena u sistemu vrednosti , nesigurnost u zivot ,
pesimizam

potresaju temeljne postavke o nama samimama i o zivotu

PTSP

10. Posredna trauma

posredna trauma – posledica izlozenosti tudjim traumama , tudjim iskustvom . Posredna trauma kod
pomagaca uz pomoc empatije mi osetimo tudju patnju i gubitak

11. Navedite i objasnite osnovne razvojne zadatke porodice

Osnovni razvojni zadaci porodice

1Sve porodice moraju definisati svoje unutrashnje i spoljne granice (0 ovi ljudi pripadaju porodicu a
oni ne)

2biranje razvojnih tema koji postaju organizatori ponasanja unutar porodice (uspeh u poslu ,
karijera , alkoholizam )

3porodicni identitet , odredjena pravila i gledista o svetu u kome zive i kakva su oni vrsta porodice

12. Tipovi porodice ( taj deo nedostaje u skripti)

tipovi porodica

regenerativne (koherentne i ocvrsnule)

elasticne visoko fleksibilne i sigurnih interpersolanih granica

ritmicne (usvajanje i vrednovanje)

13karakteristike kriznih intervencija

Psiholoske krizne intervencije

pruzanje podrske i pomoci radi ponovnog sticanja osecanja autonomije i kontrole nad zivotom cime
se smanjuje osecaj bespomocnosti.

Krizne intervencije su kratke i usmerene na krizni dogadjaj

TRI CILJA
1podrska i pomoc ljudima da bi lakse prebrodili

2podrska i pomoc zajednici da se brze vrate na normalu

3sprecavanje dugotrajnih psihickih teskoca zbog traume

14Socijalna podrska i primena posredna i neposredna

SOCIJALNA PODRSKA

Pod socijalnom podrskom po Kanu i Antonuciju podrazumeva se takva interpersonalna razmena

koja ukljucuje emocije i potrvrdjivanje i pomoc. Socijalna podrska povezana je sa tokom kao isa
ishodom krize

Po Gotlibu socijalna podrska vrsi direktan , neposredan i posredan indirektni uticaj. Driektan uticaj
na stresora. A indirektan na pravac zdravlja i dobrog funkcionisanja ili u pravcu bolesti i loseg
fcionisanja

15 3 modela

1.medicinski model

2.psihijatrija u zajednici

3.nepsihijatrijski humanisticko edukativnim ili ti psiholoskim

Medicinski model

pod rizikom su osobe ciji su roditelji mentalno oboleli, izolovane osobe, doseljenici i besposleni
bogatasi.

zatim nedovoljno razvijena deca , vanbracno rodjena deca , deca koja odrastaju u porodicama sa
nepovoljnom emocionalnom klimom , hendikepirana deca , hronicno bolesna.

Zastita trunice i ploda, borba protiv porodjajnih lezija, genetske analize ploda , psiholoski intonirane
(
bolbi)

psihijatrija u zajednici
akcenat nije vise samo na osobama pod rizikom vec na populaciji sa potrebom

institucije ulaze u zajednicu , van instituciono delovanje

resavaju probleme tamo gde su oni nastali (porodica,skola)

i sprecavaju da ti problemi poprime dimenzije koje ce nuzno dovesti do intervencija psihijatrijskih

institucija

Clanovi strucnog tima su psiholozi , socijalni radnici , psihijatri

sagledava se uticaj socijalnih cinioca na tok i ishod mentalnog poremecaja

16implicitne strategije

Implicitne MH specificne predpostavke

1.Pretpostavke o stalnom dinamickom i reciprocnom odnosu izmedju coveka i spoljashnje sredine

2.Pretpostavka o neprekidnom kontinuiranom razvoju coveka koji zapocinje rodejnjem traje do

smrti

3.Pretpostavka o znacaju fizicke i socijalne sredine za razvoj coveka i izjednacavanje razvojnih

potencijala

4.pretpostacka o znacenju prelaznih, kriticnih odnosno kriznih perioda za razvoj coveka

17 2 cilja MH

cilj da sprece pojavu bolesti

i da incidenciraju oboljevanja svedu na najmanju mogucu meru.

(MZ na zastitu i unapredjenje mentalnog zdravlja)

18 primer krizne intervencije

PRIMER INTERVENCIJE U KRIZI

-Opis kriznog dogadjaja

-Iniciiranje krizne intervencije

ministarstvo

-Organizacija i spromodjenje intervencije

strucni tim za psi pomoc za kriz inter

-TOK KRIZNE INTERVENCIJE

odvijala se 4 dana

1 razgovor sa ucenicima, roditeljima, nastavnicima

2 dezurstvo u savetovalistu za razgovore , razgovori u prostorijama skole , vodili strucnjaci

prvi dan

predavanje / razgovor sa clanovima nastavnickog veeca tu su pedagog

grupni razgovor

drugi dan

razgovor sa ucenicima iz razreda

sa drugim ucenicima

ponovni ragovor sa razrednim sa pedagogoim

trici dan

individualni razgovor s pogodjenima

4dan

savetovanje za individualne razgovore

roditeljski sastanak

skupovi

razg sa mladicem koji je pucao

-ZAPAZANJE o reakcijama ucenika nastavnika i roditelja

Zakljucak
19Jakobson

dva puta vode razumevanju faktora koji posreduju izmedju zivotnog dogadjaja i pojave losijeg
psihockog f-cionisanja.

jedan put je socioloski

drugi psiholoski

20pirlin suler

Pirlin i Suler 2 mogucnosti izbora u stet prevladavanja

socijalnoj sredini

licnosti - karakteristike licnosti , pol godine faza zivota iskustvi m fleksibilnost , samopostovanje.
Srcan zilav licnost , osecanje kompleksne koherentnosti

Sredinski izvori strategija prevladavanja odredjeni su strukturom, interacijom, kvalitetom i fjom

socijalne mreze kojom odredjena osoba pripada i definise kvalitetom socijalne podrske koju prima u
krizi.

21socijalan podrska istrazivanje

Socijalna podrska u istrazivanjima se pokazala kao vazan dodatak prevladavanju krize i stresa.
Stepen i vrste soc podrske mogu na izvestan nacin da odrede strategiju prevladavanja

Znacaj percepcije podrske koju imamo od nama vaznih osoba.

22stress i kriza razlika

Stres je unutrasnje, subjektivno stanje do kojeg dolazi zbog procene dogadjaja kao opasnog
(zahteva kojima ne mozemo udovoljiti)

bez kognitivne procene dogadjaja nema ni stresa ma kakva bila opasnost od okoline

STANJE STRESA – 4 znakova

1emocionalni

2misaoni

3telesni/dizioloski

4ponasajni

reakcije na stres su normalne u odnosu na nenormalnu sredinu

znakovi traume duze traju slucni su znakovima stresa

Dugorocne posledice stresa rezultat su hronicne izlozenosti stresnim dogadjajima koji ukljucuju
umor i iscrpljenost , gubitak interesa i sl .

KRIZA

1iznenadni / redak dogadjaj koji je izrazito uznemirujuc i stresan vecini ljudi. ukljucuje pretnju ili
dozivljaj gubitka, gubitak ili vrednosti vaznih za pojedinca ili drustvo

2imaju osecaj da ga ne mogu sami savladati

3ima uticaj na pojedinca ili organizaciju

krizu mogu izazvati stresni dogadjaji

Osobine krize

1Iznenadne i neocekivane, povezane su sa osecanjem gubitka kontrole

2unutrasnja ravnoteza je narusena i osecaj ranjivosti izrazito snazan

3izazivaju preplavljenost osecanjima

4emocionalne i misaone reakcije dezorganizuju ponasanja

VRSTE KRIZA

prema predvidjenosti

1.Situacijske – nepredvidljive i izazivaju ih razni dogadjaji

2.razvoje krize

prema intenzitetu
1sok krize – iznenadni snazan stres , trauma

2Kriza isrpljavanja – kap koja preliva casu

23razlika meh odbrane i koping meh?

pa da meh odbrane sluze za potiskivanje nesvesnih sadrzaja

a koping je prevladavanje stresa vise suocavanje

24sta je predhodilo socijalnoj psihijatriji?

medic model

25korisnici usluga?

direktinim zrvama

ocevicima

porodici zrtava

spasilackim sluzbama

tj policija, vatrogasci itd

Zatim:

Psihoanaliticari

ne postoji normalna struktura licnosti one se od coveka do coveka razlikuje.

Psihoanaliza definise normalno kao zrelost kao ideal koji treba dostici.

Zrelost podrazumeva optimalni razvoj potencijalnih mogucnosti Ako je neko u normi ne znaci da
je zdrav.

Krjnji domet je genitalni karakter , dobra ekonomija ljubavi

Covek je po prirodi los

Hipoteza o kontiunitetu. Svi smo neurotici nijedna osoba nije normalna postoje samo stupnjevi i
prelazi na osnovu kojih nas drugi drze sa ovakve ili onakve.

Frojd posmatrao neurotsku populaciju i nije razlikovao normalno od abnormalnog

koncepciju je pravio na osnovi teroije licnosti , psihoseksualnog razvoju i o postavci o cilju terapije

da voli i radi

zdrava licnost je postugnuta harmonija izmedju sve 3 strukture licnosti

zdrava osoba je sposobna da zadovolji potrebe bez osecanja krivice ili straha od drustvene osude ne
trosi svoju energiju nego je koristi za produktivan rad.

