;

U RAZUMAN IVOT
ALBERT ELLIS
SADRAJ
KOLIKO SAMOTERAPIJA POMAE?
OSEATE SE ONAKO KAKO MISLITE
RAZUMOM DO KONSTRUKTIVNIH OSEANJA
KAKO STVARATE EMOCIJE
KAKO DA RAZMILJANJEM REITE EMOCIONALNE
PROBLEME
PREPOZNAVANJE I SUPROTSTAVLJANJE NEUROTINOM PONAANJU
PREVAZILAENJE UTICAJA PROLOSTI
DA LI SU VAI RAZLOZI UVEK RAZUMNI?
ODBIJATE DA SE OSEATE O trAJNO NESRENO
SAVLADAVANJE PRETERANE POTREBE ZA TUEM PRIHVATANJEM
ISKORENJIVANJE PRETERANOG STRAHA OD
NEUSPEHA
KAKO DA PRESTANETE OPTUIVATII PONETE IVETI
KAKO DA, IAKO FRUSTRIRANI, NE BUDETE DEPRESIVNI
KONTROLISANJE SOPSTVENE SUDBINE
SAVLADAVANJE ANKSIOZNOSTI
POSTIZANJE SAMODISCIPLINE
REVIZUA PROLIH LlCNIH ISKUSTAVA
PRIHVATANJE REALNOSTI
PREVAZILAENJE INERCIJE I KREATIVNO ANGAOVANJE
IVETI RAZUMNO U NERAZUMNOM SVETU
RACIONALNO-EMOTIVNA TERAPIJA ILI RACIONALNO
BIHEVIORALNI TRENING DANAS
UVOD REVIDIRANOM IZDANJU
Knjigu Vodi
u razuman ivot smatramo donekle revolucionarnom. Kada

je prvi put izaala, 1961,

itala
koj publici je predstavljena kao jedna od prvih knjiga koju su
napisali renomirani, iskusni psihoterapeuti, a koja je
pokazala ljudima kako da se efikasno bave sopstvenim
problemima. To se dogodilo nekoliko godina pre objavljivanja Eric Bernove knjige Koju igru igraa; a mnogo, mnogo
pre popularnih knjiga kao ato su Ja sam OK, ti si OK i Kako
biti najbolji prijatelj samom sebi.
aki neato ranije, predvideli smo nadolaze i trend populamih knjiga o samopomoi, jer je jedan od nas (A.E.) 1957.
objavio How to live with a Neurotic (Kako iveti s neuroti
arcm), 1960. The Art and Science of Love (Umetnost i
nauka Ijubavi), a zajedno smo napisali Creative Marriage
(Kreativan brak) - neposredno pre pisanja knjige Vodi
u razuman ivot, 1961. Medutim, ove ranije knjige su se
bavile samo odredenim vidovima ljudskih teako a i nisu
obuhvatale airi raspon emocionalnih problema. Uz to, nov
sistem racionalno-emotivne terapije (RET), koji je nastao po
etkom 1955, samo je delimi
no predstavljen. Vodi
(naziv, koji su tokom proteklih 15 godina od milja usvojile
hiljade
italaca i stotine terapeuta), je s lako om prevaziaao naaa
ranija dela i prerastao u najautoritativniju i najviae citiranu
knjigu iz RET-a za airoku javnost. Zajedno sa Reason and
Emotion in Psychotherapy (Razum i emocija u psihoterapiji), koja je uglavnom namenjena profesionalnim terapeutima, Vodi
je postao (ato sa zadovoljstvom pominjcmo) klasika iz ove
oblasti. Godinama dobijamo bukvalno hiljade pisama i verbalnih poruka koje dokazuju koliko je knjiga pomogla
mnogim osobama sa blaim ili ozbiljnijim teako ama. Dosta
terapeuta je klijentima preponi
uje kao dopunsku literatum. Mnoatvo na

ela i formulacija koje ona sadri koristi se u tudim radovima

doslovce, ili pak parafrazira, sa ili bcz pominjanja autora.
Ne zameramo, jer naaa zamisao se produuje: uzeti najmudrija opaanja i ideje o "ljudskoj prirodi" iz proalosti i
sadaanjosti - a narocito iz donekle zanemarenih filozofskih
dela Epiktctusa.
Takode verujemo u edukativne aspekte psihoterapije, u okvirima racionalno-emotivne teorije i prakse.
RET se ne dri striktno uobi
ajenog medicinskog modela poreme aja,
ija suatina je u tome da se emocionalni problemi sastoje od
obolenja, odstupanja ili zabluda koje mogu biti izle
ene ako osoba spolja, terapeut, autoritativno kae pojedincu ata treba da uradi za popravljanje svog stanja. RET se
ne pridrava ni donekle, sli
nog modela uslovljavanja (zajedni
kog psihoanaliti
arima i klasi
nim bihejvioristima), koji tvrdi da su poreme aji stvoreni
usled dejstva ranih uticaja i da, prema tome, spoljna,
roditeljska figura - terapeut - treba ponovo da ih uslovi i uspostavi, pa tako na izvestan na
in prisili osobu na nov obrazac ponaaanja. Umesto toga,
RET primenjuje humanisti
ki, edukativni model koji dokazuje da ljudi,
ak i u najranijem detinjstvu, imaju mnogo viae izbora nego
ato su spremni da prepoznaju; da se ve ina njihovog
"uslovljavanja" zapravo sastoji od samo-uslovljavanja i da
im terapeut, u
itelj, pa
ak i knjiga mogu pomo i da jasnije sagledaju sopstveni dijapazon alternativa i na osnovu toga sami odabeni da u
e i uvebavaju na
in za odbacivanje ve ine svojih ozbiljnih samo-stvorenih
emocionalnih teako a. Sa svoje strane RET se trudi da

razvije airok raspon edukativnih metoda kojima ljudima

pokazuje kako i gde se ponaaaju samoosuje uju e i na koji
na
in to mogu promeniti. Od samih po
etaka primenjujemo ubi
ajene metode rada za individualnu i grupnu terapiju (male
grupe). Uz to, na radionicania za viae u
esnika, na predavanjima, javnim demonstracijama terapije,
preko video i magnetofonskih snimaka, kroz pri
e, knjige, broaure i druge vidove masovne komunikacije
ljudi uce ata to (na alost i bez potrebe)
ine da se ose aju loae i ata bi umesto toga mogli u
initi da sami sebi emotivno pomognu.
Iako stotine psihoterapeuta u Americi i drugde, u ve oj ili
manjoj meri, u radu s klijentima primenjuju RET metode i
iako su ti terapeuti tokom poslednjih dvadeset godina pomogli hiljadama Ijudi, izgleda da se tokom istog ovog perioda pet ili deset puta toliko ljudi zna
ajno promenilo
itaju i Vodi
, druge broaure kao i knjige iz RET-a. Opet: dobro! Smatrali
bismo sjajnim kada bismo mi i ostali autori mogli da
odrimo i nastavimo ovako koristan trend i kada bi, kona
no, izbacili psihoterapeute iz prakse (ato je malo verovatno
u najblioj budu nosti, o
emo emo govoriti neato kasnijc). U medjuvremenu, i dalje
emo nastojati da radimo na tome.
Vratimo se sada na novo izdanje Vodi
a. Potrudili smo se da ga dopunimo joa jednim zna
ajnim i, po naaem mialjenju, veoma revolucionarnim aspektom. Od po
etka, ato pokazuje osvrt na prvo izdanje knjige, RET se
razvija kao forma "semanti
ke terapije." Dr Donald Meihenbaum i drugi istraiva
i naglaaavaju ovaj aspekat; a mi se slaemo s tim. Od

samog po
etka isti
emo da je jedinstvena osobina ljudi da, za razliku od ivotinja, sami sebi govore razne razumne i nerazumne stvari.
Njihova uverenja, stavovi, mialjenja i filozofije ve inom (ali
ne i isklju
ivo) uzimaju formu unutraanjeg dijaloga. Shodno tome,
jedna od najmo nijih i najelegantnijih metoda koju Ijudi
mogu koristiti za menjanje, a posebno za modifikovanje
sopstvenih samoosuje uju ih emocija i sabotiraju ih ponaaanja, sastoji se od jasnog sagledavanja, razumevanja,
preispitivanja, menjanja i suprotstavljanja sopstvenim unutraanjim tekstovima. Ova teorija, koja je izneaena u prvom
izdanju Vodi
a, delovala je krajnje revolucionarno. Od tada su je potvrdile
bukvalno stotine nau
nih istraivanja koje su uglavnom radili klini
ki, eksperimentahii i socijalni psiholozi. Ve ina tih istraivanja nije povezana s psihoterapijom, a gotovo sva
pokazuju da, ako direktno ili indirektno navedemo Ijude da
izmene svoja uverenja ili mialjenje o ne
emu, njihove emocije i ponaaanje e se takode zna
ajno promeniti.
Lepo, ali nakon desetogodianjeg praktikovanja RET-a i,
nakon ato su nam prijatelji koji se bave semantikom, ukazali
da smo svoju metodu u
inili efikasnijom primenom nekih od u
enja Alfreda Korzybskog, ponovo smo prou
ili ideje vodilje opate semantike i uverili se u istinitost ovog
glediata. RET idstinu nastavlja tamo gde je Korzybski stao,
zauzimaju i se za koria enje semanti
kih metoda, jer su se one

esto pokazale najuspeanijim pri ublaavanju emocionalnih

teako a. Otkrivai ovo, po
eli smo svesno i intenzivnije da pomaemo klijentima u
menjanju njihovih semanti
kih formi i navika, a time i njihovih razmialjanja, emocija i
ponaaanja.Na primer? Evo nekoliko uobi
ajenih slu
ajeva.
Kada klijent (na individualnoj ili grupnoj terapiji) kae:
"Moram viae da se posvetim poslu," ili "Ne bi trebalo da
mrzim svog partnera,
esto ih prekinemo re
ima: "Mislite", "Bilo bi bolje da se viae posvetite poslu," ili
"Bilo bi vam drae da ne mrzite svog partnera."
Kada klijent kae, "Ne mogu da prestanem da brinem,"
ili"Za mene je nemogu e da drim dijetu," nastojimo da ih
navedemo na preina
enje izjave u: "Mogu da prestanem da brinem, ali do sada
nisam pokuaao," i "Izuzetno mi je teako da drim dijetu - ali
ne i sasvim nemogu e!"
Kada
ovek izjavi: "Uvek loae prodjem na svim druatvenim
skupovima," navodimo ga da promeni uzjavu u: "Na ve ini
druatvenih skupova obi
no (ili
esto) loae prodjem."
Kada ljudi tvrde: "Bi e uasno ako izgubim posao!" ili
"Grozno je kada te odbiju!" pokuaavamo da ih navedemo
da, umesto toga, kau i pomisle: "Bilo bi mi jako nezgodno
da izgubim posao," ili "Mislim da je odbijanje neprijatno."
Kada klijenti kau "Ja sam loa
ovek, jer se ne ponaaam kako treba," ili "Ja sam bezvredna
osoba zato ato tako loae postupam sa Smitom," pomaemo
im da umesto toga izgovore: "alosno je kada se neodgovaraju e ponaaam, ali to me ne

ini loaim
ovekom". Ili: "Prema Smitu se ponaaam nemoralno i loae,
ali me zbog toga niko ne moe legitimno proglasiti ni vrednom ni bezvrednom osobom."
Kada ljudi smatraju i tvrde: "Ja sam ivotinja," u
imo ih (kako je Korzbiski pokazao): "Ta
nije bi bilo da kaete: 'U nekim aspektima ponaaam se kao
ivotinja, ali uglavnom nastupam kao ljudsko bi e, a ne kao
neka primitivna ivotinjska vrsta.'" A kada izjave, "Ja sam
loa u matematici," navodimo ih da umesto toga kau: "Do
sada se baa nisam pokazao u matematici, ali to ne zna
i da je nemogu e da se u budu nosti popravim."
Kada
ovek smatra i tvrdi: "On je krvolo
na crn
uga." ili "Onje pokvaren Amerikanac," pokuaavamo da ih
uputimo u preciznije izraavanje: "On je roden i vaspitan
kao cmac i ponekad se ponaaa krvolo
no, ali drugi crnci se ne ponaaaju tako." i "Odrastao je u
Americi i
esto se, verovatno zbog loaeg vaspitanja, ponaaa pokvareno, ali drugi ljudi sli
nog porekla i vaspitanja nisu takvi, ili su to u mnogo manjoj
meri."
Kada klijent insistira: "Potrebna mi je Ijubav!", trudimo se da
ga usmerimo da umesto toga izjavi: "Jako sam zeljan
ljubavi, ali mi nije apsolutno potrebna da bih preiveo i ose
ao se relativno zadovoljnim." Ako se klijent ali: "Moram
imati visok ivotni standard i ne mogu da podnesem kada to
nije tako," pokuaavamo da ih dovedemo do uverenja: "
Veoma bih zeleo i voleo da imam visok ivotni standard i
neprijatno mi je kada ga nemam, ali sigumo mogu podneti i
takvu situaciju!"
Ako klijent saopatava: "Trebalo bi da racionalno razmialjam," pomaemo im da izjave: "Najverovatnije bih se ose ao

bolje kad bih racionalno razmialjao." A kada izgovaraju zapovesti poput: "Ne kradi," nastojimo da ih navedemo da
takve komande preformuliau u: "Ako elia da ivia medu
ljudima i sa njima, obi
no je mnogo bolje i pametnije da ne kradea, jer ti ne bi bilo
drago da dmgi potkrada tebe, a krae i provale bi ti mogle
stvoriti vrlo ozbiljne probleme."
Kada Ijudi kau: "To me
ini anksioznim" ili "Zasto me ljutia", pomaemo im da izgovore "Ja sam sebe
inim anksioznim povodom toga", i 'Ja sam sebe razbesneo
povodom tvog ponaaanja."
Ukoliko koriste izraze kao : "Ja sam OK, ti si OK," nastojimo
da umesto toga kau: "Moj izbor je da prihvatim
injenicu da ivim i uivam u tome, iako
esto greaim; a prihvatam i
injenicu da ti ivia i da imaa pravo na svoju egzistenciju i
sre u,
ak i ako se povremeno nedoli
no ponaaaa i
inia stvari koje mi se ne dopadaju." Kada neko izjavi:
"Dopadam se sam sebi," ukazujemo im kako bi bilo bolje i
realisti
nije da umesto toga kau neato kao: "Dopada mi se ato
ivim i moj izbor je da nastavim svoju egzistenciju, izbegavam bespotreban jad i teim ka maksimalnim kratkoro
nim i dugoro
nim zadovoljstvima."
Iz gomjih primera moete videti da RET neprestano (izmeu
ostalog) naglaaava semanti
ki pristup za razumevanje, ublaavanje i otklanjanje ljudskih
teako a. Upravo zbog toga je logi
no ato smo nekoliko godina radili na ideji da efikasnost
RET-a pove amo prevodjenjem nekih osnovnih tekstova (i
pisanjem novih) na E-prime. Alfred Korzybski preporu

uje, u Science and Sanity (Nauka i zdrav duh), (prvo izdanje -1933), da izbegavamo "jeste" za identitet i "jeste" za
predvidanja - uprkos tome ato ni sam u svojim radovima ne
izbegava ovu formu izraavanja! Jer kada, na primer,
tvrdimo "Rua je crvena," u ovu tvrdnju je ugradeno nekoliko jakih implikacija: (l)crveno je "prirodna" ili uobi
ajena boja svih rua; (2) rua o kojoj pri
amo je cela crvena; (3) ona e uvek da bude potpumo crvena; (4) sadri neku vrstu intrinzi
ne crvene suatine; i (5) ako nije crvena, ni u kom slu
aju nemamo pravo da je zovemo ruom.
Korzibski u Nauci i zdravomduhu kae da, kada koristimo
"jeste" za identitet, "na izvestan na
in svojim nervnim procesima imitiramo ivotinje. Zbog
pogreane evaluacije prekomerno koristimo nie centre i ne
moemo da ispravno 'razmialjamo.' Previae smo emotivni;
lako se zbunimo, zabrinemo, uplaaimo ili obeshrabrimo; ili
postanemo isklju
ivi, dogmati
ni." Prili
no revolucionama tvrdnja za 1933! I verovatno sasvim ta
na.
Ohrabreni primerom Roberta H. Mura, stalnog
lana nastavnog osoblja Floridskog ogranka Instituta za
racionalno ivljenje u Clearwater, i uz njegovu saradnju (on
je krajnje strpljivo pro
itao svaku re
ovog revidiranog izdanja, i to najmanje dva puta), revidirali
smo ovo izdanje Vodi
a na E-prime, fomni engleskog jezika koju je smislio D.
David Bourland, Jr. na osnovu sugestija Korzybskog. Naziv
E-prime poti
e iz semanti
ke jedna
ine: E prime = E minus e pri

emu E predstavjja sve re

i standardnog engleskog jezika, a e sve oblike glagola to be
(biti): kao ato su: je, sam, bio je, biva, itd. Iako Bourland, u
saetom
lanku navodi izvesne prednosti njegovog koria enja:
Kada koristimo E-prime, oslobadamo se izvesnih pitanja koja su be-smislena i na koja u suatini nema odgovora. To su pitanja:"Kakva je moja sudbina?"; "Ko sam ja?"
(Kada dobro razmislite, vide ete da je Bourland u pravu, jer
na ova'pitanja nema razunmog odgovora kakav moe da se
dobijc na pitanja tipa: "ta mi se svida?", ili "Koje misli i ose
anja imam?")
Koria enjem E-prime elegantno eliminiaemo neke
dvosmislene frazekao ato je: "Znamo da je to prava stvar za
tebe." U ovim frazama "je" ima formu predvidanja.
Upotrebom E-prime, identifikujemo ina
e nepoznate osobe, autore odreenih ideja, pmcipa i glediata. Ako kaemo: "Otkriveno je da...", teako moemo da
znamo ko je to otkrio... Bilo bi bolje da se kae: "Dons je,
prou
avaju i polarne medvede, otkrio da..." Ako kaemo, "U tome
je stvar," rekli smo neato izuzetno nejasno i besmisleno.
Bolje je re i: "Ako i dalje budea kasnio na posao, ubeden
sam da e te aef otpustiti."
Kada koristimo E-prime, proairujemo svest o sopstvenom lingvisti
kom okruenju i tako lakae iznalazimo na
ine za njegovo poboljaavanje. "Roditelji su bili izvor svih
mojih problema i joa uvek su",je oprav-danje za vaae proalo
i sadaanje ponaaanje. Ako, umesto toga, obelodanite: "U
detinjstvu su me roditelji stalno i oatro kritikovali. Ja sam to
vrlo ozbiljno shvatao i uvek sam se ose ao jako loae i bczvrcdno. I danas se, kad god mc kritikuju ose am nesposobnim
i promaaenim i, prema tome, joa uvek sebe smatram
bczvrednim," jasno implicirate ata moete i ata bi trebalo da

uradite da prekinete i izmenite sklonost ka samoobezvredjivanju.

Primenom E-prime, eliminiaemo notu svraenosti,
kona
nosti, i neodredenosti koju unosimo ili impliciramo koria
enjem glagola "biti." Time izbegavamo "jeste" kao predvidanje, pogreane tvrdnjc i prekomerne generalizacije poput
"Rue su crvene"- kojima se implicira da sve nie uvek
moraju da budu crvene.
Ako se dosledno pridravamo E-prime i izbegavamo
sve oblikc 'biti", oslobadamo se apsolutisti
kih, samoispunjavaju ih proro
anstava kao "Ja sam neuspeaan
ovek," jer ova re
enica koja nije u E-prime, implicira (1) Uvek doivim
neuspeh; (2) I ubudu e u uvek i isklju
ivo doivljavati neuspeh; (3) Svet je uasnut mojim
neuspesima i zbog njih u da budem kanjen i, verovatao
zauvek, proklet.
Kao logi
an nastavak ovog procesa i za pospeaivanje razvoja strukturalnog diferencijala Korzybskog u na
inu razmialjanja, u ovom izdanju Vodi
a smo dosledno primenjivali E-prime. Ja (A.E.) sam, u najnovijem izdanju Kako ziveti s neuroti
arem naglasio da se koria enjem E-primc pisani tekst ne
moe potpuno osloboditi svih vrsta prekomernih generalizacija. Ali, u tome se daleko odmaklo i pokazalo se da ima
mnogo prakti
ne koristi! U ovom trenutku ne moemo tvrditi ili dokazati da
e ljudi, kada steknu naviku da misle i govore tom vrstom
jezika, automatski ste i tendenciju da znatno manje (bilo
previae ili premalo) emocionalno boje ili tuma
e stvarnost i da se ponaaaju razumnije i manje samoosuje
uju e. Ali, ostajemo pri ovoj hipotezi!

Ovde emo samo kratko navesti da smo, tokom revizije

Vodica, u brojnim slu
ajevima eliminisali apsolutisti
ke tvrdnje (uklju
uju i i velik broj trebalo bi i mora) koje su nepromialjeno ostavljene u originalnom izdanju. Bimo smo modifikovali koncepte RET-a o ljudskoj vrednosti i bezvrednosti. Jasno
razlikujemo odgovaraju e i neodgovaraju e forme emocija.
Bitno izoatravamo razliku izmedu osudivanja ili proklinjanja
sopstvenih pos-tupaka i osudivanja ili proklinjanja nas
samih zbog njih. Mnogo viae nego u prvom izdanju Vodi
a. stavljamo naglasak na samostalno uvebavanje mialjenja
i aktivnosti. Takode navodimo solidan broj novih racionalnih
postupaka, kao ato su racionalno-emotivne tehnike imaginacije Dr Maksi C. Moltsbi Jr., kojima je mnogo poboljaana
efikasnost RET-a.
1. KOLIKO SAMOTERAPIJA POMAE?
Ljudi nam
esto kau: "Hajde da pretpostavimo da vaai principi
racionalno-emotivne terapije stvarao funkcioniau. Pretpostavimo da stvarno moete, kao sto tvrdite, nau
iti svako razumno ljudsko bi e da se ni zbog
ega ne ose a o
ajno nesre nim. Ako smatrate da to stoji, zaato ne napiaete
knjigu o svojim teorijama i date nam je na
itanje? Tako bismo uatedeli jako mnogo vremena, neugodnosti i para za psihoterapiju." Obi
no oklevamo.
Naglaaavamo da samoterapija ima odreena ograni
enja. Bez obzira koliko jasno definisali principe samopomo
i, ljudi ih
esto pogreano shvate ili izobli
e. U njima vide ono ato ele, a ignoriau njihove najkorisnije
aspekte. Preterano pojednostavljuju stvari, izbacuju ve inu
ako, i, a, ali, a s rezervom navedene kriterijume za poreme

aje, nekriti
no primenjuju na gotovo sve Ijude u svim situacijama.
Joa gore, hiljade ljudi imaju puna usta psiholoakih, moralnih, druatvenih i ostalih principa u koje, kako hrabro tvrde,
veruju. "Prosto ne znam kako da vam zahvalim," govore i
piau, "na vaaoj predivnoj knjizi!

itam je ponovo i ponovo i neizmerao mi pomae." Ali kada

dublje i aire udemo u korespondenciju ili razgovor, otkrivamo da cesto nisu uradili niata u skladu sa pomno
obradenim uputstvima iz naae "predivne knjige" - a stvarno
se ponaaaju sasvim suprotno od naaih predloga.
Intenzivna psihoterapija ima jedinstvenu prednost u odnosu
na gotovo sve druge forme rekonstraktivnog u
enja: omogu uje sistematsku i periodi
nu proveru da li je klijent primio terapeutovu poruku. Negde
u ranoj fazi terapije, aktivno-direktivan racionalan psihoterapeut (za razliku od pasivnih ortodoksnih psihoanaliti
ara ili nedirektivnih terapeuta sa kojima se, uz duno poatovanje i od sveg srca, ne slaemo) jasno vam ukae da, ne
samo da stvarno imate problem, ve i da, ako elite krenuti
zdravijim putem, treba da sagledate svoja neracionalna
razmialjanja i postupke, da se svesno i namerno suprotstavite sopstvenim nelogi
nim idejama i po
nete da mislite i delujete racionalnije i manje samoosuje uju
e.
"Dobro," izjavljujete nakon relativno kratkog perioda
racionalno emotivne terapije (RJBT), "Mislim da prili
no dobro znam o
emu se radi. Pokusa u da uradim kako kaete i uhvatim sc
u koatac se glupostima koje mi stvaraju emocionalne teako
e." I stvarno se trudite, i uskoro (moda ve na slede oj
seansi) prijavljujetc zna
ajno poboljsanje. Saopatavate, na primer (ovo smo
uli od jednog klijenta): "Sluaaj, ovo mi se stvarno svidja!
Uradio sam baa onako kako ste mi rekli. Umesto da se, kao
obi
no, pravdam eni kada me napada zbog odlaska na terapiju, tvrde i da se tamo verovatno alim na nju, i da bacam
pare bez veze, setio sam se ata ste rekli. Pitao sam se:
"ta ona misli da dobija svojom ljutnjom? Kladim se da, baa

kako je doktor rekao, Ijutnjom zapravo maskira slabost i

verovatno se ose a jakom kada mene napada. Ali ovaj put
ne u ozbiljno shvatiti njenu ljutnju niti se nervirati zbog njene
slabosti.' I nisam. Nisam dozvolio da me to mu
i."
"Fino!" odgovorio sam, misle i da je ovaj klijent stvarno po
eo da uci kako da preispituje ideje o sebi i supruzi i da se
racionalnije ponasa. "I tada, poato niste dozvolili da vas to
mu
i, ata ste uradili, kako ste postupili prema eni?"
"O, niata lakae!", odgovara klijent, "Ponovo sam rekao
samom sebi - baa kako ste me vi, doktore, uputili da radim:
"Sluaaj, viae ne dam da se ova umobolna cna ovako ponaaa prema meni. Dovoljno dugo sam trpeo. Sada mi je
dosta.' I stvarno sam joj pokazao. Nisam se, kao obi
no, uplasio i istresao sam sve ato mislim o njoj; rekao sam
joj da se ponasa apsolutno aaaavo, kako se i vi slaete da
mi ona zagor
ava ivot i da u joj, ako nastavi s tim, razbiti nos. O, boe,
stvarno sam joj pokazao! Baa kako ste mi rekli."
"Ja? Ja sam vam to rekao?" zapanjeno sam upitao. I tokom
nekoliko narednih seansi, paljivim ponavljanjem i koria
enjem primera uskladjenih sa njegovim nivoom
razumevanja, pomogao sam mu da kona
no shvati ata sam ja stvarno mislio. Naravno, korisno je da
nau
i kako da proveri i ispita enine motive i da njene optube
ne prima suviae ozbiljno. Ali, takode moe nau
iti da ne optuuje nju (ili bilo koga drugog) za odredeni na
in ponaaanja, i potrudi se da prihvati i oprosti njenu zajedljivost i da joj, dobronamerno, pomogne da je se oslobodi. Kona
no (u stvari, posle tri i po meseca jednonedeljnih seansi
racionalno-emotivne terapije), nau
io je da misli i da se ponasa racionalnije. Do toga smo doali

tek posle mnogo ponavljanja, njegovih povremenih vra anja

u stare aeme posle kojih su usledila dodatna objaanjenja,
njegovo vra anjc na eksperimentalne pokuaaje primene
svog videnja mojih instrukcija, pa opet joa popravki i
doterivanja...
Jedna od glavnih prednosti intenzivne psihoterapije lei u njenoj repetitivnoj, eksperimentalnoj,
proverljivoj i prakti
noj prirodi. Ni jedna knjiga,
lanak, serija predavanja, ma koliko jasna. nije u stanju da to
u potpunosti prui. Shodno tome, mi, autori ove knjige,
nameravamo da nastavimo da radimo individualnu i grupnu
terapiju i da obu
avamo psihoterapeute. Svidjalo se to nama ili ne, ne
moemo realno o
ekivati da se ve ina ljudi oslobodi svojih ozbiljnih teako a,
ncpotrebne anksioznosti i agresivnosti bez izvesne doze intenzivnog, direktnog kon-takta sa kompetentnim terapeutom. Bilo bi divno da prevladaju lakai oblici terapije! Ali
priznajmo: to je teako o
ekivati.
Kako to izglcda sa klijentovog glediata? Ve ini emocionalno
poreme enih osoba, malo ili uopate nc koristi
itanje i sluaanje materijala namenjenog da im pomogne u
borbi protiv tili poreme aja. Ipak, nekim ljudima takav materijal izuzetno pomae. Navodim primer pedesetogodianjcg
inenjera koji me jc posetio nakon
itanja moje knjige Kako ziveti s neuroti
arem

ovek jc oenjen evidentno psihi

ki poreme enom cnom i, tokom dvadeset osam godina
braka, suo
io se s gomilom velikih problcma. Rckao mi je da se, sve
dok nije pro
itao knjigu, ncprestano ljutio na enu zbog njenog ponaaanja. Nakon drugog
itanja knjige, Ijutnja je gotovo potpuno nestala i njihov ivot
je postao mirniji (premda ne i potpuno sre an), a on sc
efikasnije i konstruktivnije posvetio zaati ivanju njihove troje
dece od posledica i uticaja maj
inog nepredvidljivog ponaaanja.
"Jedan odlomak iz knjige mi je naro
ito pomogao," izjavio je. "Nakon viaesatnog ia
itavanja tog dela, kao da se sva moja Ijutnja prema eni
prosto magi
no istopila. To me je impresioniralo."
"Koji je to odlomak?" pitao sam ga.
"U poglavlju u kojem piaete o tome kako iveti s osobom
koja ima ozbiljne probleme, stoji: "Zna
i ovako. Dons se svako ve
e napije i pravi larmu. Kako o
ekujete da se pijanac ponaaa - trezno? To me je stvamo
prodrmalo. Zapitao sam se: Kako ocekujea da se tvoja luda
ena ponaaa -razumno? I to je delovalo! A od tog
asa - moete li da verujete, ponaaam se bitno duga
ije - i razumnije."
Koliko sam mogao da primetim, stvarno se, primivai k srcu
ovo saznanje, mnogo racionalnije ponaaao - ne postoji
osoba, stvor pijanac vec samo
ovek koji se
esto opija ili pijano ponaaa. I niko nije lud postoje samo
pojedinci koji se sumanuto ponaaaju. Koris enjem izraza
kao ludak i pijanac pravimo povrane generalizacije. Podrazumevamo da osoba koja suviae pije, uvek i samo to

ini, i da e se osoba koja se sumanuto i ludo ponaaa,

ncizbeno uvek ponaaati upravo tako.To je pogreano! "Pijanci" mogu da se otrezne - ponekad zauvek. A "ludaci"
mogu da nau
e kako da se ponaaaju razumnije.Ipak,
itaocu knjige Kako iveti s neuroti
arem je jedna stvar postala jasnija: da od ljudi koji se
konzistentno opijaju ne o
ekujemo trezvenost; niti da od onih koji se
esto ponaaaju nenormalno ne o
ekujemo zdravije i razumnije postupke. Ako su nam o
ekivanja druga
ija, ignoriaemo realnost.
Drugi slu
aj je joa spektakularniji. Bivai klijent, recimo Bob Smit,
proveo je godinu i po dana u duaevnoj bolnici pod dijagnozom paranoi
ne shizofrenije. Poslednjih pet godina ima stalno zaposlenje
i sjajno mu ide. Ne samo da brine o svojoj porodici, ve
ulae mnogo truda i vremena da bi pomogao drugim problemati
nim osobama.
Ali, Bob Smit ima svoje probleme. Par godina ne razgovara
s roditeljima (koji, kako bi se i moglo o
ekivati, imaju sopstvene teako e), razmialja o razvodu i
paljivo izbegava sklapanje novih poznastava i razgovore o
raznim intimnim ili "nezgodnim" situacijama. I u nizu drugih
situacija se ponaaa defanzivno i ozlojedeno.
Evo prekretnice: nekoliko nedelja poato je slu
ajno pro
itao
lanak "Nepristojan intervju s Albcrtom Ellisom" u specijalizovanom
asopisu "Realist", i pronaaao neke od glavnih radova iz
racionalno-emotivne terapije objavljenih u profesionalnim

asopisima, Bob Smit je proaao kroz misaone promene

raspoloenja "kakve nikada ranije nije osetio." Odjednom je
shvatio jednostavnu
injenicu: "Ne uznemiravaju nas ljudi i stvari. Pre e biti da mi
sami sebe onespokojavamo uverenjem da nas oni mogu
uznemiriti."
Ova spoznaja, ili kako je Bob Smit naziva "formula protiv
nesre e", a ato je njegovo pojednostavljeno tuma
enje principa navedenih u prvom vanijem napisu o RET-u,
zna
ajno je promenila njegov ivot. Gotovo odmah je po
eo da govori s roditeljima, odnosi sa enom su se bitno
popravili i po
eo je da razgovara o stvarima od
ijeg pukog pominjanja se godinama, sa strahom uzdravao.
Ne samo da je postigao neverovatnu deblokadu sopstvenog razmialjanja i delovanja, ve je po
eo da se obra a drugima, da atampa i distribuira letke, piae
pisma i pokre e niz drugih akcija nadaju i se da e one
pokrenuti "lan
anu reakciju" interesovanja za racionalno ivljenje. Ubedjen
je da e se gradenjem lanca, podsticanjem zna
ajnih osoba i dravnika na zdravorazumsko i
isto razmialjanje, navodenjem Ijudi da prestanu da se mu
e verovanjem da im drugi ljudi i dogaaji stvaraju probleme,
napraviti ogroman korak ka svetskom miru. Bez obzira da li
u ovome ima pravo ili ne, samom sebi je sigurno pomogao
da usvoji
istiji i ispravniji na
in razmialjanja, a time i produktivniji i mirniji ivot.
Zna
i i vi to moete. Sa ili bezprethodnog psiholoakog obrazovanja, moete da pro
itate ili
ujete novu ideju, svesno i namerno se potrudite da je pri-

menite u razmialjanjima i postupcima i da unesete zadivljuju

e promene u svoje ivote. Naravno, ovo niti moe, niti ho e
svako. Ali neki mogu; a neki ho e. Ho ete li vi?
U istoriji postoji nekoliko izuzemih primera Ijudi koji su
trezvenim razmialjanjem promemli sebe i pomogli dmgima
da se promene. Takav je, na primer Zenon iz Citiuma, briljanmi filozof iz tre eg veka prc nove ere, osiuva
gr
ko stoi
ke filozofske akole. Gr
ki filozof Epikur; frigijac Epiktetus; Rimski vladar Marko Aurelije; Holandski jevrejin Baron Spinoza. Ovi i mnogi dnigi
vrsni racionalni mislioci su, pro
itavai dela ranijih filozofa (Heraklita i Demokrita, izmedu ostalih) i, nakon sopstvenog dubokoumnog razmialjanja, s entuzijazmom prilivatili filozofska u
enja, radikalno razli
ita od svojih prvobitnih uverenja. Dodatnu potvrdu naaoj
teoriji daje i
injenica da su oni iveli i postupali u skladu sa svojom filozofijom.
I sve to, podse amo vas, bez pomo i danaanje, recimo, formalnc psihoterapije. Naravno, priznajemo da su ovi
ljudi bili izuzetni - i da zauzimaju posebno mesto u Ijudskoj
istoriji. Ali, shvatili su snagu tueg razmialjanja i iskoristili je
za sopstveni zdraviji ivot.
Mogu li, dakle, osnovne promene li
nosti nastati kao rezultat nc
cg drugog, a ne samo intenzivne psihoterapije? Ve ina
savremenih autoriteta to odlu
no pobija. Tako su Sigmund Frojd, Oto Rank, Vilhelm Rajh,
Karl Roders i Hari Stak Salivan
vrsto ubedeni da su izvesni clugotrajniji terapeutski uslovi
neophodni za izazivanje osnovnih promena li
nosti. Ali ovo jednoglasno mialjenje, u najboljem slu

aju, dokazuje samo medusobnu saglasnost navedenih autoriteta.

