Afektivno vezivanje

Teorija afektivnog vezivanja nastaje kao reakcija na shvatanje porekla ovekove oseajnosti.Prema ovoj
teoriji ljudsko bie se raa kao socijalno bie ija je primarna potreba u stvari sama potreba za emotivnom
vezom sa odraslom osobom.Radi se o teoriji koja se bavi kako poreklom tako i samim razvojem ovekove
oseajnosti.
Pojam afektivnog vezivanja prvi put je upotrebio engleski psihoanaliticar Don Bolbi.Analizirajui vezu
izmeu majke i deteta zakljuio je da je potreba za ovom vezom jako bitna. On se zainteresovao za
fenomen utiskivanja koji govori o tome da je formiranje jakih drutvenih veza u ivotinjskom svetu
uroeno i nepovezano sa ishranom, te je on odluio da dokae da se neto slino deava i kod ljudi. Dete
ne samo to je osetljivo na stimulanse ve poseduje sposobnost da na njih reaguje i odgovara.U
zavisnosti od signala majka se orijentie-ili presvlai bebu,ili je hrani,ili je uzima u naruje. Prema teoriji
afektnog vezivanja majin odgovor na signale deteta je kljuna stvar kvaliteta afektivne veze kao
razvojnog procesa jer u odnosu na to kako majka reaguje u datom trenutku dete postepeno sklapa sliku o
majci i gradi neku svoju sliku o svetu koji ga okruuje.Ovi odnosi vezanosti su prilino stabilni.Ta
stabilnost nastaje kao rezultat ranih iskustava koji se ispoljavaju u kasnijem periodu ivota- pri razvoju
linosti, ouvanju mentalnog zdravlja i u samim odnosima sa spoljanjim svetom.Afektivno vezivanje
podrazumeva dva modela:
1.Model ljudi koji su nam znaajni u ivotu - odnosno neka vrsta procene njihove dostupnosti i
reakcija(time se formira ili pozitivan ili negativan model)Pod pozitivnim modelom podrazumeva se samo
nae miljenje o sebi kao osobi koja je vredna panje i ljubavi,a dok pozitivan model drugih predstavlja
miljenje o drugima kao osobama kojima se moze verovati i na koje se moemo osloniti.
2.Model sebe - odnosno model procene nekih svojih vrednosti u odnosu sa drugim ljudima(pri emu se
formira pozitivan ili negativan model sebe).Sama sutina teorije afektivnog vezivanja je u tome da bi
jednom formirani unutranji modeli trebali da traju i da su relativno teki za izmeniti sve do neke kasne
adolescencije.Sama funkcija ovih modela je da osobama prui mogunost da predvide neke znaajne
momente u interakcijama sa njihovim okruenjem,tj. da im prui informacije na osnovu kojih se razume
ponaanje, reakcije i donekle oekivanja kako i drugih tako i njih samih.
Razvoj afektivne vezanosti kod adolescenata na prvi pogled moda deluje kao da se bazira na potpuno
drugaijem principu.Za razliku od ranog razvojnog perioda ivota kada je tenja bila okrenuta ka
zadovoljavanju fizike i emotivne bliskosti sa osobom za koju je dete vezano u adolescenciji pak mogu da
se primete namerni pokuaji udaljavanja od roditelja i stvaranje neke izvesne distance.Meutim teoretiari
tvrde da je razvojni zadatak adolescencije ,pored kreiranja sopstvene linosti koja naizgled menja
ponaanje afektivne vezanosti, takodje mogustvo da prebrode brojne fizike i psihike transformacije
koje im na kraju pomau da od deteta o kome se brinu postanu neko ko moze da se brine o detetu.
Kroz motive afektivnog vezivanja mi teimo da se veemo za socijalnu okolinu traei u njoj
sigurnost,zatienost I druge pozitivne emocije.
Tipovi afektivnog vezivanja:
1.Sigurna afektivna vezanost-Rastui uz majinu sigurnost beba postaje sve svesnija I sigurnija u svoje
postojanje I svet koji je okruzuje.Ove bebe sa svojom majkom dele veoma blizak odnos I imaju izraen
stepen poverenja.Majke svojoj deci prenose sigurnost i poverenje, I samim tim bebe koje su odgajane u
ovakvim uslovima imaju vee predispozicije da odrastu u sigurne ljude sposobne da izau na kraj sa
ivotnim potekoama.

2.Nesigurna povuena afektivna vezanost-Ove bebe nauene nizom odbacivanja da se oekivanja nee
ispuniti,one umanjuju sopstvena oekivanja,ostvarujui izvesnu distancu sa majkom I time se tite od
novih razoarenja.
3.Nesigurno-ambivalentna afektivna vezanost-Ove bebe se izraenije vezuju za majku traei vie panje
usled majinog ignorisanja odredjenih reakcija.Majke ne reaguju na signale koje dete alje,nisu tu za njih
kada su im potrebne,previe su ukljuene kad je to nepotrebno.Beba se izraenije vezuje za majku I
poveava svoje zahteve za panjom.U strahu da e izgubiti majku dete je pojaano nadgleda I
kontrolie.Ovakvo slabije istraivanje sredine uslovljava pojavu straha od sredine.Roditelji postavi
svesni pojave straha zauzimaju preterano zatitniki stav I obeshrabruju dete pri pokuaju odstranjivanja
samog straha. Ova deca, I kao odrasli ljudi ostaju preokupirana odnosom sa roditeljima.
4.Dezorijentisno-neodluno afektivno vezivanje-Prouavanje dece iji su roditelji bili zlostavljani ili su
patili od manijakalno- depresivne psihoze pokazala su da se ovakva deca ne mogu svrstati ni u jedan od
ovih tipova.Ovu decu su odvajali razliiti vidovi dezorijentacije I dezorganizacije kao to su npr.
izbegavanje onog kontakta I uplaeno reagovanje na stranca.I kao odrasli ovakva deca ne uspevaju da
stvore konkretnu sliku o sebi I drugima.Njihov unutranji model je konfuzan I najee se snalaze
beanjem I izbegavanjem.
Reference:
Ognjenovi,P. i korc,B.(2005)- Uvod u psihologiju motivacije i emocija,Beograd
Outli,K.(2005).Emocije-Kratka istorija.Clio
Jess Feist,Gregory J.Feist- Theories of personality
Stanojevi S. T.- Afektivno vezivanje-Transgeneracijski pristup,Filozofski fakultet, Ni
Andrijana Krmar