Ima zreliju svest i bice sloboniji u izrazavanju sebe u ljubavnim odnosima.

osoba sa genitalnim karakterom je zdrava licnost sposobna da ljubi i radi jer nije ometena
nerazresenim konfliktima iz ranijeg detinjstva. Radi moze slobodno da izrazava svoje fantazije i
osecanje bez osecanja krivice ili neprijatnosti i moze izmiriti seksualne potrebe prema partneru i
osecati neznosti i naklonosti

Ljubav je da prma objektu inhibirani libido.

Seksualna ljubav je osnovna za sve druge ljubavne odnose.

Ljubav prema drugome smanjuje ljubav prema sebi dok From kaze da pre svega ljubav prema sebi
da za vecu ljubav prema drugima

Socijolozi

Normalno je uvek i normativno , oderdjuje se prema vazecim normama. Na nivou kulture .

interakcija izmedju pojedinca i drustva

Wegrocki kaze da je najbolji nacin za utvrdjivanje normalnog ispitivanje funkcije ponasanja koje je
u pitanju , ako unapredjuje kulturu moramo ga smatrati normalnim.

Erih From

osnovnim potrebama ljudi su prosirili i stvorili novi koncept normalnosti. To je patologija

normalnosti gde je covek usamljen i otudjen bezi u konformizam gde je neslobodan.
Za Froma je mentalno zdravlje dozivljaj sebe kao jedinstvenog kreativnog bica.

Covek nema granice u pogledu pozitivnog razvoja

Covek je po prirodi dobar

odbija da se mentalno zdrava osoba definise kao prosek da bude prilagodjena drustvu ili kao
odsustvo bolesti.

maslow

patologija umanjenje gubitak i neostvarenje ljudskih mogucnosti

Edvin Lemert teorija devijantnog ponasanja

u odgovoru na priamrnu devijaciju dolazi do socijalne reakciej do odgovora drustva stavljanje

etikete, stigmatizacije i diskriminacije.

Da bi razresio psihicku tenziju pojedinac prihvata ulogu devijanata i tako zadovoljava emotivne
potrebe za pripadanjem subkulturi narkomana.

Lemert negira specificnost metnalnih poremecaja

negira poseban kvalitet dozivljavanja sveta dusevnog bolesnika

jakovljevic normalnost

optimalni nivo samoostvarenja u konkretnoj drustveno istorijskoj situaciji

zakljucak

Socioloski pristup se dopunjuje sa bioloskim i psiholoskim. Scio pristup dao vermensku i drustvenu
dimenziju

OLport dihotomija ako nans zanimaju abnormalnost posmatramo patoloske licnosti ako normalno
posmetramo odrasle zrele osobe.
Kulturni relativizam

cinioci koji su potencijalno konfliktozni povezani su sa

postojecom skalom vrednosti u datoj kulturi

skalom vrednosti koja igra vaznu ulogu u odnosima izmedju pojedinih kultura

skalom vrednosti i njenom menjanju tokom vremena u jednoj kulturi

ANTIPSIHIJATRI

Ronald Laing

sve radikalnije odbacivanje psihijatrijske prakse , negiranje koncepta dusevne bolesti i

ideologizacije citavog problema.

Inverzni model normalnosti , jer izgleda kao negativ snimka tradicionalnog odredjenja normalnog i
patoloskog.

Normalnim covekom nazivamo osobu koja je zrtvovala svoju sposobnost neposrednog osecanja i
izrazavanja tih osecanja radi prilagodjavanja i odgovaranja na zahteve spoljashnjeg sveta koji joj je
tudj. To nalazimo jedino kod dece.

A ludilo predstavlja povratak ka tom izgubljenom kontaktu sa samim sobom

Stvarno zdrav covek je bolestan covek koji je ozdravio

neprimenjivo na nauroze

psihijatar treba da sluzi interesima pojedinca i da se demedikanizuje

Tomas Sas odbacuje dusevne bolesti

Sve sto psihijatrija smatra patoloskim Sas smatra promemima zivljanja koji su psiholoski moralni i
pravni.

Postije individualne razlike a nikakvo rangiranje.

Posto bolest moze biti samo ono sto se moze izmeriti videti opipati dusa je nesto nematrijalizovano

Teodor Sarbin
koncept normalnosti je liberalan

transformacija socijalnog identiteta

status

vrednosti

uljucenost

AJZENK

psihijatrija ima smisla samo kao medicinska disciplina , a psihijatri da budu lekari.
Da se bave bolestima koje poseduju somatsku osnovu.

Razdvajanje organskih od bihevioralnih poremecaja.

Samo organski pripadaju psihijatrima a poremecaju karatketa , psihopate, kriminaci spadaju u

bihejvioralne poremecaje.

KRITERIJUMI za pozitvno mentalno zdravlje JAHODA

1.Odnos prema sebi

samoprihvatanje,samopoverenje,samopouzdanje i njihov sveukupni udeo u odnosu prema sebi

2.Samoaktuelizacija

tokom rasta i razvoja da se covek bori da ostvari svoje vlastite potencijale

3.Integracija

povezivanje svih delova i svojstva licnosti u funkcionalnu celinu koja bi mu obezbedila –

koherentnost i kontinuitet licnosti

4.Nezavisnost

u odnosu na okolinu i ljude u njoj, sposobnost za donosenje odluka

5.Dozivljaj realnosti

socijalna osetljivost da vidi sta se zaista zbiva i postoji

6.Prilagodjavanje okolini

zahtevima koji poticu iz spoljahsnje sredine, efikasnost u resavanju aktuelnih problema.

SZO definise zdravlje kao stanje potpune fizicke i mentalne i socijalne dobrobiti , a ne samo
odsustvo bolesti ili slabosti.

1.talas psihoanaliza

2. neuroanatomski neurofizioloski

3. humanisticki

Dirkem, normalnost je relativna zavisi od drustvene sredine

frojd

Moc za otvorenost

moz za jednostavnost

otvoren za nesvesno spram iracionalnog, sopram intimnog tajonog.

Moci prihvatiti sebe sopsvene granice sopstvene zelje , ideal je sve to moci biti a pri tom ne
izguvbiti se.

Od subjekta se ocekuje napredak , sazrevanje nikako svemoc. Covek nije masina.

BRAK PROBLEM

teskoce sa tolerisanjem bliskosti, seksualni problemi, problemi prilagodjavanja...

Glavne zamerke:

1Sindrom utopije

2Problem postavljanja granica u vezi sa porodicom

3Postojanje trougla za stabilizovanje

KISKER

modeli mentalnog zdravlja deskriptivne i eksplanatorne

Deskriptivne –

subjektivni model – licnost procenjivaca

normativni – na normu

satisticki – na osnovu proseka

kulturalni – usaglasen sa kulturalnim socijalnim etickim standardima odredjenog drustva

Ekplanatorne –

ne obraca se paznja na spoljashnje indikatore mentalnog zdravlja vec na procese koje takve
indikatore uslovljavaju

model bolesti ili medicinski model- odsustvo simptoma bolesti

model ucenja – psihodinamski nesvesna motivacija i rane traume

stres model- sposobnost pojedinca da brtzo uspesno i na kretivan nacin uspostavlja ravnotezu koja
je pod uticajem promena bila narusena

PREVENCIJA

def zdruzena primena medicinskih, psiholoskih i socijalnih mera koje imaju cilj da

1uklone cinioce stetne po zdravlje coveka

2da se fizicki i duhovno covek razvija na najbolji moguci nacin

3da obezbede pravovremenu i adekvatnu pomoc u vidu lecenja i rehabilitacije D.Z.

PRIMARNA – predstavlja primenu medic , psiho , i socijalnih mera koje imaju

cilj da sprece pojavu bolesti

i da incidenciraju oboljevanja svedu na najmanju mogucu meru.

(MZ na zastitu i unapredjenje mentalnog zdravlja)

Incidencija se procenjuje brojem novih slucaja u odredjenom vremenskom periodu u populaciji gde
se primenjuju mere.

SEKUNDARNA – obuhvata ranu dijagnostiku i ranu terapiju bolesti

Uspeh se procenjuje prevalencom – ukupnim brojem bolesnika u odredjenom vremenskom periodu

u odredjenoj populaciji

TERCIJALNA – cilj da suzbije i ogranici posledice bolesti i da ponovo uspostavi sposobnosti koje
su izgubljene kao posledica bolesti ili da sacuva one koje su ugrozene.

Efikasnost se procenjuje invaliditetom bolesnika u odredjenom vremenskom periodu.

najcesce sve tri deluju zajedno

Pod primarnom prevencijom podrazumevati samo one aktivnosti na planu zastite i unapredjenja
mentalnog zdravlja u kojima postoji:

1Jasna eksplikacija odredejnih teorija i znanja o prirodi mentalnih poremecaja i ment zdravlja

2planiranje procesa

3razlicita argumentovana i proveravana delatna strategija

Tri perioda u razvoju primarne prevencije

1.medicinski model

2.psihijatrija u zajednici

3.nepsihijatrijski humanisticko edukativnim ili ti psiholoskim

Medicinski model

pod rizikom su osobe ciji su roditelji mentalno oboleli, izolovane osobe, doseljenici i besposleni
bogatasi.

zatim nedovoljno razvijena deca , vanbracno rodjena deca , deca koja odrastaju u porodicama sa
nepovoljnom emocionalnom klimom , hendikepirana deca , hronicno bolesna.