A naaa pozicija? Osobe s poreme ajima li
nosti obi
no imaju uporne, duboko ukorenjene i dugotrajne probleme
za
ije reaavanje je cesto neophodna psihoterapijska pomo .
No, nipoato uvek. Do temeljne promene stavova i obrazaca
ponaaanja ne dolazi zbog jednog jedinog zahteva. Mnogi
uslovi i zahtevi, poput onih koje navode ve pomenuti terapeuti, mogu da se pokau krajnje poeljnim. Ali, mogu e je
da do poboljsanja dodje dok osoba na izvestan na
in prolazi kroz zna
ajna ivotna iskustva, ili sluaa o iskustvima drugih ljudi, ili
intenzivno razmialja o sebi, ili razgovara s terapeutom uz
iju pomo ponovo gradi osnovne stavove o sebi i drugima.
Prema tome, nemojmo, uprkos svim ograni
enjima, odbacivati samoterapiju. Retki su oni koji je dovedu
do kraja. Ali ima ih. I oni su u stanju da je uspeano koriste.
Na izvestan na
in, samoterapija je zaista neophodna za sve osnovnc
promene li
nosti.

ak i uz kompetentnu i adekvatnu terapijsku pomo , bez

upome i snane samoanalize, rezultati su naj
ea e povrani i kratkotrajni. Klijentima, u bra
noj terapiji i savetovanju, esto objaanjavamo da im nasa
uputstva i saveti pomau u prevazilaenju emocionalnih
teako a zbog prihvatanja ili samostalne primene onoga ato
uju od nas.
Preciznije: Premda efikasan terapeut u
i ljude kako da jasno misle, on nikada ne moe i da misli za
njih.
ak i ako ih savetujemo ata da urade u datoj ivotnoj
situaciji, i to im stvarno pomogne, cilj nam je da ih
navedemo na samostalno razmialjanje, jer e u suprotnom,
uvek zavisiti od nas ili nekog drugog.
Ovo zna
i da se terapija, u suatini, uglavnom bavi podu
avanjem klijenata efikasnoj samoanalizi: kako posmatrati i
otkrivati svoja ose anja i postupke, kako o njima suditi objektivno, a ne moralisti
ki ili pretencizno. I joa: kako posti i da, istrajnim trudom i
vebom, bez nepotrebnog optere ivanja tudjim eljama, ostvare ono ato sami najviae ele. Klijcnti nalaze da je
samoanaliza ne samo vana, ve bukvalno neophodna za
uspeanu terapiju.
Naro
ito u RET-u, klijente na individualnoj i grupnoj tcrapiji podsti
emo na intenzivan rad izmedu seansi. Dajemo im konkretne
doma e zadatke - preuzimanje rizika, zamialjanje neuspeha
bez neadekvatnih, prate ih ose anja, ili menjanje na
ina razmialjanja u izvesnim vanim situacijama. Takodje ih u
imo tehnikama samokontrole: samonagradivanju i pohvaljivanju zbog dobrog postupka i kanjavanju (ali ne proklinjanju) zbog loaeg postupka. Pokazujemo im kako da tokom
nedelje, u mnogim situacijama, a ne samo na tcrapijskoj
seansi, opovrgnu iracionalno razmialjanje. RET (poput

mnogih drugih terapija) dosledno uklju

ujc samoanalizu i rad na samom sebi, a ovu vrstu aktivnosti
smatra integralnim delom terapijskog procesa.
Ovo nas dovodi do jedne od glavnih svrha pisanja ove knjige. Nadamo sc da c knjiga do i do ruku mnogih ljudi koji
nikada nisu imali terapijsku pomo (iako bi mnogima bila
viae nego dobrodoala), i da e nekima od njih pomo i da jasnije razmialjaju i efikasnije postupaju u vezi sa svojim li
nim problcmima. Takoe se nadamo da e milionima onih koji
idu na neku vrstu terapije posluiti kao korisna dopunska literatura.
Tokom psihoterapije, kao i u bra
nom savetovaliatu, ljudi nas stalno pitaju: "ta bi nam od literature, tokom terapije, bilo od koristi? Da Ii vi preporu
ujete neku literaturu kao dopunu svom terapijskom radu?"
Odgovaraju i na ovo pitanje, predlaemo odredjene knjige,
a na kraju ovog rada dajemo bibiliografske reference.
Poato radimo naro
itu vrstu terapije (RET), i poato ve ina objavljenog materijala
iz podru
ja samoanalizc tck delimi
no obuhvata neke od principa RET-a, napisali smo (i revidirali) ovo delo i sada nudimo knjigu koja prevazilazi dva
ranija i manje opsena rada iz ovog podru
ja - Kako ziveti s neuroti
arem i Kreativan brak. O racionalno emotivnoj terapiji detaljno govorimo u knjigama Razum i emocija u psilioterapiji,
Razvoj preko razuma i Humanisti
ka psihoterapija: Racionalno-emotivni pristup. U ovoj knjizi
uglavnom objaanjavamo principe RET-a i konkretno opisujemo njihove aspekte u smislu samopomo i.
Ponovo upozoravamo one koji ele da sebi konkretno pomognu ovom knjigom: Ni jedna knjiga, uklju
uju i i ovu, ne moe izle
iti sve vaae emocionalnc probleme. Morate da napravite

iskorak dalje terapeut

Joa jcdno upozorenje. Upamtite da svaki jezik ima svoja
ograni
cnja. Zato ato mi, kao i drugi autori iz oblasti mentalnog
zdravlja, koristimo izraze poput "kreativnost," "sre a,"
"ljubav," "zrelost," i "reaavanje problema," nemojte napre
ac doneti zaklju
ak da vam nudimo istu staru otrcanu poruku koju ste
odavno razmotrili i odbacili kao prakti
no bezvrednu. Naizgled, neke od stvari koje iznosimo mogu
zvu
ati kao ortodoksni stoicizam, "pozitivno razmialjanjc," "hajde
da se pomolimo za najboljc," ili druge utopijske parole. U
stvari, ne! Potrudite se da pro
itate na
cela protiv nesre e koja su prezentovana u ovoj knjizi, a
zatim pokuaajte razmialjati i delovati u skladu s njima. S
punim poverenjem o
ekujemo da ete i vi, poput mnogih naaih klijenata, otkriti da
"tu ne
eg ima."
Dakle, mi ovde iznosimo naa plan zajasno razmialjanje i
racionalno ivljcnjc. Paljivo ga pro
itajte, uzimaju i u obzir sva naaa i vaaa ograni
enja! Bez obzira koliko bila dobra pravila za ivot koja vam
mi nudimo, ono ato izgleda lako i jednostavno kada se
ita, moc da se pokac tcakim i komplikovanim za usvajanje i primenu.
Nemojte da o
ekujete da e se, zato ato ste pro
itali i razumeli nckc od prakti
nih sugestija za bolje funkcionisanje, u ivotu tako i desiti.
Ne e! Da biste se promenili, predstoji vam velik posao otkrivanja, preispitivanja i blokiranja samoosuje uju ih obrazaca
ponaaanja i u

enje novih, primenljivih na

ina razmialjanja, posmatranja, ose anja i delovanja. Pa, sre
no vam razmialjanje!
2.
OSEATE SE ONAKO KAKO MISLITE
"Dr Harper, to ato vi kaete, naizgled, deluje ostvarljivo i
razumno. Stvarno bi me oduaevilo da ljudi funkcioniau tako
jednostavno kako vi tvrdite. Ali, iskreno govore i, ono sto vi i
Dr Ellis nazivate teorijom racionalne terapije, kada se malo
dublje zagrebe, ispada veoma povrano, antipsihoanaliti
ki i li
i na priru
nik za univerzalno reaavanje problema dopisne, drugorazredne akole psihologije;"
Govomik, Dr B., prisustvao je jednom od mojih predavanja
o postavkama i teoriji racionalno emotivne terapije koje sam
drao prosvetnim radnicima. Ima istine u njegovom mialjenju. Neke od naaih ideja o RET-u zvu
e povrano. I definitivno su suprotne stajaliatima ortodoksne
psihoanalize - iako se preklapaju sa u
enjima Alfreda Adlera, Karen Horni, Hari Stek Salivana,
Eriha Froma, Erika Bema i "ego psihologa."
Pa ipak, nisam mogao, a da se s njim ne upustim u
diskusiju - ne zato ato sam mislio da mu mogu promeniti
mialjenje, jer se joa.nije naaao onaj ko moe da razbije predrasude profesionalnog psihoterapeuta; ili ato sam goreo
od elje da ga spustim na zemlju (jer luksuz istresanja sopstvenog nezadovoljstva na druge, kako emo videti kasnije
u ovoj knjizi, ne prua nikakvo zadovoljstvo osobi sklonoj
racionalnosti), ve zato ato sam smatrao da su njegove
opaske upotrebljive za demonstriranje osnovnih principa
RET-a.
"Pretpostavljam da se vaaa osnovna zamerka naaoj teoriji
zasniva na stavu da se emocije u velikoj meri preklapaju sa
mialjenjem i uverenjem da ih ne moemo promeniti (iako ja
tvrdim da moemo), ako promenimo na

in razmisljanja. Da li sam shvatio suatinu?"

"Da. To dokazuju eksperimentalni i klini
ki nalazi dobijeni tokom poslednjih pedeset ili stotinu godina."
"Moda. Ali, pokuaajmo na trenutak zaboraviti tih stotinu godina dokazivanja i usredsrediti se na nekoliko poslednjih
minuta. Malo
as, dok sam govorio o RET-u, imali ste izvesna intenzivna
ose anja, zar ne?"
"Naravno! Ose ao sam da se idiotski ponaaate i da ne bi
trebalo da prosipate takve gluposti."
"Dobro," rekao sam, a u publici je raslo uzbudenje i agor.
"Ali takode ste," insisitirao sam, "neposredno pre nego ato
ste ustali i napali me, doiveli joa jednu emociju, zar ne?
"Nisam siguran na kakvu vrstu emocije mislite?"
"Pa, sude i po vaaem neujedna
enom i poviaenom glasu, bilo vam je makar malo neprijatno
da ustanete i pred kolcgama iznesete svoje anti-Harpersko
mialjenje. Da li je moja procena pogreana?"
"Hm..." Moj protivnik je oklevao nekoliko trenutaka, tokom
kojih se na licima ostalih u
esnika pojavila simpatija prema meni. "Ne - niste savim
pogreaili. Bilo mi je neprijatno neposredno pre nego ato
sam progovorio i dok sam izgovarao prvih nekoliko re
i; Ali sada viae nije."
"U redu. Zna
i, upravo kako sam i pretpostavio. Tokom mog govora imali
ste dve emocije: ljutnju i anksioznost. I sada, u ovom
asu, nema ni jedne? Jc li ta
no?"
"Apsolutno. Nisam viae ni ljut, niti mi je neprijatno - iako mi
vas je moda ao ato uporno branitc neodrivu poziciju."
Pogodak! Ponovo je osvojio podraku publike.
"Dobro. Moda emo se vaaim saaljenjem pozabaviti kasnije. Ali, hajde da se za trenutak vratimo na Ijutnju i

anksioznost. Da li greaim ako pretpostavim da se u pozadini vaae Ijutnje nalazi niz ovakvih rc
enica: "Ovaj idiot, Harper - zajcdno sa onom budalom Elisom - izgovara neponovljivc budalaatine! Trebalo bi ga zakonom kazniti ato nas takvim nebulozama gnjavi na
ovakvom nau
nom skupu?"
"Ta
no! Kako ste pogodili?" Ponovo osmesi simpatije. Nastavio
sam:
"Moja klinicka intuicija! U svakom slu
aju, imali ste tu misao i ona vas je u
inila ljutim. Teza racionalne terapije se upravo bazira na
tome: Vaaa misao - 'Dr Harper, ne samo da pri
a nebuloze, ve to ne bi trebalo da
ini - je pravi izvor vaae ljutnje. Nadalje, verujem da vi, u
ovom
asu, viae ne ose ate Ijutnju, jer ste prvobitnu misao zamenili
drugom, koja je bitno razli
ita, naime: 'Oh, dobro, ako je Dr Harper u zabludi i veruje u
te gluposti, i ako jadnik eli da ostane pri tome, to je njegov
problem.' A ova nova misao, kako bismo utvrdili Dr Ellis i ja,
je osnova vaaeg trenutnog ose anja koje ste ta
no opisali kao 'saaljenje.
Pre nego sto je moj protivnik progovorio, umeaao se drugi
sluaalac: "Pretpostavimo da ste ta
no utvrdili izvore Dr B-ovih ose anja Ijutnje, pa onda saaljenja. A ata je s anksioznoa u?"
"I ovde ostajem pri teoriji racionalno-emotivnc terapije,"
odgovorio sam, "Anksioznost se pojavila ovako. Dok sam ja
govorio, a on stvarao Ijutnju misle i kako se uasno ponaaam i kako to ne bih smeo, Dr B.-je sebi govorio i neato
ovako

ekaj samo da Dr Harper zavrai! Ima da mu kaem neato ato

e svima pokazati njegov idiotluk ( i svi e videti koliko sam
pametan ). Daj da razmislim kako da ga zgromim,
im mi se prui prilika.
I zatim, pretpostavljam, Dr. B. je smialjao i proveravao re
enice, odbacuju i jedne i smialjaju i druge, kojima bi najbolje
mogao obezvrediti moje stanoviate. Meutim, Dr.B. nije smialjao re
enice i fraze, birao oruje protiv mene, ve se takoe pitao t
e
po
mi
sli
ti
os
tal
i?
D
a
li
e
po
mi
sli
ti
da
se
po
na
aa
m
ist
o
ta
ko

gl
up
o
ka
oi
H
ar
pe
r?
D
a
li
u
ih
pri
do
bit
i
sv
oji
m
aa
rm
o
m
?
D
a
li
e
po
su
m
nj
ati

da
sa
m
lju
bo
m
or
an
na
nj
eg
ov
i
Eli
so
v
us
pe
h
sa
klij
en
ti
m
ai
na
nji
ho
ve
kn
jig
e?
D
a
li

e
mi
st
va
rn
o
ko
ris
titi
ak
o
m
u
se
ja
vn
o
su
pr
otst
av
im
?
Pretpostavljam da je ovim unutraanjim dijalogom Dr B stvorio anksioznost. Je li to ta
no Dr B?
Nije sasvim pogreano moj protivnik je priznao, pocrvenevai kao rak. Ali zar gotovo svako sebi, pre nego ato
javno progovori o ma
emu, ne postavlja ta pitanja?
Sigurno , spremno sam se sloio, I verujte mi, ovde sam
koristio vaa unutraanji dijalog, samo kao primer za ono ato
bukvalno svi
inimo. Ali ovo savraeno dokazuje moj glavni stav: da smo,

upravo zato ato sebi govorimo takve stvari, anksiozni pre

nego ato po
nemo da govorimo pred ve im auditorijumom. Zato ato sebi
kaemo (a) Mogao bih da pogreaim i da se opasno
obrukam pred kolegama i znatno vanije (b) A smatram da
bi bilo uasno da pogreaim i javno se obrukam .
Upravo zato ato sebi govorimo ove uasavaju e re
enice gotovo u istom trenu po
injem o da ose amo anksioznost. Ina
e kada biste u sebi izgovorili samo re
enicu (a), a umesto (b) naime Ne valja. Ako pogreaim i
obrukam se, to mi se baa ne e dopasti, ali to ipak n ezna
i da moram da smatram uasnim kada bismo to rekli sami
sebi pod (b), gotovo nikada ne bismo bili anksiozni
Ali pretpostavimo , ponovo se oglasila ista osoba koja je
postavila pitanje o Dr B.-ovoj anksioznosti, da ste ispravno
uo
ili na
in na koji je Dr B. Stvorio svoju anksioznost. Kako, u terminima vaae teorije, objaanjavate njeno nastajanje?
Opet, veoma jednostavno. Sakupivai dovoljno hrabrosti da
progovori uprkos samogenerisanoj anksioznosti, Dr B. je
otkrio da, iako se donekle obrukao, to nije bio kraj sveta, i
niata uasno se zapravo nije dogodilo. U najgorem slu
aju, otkrio je da sam se odbranio od njegovog napada i dok
je deo publike bio na mojoj, neki su verovatno drali njegovu stranu. I tako je donekle izmenio svoj unutrasnji dijalog u neato kao:
"Oh, dobro. Harper me joa uvek ne shvata i ne vidi svoje
greake. Neki se i slau s njim. Pa neka! Uvek se nadje neka
Iakoverna budala, kako sam i o
ekivao. Iskoristi u svoj trenutak, ustrajati sa objaanjavanjem
svog stanoviata, pa i ako ne pridobijem sve, ostajem veran
sebi."
"Ovim novim, anti-uasavaju im uverenjem, DrB je razbio

prethodno stvorenu anksioznost i sada ose a, kako je ranije

verovatno ta
no izjavio, pre saaljenje nego ljutnju. Ta
no?"
Moj protivnik je opet, za trenutak, oklevao, a onda odgovorio: "Mogu samo ponoviti da ste dokazali kako ste delimi
no u pravu. Ali nisam joa potpuno ubedjen."
"To nisam ni o
ekivao. Samo sam hteo da vas, koria enjem vaseg sopstvenog primera navedem da detaljnije porazmislite o
ovome i da ostale sluaaoce podstaknem na isto. Moda
racionalna psihoterapija ima, kako vi kaete, povranosti i
banalnosti. Vas profesionalce jedino molim da iskreno isprobate da li stvarno funkcioniae."
Bilo mi je jasno da svog protivnika joa nisam ubedio u ispravnost i
vrstinu svog stanoviata, ali je sada nekoliko drugih sluaalaca bilo oduaevljeno spoznajom da ljudske emocije nemaju magi
nu, nezavisnu egzistenciju, niti misteriozno izviru iz nesvesnih potreba i elja. Pre e biti da gotovo uvek direktno
proizilaze iz ideja, misli, stavova ili uverenja i radikalno se
mogu izmeniti modifikacijom procesa razmialjanja.
Kada smo, u drugoj polovini 50-ih, po
eli da razmialjamo i piaemo o racionalno-emotivnoj terapiji,
bilo je jako malo istraiva
kog materijala kojim bi mogli potkrepiti ideju da Ijudi ne
postaju uznemireni, ve da sami sebe uznemiravaju kada se
na ta
ki B usrdno predaju iracionalnom uverenju o onome ato im
se deaava (Aktiviraju i dogadaji ili Aktiviraju a iskustva u ivotu) na ta
ki A. U ono vreme se podru
jem kognitivne psiliologije, koja se tek formirala, bavilo jako
malo psihologa koji su, kao Magda Arnold smatrali da su

emocije povezane s mialjenjem. Od tada je na stotine

eksperimenata jasno to i demonstriralo: ukoliko eksperimentator navede osobu, poateno ili prevarom, da promeni
misaoni tok, bitno se menjaju ponasanje i emocije. Dokazi
da ose amo onako kako mislimo, stalno se gomilaju i postojano reafirmiau radovima mnogih istraiva
a, uklju
uju i Rudolfa Arnhajma, Ri
arda S. Lazarusa, Donalda Maj-henbauma, Stenlija ahtera
i mnogih drugih.
Sve nas ovo vra a na osnovnu tezu knjige, da ljudi mogu
iveti ispunjene, zadovoljne, kreativne i emocionalno zadovoljavaju e ivote, disciplinovanjem sopstvenog razmialjanja. Naredne stranice, na ovaj ili onaj na
in, potvrduju ovo osnovno racionalno-emotivno stanoviate.
3.
RAZUMOM DO KONSTRUKTIVNIH OSEANJA
"ta podrazumevate pod inteligentnom organizacijom i disciplinovanjem razmialjanja?"
esto nas pitaju klijenti, prijatelji i kolege.
"Upravo to. Baa kako kaemo."
"Ali, ako kaete da ljudi mogu iveti maksimalno pune,
zadovoljne, kreativne i emocionalno zadovoljavaju e ivote
pomo u disciplinovanja sopstvenog razmialjanja, onda taj
'ivot' zvu
i kao hladna, intelektualna, mehani
ka i, iskreno re
eno, prili
no neprijatna avantura."
"Moda je tako! Ali ne zvu
i li to tako zato ato su se naai roditelji, nastavnici (i terapeuti) svim sredstvima trudili da nas ubede kako "istinski
ivimo" i "dobijamo maksimum od ivota" samo preko jakih
"emocionalnih" doivljaja? Nisu li romanopisci i dramaturzi,
racionalizovanjem nekih sopstvenih 'emocionalnih' ispada,
airili sumnjivu ideju da, sem ako se iz dubina teake depre-

sije ne popnemo do visina mani

ne radosti i zatim opet padnemo u ponor ocaja, ne moemo
tvrditi da smo istinski 'ivi'?"
"Ma hajde! Ne preterujete li pomalo?"
"Verovatno da. A vi?
"Ne. Sigurno se ni vi, u privatnom ivotu, ne ponaaate uvek
kao hladnokrvne, sveznaju e osobe koje guae emocije i
nikada ne osete ni tugu, ni bol, ni veselje, ni ushi enje.
"Nadamo se da ne. A raznim dokazima iz proalosti, svedo
enjima supruga, devojaka, prijatelja i kolega s posla
moemo to i da dokaemo. Ali, da Ii je neko ikada dokazao
da je dobro organizovano, racionalno razmialjanje nespojivo sa intenzivnim emocijama?"
"Joa uvek nas niste ubedili. A vi, racionalno emotivni terapeuti niste uradili niata
ime bi to opovrgli.
ime moete opovrgnuti naae mialjenje da nas racionalnost
ini suviae hladnima?"
"Mi ne moramo da opovrgavamo vaau hipotezu. Osnovni
nau
ni principi kau da osoba koja postavlja hipotezu treba i da
je dokae, a ne da o
ekuje da je neko drugi, ko u nju sumnja, opovrgne. Vi polazite od pretpostavke da, ako je mogu e da razum spre
ava intenzivne emocije (i mi definitivno priznajemo da je to
mogu e), onda to i mora da bude tako. Kada i kako ete to i
dokazati?"
"Ovo ima smisla,"
esto se sloe naai ispitiva
i. "Ne zna
i da racionalnost nuzno spre
ava intenzivne emocije, ali zar obi
no ne vodi ka tome?"
"Mi to nismo primetili. Racionalnost obi
no blokira neodgovaraju e, dezorijentiau e ili "samoosuje

uju e" emocije. Jedan od glavnih principa RET-a, zasnovan

na saznanju da mialjenje stvara emocije, kae da preciznije
i jasnije razmialjanje smanjuje u
estalost i trajanje neodgovaraju ih emocija."
Na ovom mestu naai ispitiva
i
esto komentariau: "Zna
i, vi prakti
no prihvatate naae optube. Upravo ste izjavili da
racionalno razmialjanje i intenzivne emocije ne mogu
koegzistirati i da prvo uvek potiskuje drugo."
Ni pomena o tome! Neopravdano ste re
ju "intenzivno" - koju mi nismo upotrebili, zamenili naae re
i 'neodgovaraju e, dezorijentiau e i samoosuje uju e.'"
"Kakva glupa smicalica! Zar to nije jedno te isto?"
"Nije uvek. Intenzivne emocije sasvim odgovaraju e i realno
prate ostvarenje neke od vaaih vrednosti. Dakle, imate veliku elju da nekog volite, pronadete odgovaraju i objekat
ljubavi (osobu suprotnog pola) sa osobinama koje visoko
vrednujete, i intenzivno volite tu osobu. Posle toga, svoju
ljubav izraavate veoma konstruktivno, simpatijama i panjom u komunikaciji sa tom osobom, i gradite temelje stalne
veze ili braka. Vaaa ljubav moe imati pozitivne rezultate:
navodi vas da bolje i marljivije radite u svojoj struci. S dnige
strane, samoosuje uju a i dezorijentiau a ljubav retko ima
takve rezultate."
Skeptici dodaju: "Zna
i vi drite da, iako su dezorijentiau e emocije mahom inkompatibilne sa racionalnim razmialjanjem, odgovaraju e emocije i racionalnost su kompatibilni.Je li ta
no?"
"Da. Mi smatramo da uporno i dosledno racionalno mialjenje rezultira ja
anjem ose anja zadovoljstva. Zbog ljudske prirode ono, ako
se valjano koristi, pomae ljudima da se oslobode pogubnih

emocija - a naro
ito dezorijentiau e panike 'i besa. Tada do izraaja dolaze
vrlo ugodne emocije i tenje.
ak nam i neprijatne emocije, kao ato su intenzivna tuga i
aljenje, pomau da se ose amo bolje i ostvarimo viae
elja. Jer, kada ih pravilno prihvatamo i koristimo kao signal
da nam je u ivotu neato krenulo loae i da bi to trebalo
popraviti, pomau nam da se oslobodimo neeljenih doivljaja i dogaaja (poput neuspeha i odbacivanja) koji su nas i
doveli do tuge i aljenja."
"Veoma zanimljivo. Ali ovo je i dalje vaaa hipoteza. I, kao
ato ste sami ranije mudro primetili, sada je na vas red da
dokaete valjanost svog stanoviata."
"Ta
no. I dokaze emo ga iznose i na stranicama ove knjige
gomilu klini
kih, eksperimentalnih, li
nih i drugih podataka. Ali najzna
ajniji i jedinstven dokaz jeste da ga sami proverite."
"Ko - mi?"
"Da - vi. Ako zaista elite da vidite da li teorije koje emo
izneti imaju vrednost za vas, od srca vam savetujemo da
zadrite svoje, za sada, odgovaraju e skepti
no razmialjanje ali da ga, 'probe radi, povremeno zamrznete
i pruite sebi aansu da na sopstvenom ivotu isprobate
naae racionalno stanoviate. Odaberite neko podru
je koje vas nepotrebno satire (neki stid, krivicu ili
grandioznost koja vas mu
i) i isprobajte, ali stvamo isprobajte neke od naaih formula
za razmialjanje i oslobodite se tih atetnih emocija. Nemojte
da prihvatate naae tvrdnje zdravo za gotovo. Isprobajte
naae ideje. Proverite kakve rezultate ete posti i."
"Zvu
i poateno. Moda emo pokuaati."
"Onda OK. Hajde da iznesemo neke dokaze koji podrzavaju

