Šeme

Emocionalna deprivacija
Ova šema zasniva se na uverenju da niko i nikada neće zadovoljiti naše emocionalne potrebe –
potrebe da budemo tretirani s pažnjom, saosećanjem, ljubavlju, da nas drugi zaštite, brinu o nama i
usmeravaju nas. Ovu šemu često razviju osobe čiji roditelji nisu odgovarali na emocionalne potrebe
(dete nije osećalo da je voljeno, zbrinuto i prihvaćeno ili adekvatno zaštićeno). Ovo je jedna od
najčešćih šema, iako mnoge osobe ne prepoznaju da je imaju. One koje prepoznaju osećaju se
usamljeno, ogorčeno, nevidljivo, prazno ili depresivno. Postoje 3 vrste deprivacije: deprivacija brige i
nege (nedostatak dodira, topline, pažnje), deprivacija empatije (nedostatak istinskog slušanja i
razumevanja) i deprivacija zaštite (nedostatak osobe koja pruža zaštitu, oslonac i vođstvo).
Ponašanja se često vrte oko neiskazivanja emotivnih potreba – deluju kao da ih nemaju, da im ništa
ne treba – ne pitaju i ne traže od drugih, ne pokazuju potrebu za bliskošću i ljubavlju. Time održavaju
nezadovoljenje tih potreba i održavaju usamljenost i neispunjenost.

Privlače ih partneri/ke koji ne mogu ili ne žele da emotivno daju – hladni, sebični, uzdržani ili sa
druge strane zavisni, koji više traže i uzimaju od njih. Drugi se štite izbegavanjem i opredeljuju ili za
veoma distancirane odnose ili u potpunosti izbegavaju veze. Oni koji se brane kompenzacijom idu u
drugu krajnost i zahtevni su, insistiraju da im se po svaku cenu zadovolje sve emotivne potrebe,
preosetljivi na povlačenje, postaju ljuti kada im se ne izađe u susret.

Napuštanje / nestabilnost
Šema se zasniva na očekivanju da ćemo biti napušteni ako se za nekog vežemo. Osoba je uverena da
će se emocionalna veza sigurno prekinuti, očekuju da će izgubiti bliske osobe tako što će ih napustiti,
razboleti se ili umreti, ostaviti ih zbog nekog drugog ili prosto odjednom nestati iz njihovih života.
Neke od osoba koje razviju ovu šemu su se kao deca suočile sa razvodom ili smrću roditelja. Ova
šema se može formirati i zbog nedosledne i neodgovarajuće brige o dečjim potrebama (npr. dete je
često ostavljano samo ili se o njemu nije odgovarajuće brinulo duži vremenski period). Tipična
ponašanja uključuju prilepljivanje za bliske osobe, posesivnost i kontrolu, optuživanje drugih da ih
napuštaju, ljubomoru, kompetitivnost sa potencijalnim rivalima. Neke osobe sa ovom šemom u
potpunosti izbegavaju veze da bi se zaštitile od onoga što doživljavaju kao neizbežan budući gubitak.
Privlače ih partneri koji su nestabilni, nesposobni da se obavežu ili nedostupni na drugi način. Oni
kod njih obično izazivaju snažnu „ljubavnu hemiju“ i ponekad opsesivnu zaljubljenost.

Nepoverenje / zlostavljanje
Šema počiva na očekivanju da će nas drugi ljudi povrediti na neki način ili namerno ili iz sebičnosti.
Ljudi sa ovom šemom očekuju da će ih drugi lagati, izmanipulisati, prevariti ili u ekstremnim
slučajevima ponižavati i zlostavljati. Ne veruju da su drugi iskreni i dobronamerni. Poreklo ove šeme
je u detinjstvu, u odnosima sa bliskim drugima od kojih su doživeli nasilje ili iskorišćavanje. Osobe sa
ovom šemom su oprezne i sumnjičave, neke od njih kontinuirano postavljaju „testove“ i prikupljaju
dokaze da bi odlučili da li drugi ljudi zaslužuju poverenje. Neki izbegavaju bliskost i intimnost, a
poneki se odlučuju da napadnu prvi („bolje da ih sredim prvi/a, nego oni mene“). Drugi se odlučuju
da budu „spasioci/teljke“ drugih osoba koje su zlostavljane.