Zastita trunice i ploda, borba protiv porodjajnih lezija, genetske analize ploda , psiholoski intonirane
(
bolbi)

psihijatrija u zajednici

(Socijalna psihijatrija KOMUNALNA) mozda

akcenat nije vise samo na osobama pod rizikom vec na populaciji sa potrebom

institucije ulaze u zajednicu , van instituciono delovanje

resavaju probleme tamo gde su oni nastali (porodica,skola)

i sprecavaju da ti problemi poprime dimenzije koje ce nuzno dovesti do intervencija psihijatrijskih

institucija

Clanovi strucnog tima su psiholozi , socijalni radnici , psihijatri

sagledava se uticaj socijalnih cinioca na tok i ishod mentalnog poremecaja

TRI pristupa modela primarne prevencije kognitivisticki , humanisticki , integrativni

kognitivisticki – centralno mesto koncept stresa i primarno preventivna praksa usmerena je na

vestine ovladavanja stresom

Humanisticki – srediste koncept krize i usmerenje na razvijanju individualnih moci da se one

prevazilaze sa sto manje rizika i sa sto vise sansi da dalji razvoj. Koncept rezilijencije i koncept
srcane zilave licnosti. Praksa za usmeravanje na UCENJE za zivot

Integrativni – povezan sa pojavom psihologije u zajednici

ne cini vise odnos prema patoloskom vec odnos prema kvalitetu zivota.

Profesionalna , neprofesionalna , autonomnu ili samopomazucu i integrativnu primenu prevencije

KAPLAN

teorija krize

istakla je znacaj prolaznih, tranzitornih smetnji (kriza), koje se preventivnim radom mogu ublaziti i
koje je potrebno ako i kada nestanu tretirati na poseban nacin.

Dve grupe preventivnih programa

1.Socijalni progam (administrativnim)

namenjeni su promeni uslova zivota u zajednici i preispitivanju zakona koje uticu na dusevno
zdravlje ljudi.

2.Psiholoskim (interpersolanim)

neposredim kontakt lice u lice sa pojedincima i grupama

intervencija u krizi / anticiaptorno vodjenje u krizi

i kratka psihoterapija

savetovanje

edukacija u oblasti mentalnog zdravlja

anticiaptorno vodjenje u krizi

sastoji se u psiholoskoj pripremi ljudi za nastupajuci dogadjaj ako postoji verovatnoca koja moze da
izazove krizu , npr priprema za operaciju

i kratka psihoterapija

Kratka psihoterapija u stanjima krize vremenski su ogranicene 6do 8 meseci , suportativnost ,

orijentacija na sadashnjost i konflikt koji je dobeo do kroze

u toku krize , vreme ograniceno , suportativnost, orijentacija na sadashnjost

savetovanje

u koncptu primarno preventivnog rada Kaplan ponudio odnosi se na rad sa kljucnim osobama u
zajednici clanovi porodice , prijatelji , nastavni , vaspitaci

edukacija

u domenu MZ predavanja diskasione grupe , tribine , casopisi , TV emisije

KRIZA kao psihicko stanje ukljucuje stresne i traumatske dogadjaje i njihove posledice

Stresni dogadjaj – stresor

je dogadjaj koji procenjujemo ugrozavajucim ili opasnim za nesto sto je nama vazno , odnosno
moze poremetiti tok naseg zivota. Stresni dogadjaj izaziva stanje koje se naziva stresom.

Stres je unutrasnje, subjektivno stanje do kojeg dolazi zbog procene dogadjaja kao opasnog
(zahteva kojima ne mozemo udovoljiti)

bez kognitivne procene dogadjaja nema ni stresa ma kakva bila opasnost od okoline

TRAUMATSKI dogadjaj – ne zavisi od procene jer je njihov sadrzaj tezak i pogadja sve ljude.

traumatski dogadjaji su oni koje je neko samo video ili koji su se dogodili bliskim osobama a
pojedinac za njih saznaje posredno. Borbe nasilja , ter napadi , nesrece , bolesti...

posredna trauma – posledica izlozenosti tudjim traumama , tudjim iskustvom . Posredna trauma kod
pomagaca

STANJE STRESA – 4 znakova

1emocionalni

2misaoni

3telesni/dizioloski

4ponasajni

reakcije na stres su normalne u odnosu na nenormalnu sredinu

znakovi traume duze traju slucni su znakovima stresa

Dugorocne posledice stresa rezultat su hronicne izlozenosti stresnim dogadjajima koji ukljucuju
umor i iscrpljenost , gubitak interesa i sl .

traumatski dogadjaji dovode do promena u sistemu vrednosti , nesigurnost u zivot , pesimizam

potresaju temeljne postavke o nama samimama i o zivotu

PTSP

Strategije suocavanja sa stresom

1nastojati izmeniti stresor

2prihvatiti situaciju trudeci se videti je u boljem svetlu

3pokusati izbeci stresore

izbor zavisi od licnosti , iskustva , znanja

KRIZA

1iznenadni / redak dogadjaj koji je izrazito uznemirujuc i stresan vecini ljudi. ukljucuje pretnju ili
dozivljaj gubitka, gubitak ili vrednosti vaznih za pojedinca ili drustvo

2imaju osecaj da ga ne mogu sami savladati

3ima uticaj na pojedinca ili organizaciju

krizu mogu izazvati stresni dogadjaji

Osobine krize

1Iznenadne i neocekivane, povezane su sa osecanjem gubitka kontrole

2unutrasnja ravnoteza je narusena i osecaj ranjivosti izrazito snazan

3izazivaju preplavljenost osecanjima

4emocionalne i misaone reakcije dezorganizuju ponasanja

VRSTE KRIZA

prema predvidjenosti

1.Situacijske – nepredvidljive i izazivaju ih razni dogadjaji

2.razvoje krize

prema intenzitetu

1sok krize – iznenadni snazan stres , trauma

2Kriza isrpljavanja – kap koja preliva casu

Psiholoske krizne intervencije

pruzanje podrske i pomoci radi ponovnog sticanja osecanja autonomije i kontrole nad zivotom cime
se smanjuje osecaj bespomocnosti.

Krizne intervencije su kratke i usmerene na krizni dogadjaj

TRI CILJA

1podrska i pomoc ljudima da bi lakse prebrodili

2podrska i pomoc zajednici da se brze vrate na normalu

3sprecavanje dugotrajnih psihickih teskoca zbog traume

Kome i kako intervenisati u krizi

kriza nije povezana sa patologijom

kriza se dogadja i dobro prolagodjenima i sastavni deo je vecine ljudi SRT 19++
glavni cilj je proceniti ucinak kriznog dogjadja ko jeste a ko nije ugrozen

postoje teskoce : nedostatak vremena, razliciti izvori informacija, validnost zadatka ... mora se
postupati oprezno i temeljno

napraviti plan kako izvesti intervenciju , mobilisati sve sluzne

intervencije se redovno sprovode

1s osobljem u decijim vrticima,skolama

2sa policajcima vatrogasnicma

3sa sluzbenicima banke

4zrtvama otmica , bomb napada

PRIMER INTERVENCIJE U KRIZI

-Opis kriznog dogadjaja

-Iniciiranje krizne intervencije

ministarstvo

-Organizacija i spromodjenje intervencije

strucni tim za psi pomoc za kriz inter

-TOK KRIZNE INTERVENCIJE

odvijala se 4 dana

1 razgovor sa ucenicima, roditeljima, nastavnicima

2 dezurstvo u savetovalistu za razgovore , razgovori u prostorijama skole , vodili strucnjaci

prvi dan

predavanje / razgovor sa clanovima nastavnickog veeca tu su pedagog

grupni razgovor

drugi dan

razgovor sa ucenicima iz razreda

sa drugim ucenicima

ponovni ragovor sa razrednim sa pedagogoim

trici dan

individualni razgovor s pogodjenima

4dan

savetovanje za individualne razgovore

roditeljski sastanak

skupovi

razg sa mladicem koji je pucao

-ZAPAZANJE o reakcijama ucenika nastavnika i roditelja

Zakljucak

PORODICA je u sadrzinskom strukturnom i formalnom pogledu istorjski promenjiva drustevena

grupa cija su univerzalna obelezja

1.pociva na heteroseksualnim vezama pomocu kojih se zadovoljavaju polne i druge potrebe i pravi
potomstvo

2.zasniva se na sistemu srodnickih odnosa koji predstavljaju osnov za podelu uloga

3obezbedjuje i razvija socijalne i individualne osobine licnosti

4obezbedjuje ekonomsku sigurnost

Zivotna istorija porodice

naglasak na razvoj

koncepti

morgostaza (unutrashnji razvoj)

morfogeneza (kontrolisani razvoj

kod zdravih porodica postoji ravnoteza

Osnovni razvojni zadaci porodice

1Sve porodice moraju definisati svoje unutrashnje i spoljne granice

2biranje razvojnih tema koji postaju organizatori ponasanja unutar porodice

3porodicni identitet , odredjena pravila i gledista

faze porodice

rana faza: uspostavljanje granica i formiranje identiteta

srednja faza: usmeravanje i stabilnost

odredjene teme za porodicni zivot , preuzimanje skupa stabilnih i odrzivih pravila u odnosu na
ulogu unutar porodice .

kasna faza: razreshavanje i nasledstvo

dva izazova: veliki borj gubitaka koje porodica dozivljava i postavljanje serija novih ciljeva
zahvaljujuci prilivu novih clanova

SISTEMSKI PRISTUP

psihosocijalni – bavi se odnosom pojedinca i konkretnih ljudi koji ga okruzuju kao i posledicama
ovog odnosa na nastanak razvoj odzavanje povlacenje ili prestanak dusevnog poremecaja

EKoloski

bavi se medjuzavisnoscu vrsta u njihovim fizickim i bioloskim okruzenjima. Naglasci su na

adaptaciji , medjuzavisnosti i promeni sistema tokom vremena

Teorije sistema su rezultat napora da se povezu individua u drustvu usmereni pristupi u

objashnjavanju ljudskog ponasanja.