naae osnovne teorije o racionalnom razmialjanju i odgovaraju oj emocionalnosti."Na ovom mestu obi
no objasnimo neke od osnovnih principa racionalnog ivljenja.
Kako smo ve istakli, ljudske emocije proisti
u iz razmialjanja. Da li to zna
i da vi moete, ili treba da razumom upravljate svim svojim
emocijama? Ne sasvim. Ljudsko bi e ima
etiri osnovne funkcije koje su neophodne za opstanak i sre
u:
1. Percepciju i
ula - vid, ukus, miris, dodir, sluh;
2. Ose anja ili emotivnost - ljubav, mrnju, strah, ose anje
krivice ili utu
enosti.
3. Kretanje ili delovanje - hodanje, jedenje, plivanje, penjanje itd.;
4. Rezonovanje ili mialjenje- pam enje, maatanje, postavljanje hipoteza, donoaenje zaklju
aka, reaavanje problema.
Obi
no, ni jedna od ovih funkcija nije izolovana od drugih.
Uzmimo, pre svega, percepciju. Kada percipirate ili osetite
neato (na primer, vidite jabuku), istovremeno razmialjate o
tome (procenjujete da li je dobra za jelo); u vezi s tim imate
neka ose anja (da li je elite ili ne); i tendenciju da neato
uradite (da je uzmete ili bacite).Sli
no tome, ako se kre ete ili radite (na primer, podignete gran
icu), takode percipirate svoju radnju (na primer, gledate i
dodirujete gran
icu); razmialjate o datom
inu (zamialjate ata biste mogli da uradite s tom gran
icom); i povodom toga imate izvesne emocije (svida vam se
ili ne).Zatim, ako razmialjate o ne
emu (na primer, ukratenici), istov-remeno nastojite da je

vidite; imate ose anja o njoj (privla

i vas ili ne) i preduzimate neato u vezi s njom (uzimate
olovku da biste je reaili).
Dakle, flinkcioniaemo celovito - simultano percipiramo,
delujemo, razmialjamo) i ose amo. Naaa
etiri osnovna sistema za odnos sa svetom ne rade odvojeno, na na
in da jedan po
inje tamo gde drugi staju. Oni se u velikoj meri preklapaju i
predstavljaju razli
ite aspekte istog ivotnog procesa.
Prema tome, mialjenje, sem ato se sastoji od bieclektri
nih promena u mozgu, pam enja, u
enja i reaavanja problema, takode uklju
uje, a u izvesnoj meri i mora da uklju
i - senzomo, motomo i emocionalno funkcionisanje.
Prema tome, umesto da na uobi
ajeni neodredeni na
in kaemo: "Dons razmialja o ovoj zagonetki," moemo
preciznije primetiti da "Dons percipira-deluje-ose a-i-misli o
ovoj zagonetki. Donsovo fiuikcionisanje u vezi sa
zagonetkom je verovamo preteno usmereno na njeno
reaavanje; a tek uzgrednom na posmatranje, manipulisanje
i emotivne reakcije. Dakle, moemo re i da on razmialja o
zagonetki bez posebnog naglaaavanja, da on takodje percipira, emocionalno doivljava i deluje u odnosu na nju. Ali,
ne treba da zaboravimo da Dons (kao ni bilo ko) u stvari
nikada ne razmialja, sem za sekund ili dva, isklju
ivo i jedino ozagonetki.
Pitanje: Poato posedujemo
etiri osnovne ivotne funkcije i ne moemo istinski razdvojiti
mialjenje od percepcije, delovanja i osecanja, zaato ga u
racionalno-emotivnoj terapiji stavljamo na prvo mesto?
Odgovor: Zbog razloga koje emo ubrzo objasniti. All, najpre
da naglasimo da emocije, a ne mialjenje, danas predstavl-

jaju glavni problem u ljudskom ivom. Ranije su se, u poredenju s drugim ivotinjama, a u cilju opstanka, ljudska bi a
bavila problemom usavraavanja percepcije, delovanja i
razmialjanja. Danas, nakon otkri a nao
ara, radara, aviona, elektronskili ra
unara i drugih pomagala za percepciju-delovanje-mialjenje,
Ijudska bi a superiomo vladaju zemljom i bukvalno tee ka
osvajanju drugih svetova.
Jedino je joa u sferi emocija napredak za
uduju e spor. Uprkos fantasti
nom fizi
kom napretku, emocionalna zrelost ili sre a nije mnogo ve a
nego u proalim vekovima. Naprotiv, na izvestan na
in, ljudi su detinjastiji, emocionalno razuzdaniji i mentalno
porerne eniji.
Naravno, napredak postoji. Na polju dijagnostike i psihoterapijeje zabeleen zna
ajan pomak u razumevanju i identifikaciji emocionalnih
poreme aja. Biohemija nam je, zahvaljuju i upotrebi lekova,
neuroloakim istraivanjima, metodama biofidbeka i dmgih
tehnika, dopunila znanje o tome kako Ijudi sanu sebi
stvaraju probleme i ata moenio da uradimo da im pomognemo da vrate emocionahiu ravnoteu. Ipak, naa prevashodni problem odnosi se na kontrolisanje ili me-njanje
emocija, jer tako se ublauju.gotovo univerzalne teako c. A
ovo nas dovodi do pitanja: Kako pri i razumevanju emocija i
staviti ih u svrhu konstmktivnog sluenja ljudskim interesima?
4.
KAKO STVARATE EMOCIJE
Kako uopate definiaemo i tuma
imo emocije? Stotine u
enih knjiga i radova je pokuaalo da prui odgovor na ovo pitanje - na alost, joa uvek nemamo niata sigurno i izvesno.
Dozvolite nam da pokuaamo da rasvetlimo ovo zbunjuju e
pitanje, bez pretenzija ka savraenom odgovoru. Emocije se

smatraju ivotnim procesom, ili funkcijom, koja je u sprezi

sa percipiranjem, delovanjem i razmialjanjem. Javljaju se
kao kombinacija naizgled suprotnih, a u stvari usko
povezanih stvari. Poznati neurolog, Stenli Kob dao je
donekle tehni
ki opis, sugeriau i (kako interpretira Don Reid):
Termin "emocija" kao temin kojim se ozna
ava (1) dato introspektivno afektivno stanje, o kojem
posredno doznajemo inter-pretacijom; (2) ceo sistem unutraanjih fizioloakih promena, koje (idealno) ucestvuju uspostavljanju ravnotete izmedu organizma i okoline; i (3)
razniobrasci vidnogponaaanja, kojestimuliaeokolina i koji
podrazumevaju stalnu interakciju sa okolinom, izraz
fizioloakog stanja uzbudenosti (2) ili manje ili ve e psiholoake uznemirenosti (I). (Emocija nije) mentalni status li
nosti, ni sklop stati
nih kvaliteta izdvojenih iz takvog stanj'a, ni hipotalami
ka reaktija sa jaldm prafnjenjem autonomnog nervnog sistema, ni obrazac ponaaanja posmatran strogo objektivno, ni
odredena stirradus situacija, iako postoji izvesno emotogeni
ko zna
enje za odredene stvari, niti
itava serija istih, ako seposmatra kao zbir koji
ini celinu. Emocija predstavlja akutnu uznemirenost, obuhvataju i zna
ajne somatske promene, dotivljene kao slabije ili ja
e agitirano stanje. Na osnovu toga izvode se zaklju
ci koji imaju razli
it stepen eksplicitnosti, o zna
enju onoga ato se dogada. I ose anje, i ponaaanje kojim se
ono izrazava, kao i unutraanja fizioloaka reakcija na stimulus situaciju,
ine medusobno povezanu celinu koja (sa
injava) emociju. Prema tome, emocija je istovremeno
fizioloaka, psiholoaka i socijalna jer se druga osoba, u civili-

zovanom svetu, naj

ea e javlja kao najja
i emotogeni
ki stimulus.
Pitanje: Da li Dr Kobovu definiciju emocije defmitivno i potpuno prihvataju svi savremeni psiholozi i neuropsihijatri?
Odgovor: Ne. Horas Inglia i Ava Inglia u svom Sveobuhvatnom re
niku psiholoskih termina isti
u da joa uvek ne moemo definisati emociju bez citiranja
nekoliko suprotnih teorija. Ve ina stru
njaka se ipak slae da ni jedna emocija nema jedan jedini
uzrok ili proizvod. Emocije se pobuuju trosmernim procesom: prvo, preko neke vrste flzi
ke stimulacije posebnog emotivnog centra u mozgu (koji se
zove hipotalamus) i neuronske mree u naaem telu (koja se
zove autnomni nervni sistem); drugo, preko percipiranja i
delovanja (ato tehni
ki nazivamo senzomotori
kim procesima) i tre e, preko naaih htenja i razmialjanja
(stru
no, konotacija i kognicija).
Normalno je danaanji emotivni, kao i perceptivni, motori
ki i misaoni centri pokazuju izvestan stepen pobudljivosti i
prijem
ivosti (ekscitacija i receptivnost). Stimulus odreenog intenziteta deluje na njih, uzbuuje ih ili guai. Taj stimulus
moemo direkmo usmeriti na emotivne centre (u neuobi
ajenim slu
ajevima) - na primer elektri
nim draenjem delova mozga ili davanjem stimulativnih ili
depresivnih lekova, koji deluju na delove mozga ili na autonomni nervni sistem. Ili (to je uobi
ajeno) podraaj dolazi indirektno, posredstvom percepcije,
motorike ili razmialjanja, te tako delujemo na centralni

nervni sistem i modane puteve koji se spajaju sa emotivnim (hipotalami

kim i autonomnim) centrima i deluju na njih.
Dakle, ako elite kontrolisati svoja ose anja, to moete
izvesti na tri glavna na
ina. Pretpostavimo da se ose ate veoma uzbudenim i elite
da se smirite. Na svoje emocije moete delovati direkmo,
elektri
nim ili biohemijskim sredstvima uzimanjem barbiturata ili
pilula za smirenje. Drugo, to moete uraditi preko svog perceptivno - pokreta
kog (senzomotornog) sistema - na primer, izvodenjem vebi
za relaksaciju, plesom, posezanjem za "primalnim krikom,"
ili joga tehnikama disanja. Ili tre e, moete se suprotstaviti
svom uzbudenju voljnim misaonim procesom premialjanjem, razmialjanjem, misaonom auto desenzitizacijom, ili
ponavljanjem (u sebi) smiruju ih ideja.
Koja kombinacija ova tri sredstva kontrole emocionalnog
stanja je najefikasnija za bilo koji dati slu
aj, u velikoj meri zavisi od stepena vaseguzbuenja i od toga
u kom smeru i koliko jako elite da promenite ili kontroliaete
svoja ose anja.
Pitanje: Ako imamo na raspolaganju tri efikasne metode za
kontrolu emocija, zaato vi isti
ete samo jednu u RET-u i u racionalnim ivotu?
Odgovor: Iz viae razloga. Prvo, mi nismo specijalisti iz
biofizike ili medicine i zato smatramo da farmakoloake, biolektri
ne ili dmge fizikalnc metode ne spadaju u naa delokrug
rada. Ponekad klijente upu ujemo lekarima, fizioterapeutima, maserima ili drugim specijalistima za fizikalne metode
le
enja; smatramo da je korisno kombinovati neke od tih
metoa s RET-om. Ali one nisu u naaem domenu.
Drugo, nimalo ne sumnjamo u to da izvesna somatska

sredstva za smanjivanje tenzije i promene ljudskog ponaaanja - kao na primer joga ili bionergetika - povremeno
blagotvomo deluju. Ali skepti
ni smo prema univerzalnom dejstvu koje im se
esto pripisuje. One se uglavnom baziraju na skretanju
panje, jer pomau ljudima da se usredsrede na telo,
umesto na luckaste misli i fantazije kojima se truju. Shodno
tome, one donose olakaanje, a ne izle
enje, pomau ljudima da se ose aju bolje, a ne da im bude
bolje i retko izazivaju suptilne misaone promene.
Smatramo veoma verovatnim da biofizi
ke i senzomotorne telinike kojima se uti
e na emocijc, sem ako nisu kombinovane sa misaonovoljnim metodama, imaju ograni
eno dejstvo. Ljudima se moe pomo i da savladaju depresiju lekovima i tehnikama relaksacije. Ali, ako ne srede misli
i ne nau
e ceniti svoju egzistenciju, ponovo e, kada prestanu da uzimaju lekove ili rade vebe, pasti u depresiju. Za izazivanje
dubokih i trajnih emocionalnili promena bukvalno je
neophodno menjanje na
ina razmialjanja.
Osobe s emocionalnim teako ama posebno podsti
emo da same sebi pomognu, a ne da se suviae oslone na
ono ato drugi (biohemi
ari, lekari ili psihoterapeuti) mogu uraditi za njih. Poeljno je
da, u mnogim slu
ajevima, potrae tudu pomo zbog izlaska iz stanja prevelike ili premale emocionalne uzbudenosti. Ali, ato manje zavise od lekova ili gimnasti
kih sprava, tim bolje. Naae racionalno-emotivne metode,
kojima ih navodimo da misle za sebe, u idealnom slu
aju, vode u nezavisnost. Jednom kada nau
e i izvesno vreme odre racionalnost, potrebna im je minimalna ili nikakva spoljna pomo .

Dakle, mi se ne protivimo kontroli uniatavaju ih emocija

lekovima, relaksaciomm tehnikama (kao ato su tehnike Edmunda Jakobsena ili J.H. ulca i W. Lutea), terapijom kretanja, joga vebama ili drugim somatskim pristupima.
Verujemo da ove tehnike mogu pomo i. A mi podu
avamo,kako emo kasnije pokazati, mnogim metodama
emotivne, dramske, imaginativne, samokontroliau e i bihejvioralne modifikacije. Viae od ma koje druge terapijske akole,
RET primenjuje sveobuhvatan, gotovo eklekti
ki, viaeslojan prilaz terapiji.
Svakako, smatramo daje za temeljne i trajne promene
poreme enih ose anja neophodno temeljno racionalno
razmialjanje i testiranje realnosti, jer ogroman deo emotivnog doivljavanja (iako ne celokupan) proizilazi direktno
iz razmialjanja.
Pitanje: Priznajemo da biolektri
ni, farmakoloaki i senzomotomi putevi menjanja emocija
imaju ograni
enja. Ali, zar racionalni pristup svesnom razmialjanju nije
podjednako povraan? Nisu li psihoanaliti
ari odavno utvrdili
injenicu da podsvesni procesi kreiraju ve i deo emocionalnog ponaaanja? Kako moemo nau
iti kontrolisati i menjati misli koje su kreatori naaih ose anja,
ako su one duboko zakopane u naaoj podsvesti?
Odgovor: Dobro pitanje! Na njega ne moemo kratko
odgovoriti. U ovoj knjizi emo pokazati da se ono ato
ortodoksni frojdovci i mnogi drugi psihoanaliti
ari nazivaju "duboko podsvesnim mislima", u ogromnom
broju slu
ajeva javlja kao, kako je Frojd prvobitno govorio,
predsvesna misao. Ove misli i ose anja nisu neposredno
dostupni naaoj svesti. Ali, moemo prili
no lako nau
iti kako da ih prepoznamo i izdvojimo polazeci od pon-

aaanja koje izazivaju.

vrsto verujemo da, bez obzira na emocionalni problem,
moete nau
iti da uo
ite cerebralne signale koji postojano stoje iza vaaih emocja i
motiviau ih - i da tako deaifnijete "podsvesne" poruke koje
sami sebi aaljete. Onda kada jasno sagledate, shvatite i po
nete osporavati iracionalna uverenja koja stvaraju neodgovaraju a ose anja, vaaa "podsvesna" misao e se probiti u
svest, a vaaa mo emocionahie samokontrole bitno e oja
ati.
Dosta s obe anjima! Ponovo naglaaavamo da veliki deo
onoga ato nazivamo emocijom proisti
e iz odredene vrste - iskrivljenog, predubedenog, ili krajnje
procenjiva
kog - mialjenja. Ono ato mi obi
no nazivamo mialjenjem, sastoji se od relativno hladnokrvne procene situacije, objektivnog poredenja njenih
mnogih elemenata i donoaenja zaklju
ka kao rezultata ovog analiti
kog procesa.
Prema tome, kada razmialjate, posmatrate par
e hleba, prime ujete da je jedan deo budjav i setite se da
vam je pozlilo kada ste jednom prilikom pojeli budav hleb, vi
odse
ete nezdrav deo i pojedete ostatak. Ako su vaae emotivne
reakcije neadekvatne, gleda ete isto par
e hleba, a secanje na ranije iskustvo je toliko snano ili
iskrivljeno da e vam se hleb ogaditi, bacate ga i ostajete
gladni.
U ovom slu
aju, pri stvaranju emocija, razmialjate toliko koliko i onda
kada stvarno mislite o hlebu. Ali, vrsta razmialjanja je druga
ija - razmialjanje je toliko obojeno predubedenjem o neugodnom iskustvu, da se odvija na iskrivljen, preterano gen-

eralizovan i neefikasan na
in. Poato se, tokom "razmialjanja", ose ate relativno
smireno, koristite maksimum raspoloivih informacija - informacije da budav hleb donosi neprijatnost a zdrav prijatnost.
Zbog uzbudenja koje doivljavate "stvaraju i emocije" skloni
ste da koristite samo deo raspoloivih informacija - da
budav hleb ima neugodne kvalitete.
Mialjenje ne zna
i odsustvo emocionalnosti; niti emocije zna
e odsustvo mialjenja. Kada razmialjate, obi
no ste manje optere eni prethodnim iskustvima nego onda
kada ste "emotivni." Zbog toga idete ka tome da upotrebite
viae raspoloivih informacija, pa ete biti fleksibilniji prilikom
donoaenja odluke.
Pitanje: Pripazite malo! Nakon podele Ijudskog ponaaanja
na
etiri procesa percipiranje, kretanje, razmialjanje i ose anje,
sada govorite o "misaonom" i "emotivnom"
oveku kao da ranije niste ni napravili ovu podelu.
Odgovor: Ta
no! Ne postoji isklju
ivo misaona ili emotivna osoba, jer svi simultano percipiramo, delujemo, razmialjamo i ose amo. Medutim, da se
posluimo naaim prethodnim terminima, neki ljudi percipiraju, deluju, razmialjaju i ose aju, a drugi percipiraju, deluju,
razmialjaju i ose aju. Ovi drugi misle na druga
iji na
in od prvih zato ato kod njih ose anja preovladuju. Kod prvih
pak, zahvaljuju i smirenijem i otvorenijom tipu kognitivnog
procesa, razmialjanje preovladuje. Ipak, svi ljudi razmialjaju
i stvaraju emocije.
Joa vanije: Svi ose amo, ali mnogi imaju uglavnom odgovaraju a, a mnogi pak neodgovaraju a ose anja. Jer, bez
obzira koliko iskreno i autenti
no doivljavate intenzivna ose anja, ona nisu sveta i

samosvojna; fizi
ke manifestacije emocionalnog pranjenja koje su veoma
popularne u novije vreme,
esto u tom pogledu zavode ljude.
Vi ne doivljavate ose anja tek tako; niti samo ose ate (bez
ikakvog razloga). Doivljavate ose anja zato ato stvari procenjujete kao dobre ili loae, povoljne ili nepovoljne u
odnosu na odabrane ciljeve. A ose anja vas motiviau i pokre
u da preivite i ose ate se sre nim (ili nesre nim) dok
preivljavate.
Na primer, smatrate dobrim iveti, a losim izgubiti ivot.
Zato izbegavate da otplivate suviae daleko, vozite prebrzo,
ska
ete sa visokih stena i konzumirate otrovnu hranu. Kada ne
biste imali ovaj stav i ose aj, koliko dugo biste preiveli?
Takoe ose ate, opredelivai se za ivot, da neka zadovoljstava viae volite od drugih; da viae teite ka produktivnoj aktivnosti nego ka lenjosti; da birate efikasnost umesto
neefikasnosti; da volite kreativnost; da uzivate u angaovanju na ostvarenju dugoro
nih planova (stvaranje privatnog preduze a, pisanje romana); i da elite bliske odnose s drugima. Skre emo vam
panju da sve istaknute re
i uklju
uju emocije bez kojih ne biste doiveli zadovoljstvo, radost,
uspeanost, kreativnost i Ijubav. Ose anja vam ne pomau
samo da biste preiveli; ona vam pomau i da ivite sre no.
Zna
i, ose anja imaju vaan cilj ili svrhu - obi
no vaa opstanak i sre u. Kada pomau u ostvarenju tili ciljeva, nazivamo ili odgovaraju im emocijama. Kada blokiraju
vaae osnovne ciljeve nazivamo ih neodgovaraju im. RET
vam pokazuje kako da postavite jasnu razliku izmedu odgovaraju ih emocija (kao ato su na primer realna tuga i
nezadovoljstvo) kada ne postignete ono ato elite i neodgo-

varaju ih ili samoosuje uju ih emocija (kao ato su depresija,

samoobezvredivanje i bes) u istoj situaciji.
Po istom principu RET vam pomae da napravite razliku
izmedu racionalnog i iracionalnog mialjenja. Smatramo da
racionalno mialjenje obi
no izaziva nastanak odgovaraju ih, a iracionalno neodgovaraju ih emocija. ta zovemo racionalnim mialjenjem? Onu
vrstu mialjenja koja yam pomae da (1) preivite i (2)
postignete ciljeve ili vrednosti koje ste odabrali za prijatan,
vredan i zadovoljan opstanak.
Dr Maksi Moltsbi u uvodu informacione broaure o Udnienju
racionalnih mislilaca (ART grupa za samopomo koju
ine ljudi koji ele da nau
e i prenesu svojim sugradanima osnovne principe RET-a)
navodi:
Racionalno razmialjanje ima slede e
etiri karaktenstike: (1) Zasniva se, primarno, na objektivnoj
injenici koja se suprotstavlja subjektivnoj proceni. (2) Ako se
rukovodimo prema njemu, ono najverovatnije rezultira o
uvanjem zivota i tela, a ne preranom smr u ili ozledivanjem,
(3) Ako se oslanjamo na njega, lakse i brze definiaemo li
ne, zivotne ciljeve. (4) Ako ga primenjujemo, spre
avamo nepoeljne li
ne i/ili srediniske konfllikte.
To isto vai i za racionalno-emotivno mialjenje.
Moltsbi takode isti
e da racionalno mialjenje (5) smanjuje unutraanje konflikte i
nemire.
Moda e stvari postati malo jasnije ako kaemo da ve ina
onoga ato nazivamo emocijom uglavnom obuhvata: (I)
izvesnu vrstu prinudnog razmialjanja - vrstu koja je snano
proeta ili iskrivljena prethodnim percepcijama ili
iskustvima; (2) intenzivnu telesnu reakciju kao ato je ose
anje ugode ili mu
nine i (3) tendenciju ka pozitivnoj ili negativnoj akciji u vezi s

dogadajima koji su naizgled pobudili intenzivno razmialjanje

i njegove emotivne ekvivalente.
Drugim re
ima: "Emocija" prati vrstu mo ne, estoke ili neargumentovane misli; a mialjenje podrazumeva relativno smirenu,
jasnu, promialjenu vrstu rasuivanja. Dakle, jednu jabuku
uporedujemo s drugom, moemo promialjeno zaklju
iti da jedna jabuka deluje
vra e, ima manje nepravilnosti i lepau boju i da e zato biti
mnogo ukusnija. Ali, ako imamo iskustvo da nepravilne
jabuke donose ve i uitak (ako smo, na primcr, osvojili
jednu takvu na nekoj zabavi i kao nagradu dobili poljubac
od atraktivnog pripadnika suprotnog pola); ili ako imamo
prethodno loae iskustvo sa savraenim jabukama (prejeli
smo ih se i bilo nam je Ioae), mogli bismo uzbudjeni, napre
ac i neargumentovano - zna
i emotivno, zaklju
iti da su nepravilne jabuke bolje i posluiti se takvom.
Dakle,
ini se da su mialjenje i emocije usko povezani i da se
ponekad razlikuju samo utoliko ato mialjenje podrazumeva
smireniji, manje aktivnosti-orijentisan naain diskriminisanja;
a emocija obuhvata uzbudeniji, somatskiji i aktivnosti-orijentisaniji na
in ponaaanja.
Pitanje: Da li stvarno smatrate da sve emocije proizilaze direktno iz misli i da ni pod kojim uslovima ne mogu egzistirati
bez razmialjanja?
Odgovor: Ne, to niti smatramo niti kaemo. Emocija moe
nakratko egzistirati bez misli. Neko vam, na primer, stane
na nogu i vi odmah, spontano osetitc ljutnju. Ili,
ujete neku pesmu i odmah osetite toplinu i uzbudcnje. Ili
ujete da vam je prijatelj umro i osetite tugu. Pod ovim
uslovima moete doiveti emociju bez prethodnog ili prate
eg razmialjanja.

Ipak, moda
ak i u ovim slu
ajevima u dcli u sekunde pomislite: "Ovaj ato me je nagazio
ponaaa se kao neandertalac!" ili "Ova muzika prekrasno
zvu
i!" ili "Straano je ato je umro!" Moda ete tek nakon ovih
munjevitih i "podsvesnih" misli po
eti doivljavati emociju.
U svakom slu
aju, pod pretpostavkom da na samom po
etku nemate nikakve svesne ili nesvesne misli vezane za
vaau emociju, ona nikada ne opstaje bez misaonog potkrepljenja. Jer, ako ne mislite neato kao: "Ovaj trapavi neandertalac mora da pazi kuda gazi!" ili "Kako se samo usudio
da me nagazi!" nagaena noga prestaje da boli, a s bolom
nestaje i emocionalna reakcija.
Naravno, ako vam stalno staju na istu nogu, permanentan
bol odrava vaau Ijutnju. Ali, ako bol prestane, emocionalnu
reakciju odravate pomo u neke vrste razmialjanja. Kojim bi
udom, ina
e, ljutna mogla da se odri?
Sli
no je i s prijatnim ose anjima. Ako nastavite sluaati
odredenu muziku i timc produujete doivljaj, ose anja
topline i uzbudenja opstaju. Pa
ak i tada e vam biti teako da odrzavate svoja ose anja, ako
ne mislite recimo ovako: "Ova muzika je veli
anstvena!"; "Oh, kako mi se dopada ovaj zvuk!"; "Kakav sjajan kompozitor!" itd.
U slu
aju smrti bliskog prijatelja ili rodjaka lako se oneraspoloite,
jer gubite kontakt s nekim koga ste iskreno voleli. Ali
ak i u ovom slu
aju teako odravate ose anje tuge ako prestanete s prise
anjem: "Stvarno je uasno ato ga viae nema!" ili "Kako je

mogla umreti tako mlada?" ili neato sli

no.
ak i onda kada mialjenjc neposredno ne prethodi emociji
ili je prati, za zadrzavanje emocije je obi
no neophodno obnavljanje evaluativnog mialjenja. Kaemo
"obi
no", jer emotivni ciklus pobuden reakcijom na neki fizi
ki ili psiholoaki podraaj, moe funkcionisati pokretan sopstvenom snagom.
Lekovima ili elektri
nim impulsima moe se delovati direktno na nervne puteve
kojima sc aire emocijc ( elije hipotalamusa ili autononmi
nervni sistem) i odrati pobudeno emocionalno uzbuenje.
Dakako, direktna stimulacija centara u kojima se radaju
emocije obi
no nije trajna. Vi to
inite stimuliau i sami sebe mislima koje pobuduju uzbudcnje.
Pitanjc: Ako prihvatimo da misaoni proces obi
no prethodi Ijudskim emocijama, prati ih i odrava, da li se
taj misaoni proces mora bukvalno sastojati od reci, fraza i
re
enica koje ljudi "sami' sebi govore"? Da li se celokupno
razmialjanje sastoji od auto verbalizovanja?
Odgovor: Moda ne. Nije nam namera da zauzmemo apsolutisti
ki stav. Ipak, prakti
no svi kada sazremo, o
igledno, sva vana razmialjanja, a shodno tome i stvaranje
emocija, sprovodimo i unutraanjim dijalogom ili internalizovanim re
enicama.
Ljudska bi a, jedine ivotinje koje poseduju mo govora, od
naj-ranijeg detinjstva u
e da misli, percepcije, ose anja formuliau re

ima, frazama i re
enicama. Obi
no nalazc da je tako lakae nego razmialjati u slikama,
zvukovima, jedinicama dodira ili drugim mogu im sredstvima.
Za ilustraciju ove sklonosti navodimo primer muakarca
kojeg intervjuiau za novi posao (na ta
ki A, njegovo Aktiviraju e iskustvo). Pre ovog razgovora,
cesto sam sebi govori (na ta
ki B, njegov Sistem uverenja) neato ovako:
"Pitam se da li u dobiti ovaj posao... Voleo bih da ne
moram na razgovor, jer mi se to ne dopada, a mogli bi i da
me odbiju...
Ako ne odem na razgovor, sigurno ne u dobiti posao... Sem
toga, ata gubim i ako me odbiju? Zna
i suatinski nemam ata da izgubim... A ako uopate ne
pokuaam, gubim mnogo viae... Bolje je da odem na razgovor, zavraim s tim i vidim da li e me primiti."
Govore i sebi ove re
enice ovaj muakarac razmialja, jer u svakom prakti
nom smislu re
enice konstituiau njegovo razmialjanje. A ove re
enice moemo nazvati racionalnim uverenjima (ru) jer mu
pomau da ostvari vrednosti koje eli - posao koji trai.
Prema tome, on doivljava odgovaraju e emocionalne
posledice (na ta
ki C) - odlu
nost da dobije posao; pozitivnu akciju da ide na razgovor i
ose anja razo
arenja i nezadovoljstva, ako bude odbijen.
Medutim, ako ista osoba sama sebi stvori neodgovaraju
e emocionalne posledice (C), ona to
ini izgovaranjem druga
ijih re
enica koje sadre iracionalna uverenja (iu):

"Pretpostavimo da odem na razgovor, ispadnem budala i ne

dobijem posao... To bi bilo uasno... Ili pretpostavimo da
odem na razgovor, dobijem posao i pokaem se nesposobnim...Grozno... ispao bih niatarija!"
Govore i sebi ovakve re
enice i ubacuju i iracionalne negativne ocene "To bi bilo
uasno!" ili "Grozno! Ispao bih niatarija!"
ovek sa racionalnog razmialjanja prelazi na iracionalnu
ocenu situacije u kojoj trai posao. Dakle, vidimo da u
svakom prakti
nom smislu, njegove unutraanje misaone ocene stvaraju
emotivne reakcije. Ose a ih u stomaku, u telu; ali ih
uglavnom stvara u glavi.
Dakle,
ini se da pozitivne ljudske emocije, poput Ijubavi i ushi enja,
esto prate pozitivne unutraanje re
enice (na primer: "Ovo mi prija!") ili rezultiraju iz njih, a da
odgovaraju e negativne emocije (poput nezadovoljstva i
razo
arenja) prate racionalne re
enice ili rezultiraju iz njih (na primer "Ovo me frustrira i ne
prija mi! Neodgovaraju e negativne emocije (depresija i
bes) rezultiraju iz iracionalnih re
enica, kao "Ovo je stvamo uasno! Zbog toga se ose am
kao gnjida!" Bez upotrebe ovako snanih re
enica - na odreenom svesnom ili nesvesnom nivou - prosto
ne bismo doivljavali mnogo emocija.
Pitanje: Ako ovo ato kaete stoji, kako to da tek nekoliko
pripadnika psiholoake profesije jasno uvida da su mialjenje i
stvaranje emocija usko povezani i da emocije uglavnom
proisti
u iz unutraanjeg govora? Je li to prosto neznanje?
Odgovor: Delimi
no, da. Mnogi ljudi, uklju
uju i psihologe i psihijatre se prosto ne trude da se paljivije

pozabave takozvanim emocijama te im tako njihova ideoloaka osnova ostaje nepoznata. Drugi ih paljivo posmatraju, kao na primer klasi
ni psihoanaliti
ari, ali samo u svetlu odredene unapred stvorene dogme.
Odredeni rigidni Frojdovci, ne priznaju mogu nost
razumevanja i menjanja emocija pra enjem i menjanjem re
enica koje ih stvaraju niata viae nego ato rigidni fundamentalisti priznaju bilo
ije tuma
enje Bibilije, osim sopstvenog, rigidnog.
Mi, ovozemaljski, tvrdimo: Moete da promenite svoja
razmialjanja i s njima povezane emocije pra enjem i menjanjem
vrstih uverenja koja
ine podlogu tih emocija. Tvrdimo, preciznije, da nepotrebno
stvarate neodgovaraju e emocije - kao ato su depresija,
anksioznost, bes, krivica i da u velikoj meri moete izbe i
ovako stvorene i odravane emocije ako nau
ite da jasno mislite i, na osnovu takvog mialjenja, efikasno
postupate.
Pitanje: Mogu li se sve negativne emocije eliminisati kontrolisanjem mialjenja?
Odgovor: Teako. Mnogi emocionalni izlivi, poput napada
tuge ili straha, gotovo spontano prate izrazitu osuje enost ili
gubitak. Prema tome, ako vam umre voljen roditelj ili dete,
neminovno osetitc veliku tugu ili aljenje.
Ove vrste emocija koje su zasnovane na jasnoj pretnji
vaaem boljit-ku, verovatno imaju bioloake korene, a izviru iz
primitivnog procesa bol-zadovoljstvo. Teako da bismo
preiveli bez takvih negativnih ose anja.
Odredene negativne emocije u velikoj meri doprinose opstanku. Shodno tome, ako ne osetite nezadovoljstvo, tugu,
aljenje, zlovolju, nemir, frustraciju ili razo
arenje kada ste gladni, ozledite se ili doivite poraz, da li ste

motivisani da se klonite neprijatnosti i dalje gradite svoju

egzistenciju? Da li bi bolje proali od onih koji su vrlo
nezadovoljni kada ne dobiju ono ato im je potrebno?
Mnoge emocije, ataviae, zna
ajno i pozitivno uti
u na Ijudsko zdravlje i sre u. Nije da vas baa radost, doivljena sluaanjem dobre muzike, posmatranje prelepog zalaska sunca ili uspeano obavljanje teakog posla bukvalno
odravaju u ivotu. Ali, egzistencija bi, liaena takvih ose
anja, stvamo bila dosadna i neinspirativna.
Zna
i, svako ko nastoji da kontroliae ljudske emocije van
svakod-nevne egzistencije la a se sumnjivog posla. Uspeh
u takvom poslu vodi ka dehumanizaciji ljudske vrste i
ovekov ivot
ini besmislenim.
Stari filozofi koji su teili ka doivljavanju stanja ciste "duae"
ili cistog intelekta, oslobodenog svih "sirovih" emocija, u
stvari su propovedali nadljudsko, robotsko ponaaanje. Kada
bismo postigli takvo "superiorno" stanje mogli bismo poput
nekih savremenih kompjntera etikasno reaavati izvesne
probleme, ali ne bismo doiveli ni tninku zadovoljstva ili prijatnosti. Ko bi pocleo takvu "nadljudsku" egzisienciju?
Pitanje: Zna
i, oslobaanje sveta od emocija ili zamena emocija intelektom vama apsolutno ne pada ne pamet? Ta
no?
Odgovor: Prili
no ta
no. Ako iata elimo to je da pomognemo mnogim inhibiranim i apati
nim osobama da doive viae iskrenih i pravih ose anja, da
im emocije budu intenzivnije. Apsolutno podravamo
snane emocionalne doivljaje. Mi smo naprosto protiv neopravdano negativnog, samoosuje uju eg, jako preterenog

emocionalisanja koje sabotira egzistencijalne ciljeve i radost ivljenja.