Socijalna izolacija / otuđenje

Osobe sa ovom šemom su uverene da su različite od drugih. Imaju osećaj da ne pripadaju, kada su u
grupi ljudi osećaju se kao neko ko stoji sa strane, autsajder. Osećaju se izolovano, izostavljeno.
Tipična ponašanja su ostajanje na periferiji ili totalno izbegavanje grupa. Najčešće se bave
usamljeničkim aktivnostima. Ovo uverenje je najčešće posledica ranog iskustva – da se razlikuju od
drugih ljudi ili da se njegova porodica razlikuje od drugih u okruženju (po bilo kom kriterijumu).

Defektnost / stid 
Šema zasnovana na uverenju da smo suštinski neadekvatni i/ili potpuno (iznutra i spolja)
nedopadljivi, i da će to drugi otkriti ako nam se približe i stvarno nas upoznaju. Osobe sa ovom
šemom su kao deca često oštro kritikovane (u porodici ili vršnjačkoj grupi) i dobijali poruku da nisu
vredni pažnje i ljubavi. Doživljaj je da sa njima nešto nije u redu suštinski (a ne u vezi sa onim što
rade, sa postupcima, nego u vezi sa onim što jesu). Osećaju se defektno, oštećeno, inferiorno,
bezvredno, nedostojno ljubavi. Praćeno je hroničnim stidom. Oni obezvređuju sebe ili dozvoljavaju
da ih drugi obezvređuju – da ih kritikuju ili čak verbalno zlostavljaju. Hipersenzitivni su na kritiku,
reaguju burnu ili tugom ili ljutnjom. Stalno se porede i nekada osećaju snažnu zavist i potrebu za
takmičenjem.

Često biraju prekritične ili odbacujuće partnere/ke. Mogu i sami biti jako kritični prema onima koji ih
vole („Ne želim da budem član kluba koji hoće mene za člana“ Gručo Marks). Mogu izbegavati bliske
odnose ili socijalne situacije ili koristiti različite supstance, alkohol, prejedanje da anesteziraju osećaj
hroničnog stida i defektnosti.

Neuspeh
Ova šema bazira se na ubeđenosti osobe da nije jednako uspešna kao njeni vršnjaci. Nekada osećaju
da su zapravo nesposobni da bude uspešni u poslu, školovanju, sportu… kao drugi ljudi. Ljudi sa
ovom šemom često odustaju i ne pokušavaju jer su ubeđeni da neće uspeti, ili sabotiraju sebe i
otaljavaju posao, ili idu u krajnost i previše se trude kako bi izbegli grešku. Ova šema razvija se kod
ljudi koji su kao deca često ponižavani i tretirani kao gubitnici, nedovoljno dobri, u različitim
oblastima (školi, sportu…). Roditelji ove dece najčešće nisu adekvatno podržavali, ohrabrivali ili
disciplinovali (previše strogi, previše popustljivi ili nedosledni) dete da postigne uspeh u školi ili
sportskim aktivnostima.

Zavisnost / nekompetentnost
Ova šema počiva na uverenju osobe da nije sposobna da se samostalno stara o sebi i obavlja
svakodnevne obaveze. Doživljavaju da je život pretežak, a oni neadekvatni, kao deca premala da bi
opstala sama u svetu. Deluju detinjasto i bespomoćno. Prvi element šeme je nekompetentnost:
nedostaje im poverenje u sopstveno odlučivanje, u ekstremnim slučajevima čini im se da neće moći
da opstanu sami, da obavljaju svakodnevne životne zadatke. Drugi element sledi iz prvog – zavisnost:
oni pronalaze osobe koje su zamena za roditelje (koji rade sve umesto njih ili im pokazuju korak po
korak). U detinjstvu ove osobe nisu ohrabrivane da budu samostalne, nisu razvili veštine i
samopouzdanje da mogu da brinu o sebi.

Tipična ponašanja su: traženje pomoći, konstantno postavljanje pitanja kada se suočavaju sa novim
zadatkom, ponavljano traženje saveta oko odlučivanja, teškoće da putuju sami, teškoće da se sami
brinu o svojim finansijama, lako odustajanje, odbijanje dodatnih odgovornosti (kao što je
unapređenje na poslu), izbegavanje novih zadataka.