Organizmicki pristup – naglasak na celinu i odnose

kibernetika – sistem regulisanja pomocu fidbek petlji

opsta teorija sistema – generalizovao bioloske principe otvorenog samoregulisuceg sistema , da bi
po analogiji objasnio licnost , grupne relacije i socijalne sisteme

SISTEM – je kompleks elemenata u interakciji i odnosa koji ga organizuju

Bartalanfly – otvoreni i zatvoreni sistemi

Otvoreni razmenjuju informacije i drugi matrijal sa okolinom

Zatvoreni – nema interakciju sa sredinom

Svojsva otvorenih sistema

Celovitost – ponasanje pojedinca u porodici zavisi od drugih ponasanja

Feedback - + i – odrzanje stabilnosti odnosa u sistemu. – odrzaa stabilnost + vodi promeni

Ekvifinalnost – razliciti putevi do istog rezultata , isti uslovi do raz rezultata

Sistem CIRKULARNA KAUZALNOST

Normalna porodica

je funcionalna ekonomski psiholoski socijalnoo , reproduktivno i krece se putem rasta i razvoja

lakmus stres i kriza je normalna

otklanjanje simptoma PROMENA prvog reda

potpuna reorganizacija PROMENA drugog reda

Karakteristike funkcionalne porodice

-povezanost clanova u zajednicu, medjusobno posstovanje i autonomija

-organizaciona stabilnost,adaptibilnost , fleksibilnost

-otvorena komunikacija i efikasno resavanje problema i resavanje konflikata

-sistem verovanja i poverenja , povezanost sa proslim i buducim generacijama

-uzivanje sire drusvene zajednice, posedovanje podrske preko mreze prosirene por. i prijatelja

Sistemsko shvatanje i dijagnostika

TESTOVI individualne razlike

Struktuisanje intervjue, objektivne testove , upitnike , izvestaje o ponasanju

Opservecioni pristup

ZA PROCENU UNUTRASHNJIH ODNOSA – skala porodicne adaptibilosti i

kohezivnosti(ekonomican dimenzija funkcionalno - disfunkcionalno)

za procenu usmerenu na RAZVNOJNE I OSOBENOSTI transgeneracijskog prenosa GENOGRAM

za povezanost porodice sa drugim sistemima iz svakog okruzenja EKO MAPA HASRATMAN

RELACIONO GLEDISTE u osnovi poseduje biopsihosocijalni pristup u kojem se interpersonalni i

kontekstualni faktori smatraju centralnim i znacajnim. Bioloski zasnovan i krece se unutar okvira
patologije i posmatranje disfunkcionalnih obrazaca

MENTALNO ZDRAVLJE U ZAJEDNICI

ekoloski prstup

1medjupovezanost drustvenih i organizacionih sistema

2veza fizicke sredine i ponasanja

3odnos pojedinca sa sredinom

DOPRINOS sistemskog pristupa je u razumevanju i prevenciji sindroma sagorevanja. on je

rezultat sadejstva mnogih eksternih , interpersonalnih i intrapersonalnih faktora, uzimaci u obzir i
aktere.

za ozbiljne problem kao zlostavljanje , zanemarivanje , emocionalni problemi preporucuje se

multimodalni pristup
KRITIKA I OGRANICENJE SISTEMA

-sistem se svodi na tautologiju

- u teoriji sistema postoje ontoloski i vredosno nepomirljivi pristupi

-bihe kritika za precenjivanje uticaja aktuelne porodice

-zanemaren je pojedinac na racun interesovanja za relacije

-sklona je etiketiranju

-treba se koristiti i individualni i sistemski pristup

PORODICA I STRES

4D neslaganje napustanje razvod i delikvencija i depresija

Rejben Hil ABC-X model

elementi

A predstavlja stresni dogadjaj koji u interakciji sa

B porodicnim izvorom krize i u interakciji sa

C definisanjem dogadjaja od strane porodice , produkuje

X krizu

stresor – situacija za koju porodica nije bila uopste spremna ili bila minimanlno pripremljena

kriza – bilo koja odlucna promena u porodici za koju su stari obrazci porodicnog ponasanja
neadekvatni

Model pokusava da odredi koje porodice pod kojim okolnostima uz koriscenje kojih resursa i vrsta
preovladavanja uspevaju da se pozitivno prilagode stresnim dogadjajima.
Mc kubin

Dupli ABCX model dodaje varijable

a)dodatni zivotni stresori i promene koji remete porodicnu adaptaciju

b)kriticni psiholoski i socijalni faktori

c)procesi putem dostizanja zadovoljenja i resenja

d)ishod ovih porodicnih napora

Porodicni stres je stanje tenzije koje izrasta iz nekog aktuelnog ili percipiranog zahteva koji trazi
prilagodjavanje ili adaptivno ponasanje

faktori nastanka stresa – zivotni dogadjaji i njihove osobenosti, nacini i resursi za prevladavanje
stresa i ishodi prevladavanja

Stresor – zivotni dogadjaj

dovoljno velike magnitude da izazova promene u porodicnom sistemu

zivotni dogdjaj svojim intenzitetom( + - ) moze da izazove vecu ili manju pometnju

Klasifikacija stresora – zivotnih dogadjaja

1unutrasnji – spoljashnji

2ogranicenog – rasprostirujuceg

3izbija naglo ili postepeno

4intenzivan ili umeren

5prolazan – hronican

6ocekivan – iznenadan

7prirodan – vestacki

8opazen kao resiv – neresiv

McGoldrik

VERTIKALNI stresori (iz porodica porekla i prethodnih faza razvoja)

HORIZONTALNIM stresorija (stres koji deluje na aktuelnu porodicu u njenom kretanju kroz
vreme suocavajuci je sa promenama i prelaznim periodima por.ziv.ciklusa)

Podela zivotnih dogadjaja porodicnog stresa

1nenormativni ili akcidentni dogadjaji

2normativni – razvojno ocekivani

3unutrporodicne napetosti

PREVLADAVANJE STRESA

1resursi prevladavanja – generalni stavovi ili vestine: stav prema sebi ,stav prema svetu ,
intelektualne vestine

2stilovi prevladavanja – generalizovane strategije prevladavanja koje se definisu kao tipicne,

naviknute preferencije u nacinima prilazenja problemima.

3pokusaji prevladavanja ili nastojanja prevladavanja – specificne akcije , pokusaju da se problem

resi

varijable prevladavanja stresa ibid

-prisustvo socijalne podrske

-mogucnost ventiliranja osecanja

-sposobnost nalazenja smisla u ishodu stresne situacije

-prethodno iskustvo sa drugim stresorima

fizicko zdravlja , soc i eko podrska, zadovoljstvo profesijom , zadoviljstvo zivotom

5 hipoteza o preovladavanju moze da

1smanji porodicnu ranjivost na stres

2ojaca ili zadrzi one resurse koje stite porodicu

3smanji ili eliminise stresni uticaj

4ukljucuje proces aktivnog uticaja na sredicu

5strategije prevladavanja u odnosu na faze z.ciklusa

Porodicni ciklus prevladavanja

resursi unutar porodice: individualni i porodicni

resursi izvan porodice: rodjaci , prijatelji komsije kolege , crveni krst ...

TIP I Fleksibilne – izdvojene porodice na skali adaptibilnosti imaju visok skor a na kohezivnosti
ispod proseka

TIP II Fleksibilne povezane porodice na obe skale iimaju skor iznad proseka

TIP III Struktuisane izdvojene porodice imaju ispodprosecni skor na obe skale

TIP IV Struktuisane povezane porodice koje imaju ispodprosecni skor na adaptibilnosti a skor iznad
proseka na kohezivnosti

tipovi porodica

regenerativne (koherentne i ocvrsnule)

elasticne visoko fleksibilne i sigurnih interpersolanih granica

ritmicne (usvajanje i vrednovanje)

vazan izvor porodicnog prevladavanja osecanje porodicne koherentnosti

snaga bracne zajednice

Konsenzus : zajednicka svest o problemu , koncezus o resenju i o akciji

Socijalna podrska u istrazivanjima se pokazala kao vazan dodatak prevladavanju krize i stresa.
Stepen i vrste soc podrske mogu na izvestan nacin da odrede strategiju prevladavanja

Znacaj percepcije podrske koju imamo od nama vaznih osoba.

kada zena trazi pomoc od prijatelja a ne od muza

1-povecanje vulnerabilnosti mozevljevog samopostovanja

2-izrazen negativizam do hostilnosti prema supruzi

3-kaznjavajuci odnos prema deci

stretegije porodicnog prevladavanja

ADAPTIVNA – zajednicki napori da se porodica reorganizuje i vrati u red

i kroz OTPOR – minimizacija i redukcija stresa uz porodicni napor

Model minuchina

1.odredjeni tip porodicne organizacije povezan sa razvojem i odrzanjem psihosomatskih simptoma

kod dece i

2.psihosomatski simptomi imaju glavnu ulogu u odrzanju porodicne homeoestaze

tri uslova za razvoj psihosomatskog oboljenja

1fizioloska osetljivost deteta

2osobine transakcije u porodici

3uloga deteta u porodicnim obrascima

Karakteristike porodicnih transakcija su

1. Izmesanost – patoloski izmesan porodicni sistem visoki stepan ukljucenosti svih clanova

2. 2preterano zasticivanje

3. rigidnost patoloski izmesane i brizne porodice

4. nedostatak konfliktnog resenja, izbegavanje konfliktea

MODEL ZDRAVLJA PORODICNIH SISTEMA

tri dimenzije

1.psihosocijalni tipovi bolesti

-izbijanje bolesti

-tok bolesti: konstantan , progresivan, recidivirajuci

-ishod

-onesposobljenost

2.glavne vremenske faze bolesti

faza krize

hronicna faza

terminalna faza

3.kljucne porodicno-sistemske varijable

TIPOVI RODITELJA

sigurni roditelji

agresivni i osecajno hladni

palsljivi i preterano zastitnicki

Hospitalizacija

Psiholozi clanovi tima ucestvuju u dijagnostickim ispitivanjima koristeci testove licnosti,

sposovnosti, tehnike neuropsiholoske procene. Ocenjuju funkcionalne sposovnosti i slabosti i snage
bolesnika da se ukljuci u odredjeni tip lecenja. Bave se preoperativnom i post operativnom
psiholoskom pripremom , pripremom za medic intervencije i lecenje.