Takode podrzavamo vase napore da iskreno,
otvoreno i neprocenjiva
ki dodjete u kontakt sa svojim ose anjima - sve dok izbegavate perfekcionizam. Jer, ono ato stvarno i iskreno ose ate
esto nije mogu e precizno odrediti. Na primer, naljutili ste se
na prijatelja koji vas je ostavio na cedilu. Zatim stvorite ose
aj krivice zato ato ste ga omrzli. Tada se, svesno i namerno,
prisetite njegovih greaaka prema vama, potpuno se razjarite te tako zamaskirate ili potisnete krivicu. ta u ovom
slu
aju stvamo ose ate: ljutnju? krivicu? odbrambenu mrnju?
ta zapravo?
Ko to moe apsolutno precizirati? Da, ponaaate se
kao ljudsko bi e, veoma povodljivo. Da, lako vam je poja
ati ili prikriti svoja ose anja. Da, na vaaa raspoloenja deluje
alkohol, lekovi, hrana, re
i i raspoloenja drugih i obilje drugih uticaja. Ove
injenice dokazuju da se, svakog
asa, moete ose ati na bilo koji na
in koj i odaberete i da sva vaaa ose anja (samo zato ato ih
iskreno doivljavate) poseduju realnost i autenti
nost. Ali ni jedno nije super-realno ili apsolutno "pravo."
U svakom slu
aju poeljno je da prepoznate vaaa osnovna ose anja, najiskrenije i najta
nije ato moete. Da li, u odredenim trenucima, ose ate
ljubav, mrnju, nezainteresovanost, ljutnju ili odlu
nost, brigu, anksioznost ili bezbrinost? Kako to moete
odrediti? Velikim delom potpunim prihvatanjem samog sebe
sa svim svojim ose anjima; jasnim razlikovanjem "dobrog" i
"loacg" u emocijama od "dobrog" i "loaeg" u vama samima.
RET vam, u velikoj meri, moe pomo i da dodete u dodir sa
svojim ose anjima, da upoznate njihov intenzitet, pomau i

vam da se prestanete meriti po tome da li imate (ili nemate)

ose anja. Racionalna filozofija vam najpre daje izbor da se
prihvatite sa svojim ose anjima ak i s onim loaim - depresijom ili mrnjom. Tek tada stvamo
moete pokazati interesovanje i radoznalosi' za svoja ose
anja. Moete re i samom sebi: "Prosto (umesto: "Uasno")
me zaprepaa uje ato se ja, u suatini inteligentna osoba,
ponaaam tako glupo i negativno" Moete uvideti da sami birate stvaranje samoobezvreuju ih ose anja i da, isto tako,
moete odabrati da ih promenite, ako uistinu elite poraditi
na tome.
Takode moete odvojiti svoja odgovaraju a ose anja
(samopotvrduju a) od neodgovaraju ih (samoobezvreduju
ih). Vide ete razliku izmedu zdravog ose anja nezadovoljstva svojim delima i nezdrave uasnutosti istima.
Moete razlikovati razo
arenje i iskazivanje razo
aranja oko tueg ponasanja od besa zbog takvog ponaaanja
i zahtevanja da se to ponaaanje promeni.
Drugim re
ima, racionalno-emotivno razmiaijanje, vam pomoe da slobodnije i otvorenije posmatrate svoja ose anja, priznajete
njihovo pos-tojanje, prihvatate sebe sa njima, utvrdujete njihovu adekvatnost i na kraju, da odaberete ose anje koje
elite da imate i koje vam pomae da od ivota dobijete ve
epar
e eljenog kola
a. Izrazito racionalne metode Racionalno emotivne terapije
vam, pradoksalno, omogu uju bolji kontakt sa sopstvenim
ose anjima i pomau vam da sebi dozvolite viae raznovrsnijih emocionalnih reakcija no ikada ranije.
5.
KAKO DA RAZMILJANJEM REITE EMOCIONALNE PROBLEME
Mnogi psihoterapijski klijenti su teake muaterije, ali dole
predstavljena dama zasluuje prvo mesto. Uprkos svim

mojim (A.E.) naporima da joj dokaem kako sama kontroliae svoju sudbinu, pod uslovom da u to veruje, nalazila je
niz razli
itili opravdanja, izgovora i kontraargumenata za moje tvrdnje.
"Znam da ste mnoge klijente nau
ili kako da rukovode svojim ose anjima", govorila je, "ali ja
to prosto nisam u stanju. Moda ja funkcioniaem druga
ijel Moda oni imaju neato ato meni nedostaje."
"Da, moda imaju neato ato vama nedostaje," sloio sam
se. "Nedavno pronadene zapuaa
e za zatvaranje rupa u glavi. A ja sam im pokazao gde da ih
nau. Zaato mi je toliko teako da to vama pokaem?"
"Da, zaato? Bog zna da se trudim da shvatim ono ato mi
govorite."
"Ho ete re i da Bog zna da mislite kako se stvarno trudite da
shvatite. Moda upravo tu lei problem - ubedili ste sebe da
se trudite da shvatite kako vas optere uju gluposti koje sami
sebi naturate. I poato ste ubedeni da se tnidite, ne vidite
nikakav razlog da to stvarno i uradite. Onda se lako predajete i zapravo ne pokuaavate da iata shvatite. Dakle, kada
bih samo uspeo da vas navedem da radite na otkrivanju i
menjanju svojih "samoosuje uju ih" intemih re
enica, ogromna ljutnja prema majci i bratu ia
ilila bi iznenaduju e brzo."
"Ali, kako mogu raditi na ne
em takvom? To mi deluje krajnje nedefinisano."
"Samo deluje, jer se zapravo i ne trudite da se time pozabavite: da uo
ite sopstvena uverenja i proverite njihovu pozadinu. U
stvari, postupak podse a na sviranje klavira ili igranje tenisa
- a rekli ste mi da ste u tome jako dobri."
"Oh, ali to je neato sasvim dniga
ije. Igranje tenisa podrazumeva fizi
ku aktivnost. Nije ni nalik na razmialjanje ili bes, ili neato sli

no." "Ali, sad sam vas uhvatio!"

"Kako to mislite?" upitala me je. Da nije tragi
na, nasmejala bi me njena uplaaenost od pomisli da sam je
mdtda zasko
io i da e se mozda morati odre i svoje neuroze.
"Kaete da igranje tenisa podrazumeva neato fizi
ko. Na prvi pogled, sigurno. Zahvaljuju i voljnoj miai noj aktivnosti o
iju, aake i nike loptica prelazi mreu. I, svesni pokreta svojih
miai a i putanje loptice, o celom procesu razmialjate kao o
fizi
kom, gotovo mehani
kom."
"Mislim li pogreano?"
"Da! Pretpostavimo da vam protivnik dodaje lopticu. Trudite
se da mu je vratite, po mogu nosti tamo gdeje ne moe
presresti. Dakle, tr
ite za loptom (koriste i noge), niaanite (koriste i ruke),
udarate (koriste i ruke i zglob). Ali, ata vas navodi da tr
ite ovamo ili onamo, da ispruite ruku ili zglob okre ete
ulevo ili udesno?"
"ta me navodi...? Pa, moda o
i. Vidim loptu tu ili tamo. Vidim gde je elim smestiti i prema
tome se kre em."
"Dobro. Ali, da li gledate pomo u neke magije. I da li vaa
pogled nekom
arolijom usmerava noge ovamo, ruke tamo, a zglobove pak
levo ili desno?"
"Ne, nema tu nikakve
arolije. To proizilazi iz..." Klijentkinja zastaje, zbunjena.
"Da li postoji mogu nost," pitam je ja, "da li postoji mogu
nost da time upravljate razmialjanje. Posmatrate kako loptica ide u onom i ovom smeru, smialjate kako da je najbolje
Iansirate u ovaj ili onaj ugao, a zatim osmialjavate
neophodne pokrete - ruku ispruiti ja

e, a zglob postaviti udesno, i tako dalje?"

"Ho ete re i da moje radnje nisu toliko mehani
ke i fizi
ke koliko mislim; da ih, zapravo, usmeravam mialjenjem?
Ho ete re i da svo vreme igre samoj sebi govorim ata da
uradim; da pruim ruku u onom smeru ili okrenem zglob na
ovu ili onu stranu? Mislite li na to?"
"Dakle, nije li to objaanjenje za ono ato se stvamo deaava
tokom igranja takozvane partije tenisa? Zar vi, svakog trena
igre, stalno ne usmeravate ruku da uradi ovo, a zglob ono?
Ne postiete li to realnim, temeljmm i uskladenim razmialjanjem."
"Kad razmislim, a moram priznati da nikada pre nisam o
tome razmialjala, pretpostavljam da je tako. Nikada nisam
obra ala panju na to! Sve to, stvaramo, sve je stvar uma.
Neverovatno!" "Da, neverovamo!
ak je i ova preteno "fizi
ka" igra u stvari mentalni proces. Igraju i je, stalno radite ne samo fizi
ki (tr
anje, pnianje niku, okretanje zgloba), ve i mentalno raznialjate i planirate svoje poteze). Upravo mentalna aktivnost
doprinosi boljem kvalitetu vaae igre. U stvari, najzna
ajnije radnje tokom igranja tenisa su misaone radnje.Je li ta
no?
"Ovako posmatrano, jeste. Smeano. A ja sam igru smatrala

isto fizi
kom aktivnoa u. Tek sada mii je jasno ata podrazumevate
pod radom na promeni uverenja i menjanju emocija. Kao u
tenisu, radim na menjanju poloaja, udarca i drugih stvari. I
da, baa kao ato kaete, stvaran rad se odvija na misaonom,
a ne na mehani
kom nivou."
"Upravo tako. Dakle, ako mi uspe da vas navedem da
metod koji primenjujete u tenisu, upotrebite za menjanje uverenja kojima kreirate svoje uznemiruju e i nesredene emocije, vaaa ivotna igra bi krenula na bolje istim tempom i
istim kvalitetom kao vaa tenis."
Nakon ovog prodora, mnogo lakae sam naveo svoju, do
tada tvrdoglavu klijentkinju, na menjanje uverenja i emocija.
Vratimo se na glavnu temu. Prihvataju i ljudske emocije kao
poeljne, postavlja se jedno vano pitanje: Da li morate trpeti neodgovaraju e emocije, kao ato su trajna anksioznost
ili neprijateljstvo? U ve ini slu
ajeva, ne. Povremeno moda imate trajnija, odgovaraju a,
negativna ose anja: na primer, ako trpite neprestan bol ili
neprijatnost i zato ste due vreme tuni, zalosni i
neraspoloeni. U takvoj situaciji ose anja radosti ili
bezbrinosti sigurno ne bi bila odgovaraju a. Ve ina trajnili
negativnih ose anja, krajnje neopravdano, proizilazi izzamialjene ili fantazijama poja
ane neprijatnosti ili bola. Na primer, dete vam je umrlo i vi,
nedeljama i mesecima odgovaraju e tugujete. Ali, kako
nedelje i meseci prolaze, prelaze i u godine, a vi i dalje
mozgate o nesre i koja vas je zadesila i uasavate se
njome. To je joa neopravdanije. "Koji uas," stalno vrtite po
glavi, "daje moje dete umrlo! Na svetu nema pravde, jer se
ugasio ivot tog nevinog, mladog stvorenja. Uasno! Nije
trebalo da umre! Ne mogu da podnesem pomisao da ga
viae nema!"
Prirodno je da, u takvim okolnostima, nikada sebi ne ete

dozvoliti da zaboravite smrt svog deteta. U stvari,

neprestano se podse ate daje dete umrlo, da vas je zadesilo viae od nesre e i da ivot ne sme tako okmtno postupati
prema vama. Dakle, ne samo da ete stalno biti tuni;
takode ete sebe dovesti u depresiju. Ovu vrstu trajne negativne emocije nepotrebno stvarate. Ona proizilazi iz vaaih
pogreanih i nerazumnih uverenja o tome kako bi stvari trebalo da se dogaaju. Prema tome, moete je eliminisati
pravilnijim razmialjanjem.
Kako smo doali do ovog zaklju
ka? Prostim proairavanjem nekih od prezentovanih koncepata mialjenja i stvaranja emocija. Jer, ako trajna negativna emocija rezultira iz vaaeg razmialjanja, vi moete
odabrati ata ete razmialjati i kako ete se ose ati. Ovo je
jedna od glavnih prednosti vaae ljudskosti: Po pravilu,
moete izabrati da mislite o ovom ili o onom; a ako sebi
postavite cilj da ivite i uivate u ivotu, jedan na
in razmialjanja ide u prilog tom cilju, a dmgi na
in razmialjanja (i stvaranja emocija) c da ga sabotira.
Prirodno je i poeljnije, dakle, da odaberete prvi, a ne dmgi
na
in razmialjanja.
Naravno, moete izabrati da izmenite, odgumete, sklonite ili
potis-nete prakti
no svako negativno razmialjanje. Ali, da li time postupate
mudro ili racionalno? Na primer, moete izabrati da ignoriaete
injenice o prevelikomzagadenju, nezaposlenosti ili prenaseljenosti u vaaemgradu; i, odabravai izbegavanje, izabrali ste da ne ose ate tugu, alost ili frustraciju zbog ovih
neprijatnih
injenica (sve dok vas one direkmo ne pogadaju). Ali, da li
izbegavanjem negativnog na
ina razmialjanja kakvim stvaratc aljenje zbog zaista nesre
nih zbivanja, naro

ito dugoro
no gledano, uis-tinu doprinosite boljem ivotu i sre i samog
sebe, svojili blinjih ili ostalih
lanova zajednice? Sumnjamo.
Mnoga trajna negativna razmialjanja i ose anja, prema
tomc, doprinose samoo
uvanju i sopstvenom boljitku. Dmga pak ne. Nau
ite da ih medusobno razlikujete i prema tome postupate.
U svakom slu
aju, ako trajno ose anje obi
no proizilazi iz vaaeg svesnog ili nesvesnog razmialjanja
(naro ito iz intemalizovanili re
enica), rctko se radujete ili tugujete zbog stvari koje se
deaavaju izvan vas. Pre sami sebe
inite sre nim ili tunim percepcijom, stavovinia ili unutraanjom verbalizacijom o ovim spoljnim dogadajima.
Ovaj princip koji smo u novije vreme ponovo otkrili terapijski
rade i sa stotinama klijenata, prvi put se pojavio u radovima
nekolicine starih gr
kih i rimskih filozofa, a posebno
uvenog stoika, Epictetusa, koji je u prvom veku stare ere
napisao u Enhiridionu: "Ljude ne uznemiravaju stvari, ve na
in na koji ih posmatraju." Mnogo vekova kasnije, Vilijam
ekspir ovu misao parafrazira u "Hamletu": "Ne postoji
niata ni dobro ni zlo, ve ga mialjenje takvim
ini."
Za potvrdu i ilustraciju navedenog uzmimo slu
aj Deraldine, veoma inteligentne i uspeane tridesettrogodianje klijentkinje, koja me je (R.A.H) posetila aest meseci
posle razvoda. Iako se nesumnjivo ose ala nesre nom i potiatenom ive i u braku sa neodgovomim i zavisnim supmgom, razvod je nije u
inio sre nijom. Bivai supmg je neumereno pio, jurio dmge
ene i stalno menjao zaposlenja. Ali, kada je doala na terapiju, joa uvek je sumnjala u ispravnost svoje odluke o

razvodu. Pitao samje:

"Zaato mislite da ste pogreaili razvode i se?"
"Zato ato razvod smatram pogreanim," odgovorila je, "Smatram da jednom sklopljem brak treba da traje zauvek."
"Pa vi ne pripadate veri koja to propoveda. Vi ne verujete
daje brak sklopljen i zape
a en boanskom rukom i voljom, zar ne?"
"Ne, ja
ak ni ne verujem u Boga. Ja prosto ose am da je loae
razvesti se i smatram se krivom zbog toga. Posle razvoda
se ose am joa jadnije i bednije nego u braku."
"Ali, razmislite odakle poti
u vaaa ose anja o neispravnosti raz-voda. Smatrate li ih
urodenima? Smatrate li da se ljudska bi a radaju sa senzorima, poput onih za ukus ili miris, koji im signalisu kako
da razlikuju dobro od loaeg? Senzori za okus vam kau ta
je slano, slatko, gorko ili kiselo. Da li vam ose anja kau ata
je dobro ili loae?"
Mlada ena se nasmejala. "Ovo zvuci prili
no Iuckasto. Ne, ja ne smatram da imam urodena ose anja
za dobro ili zlo. Stekia sam ih u
enjem."
Uo
ivai dobru startnu poziciju, krenuo sam tamo gde se manje
direktivni i manje racionalni terapeuti
esto plaae da
a
kaju. "Upravo tako," rekao sam, "Morali ste ih nau
iti. Kao i sva Ijudska bi a, krenuli ste u ivot sa sklonostima
za u
enje, uklju
uju i i sklonost ka u
enju jakih predrasuda kao ato su ove o razvodu. A nau
eno sc moe odu
iti ili niodifikovati. Uprkos tome ato nemate religiozan stav o

nemoralnosti razvoda, negde ste tu ideju usvojili verovatno od roditelja, nastavnika, iz knjiga ili filmova. A
usvojena ideja jednostavnim re
ima kae:
"Samo loai ljudi se razvode. Ja sam se razvela. Zna
i, ja sam loa
ovek. Da, moram priznati sopstvenu pokvarenost! Kakva
nevaljala, uasna, grozna osoba!"
"Zvu
i zastraauju e poznato," izjavilaje uz gorak osmeh.
"Sigurno," potvrdio sam, "Neke re
enice kao ove verovamo vam se vrte po glavi, ina
e se ne biste ose ali ovako uznemireno. Stalno ispo
etka ponavljate istu litaniju. Onda, verovatno zapo
injete ovakvu pri
u:
"Poato sam uradila ovu straanu stvar - razvela se, zasluila
sam prokletstvo i kaznu zbog tog uasnog cina. Zasluujem
da se sada ose am jadnije i nesre nije nego dok sam ivela
s onom niatarijom od mua."
alosno se nasmeaila, "Opet ta
no!"
Nastavio sam: "Tako se, naravno, ose ate nesre nom.
Svako ko dobar deo budnih sati provodi misle i o sebi kao o
uasnoj osobi i o tome lcako zasluuje nesre u zbog sopstvene niatavnosti (obratite panju na ovaj zatvoren krug),
neminovno se ose a bedno. Kada bih ja sada, na primer, po
eo da govorim sebi kako niata ne valjam, jer nikada nisam
nau
io da sviram violinu, klizam ili pobedujem u igri "pljuvanja u
dalj", neprestano ponavljanje ovih besmislica bi me brzo
dovelo do depresije.
Tada bih, u nastavku, mogao zaklju
iti kako stvamo zasliujem da se ose am nesre nim, jer
sam, napokon, imao prilike da nau

im da sviram violinu ili da postanem aampion u "pljuvanju u

dalj", aja sam ili prokockao. I pogledaj u kakvu bezvrednu
niatariju sam se pretvorio! 0, Boe, prava niatarija!"
Sada se klijentkinja ve zabavljala sluaaju i kako satiri
ki isti
em svoje prokletstvo. "Namerno zaglupljujem stvar." rekao
sam, "Ali sa ciljem - da vam pokaem kako ste vi postupili
jednako glupo po
evai onako razmialjati o razvodu."
"Po
injem da shvatam na ata mislite," izjavila je, "Stvarno sebi
govorim takve re
enice. Ali, kako da prestanem? Zar se razvod i sviranje violine ili "pljuvanje u dalj" ipak bimo ne razlikuju?"
"Sigurno. Ali, da li vas razvod
ini iole uasnijom, gorom ili bezvrednijom nego mene to ato
nisam nau
io da sviram violinu?"
"Pa, verujem da se slazete da sam ozbiljno pogreaila kad
sam se udala za tako neodgovomu osobu kakav je moj
supnig. A moda sam mu, da sam se ponaaala zrelije i mudrije, mogla pomo i da odraste."
"OK, slaem se. Stvarno ste, na prvom mestu, pogreaili kad
ste se udali za njega. A to ste, vrlo verovatno, uradili jer u to
vreme niste zrelo razmialjali. U redu, napravili ste greaku,
neuroti
nu greaku. Ali, da li to zna
i da zasluujete kaznu i da ostatak ivota morate iveti sa
svojom greakom?"
"Ne, valjda ne. Ali ata je sa odgovornoa u ene prema
muu? Mislite li da je trebalo da ostanem s njim i da mu pomognem da prevazide svoje probleme?"
"Veoma lepa, ponekad cak i korisna, misao. Ali, zar mi niste
rekli da ste pokuaali da mu pomognete, a on
ak nije hteo ni priznati da ima problem? Zar niste rekli da se

estoko protivio svakoj vaaoj terapiji tokom braka, a kamoli

njegovoj ili zajedni
koj?"
"Da, tako je. Ve i samo ponunjanje re
i psiholog ili bra
no savetovaliate dovodilo ga je do besa. Nije ni pomialjao
da tamo potrai pomo ili da to meni dozvoli."
"Zna
i, jedina stvar koja vam ostaje jeste da izigravate njegovog
psihologa, a u vaaem stanju teako da bi to imalo neke
efekte. Zasto gaziti samu sebe? Pogreaili ste u izboni
mua. Nakon udaje dali ste sve od sebe da ispravite tu
greaku. Blokirani ste, uglavnom stavom vaaeg supniga, ali
delom i zbog sopstvenog nezadovoljstva i sobom i njime.
Tako kona
no izlazite iz takvog braka poput svake relativno razumne
osobe. Dakle, kakav ste to zlo
in po
inili? Zaato insistirate na samookrivljavanju? Pogreano
smatrate da vas nesre na situacija
ini jadnom i potiatenom. Da li to
ini situacija - ili vaaa verbalizacija i interpretacija situacije?
"Po
injem da vas shvatam. Iako mi bra
na situacija nikada nije bila sjajna, izgleda da mi govorite da
se ne moram toliko mu
iti i gristi zbog toga. Dopada mi se vaa stav."
"I meni - i
esto ga primenjujem na sopstveni ivot. Ali, sada da vam
pomognem da ga i vi usvojite, ne zato jer ga se ja
pridravam, ve zato ato vam moe pomo i da vas loa brak i
joa uvek teaka situacija oko razvoda ne satru. U stvari,
stvarno vam mogu pomo i da usvojite takvo glediate tako
da vas viae nikada niata previae ne mu
i ili optere uje."

"Vi to stvarao mislite, zar ne?"

"Mislim, dodavola - ubeden sam u to!"
I tako je, nakon daljili par meseci racionalno-emotivne
tcrapije mlada ena, u izvesnoj meri, stekla dato uverenje.
Ranije samooptuuju e verbalizacije o sopstvenoj nesposobnosti i uzasu propalog braka po
ela je zamenjivati konstmktivnim unutraanjim re
enicama. Na jednom od naaih poslednjih susreta saopatila
mi je: "Znate, ju
e ujutro sam se pogledala u ogledalo i rekla samoj sebi:
'Deraldin, li
ia na sre no, prili
no pamctoo, veoma zrelo i sve uspeanije dete. Sve mi se
viae dopadaa.' A onda sam se od srca nasmejala."
"Lepo," odgovorio sam, "Ali, Deraldin, nemojte krenuti
putem procenjivanja sebe i visokog mialjenja o sebi zato
ato bolje postupate. Jer onda ete ponovo, kada i ako ne
postupite dobro, morati o sebi misliti loae. Nastojte da se
drite ovoga: "Svida mi se ato se mnogo bolje ponaaam,", a
ne " Volim sebe zbog svog dobrog ponaaanja!"
"Da, razumem vas," odgovorila je, "Drago mi je ato ste me
na to upozorili. Na alost, lako se upuatam u samoprocenjivanje. Ali, bori u se protiv toga!"
Ova klijentkinja je otkrila da njena ose anja nisu proizvod
neuspeanog braka ili razvoda ve vrednovanja same sebe u
odnosu na date "neuspehe." Kada je izmenila vrstu misli (ili
imutraanjih re
enica) kojima se hranila, ose anja depresije i o aja zamenjena su mgom i aljenjem, a ova odgovaraju a negativna
ose anja dala su joj dodatnu motivaciju za menjanje ivotne
situacije. Svi klijenti, ne shvate tako brzo kao Deraldina da
sami uzrokuju svoja depresiju zbog razvoda, niti tako brzo
dolaze do odluke da prihvate sami sebe. Ponekad su im
potrebni nieseci ili godine terapije pre nego ato donesu tu
odluku. Ali, upomost i njihova i terapeutova nesumnjivo po-

mae!
Ako ljudska bi a, teoretski, mogu kontrolisati negativne misli
i emocije, a u stvamom ivotu to
esto izbegavaju i ostaju s ose anjem nepotrebnog jada,
postavlja se pitanje: Zaato? ta ih spre
ava u efikasnom razmialjanju i stvaranju adekvatnih emocija?
Osnovne barijere efikasnom mialjenju i stvaranju emocija
su: (1) Neki ljudi imaju intelektualna ograni
enja za pravilno razmialjanje; ili (2) Dovoljno su inteligentni
za pravilno razmialjanje, ali prosto ne znaju kako se to radi.
Ili (3) Dovoljno su inteligentni i obrazovani za jasno razmialjanje, ali zbog svoje haoti
nosti ili neuroti
nosti ne mogu odgovaraju e iskoristiti sopstvenu inteligenciju. U naaim prethodnim knjigama: "Kako ziveti s neuroti
arem" i "Psihoanaliza i psihoterapija: 36 sistema", konstatovali smo: neuroza se, u suatini, sastoji od glupog ponaaanja
pametnijih ljudi.
Drugim re
ima: Ljudi koji pate od neuroti
nog ponasanja poseduju potencijalne sposobnosti, ali ne
shvataju na
in i stepen svog samoosuje ivanja. Ili, svesni su da atete
sami sebi, ali iznekog iracionalnog razloga istrajavaju u
samosabotiraju em ponaaanju. Poato polazimo od pretpostavke da ti ljudi poseduju potencijalne sposobnosti, a ne
urodenu maloumnost, takode pretpostavljamo da se njihovi
emocionalni problemi javljaju ili zato ato ne znaju kako, ili
znaju kako, ali ne pokuaavaju razmialjati jasnije i ponaaati
se manje samoosuje uju e.
Ako je tako, ata mogu da urade? U slede em poglavlju
pokuaa emo da objasnimo kako da prepoznate i suprotstavite se neuroti
nom ponaaanju.

6.
PREPOZNAVANJE I SUPROTSTAVLJANJE NEUROTINOM PONAANJU
Smatramo da jasno razmialjanje vodi ka stvaranju odgovaraju ih emocija.
Glupost, neznanje i uznemirenost blokiraju jasno razmialjanje i izazivaju prejake ili preslabe emocionalne reakcije.
Kada se Ijudi ponaaaju inhibirano ili im bukvalno pena ide
na usta, a ne li
e na totalne glupane, obi
no ih nazivamo neuroti
arima. Evo nekoliko primera.
Dvadesetdvogodianji mladi tvrdi da ne eli da zavrai stomatoloaki fakultet, jer mu se neki predmeti ne dopadaju i njihovo izu
avanje mu teako pada. Shodno tome, odlu
uje da prekine studije i zaposli se.
Dubljom analizom njegovih razloga ubrzo smo otkrili da mu
se stomatologija zapravo dopada, ali ima otpor prema fakultetu jer: (1) roditelji ga pritiskaju da diplomira i to mu je
odvratno; (2) ne slae se dobro sa kolegama i ose a se
nepopularnim i (3) nije siguran da poseduje veatinu i spretnost ruku koje su neophodne za zubarske poslove.
Ovaj mladi sabotira sopstvene elje jer nema uvid, ili ignoriae svoje osnovne, nesvesne motive. Polazi od svesne
premise da mu se "normalno" ne sviaju odreeni predmeti.
Ali nakon direktne provere (jedna od glavnih tehnika
racionalno-emotivne terapije) ubrzo priznaje (prvo terapeutu
i, ato je vanije, samom sebi) da se uasno plaai dominacije roditelja, mogu nosti da ne stekne poatovanje kolega
i, kona
no, neuspeha u zubarskom poslu. Prema tome, "prirodna"
odvratnost prema izvesnim predmetima poti
e iz veoma "neprirodne" unutraanje filozofije: "Oh, Boe!
Uvek u ostati Ijigava poltron
ina, ako ne steknem o

iglednu nezavisnost, popularnost i kompetentnost".

