Stres i trauma

Anđela Savić II2

Šta je stres?

•Stres se najčešće određuje kao

fiziološka i psihološka reakcija
čoveka na stimuluse iz
okruženja, s tim što je za tu
reakciju suštinsku važnost
ima personalni doživljaj stresa,
pre svega emocije koje stres
izaziva kod pojedinca, jer je
svaka osoba “priča za sebe”.

•To kako ćemo reagovati na stres zavisi od

našeg iskustva, ličnih kapaciteta, trenutnog
raspoloženja i od mnogih drugih svojstava
naše ličnosti.
•Na fizičkom planu, stres predstavlja
fiziološki proces kojim naše telo odgovara
na pretnju ili opasnost.
Vrste stresa :
1) Pozitivan stres
2) Stres ili negativni stres

2. Vrste stresa na osnovu njihovog trajanja

3) Akutni stres
4) Akutni epizodni stres
5) Hronični stres
Problem nastaje iz razloga što naš nervni sistem u stresnim okolnostima uvek
reaguje kao da je pitanje života ili smrt, i u prvom mahu ne
razlikuje emocionalnu od stvarne ugroženosti. Tako, na primer, kada imamo
konflikt sa nekim na poslu, u porodici ili kada imamo finansijske probleme, na
fiziološkom planu naš organizam reaguje kao da je neposredno ugrožen.

Naš nervni sistem na stres reaguje reakcijom „bori se ili

beži“, odnosno pojačanim lučenjem adrenalina i pripremom
celog tela za akciju, borbu i savladavanje nastalih opasnosti i
prepreka.
Kako se boriti sa stresom

Najčešće se ljudi obraćaju za pomoć onda kada usled

fizičkih smetnji i dijagnostikovanja nekog psihosomatskog
oboljenja budu informisani od strane lekara da treba da
promene stil života i da za sebe izaberu neku aktivnost
koja će im pomoći da se osobode stresa.

Postoji mnogo  načina na koje možemo da ublažimo ili

otklonimo štetne posledice svakodnevnog stresa i to
mogu biti psihoterapija, bavljenje sportom ili nekim
hobijem,  kao i  brojne anti-stres 
metode i tehnike (joga, autogenog treninga,  meditacije).
Zanimljivosti o stresu: Ljudi koji imaju nekoga
na koga mogu da se
oslone imaju tendenciju da
bolje upravljaju stresom, te
imaju i bolje zdravlje.

Verovali ili ne, postoje i

ovisnici o stresu. Oni danima
mogu biti budni i gladni, a i
dalje ostati manično aktivni.

stres se smatra jednim od

glavnih razloga za skraćivanje
očekivanog trajanja života.
Dugovječni su ljudi vrlo
otporni na stres.

Najstresniji zvuk koji postoji za

ljude jeste plač njihovog
deteta.
Psihološka trauma
Po najširem shvatanju, traumatski događaji,
za razliku od uobičajenih stresnih događaja,
uglavnom ugrožavaju život, telesni ili
psihički integritet ili pak predstavljaju blizak
susret sa nasiljem ili smrću. Ovi događaji su
najčešće izolovani, dešavaju se jednom ili
nekoliko puta u relativno kratkom periodu.

Dovoljan je jedan ovakav događaj da ostavi

dugotrajne posledice na osobu i stvori psihološku
traumu (ranu).
Primeri ovakvih traumatskih događaja su
saobraćajne nesreće, fizičko, psihičko i seksualno
nasilje, svedočenje nečijoj nasilnoj smrti, iskustvo
rata, iskustvo zatočeništva i slično.
Kompleksna trauma
Kompleksna trauma predstavlja
psihološku ranu nastalu
delovanjem stalno prisutnih štetnih
događaja koji najčešće nastaju u
odnosima sa važnim drugim
osobama..

Tu spadaju iskustva poput

zanemarivanja deteta,
učestalog seksualnog ili
fizičkog nasilja u porodici,
stalno prisutnih haotičnih
nestabilnih odnosa između
roditelja i roditelja i dece,
alkoholizma ili narkomanije
članova porodice, zlostavljanje
od strane bliskih osoba i slično.
Psihološka trauma i PTSP
Neposredno nakon što se traumatizujući
događaj završi, mogu se javiti i snažne
emocionalne reakcije. Najčešće, posle
nekoliko dana ili nedelja, ove emocionalne
reakcije se stišaju.

Ipak, kod pojedinih osoba ovakve emocijonalne

reakcije ostaju i nakon dužeg perioda vremena,
a u pojedinim slučajevima njihov intenzitet se
može povećati. Kada se to dogodi, govorimo
o Post traumatskom stresnom
poremećaju (skraćeno PTSP-u).
 Kako se leči psihološka trauma: 

Psihoedukacija  obezbeđuje informaciju klijentu o prirodi nastanka poremećaja i mehanizmima

njegovog održavanja.
Imaginativno izlaganje – živo prisećanje na traumatska iskustva i ponovno proživljavanje istih u
sigurnom terapijskom kontekstu sa ciljem smanjenja simptoma i otklanjanja posledica traume.
Bavljenje procesima pamćenja traumatskog iskustva. Traumatska iskustva su najčešće 
zapamćena u nepovezanim fragmentima pa je potrebno stvoriti neku vrstu hronološkog sleda kako
bi se smestila u odgovarajuću vremenski okvir u životu osobe koja je preživela traumu.
Kogintivno restrukturiranje podrazumeva bavljenje iracionalnim uverenjima koja su nastala kao
posledica traume, poput uverenja o krivici osobe koja je doživela traumu.
Doživljavanje snažnih emocionalnih iskustava i bavljenje njima je neophodno jer ona
predstavljaju sastavni deo nastanka psihološke traume.
Razvijanje strategija emocionalne regulacije i prevladavanja omogućava klijentu da nauči da
izađe na kraj sa snažnim emocijama koje su prisutne kao posledica traume.
U čemu je razlika izmađu traume i stresa
Trauma i stres su termini koji se često koriste kao
sinonimi. Ipak, između ova dva pojma postoji
značajna razlika. Stres predstavlja proces koji
obuhvata dešavanja u spoljašnjoj sredini ili u nama,
podstiče psihološke i fiziološke odgovore koji imaju
za cilj da se situacija prevlada. Trauma predstavlja
psihološku ranu nastalu delovanjem jednog ili više
jakih stresnih događaja, ali i hronični prisutnih
stresnih događaja manjeg intenziteta.
Ipak, većina stresnih događaja koje proživljavamo
nisu takve prirode da ostavljaju dugoročne
psihološke posledice na nas, već dugoročne
posledice ostavljaju samo izuzetni događaji. Dakle, u
osnovi svake traume je stres, dok nije svaki
stres psihološka trauma.
 Literatura:

https://www.pharmamedica.rs/iz-ugla-psihologa/psiholos
ka-trauma-sta-je-koje-su-posledice-i-kako-se-leci/
https://savetovalistemozaik.com/psiholoska-trauma-sta-je
-koje-su-posledice-i-kako-se-leci/
https://savjetovaliste.tvz.hr/psiholoska-pomoc/sto-je-stres
/
https://psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-
panika-i-somatizacija/stres-stresor-i-stresne-reakcije/