Programi kontrole bola, prevladavanje stresa , bihevioralni program , otpustanje iz bolnice .

U bolnicu se dolazi sa strepnjom, strahovima, konfuzijom i neizvesnocu buduceg zdravlja.

Podrazuemva gubitak privatnosti , nezavisnosti , samostalnosti.

Bolnicko odelo uloga pasivnog lezeceg bolensika / socijalna uloga

Dobri – uloga bolesnika u potpunosti , veruju puno a traze malo , kooperativni su , ne postavljaju
zahteve i pitanja.

Iza smirenosti i kooperativnosti kriju se konflikti i nezadovoljstva, potrebe za paznjom i

informacijama

prihvatanje pravila mogu voditi u generalizovanju pasivnosti bolesti uopste , maladaptivna

ponasanja , ne prijavljivanje novih simptoma, samostalno dosnosenje odluka , otpor prema
napustanju bolnice

Losi - krse bolnicka pravila , bune se , traze paznju , informacije , postovanje svoje licnosti ,
odbijaju da budu bespomocni i smireni .

prevremeno otpustanje i z bolnice

ANKSIOZNOST

AKUTNA – u vezi sa hospitalizacijom , saznanjem o bolesti i potrebi lecenja. (posledica bola ,

hipoksije, uzimanje lekova, promena psihofizioloske ravnoteze)

Akutna A. Nestaje posle otklanjanja stresora a mogu i medikamenti da smire

Hronicna - moze trajati nedeljama pa i mesecima. Efikasna farmakoterapija i psihoterapija

Kognitivna – prati neizvesnost , nemogucnost da osmisli svoja iskustva, predvidi buduca dogadjanja
i ishode. Cesta tokom hospitalizacije pojacava primarni stres

psiholoska priprema blagovremeno davanje informacija o planiranim intervencijama , najcesce i

jedini pravi lek

Difuzni oblik anks – javlja se posle izlazka iz bolnice. redukcija psihofarmatici i socijalna podrska

terapija za depresivne

kombinacija kognitivnih pristupa, racionalno emocionalne terap i suportatativne terap , pomoc

psihofarmatika

REAKCIJE NA OPERACIJU

stresna sama po sebi

anestazija , gubitak svesti

Irving Janis redukcija pre i post operativnog stresa.

Odredjena preoperativna zabrinustost olaksava prevladavanje tresa u post operativnom tok.

Bolesnici moraju da prodju kroz odredjeni stepen straha i dozivljaj gubitka kontrole, pre operacije.
RAD ZABRiNUTOSTI

Stepen straha visok , umeren , nizak

Visok izaziva preveliku zabrinutost i prepravljuje osobu , Nizak poricanje realnosti negiranje meh
odbrane

Umeren anticipatorno deluje i najbolji je

Methews i Ridgeway 7 parametara procenjivanje oporavka

ponasanje bolesnika
klinicki status

vremenski period od operacije do otpusta

kolicina lekova

raspolozenje

prisustvo bola i fizickih parametara

PRIPREMA ZA OPERACIJU

TRi TIPA INFORMACIJE

Proceduralni tip – upoznavanje sa tehnickim i objektivnim intervencijama koz koje ce proci uoci i
tokom operacije.

Senzorni tip+ – tice se detalja u vezi senzacija i dozivljaja koji se mogu ocekivati u post-
operativnom toku

Bihevioralni ++– bolesnici se upucuju na ponasanja koja ce im olaksati prevladavanje teskoca posle
operacije i ubrzati oporavak

kognitivne tehnike da oboleli nauce da kontrolisu i modifikuju svoje maladaptivne misli koji
provociraju anksioznost ,

bihejv rilizing trening i kog tehnike – uspesnije usmerene na emocioanlne reakcije

kombinovanje psiholoskih i edukativnih metoda

Priprema za operaciju

obavestavani bolesnici pokazivali su zadovoljstvo i bolje prilagodjavanje ako su tokom pripreme

dobijali informacije fokusirane na osecanja.

Adekvatna priprema tehnika kontrole podrazumeva optimalne kolicine informacija , ne preveliki

broj instrukcija , ne velika kontrola , jer moze biti stresogeno samo po sebi

deca hospitalizacija
separativna anksioznost

najbolji efekti , deca koja nisu imala losa iskustva , komunikativna i traze informacije

emocionalna podrska

Bolbi uznemirena deca

Usvojenje

2 grupe pobuda vezane za usvojenje

-vezane za dete

- pobude roditelja usvojitelja

1.deci lisenoj staranja pruzaju odgovarajucu zamenu za porodicu i obezbedjuju nesmetan telesni i
dusevni razvoj

2Pobude roditelja – da pomogne deci , obezbedi potomstvo , otkloni strah od smrti , filozofske ,
moralne

-negativne zelja za zadovoljenje bolesnih potreba , drustveni polozaj i ugled , smanjenje osecaja
krivice , stida , neplodnosti , objekat da bi zadovoljio sadomazohisticke potrebe...

Smestaj dece da obezbedi odgovarajucu zastitu (biolosku psihicku drustvenu)

uzrok domskog smestaja : smrt , bolest , samoubistvo , zlostavljanje, zanemarivanje , napustanje,

zatvor, dusevne bolesti , kriminal

deca na smestaju smetnje

povisena depresivnost , agresivnost, osecajna nepostojanost i hladnoca , povisena sugestibinost m

teskoce uspostavljanja i lomljivost odnosa sa drugima , enureza , agresivno ponasanje

TIPOVI VANBRACNOSTI

1naizgled vanbracan – ispunjeni ljubavlju i poverenjem

2Dete stalno sa jednim roditeljem

3deca napustena od oca koga jedva i poznaju

vanbracnost posledica nesvesne motivacije

po frojdu posledica neresenog edipalnog odnosa, suparnicenja i osvete prema majci i izraz zelja da
se ima dete od vlastitog oca

razvoj deteta zavisi od pobuda prema vanbracnosti , obelezja licnosti vanbracnih roditelja. njihovih
odnosa prema detetu , stavova i uze i sire porodice vanbracnih roditelja, kulture u kojoj zive.

DOMSKA DECA

Bolbi

dom moze da obezbedi odgovarajucu biolosku i tehnicku zastitu (hrana , krov , higijeny , medic
zastitu)

najcesce ne obezbedjuje uslobe za uspesan osecajni saznajni i drustveni razvoj sticenika

okolnosti nepovoljne za razvoj dece

-mali broj osoblja , veliki broj decembar veliko broj male dece na jednu negovateljicu ne
obezbedjuje odgovarajucu negu

-menjanje negovateljica , sprecavaju da izgrade postojani cvrst i trajni odnos izmedju deteta i
drugih. Profesionalno roditeljstvo ne obezbedjuje bogatstvo culnih i osecajnih saznajnih i drustveno
vernih razmena neophodnih za svestran i bogat dusevni razvoj deteta i visoki kvalitet zivota.

-kruta organizacija zivota i domska klima , uzurbanost profesionalnim obavezama , nestrpljenje,

osecanje prolaznosti i privremenosti.

-odsustvo bilokakve lepote i udobnosti unutrashnjeg i spoljashnjeg prostora doma kao i

nemogucnost ostvarivanja licnih potreba svakog pojedinacnog sticenika u pogledu izbora odela i
drugih upotrebnih predmeta

-mali broj igracaka i drugih predmeta kojima se deca mogu baviti

-pretezno ili iskljucivo zensko osoblje nema ulogu oca

-neobucenost osoblja i nedovoljno poznavanje psihodimanike i dinammike porodicnih odnosa i

grupnih odnosa

-strogo ujednacavanje grupa prema uzrastu i polu

-iskrivljeni stavovi prema deci koji proizlaze iz odredjenih filozofskih i ideoloskih shvatanja

DECA odnosi u skoli

1Licnost ucitelja najbitniji cinilac u procesu vaspitanja i ucenja

dete se pounutri sa jnim da se poistoveti i da na njega prenese osecanja koja je gajilo prema
roditeljima

odnos ucitelj dete jacanje snage ja deteta i sekundarnih procesa mishljenja i umanjivanja vaznosti
primarnih procesa

dobar odnos ublazava i oslobadja strepnju i strah.

2Odnos sa drugovima. Int sposobnosti manju ulogu vec igraju osecajni sadrzaji

3Prihvatanje novih prostorija , dnevnog reda rasporeda casova, skolske discipline

Pobude za pohadjanje skole

Licne pobude / menjaju se s uzrastom

prvo ej pobudjen igrom deteta u skolu sa decom , da udovolji zahtevima roditelja , da obezbedi
njihovu ljubav. Nema intelektualne radoznalosti i teznji.