Kada, tokom RET-a ovaj mladi uvidi svoja iracionalna uverenja i kada, ato je moda joa vanije, dovede u pitanje i
pobije svoje strahove, vrlo verovatno e odlu
iti da se vrati studijama i poradi na svojim problemima sa
roditeljima, u socijalnim situacijama, kao i onim koje ima
sam sa sobom. Prema tome, u stanju je da se zapita: "Kako
zapravo moji roditelji mogu dominirati mnome, ako im ja to
ne dozvoljavam? I zaato smatram straanim, zaato se
moram smatrati ljigavkom ako im dozvoljavam da i dalje dominiraju?" Moe opovrgnuti i svoje zastraaivanje: "Zaato bi
bila uasna mogu nost da ne postanem popularan medu
kolagama ili da nikada ne budem najbolji zubar na svetu?
Ona jeste neprijatna, ali zaato bi bila uasna?" Ovakvim
opovrgavanjem, izazivanjem, preispitivanjem sopstvenih
iracionalnih (i empirijski nedokazivih) uverenja, moe obuzdati nesuvislo razmialjanje i preterane emocionalne reakcije
- poput bezrazlone anksioznosti i povla
enja ka kojima ta uverenja vode.
Jedna klijentkinja je imala isti problem, ali bolji uvid. Ova
dvadesetdvogodianjakinja je znala da voli i eli nastavni
ki poziv, ali niata ne preduzima da mu se posveti jer sumnja
u svoje sposobnosti. Takode sluti da samu sebekanjavazbog proalogodianjeg promiskuitemog seksual-nog
ponaaanja. Uprkos uvidu u sopstvena skrivena uverenja i
dalje radi protiv sebe i ponaaa se na neuroti
an na
in.
Klijentkinja ne shvata da njeno samopodcenjivanje i seksualna krivica proizilaze iz neznanja i pogreanog razmialjanja.
Razlog za po
etni ose aj manje vrednosti nalazi se u prihvatanju krajne
kriti
kih stavova starije sestre koja ljubomorno nije elela da
mlada sestra ima lepo mialjenje o sebi. Zatim je klijentkinja,

prihvativai neproverenu pretpostavku o svojim ograni

enim intelektualnim sposobnostima, po
ela izbegavati akolske obaveze i time "dokazivati" da ih
stvarno nema - i time poja
avati nedostatak samopouzdanja, ve stvoren zalivaljuju i
starijoj sestri.
taviae, seksualni promiskuitet ove dame proistekao je upravo usled nedostatka samopouzdanja. Smatraju i se bezna
ajnom, ubedena da se muakarcima ne dopada, posluila se
najlakaim sredstvom - svojim telom za osvajanje njihove
naklonosti. Krivicu zbog promiskuitetnosti bazirala je na fiktivnoj ideji, preuzetoj od starije sestre da su predbra
na seksualna iskustva greana i pravi zlo
in pred Bogom.
To joj je omogu ilo da prihvati samu sebe (zato ato tako
sama odlu
uje), bez obzira da li e uspeti u akolovanju ili ne, i da uiva
u ivotu
ak i ako doivi poraz. Paradoksalno, ali uobi
ajeno, razumevanje i usvajanje veatine bezuslovnog samoprihvatanja pomoglo je klijentkinji da se konstruktivnije
posveti u
enju (jer joa uvek leli, ali ne smatra apsolutno nehophodnim
nastavni
ki poziv) i da dobije bolje ocene.
Drugo, pomogao samjoj dapobije takozvahu greanost svog
promis-kuiteta i da shvati, iako je moda pogreaila, (upuataju i se u odnos s muakarcima koje nije volela), da je to
ne
ini droljom koja zasluuje prokletstvo zbog po
injenih grehova. Odustavai od svoje filozofije moral-nog
zgrazavanja i samokanjavanja, otklonila je osnovne motive
za sabotiranje sopstvenog truda i olakaala rad na ostvarenju eljenog cilja nastavni
kog poziva.

Slu
aj ove klijentkinje, a moda i ve ine ostalih koji dolaze na
terapiju, ilustruje razliku izmedu onoga ato mi nazivamo
Uvid br. 1, Uvid br.2 i Uvid br.3. Pod Uvidom br.l podrazumevamo relativno konvencionalnu vrstu razumevanja
koju je Frojd prvi jasno postulirao: osoba je svesna da ima
problem i da su ga neki uzroci izazvali.
Dakle, mlad budu i zubar,
iji smo slu
aj opisali na po
etku ovog poglavlja, zna da ima problem s fakultetom, ali
kao uzrok uzima svoju odbojnost prema odredenim predmetima, a ne anksioznost zbog druatvenog i profesionalnog
neuspeha. Poato ne zna pravi izvor svog problema, nema
ni razumnu meru "uvida."
Mlada budu a nastavnica ima viae uvida jer, ne samo da
priznaje neuspeanost u odabranoj profesiji, ve zna ili sluti
da (1) joj nedostaje samopouzdanja i (2) pokuaava da se
kazni zbog ranije promiskuitetnosti. Poato su joj poznati
neki od motiva neproduktivnog ponaaanja, ima izvesnu koli
inu "uvida" - ili ono ato mi nazivamo Uvid br. 1. Medutim,
njen Uvid br. 1 je delimi
an poato zna da joj nedostaje samopouzdanje, ali ne shvata da ga izazivaju njene sopstvene verbalizacije: "Moja
starija, prestroga sestra smatra da sam loaa i pokvarena.
Kakav uas ako je to ta
no! Moda i jeste. U stvari, sigurna sam da je u pravu i da
nikada ne u uraditi niata valjano i ispravno!"
Ova mlada ena takoe prepoznaje krivicu i kajanje zbog
predbra
nih avantura. Ali nije svesna da krivica i kajanje izviru iz
ovih re
enica: "Mnogi ljudi promiskuitet smatraju greanim. Ja sam
bila promis-kuitetna. Prema tome, moramse smatrati gresnom." Ili: "Ljudi se mahom slau da oni koji greae zasluuju

kaznu za svoje grehe. Ja sam greaila vode i Ijubav s

muakarcima do kojih mi nije bilo stalo.
Iako je, naizgled, klijentkinja bila svesna da se kanjava
zbog svog promiskuiteta i da zato sabotira svoje profesionalne elje, uvid u sopstvenu neurozu bio je tek delimi
an. Nije ni uo
ila, ni shvatila lanost i iracionalnost dveju svojih polaznih
premisa: (1) Nemam uspeha u akoli, a svi ljudi koji nisu
dobri daci, bezvredni su; i (2) Zasluujem kaznu zbog greane promiskuitetnosti.
Komplemije razumevanje sopstvenog samoosuje ujii eg
ponasanja vodi ka dalekosenim promenama u razmialjanju
i ponaaanju. Prvo sam joj (A.E) pomogao da preispita vezu
izmeu akolskog uspeha i takozvane li
ne vrednosti i da shvati da takva veza ne postoji. Postalo joj
je jasno da ne postoji na
in za precizno procenjivanje totaliteta - suatine Ijudskosti i
da takvim globahiim procenjivanjem pre atetimo nego pomaemo sami sebi.
Pokusavam sebe da kaznim tako ato se ne u truditi da
postanem dobra nastavnica, iako bih to volela."
To zna
i da ova klijentkinja definitivno poseduje visok stepen Uvida
br. 1. Medutim, on je maglovit i neodreden tako da se
opravdano moe smatrati delimi
nim. Uvid br.2 postoji u veoma maloj meri, jer taj uvid podrazumeva jasnu spoznaju da iracionalne ideje, koje smo
nau
ili ili stekli u ranijem periodu ivota, joa uvek postoje i to
uglavnom zato ato ih stalno obnavljamo - i na svesnoni i
nesvesnom planu marljivo radimo na njihovom odravanju.
Dakle, klijentkinja uporno ponavlja: "Nije trebalo da imam
promiskuitetne odnose. A za okajanje svojih grehova i zasluivanje sre e u ivotu, moram se oprati i dobiti oproataj
neprestanim kanjavanjem zbog po

injenog dela." Bez ove vrste neprestanog samopotkrepljenja, njene ranije ideje (uklju
uju i i one preuzete od starije sestre) bi se sigurno ugasile
same od sebe. Prema tome, Uvid br.2 - kojeg na po
etku terapije nije bilo u dovoljnoj meri, sastoji se od njene
jasne spoznaje da nije dozvolila gore navedeni proces
gaaenja i da mu se joa uvek aktivno opire.
Uvid br.3 je joa uvek daleko van njenog domaaaja jer se
sastoji od iskrenog uverenja, "Sada, kada sam stekla Uvide
br. 1 i 2, i potpuno shvatila kako i
ime odravam i potkrepljujem svoje uverenje u iracionalne
ideje u koje toliko dugo venijem, svoje teako e ne u eliminisati nikako druga
ije do upornim, trajnim i aktivnim radom na menjanju doti
nih ideja."
Konkretnije, tek kada klijentkinja stekne Uvide br. 1 i 2,
moepre i na Uvid br. 3: "Zapanjuju e je ato sam sebe toliko
ubedila da je trebalo da imam promiskuitetne odnose i da
se moram kanjavati zbog po
injenih greaaka. Sve dok verojem u ove gluposti kako mogu
ose ati bilo ata sem samoobezvreivanja i depresije? Dakle,
najbolje da upmo opovrgavam i pobijam ova besmislena
uverenja sve dok ih se potpuno ne oslobodim!" Zajedni
kim terapijskim radom postigli smo da ona stekne sva tri
vana uvida. Zahvaljuju i njima i odgavaraju em, prilagoenom terapijskim radu uspela je, tokom naredne godine,
da reai svoj osnovni problem. Ne samo da se zaposlila kao
nastavnica i to vrlo uspeana, ve je nastavila, bez ose anja
krivice, da uiva u predbra
nom seksu, uprkos sestrinim estokim kritikama.
Drugim re
ima, drimo da gotovo svako neurotsko ili samosabotiraju e
ponaaanje proizilazi iz neke vrste bazi
nog neznanja ili nedostatka uvida. Iako se ljudska bi a neuroti

no ponaaaju zbog izvesnih biofizi

kih razloga (ozbiljna hormonalna neravnotea ili dugotrajna
nesanica), takve situacije su relativno retke. U svakodnevnim uslovima svoje teako e stvaraju sami idejama kojih
se, svesno ili nesvesno, piridravaju.
Prema tome, kao u dva ovde navedena slu
aja, ljudi moda znaju da imaju otpor prema u
enju izazvan pobunom protiv pritiska roditelja. Ili se
nesvesno protive akolovanju ne znaju i da pozadinu tog otpora
ini pobuna protiv roditelja. Ili, moda znaju da se kanjavaju
zbog odredene seksualne krivice. Ili se kanjavaju,
nesvesni da to
ine zbog takve vrste krivice.
U svakom slu
aju, bez obzira da li su Ijudi svesni svojih iracionalnih ideja
ili ne, teako da bi se - bez njih - ponaaali neuroti
no. Prema tome, da mladi, budu i zubar nije stvorio toliki
iracionalan strali od roditeljske dominacije i neuspeha u karijeri ne bismo smatrali ni malo neobi
nom njegovu elju da napusti akolovanje, zaklju
uju i da je mladi realno sagledao sve
injenice i razlono postupio u skladu s njima. A da je budu a
nastavnica racionalno prihvatila sestrino mialjenje o svojoj
bezvrednosti i pametno se kanjavala zbog svoje
promiskuitetnosti, sloili bismo se da je bolje da odustane
od nastavni
kog poziva i posveti se, recimo, prostituciji.
Ali, mi ne nalazimo opravdanje za izraeni ose aj promaaenosti i neuspeanosti, uverenje u sopstvenu bezvrednost, nepromialjeno prihvatanje tuih optubi i
samoobezvreduju e tendencije. Ne zato ato se to smatra
apsolutno pogreanim ili zlim, ili zato ato je u suprotnosti sa
Bojim ili nebeskim zakonima, ve prosto zato ato se, pragmati

no posmatrano, gotovo uvek pokae da su takva ose anja i

uverenja samoosuje uju a i da nas bez razloga, spre
avaju da ostvarimo nmoge eljene ciljeve ili stvari.
Uz to, samoobezvreduju e emocije i uverenja poticu iz nerealnih prekomernih generalizacija koje je nemogu e nau
no verifikovati. One sadre
arobne, demonske formule koje su apsolutne po definiciji i
nedokazive. Ako, na primer, kaete samom sebi: "Ovde
nisam uspeo (npr. da osvojim devojku ili dobijem unapredenje) i nalazim da je to nepovoljno i alosno," iznosite
injenicu (ili hipotezu) koja se moe empirijski potvrditi ili
opovrgnuti: zato ato vi (i drugi) moete utvrditi da li ste
stvarno dpiveli neuspeh i koje su njegove eventualne negativne posledice (u odnosu na vaae li
ne ciljeve).
Meutim, ako sebi kaete, "Poato u ovome nisam uspeo,
smatram da je to grozno i da sam niatarija," iznosite
injenicu (ili hipotezu) koja se ne moe empirijski potvrditi ili
opovrgnuti. Jer grozota, termin koji, u suatini, nije mogu e
definisati zapravo ne zna
i "vrlo nepovoljno". To zna
i, viae od 100% procenata nepovoljno, alosno, atetno ili
nezgodno. A da li bilo ata iz ove kategorije stvarno postoji?
Uz to, ako neuspeh smatrate groznim, to zna
i da ga ne moete podneti i da nije trebalo da vam se desi.
Ali, naravno, neuspeh se moete podneti; malo je
verovatno da univerzum insistira da ne trebate i ne smete
imati neuspeh!
Zatim, hipoteza da vas neuspeh
ini niatarijom zna
i: (1) na nesre u, doiveli ste neuspeh; (2) Poato posedujeteurodenu, suatinsku bezvrednost, pretpla eni ste da uvek i
samo doivljavate neuspehe; i (3) zasluujete prokletstvo
(prenje u nekoj vrsti pakla) zbog neuspeanosti. Iako je empirijski mogu e podrati prvo od ova tri zna

enja, drugo i tre e su nedokazivi - sem proizvoljnim odrednicama.

Prema tome, iako moemo potvrditi vaae neuspevanje u
jednoj (ili viae) stvari, ne moemo potvrditi vaau opatu
etiketu gubitnika. Moete se usrdno i uporno nazivati gubitnikom (
ak i s "velikim G"). Ali ova etiketa predstavlja zavaravaju u,
aternu preteranu generalizaciju.
Ili, druga
ije re
eno: Neodgovaraju e, destniktivne emocije ka oato su intemzivni bes, depresija, krivica ili anksioznost - rezultiraju iz
vaaih (svesnih ili nesvesnih) predrasudnih, detinjastih, besmislenih ideja i gotovo neminovno vode ka neefikasnom,
samosabotiraju em ponaaanju koje nazivamo neurozom.
Kada se ponaaate na neuroti
an na
in imate na raspolaganju nekoliko metoda za ublaavanje i
prevazilaenje svojih teako a. Tako moete promeniti posao
ili bra
ni status; otputovati na godianji odmor; posvetiti se
odreenoj delatnosti; raditi na realizaciji profesionalnili ciljeva
i karijere; konzumirati dovoljne koli
ine alkohola, marihuane, heriona, sedativa, antidepresiva ili
dnigih lekova; priklju
iti se novoj religiji ili sekti; ili isprobati druge diverzivne taktike.
Gotovo svaka ili sve ove diverzije privremeno vrae posao
jer vas, u suatini, kada ste iracionalno vezani za odredeni
sklop ideja koje provociraju teako e (zva emo ih "X"),
navode da se okrenete ka nekom drugom sklopu ideja
(nazva emo ih "Y"). Sve dok razmialjate o "Y", a ne o "X"
idejama, nije vam toliko loae. Na alost, ovakvom vrstom diverzije se retko reaavaju vaai suatinski problemi. Jer, bez
obzira koliko energi

no ili koliko
esto se okre ete ka "Y" idejama, zapravo joa uvek verujete
u "X ideje i niste ih odbacili. Zna
i, sklonost vra anju neurotskom ponaaanju izazvanom idejama "X" veoma je izraena.
Uzmimo, na primer, Gospou Janus. U dobu od tridesetosam godina joa uvek vai za atraktivnu i sposobnu enu.
Kada po ceo dan ne lei, pate i od stravi
ne migrene, ili kada se ne divlje svaa sa suprugom i dvoje
dece tinejderskog doba, ona je aarmantna drugarica,
doma ica i zabavlja
ica. Dakle, da se smiri i donekle ublai jake migrene, G-a
Janus se naliva alkoholom, guta sedative i strasno se ukiju
uje u rad sekte "New Spiritism" (Novi duh) koja veruje u
reinkarnaciju i propoveda da je ivot u ovoj tunoj dolini
suza preludij za ve
ni Novi ivot koji treba da doe.
Ovo je maltene uspelo. Poato je uglavnom bila poludrogirana i intenzivno posve ena svom duhovnom preobraaju,
ostajalo joj je malo vremena za nerviranje, agresivnost,
svadanje ili beanje u migrenu. Ali, kada dejstvo alkohola
ispari i ona se ponovo nae u realnom svetu, sa potrebom
da reai svoje ovozemaljske probleme neurotski simptomi se
vra aju punom merom. U stvari, nije u stanju da obuzda
svoju agresivnost prema okolini tako da je
ak i novoste
enim duhovnim prijateljima po
elo da smeta njeno ponaaanje i postepeno su je sklanjali sa
visokih funkcija koje su joj, na po
etku, oduaevljeno poverili. Videvai da je
ak i ova nova grupa napuata, G-da Janus postaje joa
besnija i dolazi do ivice nervnog sloma.
Kona
no dolazi kraj. I, viae grubom silom no blagim ubedivanjem,
mu je dovodi na terapiju izjavivai da e se, ako ona ne pre-

duzme neato da pomogne samoj sebi, on i deca spakovati i

oti i od nje. Ve nakon nekoliko seansi se pokazalo kako je
duboko ubedena da joj, poato su u detinjstvu roditelji bili
veoma strogi prema njoj i
esto su je kanjavali, ostatak sveta duguje potpuno
suprotan tretman. Smatra da svi njem' bliski prijatelji, a naro
ito mu i deca, treba da se podastru i polome kako bi joj
ivot u
inili lakim, jer je to pravedna kompenzacija za nepravedno
teako detinjstvo.
Kada bi, u obi
nim ivotnim situacijama, otkrila da bliski rodaci i prijatelji ne
dele njene ideje da treba dajoj slue, neobuzdano bi se
naljutila zbog (prema njenom mialjenju) njihove bezose
ajnosti i nepravednosti i dala bi sve od sebe da im te
"gnusne nepravde" nabije na nos. Kada je sve bilo po
njenoj volji - ato se retko deaavalo - ose ala se sjajno. Ali,
kada bi bila nemo na ili frustrirana, ose ala se jadno i trudila
se da se od toga odbrani
ine i druge podjednako jadnima.
Alkohol i sedativi su joj
esto pomagali da se izvesno vreme "dobro ose a" i tada joj
sve ivotne "nepravde" ne bi izgledale toliko crno. A sektaaka, spiritualna glediata koja su obe avala sve najlepae u
drugim ivodma, takode su je privremeno odvra ala od
sakupljanja ncpravdi. Ali, prirodno, takve diverzije nisu
dugotrajne, niti mogu izmeniti njeno
vrsto uverenje da svet treba da bude prijatnije, lagodnije
mesto i da njeni bliski prijatelji treba da je obeatete za
uase proalosti, brinu i o njoj i slue i jc u sadasnjosti.
Za godinu i po individualne i grupue racionalne psihoterapije pomogao sam joj (R.A.H.) da prvo stekne Uvid br. 1:
naime, da njena ekstremna agresivnost i napadi migrene
imaju koren u njenom, a ne tudem ponasanju i da proizilaze
iz iracionalne filozofije: "Poato sam patila u proalosti, sada

ljudi treba da me tretiraju sa bezuslovnom dobrotom."

Poato sam pomogao G-di Janus da uvidi stvaranje uzroke
svog neurotskog ponaaanja, doveo sam je, uz pomo ostalih
lanova njene terapijske grupe, do Uvida br. 2 i 3: "Sada kad
shvatam da svoje teako e sama stvaram stalnim ponavljanjem re
enica o ivotnoj "nepravdi" i "nepoatenju" bolje da uporno
opovrgavam, preispitujem, napadam i menjam takve re
enice. Jer, ne samo da sam se ubedila i ubedivala kako
ljudi prema meni postupaju loae i nepoateno - ato je
ponekad i bilo ta
no - ve sam se ubedila da je takva nepravda uasna i ne
sme da postoji. Dakle, ata je
ini uasnom? Niata, naravno. Nije ugodno, jer ne dobijem
uvek ono ato elim. Ali zar je to uasno? Jedino ako to
sama tako definiaem!
"I zaato ljudi nesmeju biti neljubazni prema meni? Ne vidim
razlog zaato ne bi smeli - iako mogu da smislim mnogo razloga zaato ja to ne bih volela! Ako me ljudi ne tretiraju
onako kako elim, to je loae! Ali, pametnije je da se ubedim
kako, uglavnom brinu i sama o sebi, mogu voditi dobar i sre
an ivot."
Stekavai Uvide 2 i 3 - da neprestano obnavlja svoju zahtevnu filozofiju i da je korisnije da nastavi rad na menjanju
te filozofije i emocija ka kojima ona vodi - smanjila je pi e na
jedno do dva dnevno, prekinula sa sedativima i prestala da
se ljuti na mua, decu i prijatelje,
ak i kada bi oni(kao sva nesavraena Ijudska bi a) stvarno
bili neljubazni ili nefer prema njoj. Ve e prihvatanje realnosti
uz odbijanje da tu istu realnost
ini mra
nom i runoni kao pre, doveli su do slabljenja njenog spiritualizma i vere u reinkarnaciju. Na jednoj od poslednjih seansi
je izjavila: "Zaato da se optere ujem krajnje hipotetskim

drugim ivotima, sada kad znam kako da ovaj ivot u

inim ugodnim?"
DODATNA RAZMILJANJA O PREPOZNAVANJU I NAPADANJU NEUROTINOG PONAANJA
Robert H. Moore
Florida Branch, Institute for Rational Living, Inc.
Cleanvater, Florida 33516
Da li je neuroti
no ponaaanje uvek vezano za nelogi
no razmialjanje? Ne sasvim. Vi, na mnogo na
ina, postupate logi
no, iako to moe biti neuroti
no.
Kako to? Dakle,
ak i trajno neuroti
no ponaaanje retko proizilazi iz apsolutno nelogi
nog razmialjanja. Obi
no radite ono ato smatrate najboljim za sebe. Kao
lan ljudske rase, reaguju i na odredenu situaciju, u suatini
inite isto ato i svi drugi: Na ta
ki A (vaa aktiviraju i doivljaj) svojom senzornom
aparaturom sakupljate maksimum mogu ih informacija. Na
ta
ki B (vaa sistem uverenja) obraujete, procenjujete, razmatrate i analizirate prikupljene informacije. Na ta
ki C (vaae emocionalne ili bihevioralne posledice) reagujete
"iz stomaka" i skloni ste da preduzmete neato u vezi sa aktiviraju im doivljajem.
Za primer uzimam klijentkinju, iz perioda mog psihoterapijskog rada u Pensilvaniji, koja mi je na jednoj od po
etnih seansi saopatila da je upravo dobila pismo kojim je
devetnaestogodianja k erka obaveatava da je u drugom
stanju (ta
ka A). Tada su suprug i ona celo ve
e raspravljali nije li, ne daj Boe, devojka zatrudnela pre

ven
anja koje je obavljeno nekoliko meseci ranije, i zaklju
ili da bi bilo straano ako se to stvamo dogodilo pre udaje (ta
ka B). ena se zbog toga jako uzbudila i spremala se da
napiae k erki par oatrih re
i o ljudima koji tako olako shvataju bra
nu zakletvu (Ta
ka C).
Dakle, da li je postupak moje klijentkinje logi
an?. Sigurno! Da li erkina trudno a samo par meseci nakon
ven
anja i sistem vrednosti, na osnovu kojih je obradena postoje
a informacija, omogu uju ikakvu druga
iju "logi
nu" reakciju? Iskoristio sam tu reakciju da joj pokaem kako
uznemiruju a ose anja (poput moralne osude k erke ili ljutnje prema njoj) logi
no poti
u iz procesa evaluacije (na ta
ki B). Moja klijentkinja ima
vrsto uverenje da je predbra
ni seks greaan - i ovo uverenje determiniae njenu reakciju
povodom sumnje u po
etak k erkine trudno e. Druga
ije uverenje - na primer, da predbra
ni seks ima zna
ajnu ulogu u ivotu mladih ljubavnika - izaziva, opet logi
no, sasvim dmga
iju reakciju povodom iste situacije.
Vratimo se vama:
ak i kada reagujete "iz stomaka", ili odlu
ite da se oslonite na "intuiciju," ili postupite imupulsivno, bez
razmatranja svih raspoloivih dokaza, ponaaate se tako jer
ste procenili, ispravno ili neispravno, da moete sebi dopustiti takvu reakciju. Odlu

ili ste da je nagaanje bolje od paljivog razmatranja i, prema

tome, odabrali da postupite "intiutivno" ili "impulsivno."
Bukvalno, sve vaae trenutne ili "spontane" emocionalne
reakcije nastaju na isti na
in. Na ta
ki A, uo
avate ata se deaava oko vas. Na ta
ki B, procenjujete da li je situacija na A ugodna ili neugodna.
Ali procenu na B obavljate brzo, munjevitom brzinom ste
enom usled mnogobrojnih ponavljanja iste scene, pa makar
samo u maati. Tada, na ta
ki C, emocionalno reagujete.
Iako vam se to moda ne dopada, vi ste u suatini mislilac,
ra
undija. A ve inu svog razmialjanja posve ujete sticanju ili o
uvanju ugodnosti, zadovoljstva ili oslobaanju od bola: potrazi za kratkoro
nim ili dugoro
nim hedonizmom. Kako, onda, uspevate ovim, naizgled
"logi
nim" postupkom, da
esto postupite tako neuroti
no? Da li ste intelektualno inferiorni? Ili patite od nekog oate
enja mozga?
Ni slu
ajno! Kao i dmgi takozvani neuroti
ari, teako da patite od urodene mentalne retardacije ili modanog oate enja; sposobni ste da na osnovu datih premisa
donosite zaklju
ke. taviae, vaae fundamentalne premise izgledaju ispravno jer verovatno polazite od istih osnovnih vrednosti i
ciljeva kao i ve ina dmgih ljudi - obezbediti razumno sre an
ivot i iveti bez bespotrebnih muka. Zatim, tipi
no, (kako je Dr Maksi C. Moltsbi Jr. uo
io) sabotirate svoje osnovne ciljeve na jedan ili viae zna

ajnih na
ina:
1. Pogreano percipirate realnost.
Ozbiljno ugroavate sopstvenu bezbednost.
Usporavate sopstveni napredak ka odabranim ciljevima. esto ose ate ja
i unutraanji nemir od onog kojeg bi mogli bez teako a podneti
Stvarate bespotrebne konflikte sa dmgim
lanovima vaae zajednice.
Paljivo prou
uvanje ovih kriterijuma e vam pomo i da definiaete svoje
samoosuje uju e ili neuroti
no ponaaanje. Ali zaato, ponaaaju i se neuroti
no,
inite ove, po vas atetne stvari - naro
ito ako u mnogim drugim situacijama razmialjate jasno i
reagujete savraeno? Ko vas na to tera? Sami sebe. Kako?
Opet, na nekoliko specifi
nih na
ina:
1. U vezi pogreanog percipiranja realnosti:
Izraavaju i prirodnu tendenciju ka logi
nom ponaaanju - razmialjate o stvarima, izvla
ite zaklju
ke i postupate u skladu sa tim zaklju
cima - polazite od nekih "loaih" podataka ili pogreanih informacija i zatim nesmotreno donosite - pravo ko strela - neminovno pogreaan zaklju
ak na osnovu pogreanih premisa. Tako, polaze i od pogreane premise da onome ko vam je blizak uvek i samo vi
treba da budete na prvom mestu, i primetivai da se to
ponekad ne desava, moda pogreano zaklju
ujete da ta osoba eli da vam "smesti" ili da vas
ak i fizi

ki ozledi. Polaze i od toga, ponaaate se logi

no (samoodbrambeno), ali i nerealno i neuroti
no, kad se branite od zamialjenog "napada" na sebe.
Ne radimo li to svi ponekad - ska
emo sa pogreanih informacija ili lanih premisa na neispravne zaklju
ke? Ta
no! Ali onda obi
no otkrijemo svoju greaku, promenimo brzinu i presaberemo se. Sabrano (neneuroti
no) zamenimo pogreane premise, korigujemo razmialjanje i,
shodno tome, revidiramo plan akcije.
Meutim, ako postupate kao pravi "neuroti
ar" teako menjate ponaaanje - jer po pravilu, uopate ne prihvatate, ili prihvatate tek malo novih informacija na osnovu
kojih moete doneti zaklju
ak. Uz to, realnost posmatrate u tako iskrivljenom svetlu da
ne shvatate zaato svi drugi ne misle kao vi. Veoma ste uspeani u izbegavanju paljivog preispitivanja nekih od svojih
pogreanih pretpostavki, tako da odolevate promeni ponaaanja
ak i kada vas "logi
an" zaklju
ak vodi ka o
igledno samosabotiraju im postupcima.
Nadalje, kada se ponaaate neuroti
no," vidite" mnogo viae ili manje od onoga ato bi objektivan
posmatra
uo
io na video snimku datog dogadaja. Kao gotovu
injenicu uzimate ono o
emu ve ina tek nagada - kao, na primer, tude motive za
odredeno ponaaanje. Mogu nost pretvarate u izvesnost.
Osobu, mesto ili stvar
esto ne odvajate od svoje procene ili interpretacije. A tipi

no je da donosite dogmatske sudove o valjanosti i pravednosti mnogih stvari na koje nailazite.