Ranjivost na povredu ili bolest

Ove osobe su ubeđene da su uvek na ivici da dožive katastrofu (bolest, bankrot, prirodnu nepogodu,
zločin, nesreću, nervni slom…). Veruju da će nešto strašno da se desi što je van njihove kontrole.
Osećanja variraju od strepnje, anksioznosti do paničnih napada. Najčešće je ubeđenje da je svet
opasno mesto naučeno od (jednog ili oba) roditelja. Ova šema može motivisati osobu da preterano
brine i trudi se da prenebregne katastrofu, često kroz izbegavanje i fobično ponašanje –
ograničavanje života, uzimanje lekova za smirenje, magijsko razmišljanje, obavljanje kompulzivnih
rituala, oslanjanje na „sigurnosne signale“ - na osobu kojoj veruju, flašicu vode, lekove itd.

Stopljenost / nerazvijen self

Osoba koja ima ovu šemu stopljena je sa značajnim drugim – roditeljem, bratom/sestrom,
najboljim/om prijateljem/icom… Veruju da ni on niti druga osoba ne bi mogli emotivno da prežive
bez konstantne međusobne podrške. Govore jedno drugom sve. Nekada imaju osećaj kao da čitaju
jedno drugom misli. Veruju da je pogrešno da imaju granice i osećaju ogromnu krivicu kada to
pokušaju. Iz ove stopljenosti (često, ali ne uvek) proističe „nerazvijen self“ – nedostatak
individualnog identiteta. Nisu razvili svoje stavove, talente, niti su pratili svoja interesovanja… Osoba
koja ima ovu šemu često ima osećaj ili unutrašnje praznine ili preplavljenosti od strane drugih. Razvoj
ove šeme najčešće je podstaknut roditeljskim ponašanjem koje sputava odvajanje  i nezavisan razvoj
– preterana kontrola ili preterana zaštita.

Podređivanje
Šema počiva na uverenju osobe da mora da se povinuje drugima da bi izbegla negativne posledice.
Osećaju znatan strah u odnosu na potencijalne reakcije drugih – napuštanje, odbacivanje ili kazna,
ljutnja, kritika. Odriču se svojih potreba i želja ili emocija (najčešće besa). Nakupljeni bes se
manifestuje kroz simptome: pasivno-agresivno ponašanje, nekontrolisani izlivi besa, psihosomatski
simptomi, naglo zahlađenje... Da bi se izborile sa ovom šemom, neke osobe izbegavaju veze ili se
ponašaju izrazito buntovnički. Najčešći uzrok je izrazito dominantan i kontrolišući roditelj.

Samožrtvovanje
Ova šema se ogleda u preteranom žrtvovanju i zanemarivanju sopstvenih potreba kako bi se
pomoglo drugima. Kada se bave svojim potrebama i željama ljudi sa ovom šemom često osećaju
krivicu zbog „sebičnosti“. Intenzivno osećaju bol drugih. Bliske osobe doživljavaju kao da su
nesposobnije i nesamostalnije nego što realno jesu i zato stalno uskaču da ih „spasu“. Ponekad se
osećaju ogorčeno zbog „nezahvalnosti“ drugih i onda izjavljuju da neće više nikada da rade ništa za
druge. Često pate od psihosomatskih simptoma: glavobolje, gastrointestinalnih problema, hroničnih
bolova i umora. Doživljavaju da imaju dozvolu da prime brigu od drugih ili da smanje svoju brigu o
drugima samo ako su „stvarno bolesni“. U detinjstvu ove osobe su ili bile preterano odgovorne za
osećanja i potrebe roditelja (koji je na neki način slab, bespomoćan, bolestan ili depresivan) ili u
porodici postoje snažne zabrane protiv „sebičnosti“. Nekada je briga i saosećanje koju pružaju
drugima ono što je njima nedostajalo u detinjstvu.