Intelektualna radoznalost je zavrsna faza u razvoju teznji za gledanjem (skoptofilnih) rano se

javljaju i izazivaju da se gledaju roditelji i svet oko sebe

Oko 7. godine teznje za gledanjem sublimirane teznjom za saznanjem epistemofilija , budi se zelja
za znanjem i tenja da uspe.

moguca kolebanja ucenje i zadovoljstvo postoaje muycna rabota

kasnije se priprema za buducu profesiju i ima svoje pobude

Pobude roditelja

svesne i nesvesne: osigurati skolovanje i resiti zivotna pitanja svome detete podsticati ga da uspe

pobude skole

sistem vrednovanja , sticanje znanja i profesionalno osposobljavanje , unapredjenje drustvenog

razvoja , integrativne procese u licnosti , mastovitost , kreativnost
pobude drustva

socijalizacija

UZROCI NEUSPEHA

1Prolazni neuspeh kao posledica prolaznih osecajnih teskoca

2Neuroticni odgovori , stanj i neuroze / nekad neuroticni napori prave dobar uspeh

ansioznost i fobicna stanja

depresira

samoljubljiv ucenik ravnoduzan za svaki uspeh povhvale

Sindrom intelektualne zakocenosti neuroticnog i psihoticnog porekla DANON LAB

cita nekoliko puta isto ali ne uspeva da ih savlada

intelektualna zakocenost pracena je zamorom , glavoboljom , mrzovoljom , strepnjom , izdvajanjem

, osecajem neprikladnosti , sanjarenjem , odsutnosti

3Dnevno sanjarenje neurotivne dece u pubertetu i bezanje u mastanje , bavljenje drugim

aktivnostima

4kod simbitoski vezanih / nemogucstvo dece da uce sama

5Neuspeh moze biti otpor i bunt

6neuspeh odbrana od dubokog straha i od psihoticne razgrednje

7 posledica nizih drustvenih teznji i pobuda

8Nespeh povezan sa poremecajima ponasanja

9 Hiperkineticka ometena deca sa telesnim oboljenjima

10 pocetak psihoze su uzrok slabog uspeha

Odbijanje skole

prolazne smetnje , prilagodjavanje , reaktivni poremecaju , neuroticni odgovori , prisilne misli ,

fobije , depresije
CINIOCI SREDINE

dva procesa

jedan deteta prema porodicnoj grupi , odnosno siroj drustvenoj sredini, koji ide u pravcu
podrustvljavanja licnih datosti i drugih od drustva odnosno porodicne grupe prema detetu , koji
predstavlja proces indivudualizacije drustvenih pojava

ADOLESCENT je clan porodicne grupe , radoznalost usmerena van te grupe. Kroz sukob , protest
normama moze da dozivi svoju prisutnost u svetu i svoju osobenost

bezbedno da razri i ekonomske nezavisnosti

Adolescentsko doba pocinje sukobom sa odraslima kroz koji se licnost osamostaljuje u odnosu na
autoritete iz detinjstva, i u kvalitetno drugacijem dozivljavanju zivotne stvarnosti u kojoj trazi svoje
mesto i prihvatanje.

Pocinje da dozivljava eticke pojmove koje su ga ucili

vazan dogadjaj je otkrivanje buducnosti

Poremecaji adolescentskog doba – krize

dismorfobije cine uvod u ozbiljnije poremecaje

lenjost , skolska fobija, intelektualna inhibicija, izbegavanje skole,

narkomanija mladih

1.Adolescentska kriza

adolescent ima tok socijalizacije , i kada se osujecuje kada je frustrirano u ranom detinjstvu onda
ometa socijalziaciju

2.Dismorfobicne smetnje ispoljavaju

oni adolescenti koji strepe pri ostvarivanju kontalkta i prihvatanju angazovanja u drustvu zbog
sumnji u svoj ugodan fizicki izgled
simtom koji govori o narcistickoj usmerenosti emocionalne energije u vreme kada ona treba da je
usmerena ka objektima zadovoljenja u realnosti

3.Mentalna anoreksija

4Lenjo dete

5.Intelektualna inhibicija

briga i trud oko ucenja uz niz neuspeha koji sleda uprkos radu, kod dece normalne inteligencije. U
osnovi ovog poremecaja stoji sumnja u potentnost sebe kao licnost u celini

Takvi studenti su vredni radnici sa strane ali ne uce nista

oni su dezinvenstirali infantilne objekte zadovoljenja

6.SKolske fobije

7Izbegavanje skole

8Problem narkomanije

Vaspitno obrazovni postipak

tri grupe problema

problem mentalnohigijenske vrednosti samog postupka u obrazovnom pravcu

problem autoriteta koji skola namece i odrzava

problem obuke kadrova za rad u skoli a to znaciza vodjenje vaspitno ovrzovnog postupka

MENTALNA HIGIJENA MMHH

je naucna disciplina

predstavlja skup nastojanja i mera usmerenih na zastitu i unapredjenje mentalnog zdravlja.

Rad na zastiti i unapredjenju mentalnog zdravlja naziva se prevencijom u oblasti mentalnog

zdravlja, tako da prevencija predstavlja osnovno polje delatnosti MH.

vise pokret nego nauka

vise praksa nego teorija

cilj da sprece pojavu bolesti

i da incidenciraju oboljevanja svedu na najmanju mogucu meru.

(MZ na zastitu i unapredjenje mentalnog zdravlja)

Majer zadatak psihijatrije

nije samo da dijagnostifikuje i precizno klasifikuje poremecaj vec da razume osnovnu

psihobioolosku liniju pojedinca liniju koja nekoga vodi bolesti a nekoga psihickom zdravlju

MH: patoloske manifestacije predstavljaju reaktivne smetnje adaptacije i potrebno je usmeriti

paznju na njihovu blagovremenu korekciju

klinike za sticanje dobrih navika, razvijali edukativno-intruktivni programi za roditelje i ucitelje,

osnivala su se savetovalista za trudnice, bracna savetovalista.

1946. god akt o mentalnom zdravlju

Dzerald Kaplan osnivac preventivne psihijatrije

znacaj dvostruk: uoblicio teoriju koja danas ostala i zasnovao osnovne strategije u prakticnom
preventivnom radu.

Kaplan je pokazao da milje u kome osoba zivi i nacin zivota predstavljaju jedan od znacajnih
faktora u etiologiji psihickih poremecaja.

Angazovanim radom na reorganizaciji socijalne i fizicke sredine mnogi poremecaji mogu ublaziti i
otkoniti

Socijalna psihiajtrija se ne bavi samo dusevnim bolestima vec problemima prilagodjavanja svih
osoba u drustvu.
1969 komunalna psihologija

ideja je da drustvo u celini predstavlja kako etioloski faktor u nastajanju mentalnih bolesti tako i
mocno terapijsko orudje, kroz program

-socijalni faktori su znacajni kako za oblikovanje ponasanja tako iza njegovo menjanje

-socijalno orijentisane intervencije a ne samo individualno orijentisane redukuju individualnu patnju

-cilj socijalnih intervencija je pojacavanje individualnih moci i kompetencije

-pomoc je mnogo efikasnija ako se pruza tamo gde su problemi nastali

-profesionalci pruzaju svoje usluge u vidu konsultacija i edukacije ali se angazuju i u aktivnom
menjanju sredine, iniciraju i sprovode socijalne reforme

-preventivni programi koji se nude treba da budu inventivni, kreativni i da odslikavaju potrebe
clanova zajednice

- potrebno je angazovati i neprofesionalne ilaike

antropocentricna nasuprot patocentricnoj

ISTORISJKI POGLED DUSEVNE BOLESTI

-opsednut demonima , nerazumljivim silama

-bolest tela ili molest mozga

veze sa org promenama u telu

Filip Pinel – bolesnik oslobodjen okova i lanaca

Grisinger bolest mozga

medicinski model poremecaj se vezuje za telo i nasledje a lecenje uglavnom medikamentima,

bolesniku se oduzima pravo na privatnost i intimu. Lekar rukovodi sudbinu

-bolest psihickog zivota

Frojd Brojer – nesvesna motivacija ,

instikti i nesvesna motivacija , regresija

pogresno ucenje

nemogucnost adaptacije

stress model

-bolest grupe i drustva u celini

tuberkuloza

dusevni poremecaj je normalna posledica poremecenih medjuljudskih odnosa i patoloskih

komunikacija

-ne postoji

Antipsihijatrijski pokret

pobuna protiv klasicne institulizovane psihijatrije

teorija etiketiranja ili stigmatizacije

devijantnost sama po sebi ne postoji vec da je takvom cini drustvena reakcija

bioloski socijalni i psiholoski su podjednako odgovorni za nastajanje dusevne bolesti

dusevno poremeceno KEcmanovic

uvek oznacava negaciju jednog od osnovnih postulata na kojima pociva drustveni zivot a to je
predvidjenost ponasanja

nepredvidljivost ponasanja dusevno poremecenog ulazi u definicuju

Karl Jaspers dusevno bolesno mozemo shvatiti na tri nacina

1kao somatski proces

2kao poremecaj osnovnih fja- el dus. ziv.