2. U vezi neurotskog ugroavanja sopstvene sigurnosti
Kada pokazujete sklonost ka nesre ama, puaite do trovanja
nikotinom , jedete toliko da srce i ostali vitalni organi po
nu da otkazuju, vozite kola brzinom iznad svih dozvoljenih
granica, ili stvarno pokuaate samoubistvo, pokazujete nerazumno ili neurotsko ponaaanje. Samopovredivanje i
pokuaaji samoubistva ne moraju uvek ukazivati na iracionalnost ili ludilo. Ali, ako vas vaai nagoni snano vuku u
tom smeru, bilo bi dobro da, u najmanju ruku, ozbiljno porazmislite o mogu nosti da vam emocionalna neuravnoteenost ugroava egzistenciju; a savetujeni vam da
hitno potraite najblieg racionalno-emotivnog terapeuta!
3. U vezi usporavanja sopstvenog napretka ka
odabranim ciljevima: Da li ova vrsta neurotskog ponaaanja
takode sadri logi
ne elementc? Neosporno, da. Jer, neprestana jurjava za uspehom, ili
ak nekim vitalnim rekreacionim aktivnostima moe biti
veoma stresna; a postavljanje oderedenih barijera ovakvoj
vrsti stresa vasoj "ludosti" daje notu racionalnosti. Mcdutim,
kada se ponaaate neuroti
no skloni ste ka postavljanju tako velikih barijcra da je vaa
napredak ka odabranom, vanom cilju krajnje usporcn ili
potpimo zaustavljen.
Pre nekoliko godina moja koleginica i prijateljica, Debi P.
proglaaena je najboljim studeutom
generacije ato, defmitivno pokazuje njenu sposobnost i ambicioznost. Ista ena se kasnije izuzemo mu
ila da organizuje svoje poslove i definiae prioritete. Ne
samo daje imala problema da definiae li
ne ciljeve, ve je naro
ito sabotirala aktivnosti vezane za odabrano zanimanje socijalnog radnika. Iako je, prividno, elela da se usavrai u

tom podra
ju, straliovi i anksioznost su je toliko ometali da
esto nije bila u stanju da obavi ni informativni razgovor sa
klijentom. Izbegavala je druatveni ivot, a na molbu da iznese neato na stmcnom sastanku prosto bi se skamenila.
Jednomje, u mom prisustvu, pani no pobcgla iz prostorije
jer joj je neko "zapretio" da e je fotografisati.
Mnogi neuroti
ari kao ato je Debi ispleli su tako gustu mreu neaktivnosti i
inhibicija da, tek uz velike teako e, moemo utvrditi da su
nekada imali vredne ciljeve i ambicije.
4. U vezi vaaeg ose anja unutraanjeg nemira ja
eg nego ato ga moete bez teako a podneti: Umesto neurotskog povla
enja od ciljeva, poslova i iz odnosa koji vas optere uju,
moda se upuatate u sve te aktivnosti - ali, upuataju i se u
njih, pla ate visoku (i nepotrebnu) cenu u li
nim konfliktima i imutraanjem nemini. Dakle, dok seprobijate ka doktoratu ili mestu predsednika velike
korporacije,moete razviti neurotsku tendenciju ka konstantnom doivljaju jakeljutnje, duboke povredenosti,
snane anksioznosti, estoke mrnje, nejasne strepnje i
silne depresije.
Tada, umesto da izrazite intenzivnu anksioznost, Ijutnju, depresiju i drage emocionalne neugodnosti, usmeravate ili ka
sebi, ka svom telu i moete zaraditi neki od psihosomatskih
poreme aja ir na elucu, visok pritisak, nesvestice, osip, migrenu,
alergije ili malaksalost. Takode moctc uleteti u riskantnu
avantura privremenog ublaavanja svojih neugodnosti alkoholom, raznimlekovima, izlivima besa, uranjanjemu posao,
opsesiv-nim promiskuitetom ili raznim dragim oblicima bekstava.
5. U vezi stvaranja bespotrebnih konflikata sa dragim
lanovima vase zajednice: Kada, iz bilo kog razloga, ose ate

emocionalnu optere enost gotovo vam je nemogu e daje

podnosite u samo i ve je skoro uvek - i vrlo spremno! delite sa prijateljima i saradnicima.Va
bra
ni drug, ljubavnik, i drugi vama bliski ljudi, bivaju uklju
eni i postaju, u izvesnoj meri, rtve vaaih neurotskih ose
anja i postupaka. Pri tome, poato im se ne svia takvo ponaaanje, a
esto imaju i sopstvene emocionalne probleme, odnos je loa
- i oboje gubite.
Kada
lanovi vaae porodice i prijatelji postanu znatoo uklju
eni u vaae probleme,
esto njih identiflkujete kao"uzroke" tih problema. Skloni ste
da verujete kako vaaa neprijatna ose anja ili samoponiavaju e ponaaanje poti
u direktno iz vaaih nieusobnih odnosa ili iz njihovih "pogreanih" ili "glupih" postupaka. Tada se ose ate prevarenim ili
is-koria enim i zaklju
ujete da je njihova "bezose ajnost" stvorila vaae probleme
(depresiju, anksioznost, agresiju, itd.). Pa
ak i ako ponekad ispravno dijagnostikujete njihovu neurozu,
neosnovano venijete da su ove teako e valjano opravdanje
za vaae neuroti
no ponaaanje.
"Ali, kako mogu da ose am bilo ata sem depresije kada on
stalno pije po kafanama?", nedavno me pitala jedna mlada
ena. "Kada ne bi toliko pio, nikada ne bili padala u depresiju!
"Naravno da pijem," odgovorio je suprug. "Ko i ne bi, kada
mu ena pred nosom i pred o
ima svih prijatelja i poznanika flertuje? Ne bi li svaki
muakarac, koji voli svoju enu, a ona se tako ponaaa
prema njemu, po
eo da pije - ili da radi neato joa gore?"

Ovaj par je doaao na terapiju, bukvalno pred razvodom,

nakon tri godine braka, od kojih su poslednje dve proveli u
gotovo neprestanim svaama. Oboje su svoje reakcije na
"otka
eno" ponaaanje onog dmgog smatrali potpuno "prirodnima."
Ona je
vrsto verovala da je muevljevo pijenje
ini depresivnom. On je bio ubeden da ga enino otvoreno
fler-tovanje tera u kafanu. Oboje su bili sigurni u to da se
ponaaanje onog drugog mora promeniti, kako bi se on ili
ona ose ali ili ponaaali druga
ije. I, kako se moglo i o
ekivati, duboko su zabrazdili medusobno se okrivljavaju i za
sopstvene neurotske reakcije. Pri dolasku u savetovaliate,
oboje su razvod smatrali neminovnoa u.
Pre dolaska na racionalno-emoti vnu terapiju ni jedno od nj
ili nije ni znalo, ni shvatalo da neodgovaraju e partnerovo
ponaaanje zapravo nije ni toiiko dalekoseno, niti bilo koga
prisiljava na neuroti
ne reakcije. Oboje suprihvatili popularno, iako veoma
pogreano, uverenje da ti izazivaa moje emocionalne probleme. Ovo uverenje ih je, potpuno razumljivo, dovelo do
sukoba - prili
no tipi
an primer neurotskog ponaaanja koje inkorporira ili se hrani
elementom iz sopstvenog oknienja, u ovom slu
aju, bra
nim paitnerom.
Sli
no tome, za svoje neurotske postupke moete lako okriviti
neive elemente iz svoje okoline: aparati ne funkcioniau
onako kako bi trebli', planovi se ne ostvaniju prema utvrdenom rasporedu; vaa novi, skup automobil, iznenada i bez
valjanog razloga, atuca i kaaljuca; poreske vlasti su odbile
vaa jasno obrazloen zalitev za dobijanje poslovne ili

zdravstvene olakaice; najavnim mestima muzika treati iz

sve snage uprkos vaaoj alergiji na toliku buku. U svim ovim
slu
ajevima, kao i u mnogim dnigini, moete elegantno okriviti
sudbinu ili viae sile za apsolutno nefer odnos prema vama.
A
ine i tako, ne samo da ste se neuroti
no ozlojedili zbog neke svakodnevne smetoje, ve ste se toliko naoatrili i ozlovoljili da reakcija sama aktivno produbljuje
vaae teako e s drugima i
esto vam stvori viae problema od originalnog povoda.
Dakle, neuroza vas napada na mnogo razli
itih na
ina i oblika. Ako njene razne manifestacije prepoznate kao
neuroti
ne i potpuno prihvatite injenicu da vi sami (a ne drugi, druatveni uslovi ili loaa sudbina) stvarate svoju uznemirenost,
imate odli
nu priliku da shvatite i reaite svoje probleme, a ne da ih
plaaljivo opravdavate ili bespotrebno ivite s njima. Odbacivanje izgleda lako. Iza i na kraj s neurozomje, na prvi
pogled, tee - ali se daleko viae isplati.
7. PREVAZILAENJE UTICAJA PROLOSTI
"Pri
a o tome kako ljudi sebe
ine emocionalno bolesnim svojim loaim ivotnim filozofijama, zvu
i sasvim dobro,"
esto govore naai kriti
ari. "Ali ata je s vanim uticajima proalosti koje ni na koji na
in ne moemo kontrolisati? ta emo, na primer, sa
Edipovim kompleksom, ste
enim u detinjstvu, ili sa
injenicom da su nas roditelji odbacili. Nisu li nas, od samog
po

etka, ovi dogadaji poremetili? I kako ih prevazi i sada, ako

se uglavnom bavimo menjanjem sadaanje filozofije?"
Dobra pitanja, ali zanjih se, u svetlu racionalno-emotivnog
pristupa menjanju ii
nosti, lako ualazi odgovor.
Pozabavimo se prvo Edipovim kompleksom. Pretpostavimo
da su frojdovci bar delimi
no u pravu kad veruju da odredene osobe, ako ne sve, u
detinjstvu imaju Edipov kompleks i trpe emocionalna oate
enja. Moemo li, ipak,
isto racionalnim napadom na sadaanju filozofiju tih ljudi,
prevazi i atetne efekte njihove rane porodi
ne romanse?
Moemo, zaista. Pre svakog detaljnijeg objasnjenja razmotri emo nastanak takozvanog Edipovog kompleksa. De
a
i Harold udi za majkom, mrzi oca, ose a krivicu zbog svojih seksualnih elja prema majci i plasi se da e ga otac kastrirati. Zbog toga se kasnije, celog ivota plaai starijih
muskaraca te, ili odbija da se takmi
i s njima (na primer, u poslu), ili se svesrdno trudi da im se
dodvori i tako stekne njihovu naklonost (kao, na primer, pasivan homoseksualac). O
igledno, takva osoba pati od prili
no klasi
nog Edipovog kompleksa.
Pretpostavimo
ak, kao ortodoksni Frojdovci, daje, u prvom redu, ovaj
ovek stekao Edipov kompleks jer ga je seksualni instinkti
(id) neminovno gurao u strastvenu udnju prema majci pa
je, zalivaljuju i sili superega (savesti), osetio krivicu zbog
svojih incestuoznih ose anja te omrznuo sebe i svog oca.

ak i ako se to dogodi (a u nasem druatvu obi

no nije tako, jer o
igledno mnogi decaci ne ose aju seksualnu udnju prema
svojim majkama niti su ljubomorni na o
eve), postavlja se pitanje: Da li de
akova Edipovska naklonost zna
i isto to i i Edipov konpleksl Odgovor: Ni u kom slu
aju.
Takozvani kompleks se sastoj i od lanca negativnih ideja o
nesre nom sklopu
injenica. Dakle, ako Don izgleda fizi
ki slabiji od Henrija, moemo konstatovati njegovu fizi
ku neadekvatnost ili inferiornost. Ali, ako Don ima kompleks inferiornosti to zna
i: (1) da je svestan svoje slabosti u poredenju s Henrijem i
(2) da se, zbog svoje fizi
ke slabosti, smatra bitno manje vrednom osobom. Tvrdnja
pod (1) predstavlja konstatovanje
injenice, a pod (2) prekomernu generalizaciju o datoj
injenici. Donov kompleks je pod (2), a ne pod (1).
Toliko o Edipovom kompleksu. Harold moda "prirodno" i
"nor-malno" udi za svojom majkom i donekle je Ijubomoran
na oca. Ali ako, istovremeno sa ose anjem udnje i Ijubomore, nema uverenje daje, zbog tih ose anja manje vredan
kao osoba, radi se samo o Edipovskoj naklonosti, a ne
kompleksu.
Ako Harold stvarno pati od klasi
nog Edipovog kompleksa, moemo biti prili
no sigurni da, pored priznavanja seksualnih sklonosti prema
majci, Harold veruje: (1) majka, otac i ostali ljudi moraju da
ga prihvate; (2) po
inio je uasno delo seksualno ude i za majkom: (3) ukoliko
njegova sklonost bude otkrivena, doive e oatru kritiku
javnosti (4) stvaran seksualni odnos s majkom, incest,
jedan od najstraanijih grehova, dovodi do teakih pravnih i

drugih teako a; (5)

ak i ako nikada ne po
ini incest, puko razmialjanje o takvom
inu predstavlja uasan zlo
in protiv roditelja i ljudskog drustva; (6) ako otac ikada
otkrije njegove seksualne elje prema majci, preduze e
uasne represalije, moda Cak i kastraciju; i (7) deaavanje
bilo koje od ovih stvari ga pretvara u uasnu osobu.
Ho e li se Haroldova uverenja o seksualnoj udnji prema
majci obistiniti ili ne, nije vano sve dok ih se on
vrsto dri. Prema tome, nije mu neophodno roditeljsko ili
tude prihvatanje jer moe sasvim dobro da se snae i bez
njega. Moda mu ni seksualni odnos sa majkom ne e
stvoriti ozbiljne probleme. Niti e ga otac kastrirati ako
otkrije njegove incestuozne ideje. Nije vano. Sve dok
Harold veruje i prihvata ove "istine", bi e sklon ozbiljnim
emocionalnim poreme ajima.
Iako, dakle, Haroldova Edipova naklonost ili zelja moda
ima bioloaku osnovu (ili verovamo, po Frojdovcima, navire
iz njegovog ida), Edipov kompleks ne proizilazi iz tih elja
ve iz njegovih misli i stavova o njima. A te ideje i stavove je
dobrim delom nau
io kroz komunikaciju s okolinom u kojoj je ponikao,
Ako, dakle, Harold eli da izle i svoj Edipov kompleks i neurotske simptome (kao ato je strah od drugih muakaraca) do
kojih gotovo redovno dovodi, ne mora izmeniti svoju incestuoznu elju (ato je gotovo nemogu e),ve modifikovati sopstvene ideje. Ne mora prestati da udi za majkom ve
napustiti stav da ga ta strastvena udnja
ini zlo
incem.
Joa vanije, da bi se oslobodio svog Edipovog kompleksa,
Harold ne mora ni izmeniti, ni potpuno shvatiti istoriju svoje
Edipovske sklonosti. Bolje da stekne Uvide br. I, 2 i 3 u
sadaanje ilijoa uvek prisutne stavove prema incestu. Pret-

postavimo, na primer, da je nekada udeo za majkom i, nesposoban da se suprotstavi vranjacima iz susedstva, plaaio
se da e ga otac "kastrirati" - ne zato ato je po
inio uasan zlo
in incesta, ve zato ato smatra dazbog svoje nesposobnosti
"zasluuje" kaznu. Pretpostavimo dalje da se, kasnije u ivotu, kada je odrastao i oja
ao, viae ne plaai de
aka iz susedstva a, samim tim, strali od "kastriranja" zbog
"bezvrednosti" i "slabosti" prestaje.
Ako, pod ovakvim okolnostima, Harold sada stekne uvid u
svoje proale strahove od kastriranja i Edipov kompleks, dobija malo korisnih informacija o samom sebi: poato prvobitni
kompleks viae ne egzistira u staroj formi, podaci o njegovom poreklu su mu danas potpuno bezna
ajni i nezanimljivi. Ako, medutim, Harold joa uvek nosi rudimente datog kompleksa, moemo pretpostaviti da neke od
iracionalnih ideja, koje su uzroci kompleksa, joa uvek postoje u njegovoj glavi.
I kada bi uspeli Haroldu skrenuti panju na ove preostale
ideje i navesti ga da stekne Uvide Br. 1, 2 i 3 vezane za
njih, stvamo nije vano da li potpuno pamti, shvata ili radi
na svojim originalnim iracionalnostima (ato je, po Frojdovoj
teoriji, neophodno za izle
enje).
Zna
i, bez obzira kako ga secirali, ako bilo koji kompleks joa
uvek postoji u meri koja nekog optere uje u svakodnevnom
ivotu, moemo slutiti da doti
na osoba joa uvek
uva odredene besmislene ideje u vezi s njim. Te sadaanje
ideje su bitne, bez obzira na originalne ideoloake izvore
kompleksa. Ovo objaanjava zaato toliko nmogo ne-frojdovski orijentisanih psihoanaliti
ara - kao ato su Alfred Adler, Erih From, Karen Horni, Oto

Rank i Hari Stek Salivan - naglaaava analiziranje sadaanjih

klijentovih problema i odnosa, a ne mra
nih detalja iz njihove proalosti.
Kao joa jedan dokaz za glediate da iskustva iz proalosti
nisu vitalna za razumevanje i suzbijanje sadaanjih teako a
uzmimo primer materinskog odbacivanja. Pretpostavimo da
majka stalno kritikuje i odbacuje svoju malu k erku; "zbog
toga" devoj
ica po
inje da se smatra odvratnom i nesposob-nom; zato odbija
da se prihvati odredenih poslova; na kraju se ose a joa nesposobnijom.
Takva osoba ima ozbiljne teako e. Ali, da li zbog
injenice da je majka ne prihvata ili zbog sopstvenih ideja o
tome?
Uglavnom, zbog ovog drugog. Posmatranja Dr Normana
Gar-mezija, Dr Lorenca Kastera i drugih, pokazuju da
prosta
injenica maj
inog odbacivanja nije nuno atetna, da u naaem druatvu velika vc ina odba
ene dece izraste u Ijude bez izraenih poreme aja. Istraivanja sprovedena u drugim sredinama takoe pokazuju da
se deca, odba
ena i kanjavana u detinjstvu, razviju u normalne odrasle
osobe. U vezi s tim Lili E. Peler piae:
Imala samprilike da posmatram arapsku decu u ruralnim
podru
jima Palestine i Egipta gde se apsolutno ne vo ra
una o deci, a deca stalno trpe posiedice promena
raspolozenja odraslih; gde se ne obra a painja na njihove
ielje ipotrebe i dotivljavaju se kao napast. Ako roditelji nisu
grubi prema deci, za to e se ve pobrinuti buljuk bra e i sestdra i ostala mnogobrojna rodbina. Pa ipak, ova deca
nepostaju neuroti

na zbog nedostatka ijubavi.

Ono ato, u naaem druatvu,
ini roditeljsko odbacivanje atemim, nije odbacivanje samo
po sebi (iako, priznajemo, ono nije korisno ni dobro za
dete), ve sklop ideja koje gotovo svi steknemo u vezi s
njim. Ove ideje, sve prisutne u bajkama i de
ijim pri
ama, uklju
uju mialjenja da (l) roditelji moraju pokazati ljubav i prihvatahje i uasno se ponaaaju ako to ne rade; (2) ako vas
majka odbaci, treba da se smatrate bezvrednim; (3) ako nemate nikakve vrednosti, ima da stalno doivljavate neuspeh
u vanim poslovima; (4) ako doivite neuspeh, po
inili ste straaan zlo
in koji ponovo dokazuje vaau bezvrednost; i (5) ako, zbog
straha od neuspeha, izbegavate odredene poslove i nikada
ih ne nau
ite valjano obavljati, to opet pokazuje da nikada niste ni
posedovali neke sposobnosti i, ponovo upu uje na vaau
bezvrednost.
Ideje poput ovih, koje su uprkos svojoj nepouzdanosti i
sumnjivos-ti, airoko rasprostranjene u naaem druatvu,
stvamo maksimalno ocrnjuju maj
insko odbacivanje i neprijatnu situaciju pretvaraju u veoma
traumati
an dogadaj. Sunmjamo da bi se, nepodrano ovakvim idejama, maj
insko odbacivanje pokazalo tako osaka uju im kako
esto jeste.
Po istom principu, bez traumatiziraju ih ideja o stvarima
koje im se deaavaju, bilo bi gotovo nemogu e da se Ijudi
ose aju jako povredenim zbog bilo
ega, izuzev fizi
kog napada. Jer, sem fizi
ke ozlede,

ime vam drugi ljudi ili stvari mogu izazvati ose aj jakog
bola?
Naravno, ljudi vas mogu vredati, oponirati vam, pokazivati
da vas ne vole, huakati druge protiv vas. Ali, sem uskra
ivanja hrane, ode e, krova nad glavom ili neke dmge fizi
ke udobnosti, sve dmgo
ime vas mogu jako pozlediti podrazumeva koria enje negativnih re
i, stavova ili ideja. Aoneprodiru u vasi vreaju vas,jer ih puatate Vas bockaju svojim aokama.
Pretpostavimo da vas prijatelj runo ogovara; ili vas prekoreva; ili huaka druge protiv vas; ili napiae
lanak u kojem vam daje etiketu podlaca. To su sve re
i ili gestovi, a nijedna re
ili gest vas, sam po sebi, ne povreduju, sem ako vi ne smatrate da to
ine, ako ne pustite ili u
inite da boli. Da li, onda, radite u svom najboljem interesu,
ako se ni najmanje ne obazirete na ogovaranja? Ili, ako vas
apsolutno ne uzneminiju nine stvari, kojc on ili ona piau o
vama?
Nipoato! Ovakav tip ekstremnog odsustva obazrivosti ili
uklju
enosti, svojevremcno pogreano preporu
ivan od strane Epictetusa. i drugih stoika, uzdrmava nasu
vrstinu i postojanost. Zasto? Zato ato obazrivost i uklju
enost imaju niz o
iglednih prednosti koje, nadamo se, niste stoi
ki (i neose ajno) odbacili.
Obazrivost vam (zajedno sa panjom i oprezom) pomae
da preivite. Ako, prilikom prelaska ulice, ne pazite na saobra aj ili ne vodite ra
una da jedete kada ste gladni, koliko dugo ete iveti?
Obazrivost vam omogu uje da spre
ite neprijatne i unesre uju e dogadaje. Ako se ne obazirete

na tude rune i pokvarene postupke, kako ete uspeti da

dobijetc ili zadrite dobar posao?
Obazrivost doprinosi vaaeni uivanju. Kada ne biste vodili
rauna o tome ata govorite ili
inite, da-li biste stekli dobre prijatelje, naali odgovaraju eg
seksualnog partnera ili sa
uvali ljubavnu vezu?
Obazrivost doprinosi socijalnom blagostanju zajednice u
kojoj ste odabrali da ivite. Kada ne biste ose ali socijalnu
uklju
enost, da li biste pazili da ne zagadujete okolinu, da vozite
po propisima ili da ne maltretirate
decu?
Dakle, u svakom slu
aju pokazujte obazrivost i brigu za svoje ponaaanje i njegove efekte na druge. Ali radite piotiv preterane obazrivosti
ili anksioznosti jer one zna
e nesto sasvim druga
ije!
Drugim re
ima: Moete iskusiti dve osnovne vrste bola: (1) fizi
ki bol, kada vas, na primer, jako boli glava, udarite se u
palac ili vas boli stomak; i (2) psiholoaki ili mentalni bol koji
doivljavate zbog odbacivanja, fnistracije ili nepravde. Fizi
ki bol uglavnom ne moete kontrolisati, jer ga nanosi
spoljna sila (neko vas udari, padne na vas i sli
no); i, kada doivite fizi
ku povredu, normalno je da izvesno vreme ose ate bol i
nezadovoljstvo.
Medutim,
ak i u slu
aju fizi
kog bola, imate odreen stepen kontrole nad svojom neugodom. Ako vas boli glava, i ako staino sebi govorite kako
vam je loae i kako nije poatcno ato vas toliko boli,

verovatno poja
avate i produujete svoju neugodnost. Ali, ako sa istovetnom glavoboljom, kaete sebi da moete podneti taj bol i da
vam se dcaava neprijatnost poznata milionima drugih,
mogu e je da bol oslabi ili prestanc.
Fizi
ki bol i nezadovoljstvo ne zna
e isto, iako se zna
ajno prek-lapaju. Mocte trpeti prili
no jak bol, a da se ne ose ate jako nesre no; ili se zbog
umerenog bola ose ate izuzetno jadno. Zna
i, vaae nezadovoljstvo ne stvara samo bol sam po sebi, ve
i vaa stav o njemu.
Nad dmgom vrstom bola, psiholoakom ili mentalnom neprijatnosti, imate mnogo viae kontrole zato ato je vaa stav
prema takvom bolu glavni uzrok doivljene neprijatnosti i
nezadovoljstva.
Prema tome, ako vas, na nesre u, ljudi nazovu laacem ili
podlacem, teoretski moete izabrati da li da ih ozbiljno shvatite ili ne. Ako ih, cenc i njiliovo mialjenje, ozbiljno shvatite, bi e vam ao ato im se ne dopadatc. Ako izaberete
da ih prihvatite previae ozbiljno i smatrate da morate osvojiti
njihovo poatovanje, verovatno stvarate ose anje posramljenosti i depresije. Ako ih uopate ne uzmete ozbiljno i zaklju
ite da niti laete, niti se ponaaate podlo i da vas nije briga
ta oni misle, nema aanse da vas njihovo vredanje rastui
ili ozlojedi.
Kada se ose ate povredenim ili psiholoaki ili mentalno napadnutim, ovo ose anje stvarate obezvredivanjem sopstvene li
nosti zbog takvih napada. Pretpostavimo da vas ljudi nazovu laovom i, poato elite da vas cene, ao vam je ato
vas smatraju nepopravljivim laacem. Medutim, ako se
sloite s njima i, ne samo primetite tu svoju osobinu, ve se
ose atc krivim zbog nje, tada ete se ose ati povredenim ili

prezirati samog scbc. Uz to, onda kada zbog laganja

prezrete sebe, svoju sveukupnost, sti
ete naglaaenu sklonost za uo
avanje svojih drugih loaih osobina, od kojili neke moda
ak ni ne posedujete! Samopuzdanje, samoprocena i
samopoatovanje su vam toliko oslabili da nalazite nepostoje
e ili preuveli
avate postojece mane.
Ako s druge strane, potpuno prihvatate samog sebe i uzdravate se od svake vrste samopodcenjivanja, verovatno
razmialjate ovako: "Kako me mogu nazvati laovom kada
izuzetno retko laem? Pogreano su me procenili! Da vidim
kako da im dokaem da retko laem."
Ili, ponekad, mislite ovako: "
ini mi se da su u pravu. Slagao sam i bolje da to priznam,
a najbolje je da to viae ne
inim ako elim ste i tude poverenje. Dakle, vreme je da
prekinem s tim glupim laima i dokaem da sam sposoban
za iskrenu i poatenu komunikaciju."
Dakle, kada ose ate tugu ili aljenje, nije isto kao kada se
ose ate povredenim. Tuga i aljenje predstavljaju odgovaraju a ose anja, a povreenost ne. Ljudi vas mogu lako osujetiti ili vam naneti atetu svojim re
ima, gestovima ili stavovima. Ali kad god se osetitew
povreenim, njihovim re
ima pridajete magijsko zna
enje koje one zapravo nemaju.U stvari, sami sebe povreujete
ine i ih neprikosnovenima ili neosporivima..
Ilustracije radi, pretpostavimo da vas vaaa bliska prijateljica,
prema kojoj ste godinama bili izuzetno korektni i paljivi, optui za sebi
nost i nekorektnost i zlobno vas izgrdi. Kaete sebi Ose am
se
straano

povreen
o njenim
ponaaanjem.
Straano
.
Besmislica! Mnogo preciznije re
eno, ona vas je osujetila, frustrirala ili oatetila. Jer, zbog
njene zlobe ostali ste bez izvesnih privilegija i doiveli nekoliko stvarnih neprijatnosti.
Ali vaaa povreenost se ustvari sastoji od vaaeg
samoobezvreivanja. Stvarate je besmislenim
razmialjanjem: Ose am se glupom zbog svoje dobrote prema njoj! Ne mogu da podnesem da o meni misli tako loae.
Mora da sam stvarno niatarija kada
ona tako misli. ta e drugi pomisliti
kada
uju zaata me moja bivaa prijateljica sada smatra? Ne mogu
da podnesem da me vide tako ponienog i osramo enog!
ta ove misli
ine besmislenim? Nekoliko stvari: 1. teako da ste budala
ako se ponekad ponaaate nerazumno. 2. Moete podneti
prijatelji
ino loae mialjenje o vama, iako vam se ono ne dopada. 3.
ak iako ona sada misli da ste bezvredni, vi se s tim ne
morate sloiti. 4. Ako i ostali stvarno zaklju
e da ste se obrukali poato vas ona sda prezire, definitivno
moete podneti njeno mialjenje. Ako se suprotstavite i energi
no konfrontirate svoje besmislene hipoteza, vaae ose anje
povreenosti e brzo nestati. Osta e samo ose aj uskra
enosti i nezadovoljstva.
Prema tome, moete razlu

iti odgovaraju i i neodgovaraju i psiholoaki bol ( ili negativna

ose anja ). Kada vam se desi neato loae, dobro bi bilo da
pobudi zainteresovanost i zabrinutost zna
i odgovaraju u tugu,razo
aranje, kajanje, frustraciju ili nezadovoljstvo. Ali, nemojte da
vas to prekomerno zabrine ili da mu pridate preveliku
vanost zna
i neodgovaraju u paniku, samoobezvreivanje, anksioznost,
depresiju ili bes.
Frojdovski sistem i drugi psihoerapijski pravci, koji isti
u ogroman uticaj proalosti, pogreano smatraju da deca, u
ranom detinjstvu, moraju imati grandiozne zahteve zbog
kojih cvile i moljkaju te se, shodno tome, osete izuzetno
povreenima i bezvrednima kada ih roditelji odbiju ili ignoriau. Ne moraju iako
esto odaberu ose anje povreenosti, ne zbog nepravednosti
roditelja, ve zbog nerealnog insistiranja da se roditelji uvek
ponaaaju pravedno. Postoji obilje dokaza da, u ranom detinjstvu, neka osetljiva deca dosledno sakupljaju nepravde, a
mnoga druga to ne rade.
ak i kada mala deca
vrsto reae da se uzrujaju, da osete izuzetnu povreenost i
ljutnju, kada im se neato uskrati ili onemogu i, ostaje im, da
odrastaju i, naprave joa jedan vaan izbor: da li e ostati
detinjasti ili ne. Jer, odrastaju i, deca u
e ne samo da su gestovi i re i neprijatni ( donose neugodnosti ), ve i da ne povreuju ( izazivaju samoobezvreivanje ).
Uglavnom mogu da odaberu da ne veruju u istinitost prvog
ili lanost drugog. Ako prihvate u
enje ove knjige, gotovo uvek mogu da naprave pravi izbor.
Bez obzira kakva da da je bila vaaa proalost, ili koliko su
vam roditelji ili nastavnici pomogli da se osetite nespokojnim, ostali ste takvi jer joa uvek verujete u neke od nadrealnih ili iracionalnih ideja koje ste na po
etku usvojili. Prema tome, da biste se uspokojili, potrebno je

samo da uo
ite i obratite panju na svoje iracionalne indoktrinacije, i da
energi
no i uporno radite na oslobaanju od njih. Saznanje o tome
kako ste se prvi put neurotizirali donekle pomae, ali teako
da je potpuno ozdravljuju e.
Emocionalno nespokojstvo, sve u svemu poti
e iz odreenih iracionalnih uverenja. Vaa zadatak sastoji se u
otkrivanju osnovnih nerealnih ideja kojima ste izazvali svoje
nespokojstvo; u jasnom sagledavanju zabluda i nelogi
nosti na kojima se zasnivaju - i na osnovu bolje informisanosti i jasnijeg razmialjanja, menjanje predstava
koje potkrepljuju i uporno kreiraju vaae nespokojstvo.
8. DA LI SU VAI RAZLOZI UVEK RAZUMNI?
Priznajmo, ljudima je teakod a pravilno misle i valjano emocionalno reaguju. Bez obzira koliko oatroumni ili obrazovani, veoma im je lako, strahovito lako, da se ponaaaju kao
budale. I to ne jednom ili dva puta, ve stalno! Da, gotovo
uvek.
Moemo li onda nazvati ljudska bi a uistinu misaonim
stvorenjima? Da, moemo. Ljudi poseduju najneverovantije
pomeaanu kombinaciju zdravog razuma i
udnovate nerazumnosti. Naravno, oni
ine i
ini e
uda svojim mentalnim procesima i toliko su odmakli od svojih najbliih srodnika (
ovekolikih majmuna ) da su i moroni inteligentniji od najbistrijih ivotinjskih predaka.
Da, ljudi odrastaju kao visoko razumna bi a, koja se koriste
svojim mozgom. Ali, imaju i jaku tendenciju da s eponaaaju
na dogmatski i nerazuman na
in. Normalno je da naginju ka detinjastom, povodljivom, sujevernom,ekstremnom i o
igledno idiotskom ponaaanju naro

ito u kontaktima sa pripadnicima svoje vrste.

ak i kada znaju da se ponaaaju samoosuje uju e i
savraeno besmisleno, kada znaju da bi se ose ali sre nije i
zdravije ponaaaju i se druga
ije, toliko im je teako da izgrade, i izvesno vreme odre,
odreeni nivo zdravog i razumnog ponaaanja, da to retko
ine i ponovo upadaju u nezrele reakcije.
Evo tipi
nog slu
aja kada sam (R:A:H) u svojoj kancelariji prvi put video
Marlo Lung, sreo sam izuzetno atraktivnu i inteligentnu 23
enu, uspeanu sekretaricu predsednika velike korporacije.
Poato je zavraila samo srednju akolu, po
ela je da radi sa 19 godina i zahvaljuju i prijatnom izgledu,,
uglaenom ponaaanju, inteligenciji i vredno i ubrzo se, sa
mesta jedne od dvadeset devojaka u daktilobirou, uzdigla
do najodgovornijeg sekretarskog mesta u kompaniji.
Meutim, ljubavni ivot joj nije bio uspeaan. Sa dvadeset godina je srela starijeg muakarca, nakon zabavljanja od nekoliko nedelja po
ela da ivi sa njim, aokirala se saznanjem da je oenjen i da
nema nameru da se razvede i popila veliku koli
inu pilula za spavanje. Prijateljica ju je naala i hitno prebacila u bolnicu, gde joj je ispran stomak, tako da je za
dlaku ostala u ivotu.
Sasvim romanti
no, mlad lekar, ejk Golden, koji je isprao stomak, zal
jubio se u nju i po
eli su da izlaze. Mesecima je odbijala njegovo udvaranje,
jer je nakon iskustva sa prvim ljubavniko, sve muakarce
smatrala pokvarenim . Drugim re
ima, ova izuzetno inteligentna ena je sa iznenauju om lako
om, nepravila jednu od elementarnih i besmislenih greaaka
logi
kog razmialjanja - apsolutno, prekomerno generalisanje.