Emotivna inhibiranost
Šema počiva na uverenju osobe da mora da inhibira osećanja, naročito bes, da ne bi povredila
osećanja drugih ljudi, izbegla sramotu, osvetu, odbacivanje ili gubitak samopoštovanja. Osobe sa
ovom šemom često izgledaju kontrolisano, ozbiljno, i bez mnogo radosti. Prenaglašavaju značaj
racionalnog pristupa. Plaše se da bi izražavanje emocija dovelo do kompletnog gubitka kontrole.
Često usmeravaju ovu preteranu kontrolu i na značajne druge u svom okruženju, pokušavajući da ih
spreče da izražavaju i pozitivne i negativne emocije. Ipak, privlače ih partneri koji su emotivni i
impulsivni. Roditelji osoba sa ovom šemom najčešće nisu ohrabrivali, već branili slobodno
izražavanje različitih emocija.
Nepopustljivi standardi / preterana kritičnost
Osobe sa ovom šemom veruju da moraju konstantno da se trude da zadovolje ekstremno visoke
standarde. Doživljaj koji je najtipičniji za ovu šemu je neprestani pritisak. Takođe je prisutna i
intenzivna strepnja u vezi sa neuspehom (gde neuspeh znači postići uspeh od 95%, a ne 100%).
Većina osoba se oseća iscrpljeno, jer je pod stalnim pritiskom oko vremena (ima toliko toga da se
uradi, a tako malo vremena). Hiperkritični su prema sebi i prema drugima. Stalno su iritirani, jer
osećaju da ne rade dovoljno dobro ili dovoljno brzo. Posvećuju preteranu pažnju detaljima. Često su
vrlo takmičarski nastrojeni i „radoholičari“. Visoki standardi mogu biti u vezi sa školom, poslom,
izgledom, sportom, zdravljem, etikom ili pravilima, umetnošću… često imaju nerealistično visoke
moralne ili religiozne standarde. Razmišljaju crno-belo: ili ispunjavanje standarda 100% ili neuspeh,
nemaju osećaj za „dovoljno dobro“. Potcenjuju svoja postignuća i retko uživaju u njima.
Perfekcionizam je štetan kada ima za posledicu značajne teškoće: nedostatak zadovoljstva u životu,
zdravstvene probleme, nisko samopouzdanje, nezadovoljavajuće intimne ili poslovne odnose…
Roditelji osoba sa ovom šemom, najčešće nikad nisu bili zadovoljni ili su obraćali pažnju na dete
samo kada ostvari izuzetan uspeh.

Privilegovanost / grandioznost
Osobe koje imaju ovu šemu osećaju se posebnima. Osećaju da imaju pravo na specijalne privilegije.
Ne ograničava ih princip recipročnosti. Slabo uzimaju u obzir efekat svojih ponašanja na druge. Ova
šema bazirana je na uverenju  da možete da uradite, kažete, uzmete sve što želite uvek i odmah, ne
vodeći računa o mišljenju i željama drugih. Tipična ponašanja uključuju kompetitivnost, precenjivanje
značaja statusa, dominacija, nametanje. Roditelji doprinose razvoju ove šeme tako što detetu
ispunjavaju sve želje i ne postavljaju granice. Nekada se ova šema razvije kako bi kompenzovala za
osećaj neadekvatnosti.

Nedovoljna samokontrola i samodisciplina 

Ova šema ima dva aspekta – slabu samodisciplinu, tj. izrazito nisku sposobnost osobe da toleriše
frustraciju i ograničenja kako bi ostvarila svoje ciljeve, i drugo: slabu samokontrolu, odnosno
sposobnost da se uzdrži od ispoljavanja osećanja i impulsa kada je to potrebno. Prenaglašena je
potreba da se izbegnu sve neprijatnosti – ove osobe pokušavaju da izbegnu većinu bola,
konfrontacije, odgovornosti i napora. Tipična ponašanja uključuju impulsivnost, slabu pažnju,
dezorganizaciju, nevoljnost da se istraje u dosadnim ili rutinskim zadacima, intenzivno izražavanje
emocija (kao što su napadi besa ili histerični izlivi), stalno kašnjenje i nepouzdanost. Za sva ova
ponašanja zajednička je potreba da se postigne kratkoročno zadovoljenje na štetu dugoročnih
ciljeva. Ova šema se razvija ukoliko roditelji nisu razvili odgovarajuću disciplinu kod svoje dece ili su i
sami imali problem niske samokontrole.

Negativnost / pesimizam
Osobe sa ovom šemom imaju pesimističan pogled na svoj život i budućnost. To je trajan fokus na
negativne stvari u životu, kao što su bol, gubitak, smrt, razočarenje, izdaja, neuspeh i konflikt, dok se
pozitivni aspekti umanjuju. Imaju preterana očekivanja da će stvari da će stvari krenuti ozbiljno po
zlu ili da će oni napraviti neku grešku koja će odvesti u katastrofu (ozbiljan gubitak, bankrot, gubitak
kontrole…). Skloni su da se preterano brinu. Hronično su pod tenzijom. Često se žale i neodlučni su.
Ova šema najčešće se usvaja od roditelja koji su imali negativan pogled na stvari i predviđali najgore.
Može biti i rezultat teških životnih okolnosti i gubitaka u detinjstvu, što dovodi do ranog gubitka
prirodnog mladalačkog optimizma.