3kao jednu varijaciju ljudskog bica

Fenomen dusevne bolestije mnogo kompleksnije nego kvar nekog gena , radi se od jednom odnosu
prema sebi i prema svetu o slozenoj projekciji scoje individualnosti u svetu koju mi proglasavamo
bolesnim a koju osoba moze tako da dozivi ali ne mora.

znacenje dusevne bolesti

medicinsko , drustveno , individualno

medicinsko cilj smanjenja broja novih slucajeva koji se javljaju u medicinsku ustanovu , smanjem
broj ljudi sa simptomima

drustveno odstupanje od populaciju u datoj kulturi

individualno kao stanje neslobode , kao situacija u kojoj su zivotne mogucnosti i zivotne
alternative do krajnjih granica suzene i redukovane

Bolest je uvek zastoj , stagnacija, nemogucnost

Karl Meninger kriterijum Dusevnog Zdravlja

je uspesnost kojom pojedinac razresava probleme svakodnevnog zivota

Stefan kan SRCANA ZILAVA LICNOST

-unutrashnji lokus kontrole , uverenje da osoba sama upravlja dogadjajima a nije zrtva spoljashnjih
dogadjaja i okolnosti

-duboka ukljucenost u sve tokove zivota i milje kome pripada

-spremnost da se na promene u spoljahsnjem svet pre dozive kao izazovi a ne kao gubici i pretnje.
Anticipacija okrenuta ka buducnosti

Implicitne MH specificne predpostavke

1.Pretpostavke o stalnom dinamickom i reciprocnom odnosu izmedju coveka i spoljashnje sredine

2.Pretpostavka o neprekidnom kontinuiranom razvoju coveka koji zapocinje rodejnjem traje do

smrti
3.Pretpostavka o znacaju fizicke i socijalne sredine za razvoj coveka i izjednacavanje razvojnih
potencijala

4.pretpostacka o znacenju prelaznih, kriticnih odnosno kriznih perioda za razvoj coveka

Bronfenbrenovo vidjanje individue i spoljashnje sredine

razlikuje 4 sistema spoljahsnje sredine

Mikrosistem

predstavlja odnose izmedju ososbe i njenog neposrednog okruzenja. npr porodica mesto , uloge ,
aktivnosti

Mezosistem

ouhvata delove mikrosistema u razlicitim vremenskim periodima u razlicitim tackama covekovog

zovota

osnova je socijalna podrska

clanovi porodice , prijatelji, kolege , rodjaci, komsije

Egzosistem

ukljucuje velike institucije drustva organizovane ili spontano nastale

Makrosistem

nadkrijljeni oblici kulture i subkulture

Kaplan je insistirao na ravnopravnim strategijama u zastiti i unapredjenju dusevnog zdravlja: na

interpersonalnim strategijama koje mogu da se shvate kao usmerene na mikro i mezosistem
pojedinca i na

administativnim strategijama koje se mogu shvatiti kao usmerene na egzo i makrosistemima

Razvojna psihologija celokupnog zivota ciklusa coveka

Shvacen je kao stagnacija i postizanje platoa u razvoju , doba zrelosti je kao jedan miran zivotni
period u kome se na planu promena i razvoja nista bitno ne menja

zasto interesovanje za zrelo doba nije postojalo

prvi je vezan za biolosku orijentaciju razvojne psihologije i nemogucnost da se razvoj posmatra van
bioloskih promena i bioloskih zakonitosti.

Za razliku od doba detinjstva i mladostio

odrasli ljudi se menjaju ali blago , vece promene uslovljene su krizama i zivotnim prekretnicama iz
okoline , socijalnim ulogama i zahtevima.

razlike mladalashtva i odraslog doba na osnovu hronoloskih kriterijuma

ali zbog postojanja velikih individualnih razlika u fizikom, psiholoskom i socijalnom

funkcionisanju ne ne treba samo uzeti hronoloski kriterijum

Havighorst je u odraslom dobu razgranicio 3 perioda

rano odraslo dobra

srednjovecnosti

kasne godine OD

Individuacija Jung

samoaktuelizacija MAslow

sticanje zrelosti Olport

potpuno funkcionisanje Rodzers

zdrava licnost Zurar

Levinston tri tranzitorna perioda

17 – 22

40 -45

60-65

TERORIJA KRIZE

Kriza podrazumeva preokret nastajanje odsutnog trenutka

krije je pometnja koja se dogadja sa vremena na vreme kod osoba koje se bore sa zivotnim
problemima i u tom trenutku prevazilaze njihove kapacitetee

1.MEDICINSKI MODEL stres i psihopatoloske manifestacije kod osoba koje ranije nisu
pokazivale znake patologije

2.Lecenje poremecaja nstalih usled stresa u uslovima socijalne podrske vojnuku pruzale staresine i
vojnici

SAZNANJA MH / SITUACIONI POREMECAJU

ukazivali na traumatska neurotska ili psohosomatska reagovanja vojnika

velika reakcija na stres

manifestovalo se anksioznoscu, alkoholizmom, astenijom, slabijom efikasnoscu, niskim moralom ,

nekonvencionalnim ponasanjem ako se ne lece moze da prerastu i psihoneurotske reakcije ili
poremecaje licnosti

POREMECAJi PRILAGODJAVANJA na neprijatne zivotne dogadjaje u kojima dominiraju

anksiozno deprisivne tegobe

KIRZA def TOMAS

krizu je pretnja izazov na novu akciju koja moze da sadrzi klicu nove organizacije
TEorija krize Kaplan.

Kriza je poremecaj postojeceg stanja , period dezorganizacije period poremecaja tokom koga osoba
pokusava da prodnadje nacine da reshi problem .

Tvoju teoriju zasnovao na ucenju o bazicnim potrebama i ucenju o homeoestqazi

Bazicne potrebe

fizicka sredstva i uticaje (hrana,zastita, )

psihosocijalna sredstva i uticaje

sociokulturalna sredstva i uticaji

zadovoljstvom bazicnih potreba postize se stanje homeoestaze

period traganja za najuspesnijim nacinima prilagodjavanja u situaciji poremecene homeoestaze

naziva se KRIZOM

sustina zivnotnih promena je rast razvoj sticanje novih saznanja

Zivotna kriza – psihicka stanja jednostavne ili bogate neuroticne ili psihoticne simptomatologije

nastaju pod uticajem nekog spoljashnjeg dogadjaja, ogranicenog su trajanja i javljaju se kod ljudi
koji su pre pojave krize funkcionisali kao zdrave osobe.

RAZVOJNE KRIZE ERIK ERIKSON

razvoj posmatra kroz izgradjivanje identiteta

epigeneticki princip

sve sto se razvija ima svoj osnovni plan i svaki deo ima nezamenjiv uticaj u odredjenom periodu
razvoja.

princip alternativnosti - razvoj svake sposobnosti mora biti adekvatno uvremenjen

Svaki sukcesivni korak u razvoju smatra se potencijanom krizom prorodom povecane ranjivosti aili
i periodom povisenih potencijla
Prva FAZA sticanja identiteta najmladji uzrast

1FAZA STICANJA OSNOVNOG POVERENJA –

fundamentalno osecanje sopstvene pouzdanosti

glad za ljubavlju

2FAZA STICANJA AUTONOMIJE

motorni razvoj deteta sve vece kretanje , navikavanje na cistocu

dete treba da razvije osecanje samopouzdanja, moci i ponosa

ostri zahtevi nav na cistocu roditelja ne valja za dete .

dete ce se osecati kao prljavo neposlusno loze.

Izgradjivanjem prividne poslusnosti moze detetu da posluzi kao mimikrija kojom se prikrivaju
stvarne zelje i stvarna osecanja

3FAZA INICIJATIVE

sposobnost deteta da kroz igru i mastu menja realnost.

Hrabrst za traganjem novih vidjenja postojecih stvari

4FAZA USVAJANJA ODGOVORNOSTI

brzo i zainteresovano , da je odrasto u smislu deljenja duznosti , gradnji planiranju...

5FAZA ADOLESCENCIJE

dete je je kroz fazu skolskog uzrasta odredilo nacine resavanja problema sa kojima se mladici i
devojke suocavaju u ovom voljnom periodu

jedan cilj sintetizovanje svega onoga sto se dogadjalo u ranijim fazama i izgradjivanje pouzdanog i
stabilnog osecanja identieta
6FAZA INTIMNOSTI

sposobnost uspostavljanja duboke intimnosti, prijateljske i li ljubavne

seksulni zivot potrega za samim sobom

7FAZA REPRODuKCIJE i FAZA INTEGRACIJE

da je osoba spremna da stvara sopstvenu porodicu da pruzi ljubav i toplinu i da ih dozivi kao
sopstvena bica koja imaju pravo na sopstveni razvoj

Faza integracija integrise ljuvotna iskustva zoveka

ZIVOTNI DOGADJAJ je promena u spoljashnjoj realnosti koja angazuje onaj nivo adaptacionih
moci individue koji je van njene svakodnevne rutine

formula uticaja zivotnih dogadjaja: dogadjaj ce imati patogeno dejstvo ukoliko se procenjuje kao
nepozeljan ukoliko nije anticipiran i okoliko je van kontrole osobe koja ga dozivljava

Jakobson

dva puta vode razumevanju faktora koji posreduju izmedju zivotnog dogadjaja i pojave losijeg
psihockog f-cionisanja.

jedan put je socioloski

drugi psiholoski

za krizu su znacajni mehanizmi prevladavanj krize

okp , HISTERICNI , OPTIMISTI , PESIMISTI

anticipacija buduci dogjadjai mogu da bude strepnju , razbuktava nadu, stvara ansioznost ili da
razvija optimizam