Poato ju je jedan ljubavnik izneverio, i prevario, sve potencijalne ljubavnike je svrstala u kategoriju jednako neodgovornih osoba.
Njeno nelogi
no razmialjanje ialo je joa dalje. Uz izuzetno strpljenje i
razumevanje, mladi lekar se borio protiv Marlininih generalizacija i kona
no je ubedio da je stvarno voli i eli da se oeni njome.
Nevoljno je pristala, ali joj je stvarno laknulo kada su vena
nje odgovdili za godinu dana dok on ne zavrai fakultet i
poloi lekarsku zakletvu. Iako je znala da je ejk voli i da je
krajnje pouzdan, ose ala je zapravo
vrsto je verovala, uprkos posvemaanjem nedostatku
dokaza, da njemu moda zaista nije stalo do nje.
Uz to ato je sebi govorila da se prvi ljubavnik samo pravio
da mu je stalo do nje i da to moda i Dek
ini, Marlo je tako ubedila sebe u slede e Prvi ljubavnik me
je ostavio, ne zbog svoje neodgovornosti, ve zato ato je
kona
no ono ato ja znam
itavog ivota: da nemam nikakve vrednosti. A poato sam ja
tako bezvredna, a ejk ima o
igledne vrednosti i niz dobrih osobina, nemogu e je da mu
je toliko stalo do mene koliko misli.
im me, kao i njihov prethodnik, nakoliko meseci raskrinka
i njemu e ostatak sa mnom biti besmislen i onda e me ostaviti. Dakle, najbolje je da sa
ekamo godinu dana sa ven
anjem, jer e me do tada potpuno razotkriti, ostaviti, i tako
poatedeti uasa ven
anja i razvoda .
Tako je rezonovala Marlo, izuzetno inteligenta i efikasna
ena. Uz ovakvo magijsko razmialjanje u potaji je o
ekivala raskid zaruka za koji je znala da e se dogoditi
im je Dejk razotkrije.

Zatim je usledio slede i logi

an korak u ovom nelogi
nom lancu misli. Kada je Marko ipak zaklju
ila da moe da ima poverenjna u Dejka i da ga voli,
postala je izuzetno ljbomorna i posesivna. Ako bi samo
deset minuta zakasnio sa posla,napravila bi mu scenu. Ako
se ljubazno nasmeaio pacijentu, sestri, slubenici u bolnici,
optuila bi ga za flertovanje.
Ovde ponovo vidimo produetak Marilinog neracionalnog
razmialjanja. Poato ju je jedan
ovek autnuo, i drugi bi to mogao da uradi. A poato je bilo o
igledno da je ejku zaista stalo do nje, kako ona moe da
bude apsolutno sigurna da zasluuje njegovu ljubav? Uz to,
poato je sama prili
no neodlu
na (zbog opatih sumnji u muakarce, Dejka i samu sebe),
kako da zna, kako da bude sigurna u njegovu odlu
nost?
Misli poput ovih prolazile su Marlinom glavom i stvarale
duboko ose anje nesigurnosti koje, u Ijubavnim odnosima,
neizbeno dovodi do intenzivne ljubomore.
Dejk je, shvativai da je Marlina ljubomora manifestacija nesigurnosti, trpeo njena opsesivna optuivanja i kona
no je uspeo da je navede da se podvrgne psihoanalizi - na
koju je Marlo iala tri puta nedeljno tokom dve godine. Ve ina
seansi je bila posve ena Marlinom detinjstvu i otkrivanju
injenice da se, iako je volela svog oca i bila njegovo najmilije dete,
esto plaaila kako e on otkriti da ona nije dobra, odbaciti je i
preneti svu ljubav na stariju sestru. Marlin analiti
ar je smatrao da je ovaj rani obrazac ishodiate i uzrok Marlinog kasnijeg odnosa prema prvom ljubavniku i Dejku.
Marlo se uglavnom slagala s njim i nakon analize se ose
ala neato bolje. Ali izvla
enje podataka iz detinjstva nije uticalo na njenu ekstremnu

ljubomoru i posesivnost. Sa velikim gaenjem i o

ajanjem prekinula je psihoanalizu.
Sada se ve i Dejk obeshrabrio i po
eo da sumnja u mogu nost sre nog braka s Marlo. Medutim,
svestan njenih suicidalnih tendencija, odlu
ioje dajoj, pre raskida, obezbedi psihoterapijsku negu; insistiraoje da pokuaa makar nekoliko terapijskih seansi sa
mnom. Nakon pet seansi, kada smo po
eli aktivan rad na njenom osnovnom iracionalnom razmialja-nju, Dejk joj je saopatio daje primoran da raskine njihovu vezu i bukvalno je ostavio pred mojim vratima.
Moete zamisliti kakva je to bila seansa. Marlo se, uprkos
sedativima koje je uzela u toku razgovora sa Dejkom, na
po
etku ponaaala histeri
no. Nakon prvih petnaest minuta, posve enih njenom smirivanju, izjavilaje: "Dakle, znam ata mi je sada
initi. Moram da zavraimo naj posao koji odlaem tri godine."
"Mialite samoubistvo?" pitao sam.
"Da."
"To je, naravno, vaae pravo. Ali, da Ii biste hteli," nastavio
sam gotovo aaljivim glasom, "da mi kaete zaato planirate
da prese
ete svoj vrat kada moete lepo da ostanete ovde i da sami
sebe mu
ite narednih pola veka?"
Na osnovu velikog iskustva sa potencijalnim samoubicama,
otkrio sam da se dobar profunapad esto sastoji od
otvorenog razgovora o njihovim namerama, direkmog i uz
izvesnu dozu leernog humora - onako kako ja razgovaram
o mnogim preozbiljnim pitanjima na svojim racionalno emotivnim seansama. Kao racionalni terapeut, takoe imam li
no uverenje da, iako ivot ima niz vrednih aspekata, drugi
imaju pravo da misle druga
ije, i smatram da svako, uklju

uju i i moje klijente, ima privilegiju da odlu

i o nastavku ili prestanku sopstvenog ivota.
Prema tome, ja se ne uznemirim kada neko preti
samoubistvom ve se ovom iracionalnom mialju bavim na
isti na
in kao i ostalim nesuicidal-nim uverenjima. Dakle, moji klijenti vide da ja znam da oni ozbiljno razmialjaju o
samoubistvu, da im ne negiram pravo da to urade, ali i da
usrdno elim da ponovo razmisle o odredenim aspektima
ivota i da provere da li stvarno ele da umru.
Vratimo se Marlo. "Znam da imam pravo da oduzmem sebi
ivot," izjavilaje. "I poato smatram da nema smisla dalje
iveti, nameravam da to i uradim. ivot je velika prevara.
Ne mogu verovati niti se osloniti ni na koga. Stvari uvek jednako zavraavaju."
"Kako to? Samo zato ato su vas dva ljubavnika zaredom
napustila? Kojeg li ogronmog zaklju
ka iz alosne mrvice dokaza!"
"Uvek isto - za mene je sve uvek isto."
"Besmislica! Kako inteligentna ena poput vas moe da veraje u m glupost? Ne nalazim nikakvu sli
nost izmedu vaaeg prvog Ijubavnika, koji vas je napustio jer
nije eleo da se suo
i sa odgovornua u razvoda i ponovne enidbe, i Dejka, koji
vas ostavljajer ste se, najblae re
eno, ponaaali kao pravi gnjave. Ne lei li reaenje (ako zaista elite da reaite problem odravanja sigurne veze sa
muakarcem kojeg izaberete) u tome da se vi ne ponaaate
kao gnjave, a ne u tome da od svih muakaraca na svetu
zahtevate da vas ne razo
araju?"
" Ali, kako da znam da Dejk to nije planirao od samog po
etka, isto kao i Torvald, moj prvi momak? Kako da znam da
nije namerno uzeo sve to sam mogla da mu dam i tada
me ostavio pred samo ven

anje."
"Sigurno ne znate. Ali situacija izvesno nije takva kakvom je
vi predstavljate. Meni ne. Sem toga, pretpostavimo da ispravno gledate na situaciju i da je Dejk stvarno, kao i njegov prethodnik, planirao da vas seksualno iskoristi i onda
ostavi pred oltarom. Pa? To bi sigurno pokazalo da se i on,
upravo kao Torvald, poneo neeti
ki. Ali zaato od toga praviti svoj problem? Zaato bi to bio razlog da vi prospete svoj mozak po svom prekrasnom persijskom tepihu?"
" Ali ako nikomene mogu verovati," Marloje skoro zacvilila,
"kako mogu da se nadam da u ikada biti srecna?"
"Nikome?" nepopustljivo sam nastavio, "Nikako ne shvatam
kako, za sada, dva oveka u ivotu mogu da budu isto ato i
svi Ijudi. Hajde da priznamo, u vaau korist, da su se Torvald
i Dejk pokazali kao istinski pokvarenjaci, Da li je tako
iroka generalizacija nuna?
Ako se dve devojke za redom, koje ste angaovali kao
pomo u poslu, pokazu nepouzdauima, da li ete zakljuciti
kako je apsolutno nemogu e na i nekog pouzdanog saradnika?"
"Ne, mislim da ne u. Shvatam ata mislite."
"Pa
ak i ako priznamo, ponovo u skladu s vaaom tvrdnjom, da
ste imali nesvakidasnju nesre u da uzastopce sretoete dva
muakarca koja su se odvratno ponela prema vama, da li
ovaj impresivan spisak zlosre nosti ukazuje da u celoni ivotu ne ete doiveti niata drugo do prevaru i da je najbolje da
odmali, jednom i zauvek, okon
ate taj proces?"
"ini mi se da m' Dejka, ni to ato sam ga izgubila ne smatrate vrednim panje," izjavila je Marlo (sada ve gotovo pribrano).
"Nipoato. Ne bi li bilo prikladnije re i da vi samu sebe i
gubljenje same sebe ne smatrate vrednim panje?"

"Ho ete re i da moja ovolika potresenost i ideja da sve

defmtivno okon
am, pokazuju kako smatram dajffl nisam dovoljno vredna da
ivim?"
"Dakle, da li ste? Donekle me podse ate na enu kojoj se
sudi zbog prebrze vonje. Sudija pita: 'Kako to, gospodo,
imate petoro dece, od jedne do osam godina, a izjavili ste
da vam je mu umro pre tri godine? 'Gospodine sudijo,'
ena odgovara, 'moj mu je umro ne ja!' Ova ena, o
igledno, smatra da je ivot vredan ivljenja uprkos tome ato
je mu nepovratno otiaao. Prihvatila je samu sebe. A vi?"
" Ali kako ja mogu da prihvatim sebe kada, i sami vidite, to
niko drugi ne radi, kada me muakarac za muakarcem
odbacuje? Ne pokazuje Ii loneatoV
"Da, to pokazuje neato o vama - da smatrate da je presudno da vas drugi, naro
ito muakarci koje odaberete, prihvate pre nego ato vi odlu
ite daprihvatite samu sebe. 0vo pokazuje da se stalno procenjujete, da se vaaa samoprocena zasniva na tudim potvrdama i da neprestano nelogi
no govorite samoj sebi: 'Poato nemam nikakvih vrednosti,
mogu da se smatram vrednom samo ako to drugi potvrde, a
poato me dva muakarca za redom nisu dovoljno volela da
me i oene, to dokazuje ono ato ve dobro znam: da
nemam nikakve vrednosti.' Vidite li kako se vrtite u krugu?"
"Hm. Dajte da to ponovim. Govorim i uvek sam govorila
samoj sebi: 'Vredna sam i mogu da smatram ivot vrednim
ivljenja, ako i kada
ovek kojeg odaberem iskreno mari za mene." A onda, kada
odcrijem da me niko ne voli toliko koliko sam mislila da me
voli, odmah zaklju
ujem: 'Da, naravno da me ne voli. Jer, kao ato dobro znam,
nemam nikakve vrednosti i kako bi neko uopate stvarno i
voleo bezvrednu osobu poput mene?' Hm. Ako ja to stvarno
sebi govorim, to jeste kretanje u krugu."

"Pa, ne radite li to?"

"Izgleda tako, zar ne? Mora u da bolje razmislim o tome."
"Upravo to i elimo: da vi razmislite o ovakvoj vrsti razmialjanja. I da o tome viae razmialjate van ove prostorije. I dok
razmialjate o tome, posvetite koju misao i dnigom aspektu
istog problema."
"Kojem aspektu?" pitala je Marlo. Sada se, sticajem okolnosti, toliko konstruktivno posvetila samoj sebi da nikome
ne bi palo ni na kraj pameti da je to ona osoba, koja je, pre
pola sata, razmialjala da sko
i kroz moj prozor.
"Razmialjajte, ako ho ete," odgovorio sam, "o ogromnim
zah-tevima koje postavljate ljudima, kao ato je Dejk, sa kojima ulazite u vezu. Upravo zato ato se, u suatini, smatrate
bezvrednom, i verujete da vam je potrebna njihova potvrda
da biste bili "vredni," nije da ih samo molite, kako pogreano
mislite, da se prema vama ponaaaju na odreen na
in, ve to od njih zahtevate."
"Ja zahtevam da me Dejk podrava, bez obzira kako se
prema njemu ponaaam ili ata Cinim?"
"Da. Da bi zadovoljili svoju potrebu za ogromnim priznanjem, o
ekujete da se on kruto pridrava vaaih predubeenja o tome
kako se
ovek koji namerava da vas oeni mora ponaaati. Kada se
ne ponasa ta
no onako kako vi smatrate da treba - a Bog vani vam je
svedok da ste upotrebili sva postoje a sredstva da utvrdite
da li se stvarno tako ponaaa - odmali ga proklinjete i njega
nazivate pokvarenjakom i podlacem. Kona
no, istrajavaju i u svojim nerazummm zahtevima i prisiljavaju i ga da se okrene od vas, 'dokazali' ste sebi da mu
ne moete verovati. Naravno, vi u stvari, samo 'dokazujete'
svoju zavisnost od njegovih i tuih priznanja. Joa jedna
runda krunog razmialjanja."

"Mislim da mi treba njegova podraka. Tada ga prisiljavam

da se prilagodi mojim takozvanim potrebama. On to ne
ini jer ga kinjim. Zatim zaklju
ujem, 'Poatoonsmatradagakinjim, todokazujedanemamnikakve vrednosti i da mi treba on, ili neko drugi, da me
hrabri i da meni, jadnici, pomogne da preivim u ovoni
okrutnom svetu.' Pobogu, ja to stvamo drim u sebi svo vrerue, zar ne?"
"Da! I sve dok ne uspemo da uglavnom verujete u sebe,
kako je mogu e o
ekivati da verujete ljudima poput Dejka? Sve dok ne uspete da uvidite da nije katastrofa, vec prosto neprijatnost
ako vas ljubavnik napusti, nemogu e je o
ekivati da se prema tom ljubavniku ponaaate na na
in koji on ne smatra napomim i teakim?"
I tako je tekao naa dijalog. Na kraju seanse, ne samo da se
smirila, ve je po
ela da pokazuje vidne znake novog na
ina razmialjanja o sebi koje je vodilo ka ve em samoprihvatanju nego pre. eleo bih da mogu da kaem kako je
rezultat mnogih narednih seansi i mnogih sati njenog
samostalnog razmialjanja bio sre an brak sa Dejkom. Uprkos upe
atljivom poboljaanju stavova i razmialjanja, Dejku je ve
bilo dosta svega i viali su se tek s vremena na vreme. Ali,
nije proalo ni godinu dana i Marloje naala novog mladi a od
kojeg je imala mnogo realnija o
ekivanja, na kojeg je bila manje ljubomorna i s kojim je ostvarila dobar brak.
Vratimo se glavnoj temi: Zbog svojih ljudskih osobina, Marli
je bilo veoma lako da se ne snalazi u Ijubavi, iako se u svim
drugim oblastima ponaaala krajnje inteligentno i efikasno.
Nije joj bilo teako da pravi preterane generalizacije,
neopozive tvrdnje o sospstvenoj bezvrednosti i uverenje da
od Ijubavnika samo eli odreene stvari onda kada u stvari

zahteva bezuslovnu ljubav. Ovoj izuzetno ineligentnoj

mladoj eni predstavljalo je neato najlakae da pravi ove elementarne logi
ne greake.
Zaato? Jer se ponaaala ljudski. Zato ato Ijudska bi a imaju
deset ili dvanaest godina detinjstva tokom kojih su zavisna i
ne uspevaju napraviti dobru razliku izmedu razumnog i nerazumnog ponaaanja. Zato ato, kada tehni
ki izau iz detinjstva, ova iskustva deluju na njih i u kasnijem,
odraslom ivotu. Zato ato, bez obzira koliko "sazreli" teako
im je da objektivno posmatraju sopstveno ponaaanje i
odnose s drugima. Zato ato poseduju jake bioloake tendencije da sami sebe ine anksiozinim i agresiv-nim, pa
ak i kada takvim ose anjima sabotiraju svoje elje. Zato ato
ih porodica i okolina, od detinjstva nadalje, usmeravaju da
se u mnogim vanim stvarima ponaaaju popustljivo,
povodljivo i konformisti
ki. Zato ato kao ljudska bi a imaju mo ne tendencije (ne instikte, ve , po Abrahamu Maslovu, instiktoidne tendencije)
prema navikama, inerciji, traenju uzbudenja, udljivosti i
negativizmu koje
esto ometaju produktivno razmialjanje i koje im pomau da
skliznu u samoosuje uju e postupke
ak i kada "znaju" ata bi bilo bolje da urade.
Posebno u odnosima prema drugima, Ijudi pokazuju tendenciju nerazumnosti. Jer, prose
no inteligentnom ljudskom bi u je
esto gotovo nemogu e napraviti razliku izmeu razumnih i
besmislenih na
ina druatvenog ponaaanja. Kada biste iveli sami na pustom ostrvu verovatno vam ne bi bilo teako da se uglavnom
ponaaate razumno.
Ali, ne ivite na pustom ostrvu. I, dopalo vam se to ili ne,
prinudeni ste da se prilagodite druatvu. Pa ipak, istovremeno bi bilo dobro da uspete da doivite sebe, ako elite

da ostvarite svoje naume, steknete druatvenu nezavisnost i

individualnost - da uspete u ose anju sebe.
ini e vam se da je veoma teako iole uspeano ostvariti ova
dva suprotna cilja. U stvari, moete otkriti da je nemogu e
ostvariti bilo ata sem krajnje nedoraene, privremene
reaenosti da budete svoji i da se istovremeno dobro slaete
s drugima.
Uzminio, na primer, relativno jednostavnu situaciju u kojoj
ste u druatvu sa gmpom od sedam ili osam prijatelja. Pretpostavimo da su svi inteligentni i obrazovani. Pretpostavimo, takode, da vi nemate nikakvih ozbiljnih mana.
U svakom slu
aju, nalazite se u nekoj vrsti individualno-druatvene
meaavine. Ako nagovarate ili prisiljavate
lanove grupe da razgovaraju o stvarima koje vas najviae interesuju, nekima e brzo postati dosadno i odvramo vaae
"dranje banke." Ali, ako se ne umeaate u razgovorkoji te
e izmedu dnigih, verovamo ete dobar deo ve
eri presedeti ute i.
Ako, tokom razgovora o stvarima u kojima imate jasne
stavove, te stavove iskreno iznesete, vrlo je verovatno da e
se neki
lanovi gnipe osetiti povreenim, uvredenima ili Ijutima. Ako
pak predostrono utite, ili s krajnjim oprezom iznosite svoja
duboka uverenja, sami ete osetiti fnistraciju ili iritiranost.
Iako nastojite da sasluaate i pristojno omogu ite svakom
lanu grupe da kae ata eli, neki ljudi nisu toliko pristojni i
monopolizova e razgovor kada dobiju re
i verovatno e vas, na kraju, prisiliti da niata ne progovorite
o nekoliko stvari koje smatrate vanima i koje ste arko
eleli da prodiskutujete. Ako, medutim, bez okoliaenja prekidate razgovor iz-javom o ne
emu ato vi imate na umu, ostali e se osetiti izguranima i
ogor
eno pomisliti da, tokom ve

eri, za sebe nisu dobili dovoljno prostora.

Uistinu, ne moete da pobedite - ne sasvim. Bez obzira ata
radili, nema savraenog reaenja.
ak i ako se u ovako jednostavnoj situaciji, ponaaate onako
kako vi elite, neki
lanovi e se osetiti osuje enima i posta ete im antipati
ni. A, ako se ponaaate onako kako mislite da bi se to
drugima dopalo, shvati ete da su vaae osnovne potrebe
zanemarene i vama e drugi postati antipati
ni. Sem ako se, pukim slu
ajem, vaae elje ne podudaraju sa eljama svih ostalih
lanova grupe (krajnje neverovatan slu
aj!) neko je - vi ili oni, fnistriran. Kao posledicajavlja se,
vaae ili tue jasno nezadovoljstvo, da ne pominjemo
anksioznost ili Ijutnju.
Stvari se, naravno, dodamo komplikuju ako vam je preterano stalo ata drugi misle o vaaim postupcima. Jer, ako vam
je jako vano da ostali
lanovi grupe imaju dobro mialjenje o vama, polomi ete se
od truda
ine i ono ato oni od vas trae, umesto da radite ono ato
sami elite. Zatim ete nuzeti sami sebe zbog sopstvenog
servilnog ponaaanja, a njih zato ato su mu bili svedoci. Ili
ete da uradite ono ato elite - a onda se mu
iti brinu i da li im se joa uvek dopadate.
Ovako prekomeran stepen brige o tudemprihvatauju predstavlja vid neuroze. Ali,
ak i bez manifestacije neuroti
nih ose anja ili postupaka, pravljenje jasne razlike izmedu
ne
ega ato biste vi eleli da radite i onoga ato bi bilo poeljnije
u gnipnoj situaciji
esto je veoma teako, a rezultati su donekle obeshrabniju i.
Jer, vi ho ete ono ato sami elite. A takode vam je stalo da
je dnigima ugodno s vama i da odobravaju vaae postupke -

neato sasvim razli

ito od bilo kakve neuroti
ne potrebe za priznanjem. Prema tome, stalno se ose ate
razapetim izmedu dve konfliktne elje i teako da e vam uspeti da trajno reaite ovaj konflikt.
Sve ovo je najjednostavnija vrsta socijalne situacije. U komplikovanijem odnosu pojedinac-gnipa, stvar postaje joa
zamraenija. Naime, u izrazito takmi
arskim gnipama poput akole, gde ve ina u
enika nastoji da prodre do prestinih fakulteta, ili u preduze
ima u kojima zaposleni medusobno saraduju na dobijanju
dobrog posla u jakoj konkuren-ciji ostalih preduze a istovremeno se medusobno bore i za bolji poloaj ili proviziju - bi e
vam mnogo tee da uradite ono ato elite (1) zbog zadovoljenja sopstvenih ciljeva i (2) zbog sticanja i o
uvanja tude naklonos-ti.
Prema tome, vide ete da je, u gotovo svakoj socijalnoj
situaciji, veoma teako odrati razuman, "srednji" kurs, bez
odstupanja od sopstvenih ukusa, preferencija i na
ina izraavanja, ako idete ka tome da izbegavate ozbiljne
sukobe s ostalim
lanovima gnipe. Nemogu e je unapred prora
unati najrazloniji ili najrazumniji nastup u takvim gmpama
takp da ete, s menjanjem uslova, povremeno prilagodavati
svoj nastup. Shodno tome, kada se prvi put naete u nekoj
gnipi, najbolje je da izvesno vreme utite i pustite ostale da
kau ata imaju. Kasnije ete moda poeleti da iskoristite
svoje pravo na govor uprkos tome ato bi prethodni govornici
najradije nastavili sa svojom pri
om. Na kraju ete moda zaklju
iti da je pametno pruiti drugima joa jednu aansu da progovore. No, kada i gde povu i granicu izmeu sopstvenog
aktivnog u
ea a i kulturnog prihvatanja tudeg, nemogu e je imapred ta
no i precizno utvrditi jer to zavisi od niza razli

itih gmpnih i individualnih faktora.

Dakle, najbolje je da prihvatite da su samoizrazavanje i socijalno prihvatanje podjednako poeljni za svakoga. Iako
izvestan oblik hedoniz-ma, tenja ka ugodnosti ili ostvarenje
sopstvenih kreativnih ideja, deluju kao sjajni ivotni planovi,
kreativan hedonisti
ki ivotni plan uklju
uje, i ne moe da zaobide, izvestan stepen brige za druge.
Jer, ako brinete isklju
ivo za sopstveno dobro i bezobzirno gazite preko drugih,
pre ili kasnije e se dobar deo onih koje ste pregazili na i na
putu vaaem "dobra."
Prema tome, dobro je da u vaau ideju o sopstvenom dobni
uklju
ite izvestan stepen dobra drugih.
Sli
no tome, ako ste uglavnom usredsredeni na trenutna zadovoljstva - ako se pridravate principa kratkotrajnog hedonizma - neizbeno ete sabotirati mnoga potencijalna budu
a uivanja. "ivi za danas, jer sutra moea da umrea," zvu
i kao zdravo razmialjanje - ako je sasvim izvesno da se
moe desiti da umrea sutra. Medutim, danas naj
ea e doivimo dobru starost od sedamdeset ili osamdeset
godina; a vaae sutra e se pokazati tunim ako ivite samo
za danas. Istovremeno, ako ivite samo za sutra, u
ini ete da vam ivot danas bude preoprezan i siv; i tako ete
opet, na dui rok, osujetiti svoje ciljeve.
Dakle, razum se pokazao teakim gospodarom. Otkri ete da
nije apsolutno dobar ili siguran kao standard ponaaanja, i
da je izuzetno teako povu i preciznu granicu izmedu
razumnog i nerazumnog ponaaanja. Staviae, u ekstremnim
slu
ajevima, racionalnost moete u
initi krajnje iracionalnom i to zbog nekoliko razloga:
Ranije smo naglasili daje izvestan stepen emocionainosti

neophodan za
ovekov opstanak i verovatno bi se pokazalo nerazumnim,
odnosno "samoosuje uju im", da nikada nemate jake, prili
no negativne reakcije - poput elje da povredite ili
ak ubijete nekoga ko vas namerno izaziva.
Ljudski ukusi i preferencije,
esto dosta "nerazumni" ili "bez osnova," daju ivotu dosta
zadovoljstva i zanimljivosti. U izves-nom smislu se ponaaate "nerazumno" kada ste obuzeti sakuplja-njem markica,
potpuno se posvetite usre ivanju svog bra
nog partnera, ili deset sati dnevno sluaate muziku. Ali,
mnogi ljudi iz ovih "iracionaluih" ili "emocionalnih" zanimacija izvla
e ogroman, bezbolan uitak. "
ist intelekt," ako tako neato uopate postoji, sigurno bi se
pokazao krajnje efikasnim, ali isto tako dosadnim (bez
uitka). "Afekti" (jedan od starijih naziva za emocije) je
dobio ovo ime jer deluje (engl = to affect) na vas -navodi
vas da ivite svoj ivot i uivate u svojoj egzistenciji. Bcz
neke vrste ose anja ili emocije ljudski ivot moe da traje,
ali je neizrecivo sumoran.
Ekstremno koria en razum ponekad kreira neefikasnost i
samosabotiranje. Ako svaki put kada vezujete penlu ili
jedete hleb, zastanete da biste razmislili da li radite "pravu"
stvar ili je radite na "najbolji" na
in, razumno razmialjanje e vam viae smetati nego pomo i i
pretvori ete se u krajnje promialjenu, ali nesre nu, osobu.
Ekstreman ili opsesivno-kompulzivan "racionalizam" uistinu
je iracionalan; "prava" racionalnost pove ava i doprinosi
ljudskoj sre i.
4.
Apsolutno racionalan ivot podse a na mehani
ko bitisanje - hladno, bez ose anja, poput maaine. On ubija
kreativnost i ispoljavanje mnogih ljudima dragocenih stvari,
naro
ito na polju umetnosti,knjievnosti i muzike.