Ris i Smajer

tri osnovne dimenzije dogadjaja

demenzije samog dogadja – objektivne karakteristike

dimenzija percepcije – subjektivni dogadjaj

dimenzija efekta – posledica

Holms i Rahe

razvoj metodologije ispitivanja zivotnih dogadjaja

1.dimenzija: stresogenost, broj jedinica romene koje odredjeni dogadjaj izaziva

drugi pristup izucavanju

zivotni dogadjaji se posmatraju kao procesi koji se odigravaju u jednom delu zivotnog ciklusa
coveka,

paznja se usmerava na reakcije ljudi koji se sa odredjenim zivotnim dogadjajem soucavaju ,

odnosno prilagodjavanja na promene koje je dogadjaj izazvao

MOdel prilagodjavanja na zivotni dogajdja nazvan jos ciklusom promena – krizom

tok nije kontinuiran i pravolinijski

faze se predstavljaju kao 2 koraka napred jedan nazad

FAZE

1IMOBILIZACIJE

ili soka , iznenadni dogadjaj – to nije istina

2REAKCIJE ushicenje ili ocajanje i minimizacija

3SUMNJE

4NAPUSTANJA

suocavanje sa buducnoscu prihvatanje realnosti i nastalih promena

5TESTIRANJA

isprobavanjealternativa
6TRAGANJA ZA SMISLOM

7INTEGRACIJE

SUOCAVANJE SA DOGADJAJEM

da shvati znacenje situacije

da odrzi vezu sa clanovima poroce, prijateljima i drugim osobima koji su od pomoci

da sacuva razumnu emocionalnu ravnotezu u upravljanju emocijama koje se javljaju u krizi

da odrzi zadovoljavajucu sliku o sebi i osecanje kompetentnosti i moci

kognitivni i bihevioralni napori usmereni na savladavanje redukciju i toleranciju

LAZARUS strategije prevladavanja

1strat direktne akcije (bekstvo ili borba) – postoji pokusaj da se menja

2paliativni modeli – sutiacija se samo olaksava

fizioloski , psiholoski meh odbrane, socijalni metodama

MUSU tri grupe prevladavanja

1PREVLADAVANJE USMERENO NA PROCENU

-logicna analiza i mentalna priprema

-kognitivno redefinisanje

-kognitivno izbegavanje ili poricanje

2PREVLADAVANJE USMERENO NA PROBLEM

trazenje informacije i podrske

-preduzimanje akcija koje su usmerene na problem

-prepoznavanje alternativnih resenja

3PREVLADAVANJE USMERENO NA EMOCIJE

-afektivna regulacja

-emocionalni izlivi

-rezignacija rezignirano prihvatanje

ovaj skup vestina se stastoji iz

a)razlaganju problema koji deluje kao veliki i neresiv

b)u planiranju postupnih koraka u njegovom resavanju

Pirlin i Suler 2 mogucnosti izbora u stet prevladavanja

socijalnoj sredini

licnosti - karakteristike licnosti , pol godine faza zivota iskustvi m fleksibilnost , samopostovanje.
Srcan zilav licnost , osecanje kompleksne koherentnosti

Sredinski izvori strategija prevladavanja odredjeni su strukturom, interacijom, kvalitetom i fjom

socijalne mreze kojom odredjena osoba pripada i definise kvalitetom socijalne podrske koju prima u
krizi.

SOCIJALNA PODRSKA

Pod socijalnom podrskom po Kanu i Antonuciju podrazumeva se takva interpersonalna razmena

koja ukljucuje emocije i potrvrdjivanje i pomoc. Socijalna podrska povezana je sa tokom kao isa
ishodom krize

Po Gotlibu socijalna podrska vrsi direktan , neposredan i posredan indirektni uticaj. Driektan uticaj
na stresora. A indirektan na pravac zdravlja i dobrog funkcionisanja ili u pravcu bolesti i loseg
fcionisanja
Miler i Ingham postojanje socijalne podrske izrazeno kroz prisustvo osobe od poverenja redukuje
razlicite psihicke i somatske simptome u situaciji krize

Sos Kanel soc podrska smanjuje vreme porodjaja

Asmaticarima

Operisanim

neuklopljeni ljudi u drustvo cesce umiru

Uticaj socijalne podrske naziva se i zastitinim efektom socijalne podrske

Ciljevi i zadaci mendalne higijene

1.Ublaziti najbolnija inajteza dozivljavanja u krizi i ubrzavati njeno razresenje. Pomocu intervencije
u krizi

2Precavati po dusevno zdravlje rizicna razresenja krize kada je kriza moze predpostaviti

anticipatorno vodjenje u krizi

3.Priprema ljudi da na krizne i rizicne situacije reaguju na adaptaciono pripremljeniji nacin

Zastitna i adaptivna reakcija Seli – STRESS ili Opsti adaptacioni sindrom

osnovna karakteristika opsteg adaptacionog sindroma je istovetnost reakcija bez obzira na prirodu
stresora

TRI FAZE

ALARMA - organizam se priprema putem fizioloskih promena

OTPORA – doalzi do adaptacije na promene ali i do ostecenja organizma

ISCRPLJENOSTI - organizam je porazen i podleze dejstvu stresora

SPoljashnji stresori (toksicni, infektivni , fizicki, traumatski)

Unutrashnji stresori: emocije besa , straha , gneva, strepnje

Psihosomatske bolesti nastaju kao bolesti adaptacije na desjtvo unutrashnjih stresora

ukoliko se situacija kognitivno proceni stresnom ona moze subjektivno da bude interpretirana kao

a)gubitak/piovreda , b)pretnja , c)izazov

U procesu sekundarne pretnje covek trazi odgovor na pitanja

sta je u ovoj situaciji moguce uraditi

uticu sredinski faktori i faktori licnosti

sr f: lokacija pretnje postojanej alternativnih resenja, situaciona ogranicenja , prepreke.

Faktori licnosti bitni za sekundarnu procenu pretnje su: snaga ja, meh odbrane i motivaciona
struktura

KECMANOVIC RAZLIKA STRESA I KRIZE

razlika u subjektivnoj interpretaciji dogadjaja

u stresu subjektivna interpretacija dogadjaja nema znacaja dok interpretacija u krizi od presudnog
znacaja

Reakcije u prirodnik katoastrofama naziva stresnim

a one iz sfere intimnog zivota kriznim

KAPOR u odnosu na sisteme

Stres vise se koristi u medicini i psihijatriji, psihologiji

kriza u okviru sociologije , ekonomije, ...

Howard i skor

Stres je prisutan u krizi i odnosi se na napesto koja se javlja zbog nemogucnosti da se krizna
situacija razresi

Rapaport STRES vezuje za patogene efekte a KRIZU za rast i razvoj licnosti

Kaplan

KRIZA vremenski ogranicena STRES nije

U traumi interpretacija je personoloska: nesklad je raskorak izmedju aktuelnog zbivanjai

simbolickog znacenja.

U stresu interpretacija nesklada je situacionisticka

Kriza je medicinsko-klinicka

Traumom i stresom naglasava samo patoloski potencijal sadrzan u stanju nesklada, krizom se
akcentuje na onaj kreativni potencijal koji vodi boljem f-cionisanju

ZDRAVLJE BOLEST

prvi lgasi: nisu dihotomne kategorije koje se iskljucuju vec kontinuum , moze progresija a i
regresija

bolesno ponasanje

mehanizmi prevladavanja su poslednja prepreka na putu od stresora do bolesti

bolesno ponasanje se odnosi na percepciju na fizicke sipmtome i moze se identifikovati sa bolescu

Marfi i Braun

naglsak je na depresiji koja je izazvana zivotnim dogadjajem

veza izmedju spoljashnjeg stresora i bolesti dva tipa dogadjaja: kod dogadjaja gubitka i kod
akumulacije zivotnih dogadjaja
patoloski cinioci,crte licnosti se tretiraju dvojako kao neposredni etioloski faktori somatskih
poremecaja i bolesti kao moderatori stresa, odnosno kao faktori koji pojacavaju ili ublazavaju njeno
dejsvo

Peterson i Seligman

nacin na koji osoba tumaci uzroke losih dogadjaja

podela na OPTIMISTICKI I PESIMISTICKI

tri dimenzije

internalnost – eksternalnost

stabilnost – promenjivost

globalnost – specificnost

osobe permistickog eksplanatornog stila sklone su da uzroke losih dogadjaja traze u sebi i daju
obljashnjena uzroka koja se ne menjaju tokom vremena i u zavisnosti od specificnosti situacije

Optimisticko eksplanatorni – objashnjenaja su externalna, nestabilna i specificna

Pesimisti lakse oboljevaju od optimista

Samoopstuzivanje i depresija

napustanje borbe i povlacenje

optimiste – borbenost

Koncept -> osecanje koherentnosti Aron Antonevski

podrazumeva kompleksno i pouzdano osecanje sklada izmedju unutrashnje i spoljashnje realnosti i

uverenje da je spoljashnja realnost prefvidiva i podlozna kontroli
KAPLAN

preventivne metode

anticipatorno vodjenje u krizi, kratka psihoterapija u stanjima krize, edukacija u ublasti DZ.

Kjerkegor

estetska – mladost

eticka – srednje

religioznu – starost

HOZE ORTEGA

do 0 – 15 detinjstvo

15 – 30 mladosti

30- 45 inicijacija

45 - 60 dominacija

60 starost

KOGNITIVISTICKA primarna prrevencija usmerena je na vestine ovladavanja stresom

(unutrashnje modelovanje, trening ovladavanja stresom /anksioznoscu , inokulacija stresa)

HUMANISTICKA – ucenje za zivot sto manje rizika i vece sanse za dalji razvoj

HOPSON I SALI

KOGNITIVISTICKA + HUMANISTICKA

Dva stava

1.zivotne vestine je moguce nauciti

2.ucenje zivotnim vestinama je proces u kome osoba postaje sposobna da prihvati odgvornost za
sebe i svoj zivot

osnovne vestine za zivot

za opstanak i razvoj

za komuniciranje sa drugima

potrebne u zajednici

potrebne u specificnim situacijama

namenjen mladima , drmske radioni diskusione grupe

Model PPP

cine se najsire shvacena humanisticka odredjenja dusevnog zdravlja

put ka zdravlju je put kroz povecanje svesti o sebi, svoje zivotne pozicije kroz samorazvoj i
aktualizaciju