Sve oveoptube ekstremne racionalnosti imaju odredenu

valjanost. No, one takode imaju kvalitet zastraaivanja i
stalno se dovode do iracional-nih ekstremnosti. Kada se
svedu na suatinu, naj
ea i uzrok im je strah od nepoznatog. Uprkos tome ato
trenutno, visoko neuroti
no stanje mnogih "iracionalista" sadri izrazitu neprijatnost i
anksioznost, oni barem znaju granice svojih teako a. Naravno, nije im poznat stepen neprijatnosti koji bi mogli
doiveti kada bi iveli racionalno, i (sasvim iracionalno)
plaae i se da bi takva neprijatnost mogla da prevazie onu
koju ve imaju, od racionalnosti stvaraju zlokobno straailo
koje im slui kao izgovor da se i ne potrude da ive
racionalnije..
Ili ovako: Svesni da im sadaanje iracionalno stanje nije
ugodno, ali svesni i da razmialjanje i logi
no delovanje zalitevaju ulaganje velikog truda i vremena, labilne osobe, zbog sopstvene lenjosti, radije smialjaju argumente protiv racionalnosti nego da je eksperimentalno
primene na svoj ivot.
Na primer, jedan od mojih klijenata je pruao velik otpor
racionalnom pristupu svojoj teakoj anksioznosti i kompulzivnom jedenju i iskreno je priznao svoj otpor.
"Plaaite li se da ete se, ako preuredite svoj ivot na na
in o kojem smo razgovarali, pretvoriti u neku vrstu
racionalne maaineudoviata?"
"Da, na izvestan na
in," odgovorio je.
"Dobro. Hajde da se sada pozabavimo vaaim strahom od
toga da e vas terapija pretvoriti u maainu, na na
in na koji bi se bavili bilo kojom od vaaih briga. Navedite mi
dokaze za ovaj strah. Navedite mi osobu koju poznajete i
koja je toliko racionalna da naizgled ne uiva u zivotu i ponaaa se poput kompjutera."

"Pa, ne znam ta
no. Ali, moram da priznam da se vi ponekad tako ponaaate.
Neverovatno ste efikasni. I retko vas neato uzbudi ili razljuti.
Izgleda da vas
ak ni moj pla
, tuga ili jecanje ne pomera. A to je neobi
no i, za mene, pomalo bezose ajno."
"Da li to dokazuje da sam ja hladnokrvan i stravi
no nesposoban da uivam u ivotu ili osetim radost?"
"Ne sasvim. Ali, plaaim se da bih ja mogao izgubiti sposobnost da se radujem kada bih se ponaaao tako hladnokrvno i
objektivno poput vas." "Ali, to je sasvim druga stvar! S jedne
strane ste vi, ose aju i se stvarno poraeno i jadno zbog
svoje izuzetne anksioznosti i kompulzivnos-ti; a s druge
strane sam ja, koji se, kako ste sami rekli, gotovo nikada ni
oko
ega ne nerviram. Ako je vaa opis ta
an, o
igledno je da nisam preterano nesre an. A ipak se plaaite da
ete, ako postanete smireni poput mene, magi
no postati nesre ni ili, u najmanju ruku, izgubiti sposobnost
da se radujete. Je li to ta
no?"
"Da. Nekako tako ose am."
"Ho ete zapravo da kaete da verujete u tako neato. Ali,
ipak vas pitam: Kakve dokaze imate za svoje uverenje? Da
Ii ste eksperimentalno pokuaali da se, barem nekoliko dana
ili nedelja, ponaaate tako smireno kao ja? Da li ste se
tokom tog eksperimenta, na svoje zadovoljstvo - ili bolje
nezadovoljstvo - uverili da bi se, ponaaaju i se na taj na
in, ose ali gore, nesre nije, nego sada?"
"Ne, nisam."
"Zaato onda, eksperimenta radi, ne pokuaate? Napokon,
ako eksperiment ne uspe, uvek se moete vratiti u svoje
sadaanje, depresivno stanje. Ako se nekako, tnide i se da

se ponaaate racionalnije, po
nete pretvarati u kompjuterskog monstnima, uvek moete
povratiti onoliko iracionalnosti koliko elite. Nikakvim ugovorom se ne obavezujete da iracionalno zadrite hladnokrvno "racionalno" ponaaanje, ako vaa eksperi-ment
uistinu pode u tom smeni. Medutim, koliko ja mogu da
vidim, poato do sada niste
ak ni pokuaali da budete racionalni, i poato o
igledno patite zbog sadaanjeg iracionalnog na
ina ivota, izmialjate sablasti kao opravdanje za izbegavanje opasnosti, ili onoga ato smatrate opasnim, u menjanjusebe."
"elite re i da se ljudi poput mene toliko jako plaae menjanja svog na
ina ivota da izmialjaju lane i preuveli
ane razloge protiv toga?"
"Upravo tako.
ak i ne isprobavai nov pristup, protiv njega imaju toliko
mnogo krajnje teoretskih i izmialjenih razloga da sami sebi
nikada i ne daju priliku da makar vide kako to funkcioniae."
"Dakle, vi smatrate da moje teako e, u ovom
asu, nisu rezultat mog iracionalnog ponaaanja, ve odbijanja da makar i pokuaam da budem racionalan i uverenja
da u se, ako to pokuaam, pretvoriti u hladnu, bezose ajnu
maainu?"
"Ta
no. Zaato ne pokuaate i vidite ata e da se desi?"
Stvarno se potmdio da se odupre svojoj kompulzivnoj
potrebi za jelom i ozbiljno je preispitao sopstvena iracionalna uverenja - uzroke razaraju e anksioznosti. Nekoliko nedelja kasnije, kada je dobro uz-napredovao u tom
smeru, oduaevljeno me je obavestio:
"Ne samo da sam prestao da jedem kada nisam
gladan - ato sam redovno radio pre po
etka terapije s vama, ve sam prvi put u ko zna koliko god-

ina po
eo sa pravom dijetom i ve sam oslabio
etiri kilograma. Siguran sam da u ovako i nastaviti, jer sada
shvatam da sam pomo u jela beao od svoje osnovne, blcsave fiks-ideje; da sa ivotnim problemima i zamkama ne
mogu da se suo
im sam, bez neprestanog tetoaenja od strane roditelja,
supruge pa
ak i sopstvene dece.
elim da kaemjoa neato. Uz slabljenje moje
kompulzivne potrebe za jelom i bledenje nekih od mojih
strahova od samostalnosti, nisam se pretvarao u niaainu
bez emocija ega sam se toliko plaaio pre samo par meseci. Naprotiv!
Mnogo sam emotivniji, na pravi na
in, i pun poleta da na posao odlazim skoro pevaju i. U
stvari, jutros sam zaista zapevao, prvi put nakon ko zna koliko godina. Zapanjio sam se, i osluakuju i svoj glas, u sebi
rekao: "Boga mu! Onaj dasa Harper ima pravo! Ako pevanje
pri odlasku na posao ilustruje koliko mehani
kim me ovaj racionalno-emotivni terapijski obrok
ini, mislim da bih mogao da poja
am dozu svog racional-nog razmialjanja i nau
im cvrkutati poput slavuja! Mehani
ki-la-lamehani
ki - svida mi se da se ponaaam kao takva vrsta robota!"
Ovaj klijent je po
eo da shvata da racionalni pristup ne podrazumeva jednostran, knit oblik racionalnosti. Racionalan, po definiciji, koja
se primenjuje u danaanjem socijalnom kontekstu, zna
i: razloan; ne glup niti luckast; razuman; koji vodi ka efikasnom rezultatu; koji proizvodi eljeno dejstvo uz minimum
troakova, gubitaka, bespotrebnih napora ili neprijatnih nuspojava. Prema tome, ljudski razum uklju
uje odgovaraju u emocionalnost, dobro rutinsko

funkcionisanje i sve ostalo ato doprinosi stvaranju uspeanog, minimalno anksioznog ivota. Racionalno ivljenje
nije samo sebi cilj. U ivot unosimo razum kada koristimo
svoju glavu da bi doiveli viae sre nijih i uspeanijih dana i
godina u kojima se aktualizuje naae ja. Ponaaati se
racionalno, zna
i ponaaati se (i ose ati se) veselije.
Termin racionalnost, onako kako ga mi koristimo, razlikuje se od perfekcionizma ili apsolutizma. Iako
sebe smatramo prili
no racionalnima, ne smatramo se zakletim racionalisrfma.
Racionalizom tvrdi da su razum ili intelekt, a ne
ula, pravi izvor znanja. Mi u ovo ne verujemo. Poput ve ine
savremenih nau
nika i empiri
ara, smatramo da je znanje usko povezano sa razmialjanjem i pod njegovim uticajem je. Ali, smatramo da ono u suatini proizilazi iz percepcija i da se vaiidira njima: dokazima
koji uklju
uiu
ula dodira, mirisa, vida, sluha i ukusa.
Neki zakleti racionalisti, poput Ajn Randa i Nataniela Brandena, smatraju da je razum apsolutan i kao takav neophodan i dovoljan za razlikovanje dobrog i loaeg, zdravog i
bolesnog ponaaanja. Mi se s tim ne slaemo; ja (A.E.) sam
napisao konipletnu knjigu kritkuju i nedostatke i propuste
objektivizma Randove i Brendenove fiiozofije.
Ako se prema razumu ne odnosimo kao prema Apsolumom
Carstvu, ili jedinoj svrsi i cilju, ve ga, razumnije, smatramo
sredstvom za ostvarenje cilja pove anja ljudske sre e - a
naro
ito smanjenja anksioznosti, depresije, neprijateljstva i ostalih emocionalnih prepreka za sre u - izbegavamo zakon
prekomerne racionalnosti. Ekstremna, preterana ili dogmatska "racionalnost" je kontradiktorna.

ini razum dovedemo do samoosuje uju ih ekstrema i pretvorimo ga u dogmatizam, to viae nije razum. Tada se on pretvara u antirazum.
Neke pristalice RET-a optuuju da postupaju "suviae
racionalno" i da u
e svoje klijente da se ponaaaju preteno mehani
ki i neemocionalno. Moda ima neato istine u ovim optubama. Ako je to tako, onda ovi terapeuti racionalno-emotivnu terapiju ne rade dobro. Korisnu definiciju racionalnog
mialjenja dao je Dr Maksi C. Moltsbi, psihijatar koji primenjuje i podu
ava RET (ili obu
ava u racionalnom ponaaanju) i koji je osnovao gmpu za
samopomo "Udrueni racionalni mislioci" (Associated Rational Thinkers - ART) koja ima svoje klubove airom
Amerike. Vec smo ranije pomenuli da Dr. Moltsbi navodi pet
glavnih karakteristika racionalnog mialjenja. Kada
racionalno razmialjate, (1) vi izvodite svoju misao iz objektivnili
injenica koje stoje nasuprot subjektivnom mialjenju; (2) ako
postupate u skladu sa svojim razmialjanjem, to e verovatno
rezultirati oCuvanjem ivota i zdravlja; (3) ono vam pomae
da bre defmiaete svoje ivotne ciljeve; (4) stvara minimum
unutraanjih konflikata i potresa; (5) ako postupate u skladu
s njim, spre
i e vas od ulaenja u nepoeljne konflikte s onima s kojima
ivite ili se druite.
Ako praktikujete ovakav vid racionalnog razmialjanja, ne ete
se uplesti ni u kakve mehani
ke reakcije, prekomerno intelektualizovanje ili emocionalnu
hladno u. Termin racionalno ima razli
ito zna
enje za razli
iteljude. Nama on zna
i: promialjeno, efikasno i rtesamoosuje uju e. A ljudske emo-

cije, osetljivost, kreativnost i umetnost smatramo racionalnim zanimacijama - sve dok ih ne dovedete do toliko iracionalnih ekstrema da sabotirate svoje ivljenje i druge
oblike zadovljstva.
Slu
aj, opisan na premodnim stranicama, pokazuje da kada se
Ijudi plase racionalnosti i jasnog razmialjanja kao metoda
prekomerne kontrole i bespotrebne inhibicije, oni racionalnost ne definiau na na
in primenjen u ovoj knjizi (a nama deluju prili
no iracionalno). Ili se moda plase odstupanja od postoje
eg iracionalnog ponaaanja te se stoga bune protiv
"racionalnosti." U tom slu
aju racionalizovanjem blokiraju svoje radonalno razmialjanje.
Racionalizovanje podrazumeva smialjanje naizgled
racionalnih ili prihvatljivih objaanjenja za postupke, ponaaanje, ili elje, obi
no bez svesti o tome da ta objaanjenja ne mogu da se
odre. Prema tome, racionalizovanje, ili opravdavanje ponaaanja, ispada suprotno racional-nom razmialjanju o njemu.
Sli
no tome, intelektualizovanje, koje u filozofskom smislu podrazumeva rezonovanje ili razmialjanje, u psiholoakom
smislu prekomerao isti
e intelektualna zanimanja i smatra ih superiomim u odnosu
na sve ostalo - na primer matematika je vanija od pisanja
pozorianih komada ili muzike. Psiholoaki, intelektualizovanje takoe zna
i da o svojim emocionalnim problemima razmialjate toliko
detaljno i pod takvim pritiskom kao da pori
ete njihovo stvamo postojanje i kao da ih elite prenebre i, a
ne pokuaati da ih reaite.
Iako, prema tome, principi u
enja racionalnog ponaaanja i racional-nog ivota, kako im

samo ime kae, daju veliku prednost maksimalno racionalnom ivotnom pristupu, oni ne podravaju racionalizovanje
ili intelektualizaciju. Zdrava i razborita osoba razmialjanjem
izlazi iz emocionalnih teako a. Ali, racionalizovanje ili intelektualizovanje samoosuje uju ih, neuroti
kih postupaka samo doprinosi njihovom be-skrajnom ponavljanju. Mi ne elimo da spekuliaemo sa racionalizacijom i
intelektualizacijom na bilo koji na
in; a
este optube protivnika da zastupamo racionalizovana i intelektualizovana "reaenja" za ljudski ivot, doivljavamo kao
njihov problem.
9.
ODBIJATE DA SE OSEATE OAJNO NESRENO
Svako ko pokuaa da vam da recept za trajno dobro
raspoloenje govori besmislice i neistine. Pa ipak, mi drsko
tvrdimo: Moemo da vas nau
imo veatini pomo u koje se (bukvalno) nikada ne ete ose ati
o
ajno nesre no.
Da li smo kontradiktomi? Tako izgleda, ali u stvari nismo.
Sre a, ili pozitivna ose anja zadovoljstva, veselja ili ushi
enosti se obi
nojavljaju kao nusproizvod onoga ato
inite i ne moete ih lako izazvati pomo u recepta. ta vi kao
jedinstvena li
nost radite i koliko zadovoljstva iz toga dobijate, u velikoj
meri zavisi od vaaili li
nili naklonosti - a njih neko dnigi ne moe lako predvideti.
Moda oboavate aemju u pirodi; a moda je mrzite. Modajedva
ekate da vodite ljubav sa svojim bra
nim pannerom; ili to smatrate neprijatnom bra
nom obavezom. Kako vam mi onda moemo re i ata bi vas
moglo razveseliti?
Naravno, moemo vam veoma odgovomo re i ata nas ili

nekog drugog veseli, ali ne moenio predvideti, bez proveravanja i ispitivanja, ata vas
ini izuzetno zadovoljnim. Moemo vam obazrivo saopatiti
neato uopateno, recimo da bi vas posve enost poslu ili ostvarenje nekog vitalnog interesa moglo usre iti. Ali kakav
posao ili koji interes vama donosi zadovljstvo, to iskreno ne
znamo. Jedino vi, analizom sopstvenih pokuaaja i greaaka,
moete razumno odgovoriti na ovo pitanje.
Ako vam ne moemo re i kako da postanete sre ni,
moemo li vas pou
iti kako da se ne ose ate bezrazlono nesre nim? Paradoksalno, da. Iako se ljudi neizmerno razlikuju u stvarima koje
im donose pozitivno ispimjenje, sli
nost u na
inima na koje sebe
ine nesre nima i depresi vnima je ogromna. A mi vam, kao
psiholozi koji su radili s mnogo nesre nih Ijudi, moemo gotovo doslovce ispri
ati kako sebe
inite beznadeno nesre nima - i kako da prestanete s tim.
Moda se pitate da li mi to tvrdimo da ne moete biti opravdano nesre ni? Nije baa tako. Tvrdimo da vi prosto veata
ki stvarate ogromnu koli
inu emotivnog bola, patnje, jada i uasa. U stvari, jedina frajna i "nepodnoaljiva" patnja, koju prihvatamo kao legitimnu i
opravdanu, jeste ona koja proizilazi iz dugotrajnog i
neublaivog fizi
kog bola. Bukvalno, sve ostale produene agonije
bespotrebno fabrikujete sami.
"Ma nemojte, doktore," protestujete, "Ne mislite valjda da ni
kada mi umre majka, kada me ostavi mu ili kada izgubim
dobar posao - da
ak ni tada ne moram da se ose am uasno jadno ili utu
eno?"
"Da, mislimo upravo tako. Smatramo da, bez obzira ata

vam se desi, uz izuzctak trajnog, upornog fizi

kog bola, nije neohodno da sami' sebe uasavate ili
dovodite do depresije. Ali ubedeni smo da, pod izvesnim
uslovima, nalazite da je poZeljno da stvorite (ili dozvolite
sebi) ose anje izrazite tuge ili ljutnje."
"Kakve su to gluposti? Smatrate da depresija nije
neophodna, a da je tuga poeljna? Ozibiljno?
"Da, ozbiljno! Najbolje je da priznamo da su ose anja
nezadovoljstva varijabilna i da ili svesno ili nesvesno izazivamo - ili odaberemo da se tako ose amo. A poato, govore i
sebi glupe i iracionalne tvrdnjc, nepotrebno proizvodimo
sopstvena ose anja depresije i maloduanosti, moemo izabrati da odmah zaustavimo ova ose anja osporavanjem
filozofije pomo u koje ih stvaramo i da takvu filozofiju zamenimo inteligentnim i realnim stavovima iz kojih proizilazi
zadovoljstvo."
"Stvamo. Stvarao!!?"
Da, stvarno, ali pre no ato se obeznanite od neverice, da
malo pojasnimo termine "sre an" i "nesre an." Moda tada
ne ete misliti da smo toliko ludi kako vam se na prvi pogled
ini.
U re
niku je termin nesre an airoko definisan kao: tuan; jadan;
kukavan; potiaten. Ovo je, medutim, tek pola pri
e. Nesre a se, u stvari, sastoji od barem dva razli
ita elementa: (1) ose anja tuge, aljenja, iritiranosti, nezadovoljstva ili kajanja, jer niste dobili ono ato ste eleli ili ste dobili ono ato niste eleli; i (2) drugog, i sasvim razli
itog, ose anja anksioznosti, depresije, stida ili besa jer (a)
se smatrate osuje enim ili spre
enim i (b) glupo ste sebe ubedili da ne treba i ne smete da
budete osuje eni i da su stvari utasne i grozne, jer se to dogodilo.
Drugim re
ima, j ad se sastoji od dva veoma razli

ita dela: (1) tenje, elje ili sklonosti ka ostvarenju odreenog

cilja ili namere, i ose anja razo
arenja i razdraenosti ako u tome ne uspete; i (2) zahtevanja, insis-tiranja, i obavezne nunosti ostvarenja tog cilja
ili namere i ose anja gor
ine, besa, anksioznosti, o
aja i maloduanosti kada se to ne desi.
Shodno tome, pravimo razliku izmedu zdravog ose anja
tuge ili razdraenosti kada ne dobijete ono ato nedvosmisleno elite i nezdravog ose anja depresije ili besa koje
proizilazi iz vaaeg detinjastog opiranja da prihvatite svet sa
frustracijama i gubicima i iz vaae gjadikovanja da tako
neato apsolutno ne sme da postoji. Ako odaberete da ostanete pri prvom ose anju, oseti cte odgovaraju e (a
ponekad i duboko) razo
arenje ili tugu zbog gubitka osobe ili stvari do kojih vam je
stalo. Ali, ne morate istovremeno odabrati da osetite neizrecivu preplavljenost i depresiju zbog istog gubitka. Moete,
takode, zdravorazumski odabrati da povodom spleta frustriraju ih okolnosti budete izuzetno nezadovoljni. Ali nc morate
nerazumno odabrati da osetite neobuzdan bes ili uzrujanost
zbog istog spleta fnistracija.
Dok ose anje gubitka ili tuge predstavlja odgovaraju u reakciju na doivljen gubitak, panika i depresija to nisu. Zaato?
Postoji nekoliko vanih razloga:
Kada vam se neato neprijatno desi na ta
ki A (vaa aktiviraju i doivljaj ili Aktiviraju i dogaaj), na ta
ki C (emocionalne posledice) osetite tugu ili aljenje, jer na
ta
ki B (vaa sistem uverenja) kaete sebi: "Gubitak ove osobe
ili stvari smatram alosnim (ili neprijatnim ili frastriraju im)."
Ovo predstavlja logi
nu
injenicu koja se moe empirijski potvrditi, odnosno
racionalno uverenje (RU), jer moete da dokaete (u svetlu

sopstvenog sistema vrednosti na osnovu kojeg elite da ostanete ivi i sre ni) da neprijatnost ili ateta uistinu proizilaze
iz navedenog gubitka. Prema tome, ako izgubite posao ili
bra
nog partnera, ovaj gubitak e vam doneti niz neprijatnosti.
Zaklju
iti: "Baa dobro!" i biti sre an zbog toga,
ini vam se krajnje glupavim.
Vaaa ose anja anksioznosti ili depresije - koja mogu da se
kre u od blage do ekstremne potiatenosti - predstavljaju
drasti
no razli
itu vrstu emocionalne posledice (ta
ka C). Poti
u iz vaaeg iracionalnog uverenja (IU): "Gubitak ove osobe ili
stvari smatram uasnim ili straanim." Ali, izrazi uasno ili
straano, u ovom kontekstu bukvalno nikada ne zna
e alosno ili atetno, ve mnogo viae od toga. I, (ako paljivo
razmislite o tome), vide ete da viae od toga ne moe realno
da postoji. Bez obzira koliko jako, jako nesre nim smatrate
gubitak bra
nog partnera ili posla, on je ipak samo nesre an.
ak i ako ga smatrate izrazito, naro
ito ili posebno nesre nim, joa uvek ga ne moete proceniti
ne im viae od toga. A izraz uasno, kada vodi ka panici ili
depresiji, zapravo zna
i - razmislite sami, ne uzimaju i naae tvrdnje zdravo za gotovo! - neizmerno viae nego nesre no. On [ ima magi
no, dodatno zna
enje, koje nema empirijsku podlogu (naravno, nikakvu
drugu sem one koja je ve uklju
ena u termine nesre an, atetan, frustriraju i ili neprikladan).
Ako se mudro pridravate pravila Korzvbskog i opate semantike i izbegavate upotrebu generalnih i nadredenih apstrakcija koje ne moete preciz-no povezati sa realnoa u,

prakti
no nikada ne ete doiveti atetne emocionalne efekte poput
depresije i besa.
Moda unoaenje termina poput nesre no, nepovoljno ili
nezgodno u re
nik ili sistem uverenja, a eliminacija izraza uasno, straano
deluje kao jezi
ka smicalica. Ali to predstavlja mnogo, mnogo viae od smicalice! Jer, ako ubedite sami sebe kako je "hladenje" vaaeg
partnera prema vama izuzetno nesre na okolnost u to uverenje unosite jaku implikaciju da biste bili vrlo sre ni kada
bi uspeli da ga ponovo okrenete prema sebi - kao i to da
biste bili podjednako sre ni ostvarenjem zadovoljavaju e
veze s nekim drugim. Shodno tome, ocenivai ovaj dogaaj
kao nesre an, motivisani ste da uradite neato u vezi s njim:
naprimer, daponovo osvojite partnerovu ljubav, da nadete
nekog drugog; ih da uivate, najviae ato moete, u svojoj
slobodi. Ali, ako se ubedite kakoje "hladenje" vaaeg
parmera uasno, najverovatnije ne ete da uradite niata ili
jako malo u vezi s tim, sem ato ete: (a) beskrajno mozgati
o uasu tog
ina; (b) optuivati sebe zbog stvaranja ove uasne situacije;
(c) ubediti sebe da ste suviae potiateni da preduzmete bilo
ata ato bi vam vratilo partnera ili dovelo do veze s nekim
dmgim; (d) zahtevati da vam neko magijom ili viaom silom
nekako vrati ljubav vaaeg partnera; (e) nerazumno predskazati kako nikada viae ne ete na i dobrog mua; (f) za
sve apsolutno krivite sebe i usrdno sami sebi "dokazujete"
da niatarija poput vas ne zasluluje poatovanje; i (g) na
druge na
ine ubedujete sami sebe kako vas je Demon Uasa
nepovratno uhvatio u svoje kande i da nemate snage da
pomognete sami sebi ili da senosite s takvim magijskim,
neulivatlj ivim, zlim demonom.
Vaae gledanje na bilo kakav Aktiviraju i doivljaj ili dogadaj

kao na uasan, straaan ili grozan stvara iluziju da njime apsolutno ne moete da upravljate i da ste preslabi da bi se
nosili sa uasom vascelog postojanja, koji stvara strahote
kojima vas neprestano mu
i. Bez obzira koliko nesre nim ili nepovoljnim vam neki dogadaj izgleda, najverovatnije joa uvek imate sposobnosti da
ga promenite ili da se nosite s njim. Ali, ako ga smatrate
istinski uasnim odri
ete se gotovo svake kontrole koju biste mogli imati nad njim
(ili nad sopstvenim reakcijama prema njemu), i potpuno se
prepuatate njegovom zamialjenom ufasu.
4.
Ako ste iskreni prema samom sebi, prizna ete da, kad
god neki gubitak ili osuje enje smatrate uasnim, u stvari
mislite da zato ato je nepovoljno da tako neato, ne sme i ne
treba da postoji. Ne samo da postojanje dogaaja smatrate
nepoeljnim, ve mislite da vladaju e sile nisu smele da vam
ga namemu. Ne mislite da bi bilo bolje da ovaj dogaaj ili
proces ne postoji zato ato je neugodan; smatrate da on apsolutno ne sme da postoji! Razmialjanje u mora, i treba terminima potvrdilo se kao nerealno i nelogi
no iz viae razloga:
a) Koliko je nama poznato, nau
no je dokazano da u svetu ne postoji apsolutno treba i
mora. Moete s pravom izjaviti: "Ako elim da preivim,
moram dobro voditi ra
una o svom zdravlju," zato ato vaae mora nije apsolutno, ve
uslovljeno ciljem ka kojem teite. Ali, ako kaete: "Moram
da preivim, vodio ra
una o zdravlju ili ne," ili "Moram da vodim ra
una o zdravlju bez obzira da li elim da preivim ili ne,"
iznosite apsolutno tvrdnje kojima traite postojanje
posebnog kosmi
kog zakona koji propisuje da, pri svakom uslovu, vi morate
da preivite ili vodite ra
una o svom zdravlju. Takav zakon (koliko je nama poznato)

ne postoji. Vi ste ga dogmatski izmislili.

b) Kada predano verujete u svako treba i mora, postupate
neverovatno grandiozno i prisvajate svemogu u mo kakvu
nemate. Jer vaaa tvrdnja, "Meni ne sme da se dogodi da
me mu ostavi i zato smatram uasnim to ato meje ostavio," zapravo zna
i, "Poato ja neizmerno mnogo elim da me mu voli on to
naprosto mora da
ini." Dakle, ima li ovo smisla? Da li vi, stvarno, upravljate
ose anjima svog supmga (ili ma kog drugog)? Da Ii se vi,
uistinu, smatrate Kraljicom nad kraljicama ili Majkom
bojom? Puno sre e!
c) Kada god izjavite da neato mora da postoji, a toga u
stvari nema, sami sebe nerazumno opovrgavate. Ako vas
ljudi stvarno moraju voleti i stalno biti s vama, tada
neprikosnoven kosmi
ki zakon kau da oni nemaju drugog izbora i da su obavezni
da delaju u vaau korist Ali, kada uo
ite da vas oni viae ne vole, i to proglasite uasnim, o
igledno je da ste ubeeni da vas oni moraju voleti. Kako je
uopate, mogu e da se ovakvo kontradiktorno stanje odri?
Ako moraju da vas vole, onda to o
igledno i
ine (jer im sudbina tako nalae); a ako su to sada prestali
da rade, moranje je neodrivo. Ne moete istovremeno
nepokolebivo tvrditi da ljudi moraju da vas vole, a ne vole
vas. Sve ato mora da postoji o igledno i postoji. Shodno
tome, vaaa polazna tvrdnja moranja o
igledno nema validiie osnove. Da ima, nikada ne biste imali
problema na ovom planu!
d) Ako malo bolje razmislite, vide ete da vam svako vaae
revnosno postavljeno mora stvara dobni dozu anksioznosti,
jer veoma je verovatno da ono za ata kaete da mora da
postojati, u stvari (naro
ito pod nekim uslovima) ne postoji - i onda se ose ate po-

raeno. Ako tvrdite, "Ljudi me uvek moraju iskreno voleti,"

postavljate stvari na takav na
in, ne samo ato ete se neizmemo
rastuiti i kajati kada se to ne dogodi, ve ete osetiti
neizmernu poraenost i o
ajanje kada izgubite njihovu naklonost. Jer, ova izjava
uistinu zna
i: "Ako ikad prestanu da me vole, (1) Pokazuje se da sam
potpuno nezanimljiva osoba; (2) Posle toga, nema nikakve
aanse da na bilo koji na
in prihvatini samu sebe ili uivam u ivotu. Tako! Ako uistinu
verujete u ove gluposti, ne samo da deo svoje sre e uslovljavate ljubavlju drugih prema vama, vec rizikujete
celokupnu egzistenciju i bukvalno sve mogu nosti da
budete sre ni, ako se desi da prestanu da vas vole. Ne
samo da rizikujete svoje odnose s njima, ve takode (zahvaljuju i glupim dcfinicijama u svojoj glavi) rizikujete sebe,
svoju celokupnu sadasnju i budu u sre u. Svesni ogromne
kazne koja sledi - da ete nastaviti gubiti sebe ako izgubite
njih - gotovo uvek ete se opteretiti straanom brigom (a ne
odgovaraju im interesovanjem) za dobre odnose s njima.
Stvari dodatno pogoraavate, jer kada jednom usvojite
doboko uverenje: "Ljudi me uvek moraju iskreno voleti," ne
samo da ste sebi pripremili neprijatnu imovinu postelju ako
vas ne budu voleli, ve leite u njoj i kada vas vole. Zato
ato, kad kaete sebi: "Oh! Ljudi me stvamo vole!
Divno! To me
ini izuzetnom osobom!" trenutak kasnije neizbeno pomialjate: " Ali ata, ako me sutra ne budu voleli? Uasno! Pokaza
e se da sam obi
na, bezvredna, prazna ljuatura!" Dakle,

ak i kada dobijete ono ato smatrate da morate dobiti, nikada

ne e prestati da vas uzneminije mogu nost da to u budu
nosti izgubite. Jer, u ovom nasem promenljivom svetu uvek
postoji velika verovatno a da ete to izgubiti. Na primer, oni
koji su danas u vas ludo zaljubljeni, sutra e moda umreti;
odseliti se na dmgi kraj zemljine kugle; doiveti ozbiljne fizi
ke i emocionalne probleme; zaljubljenost e prirodno
prestati; ose anja mogu da im se promene usled mnoatva
razloga. Kako onda moete neoptere eno iveti sa svakim
"mora" povodom tue naklonosti prema vama?
Dakle, vidite kako doivljavate adekvamu duboku potiatenost i tugu usled gubitka voljene osobe ili stvari i kako
doivljavate neadekvatnu depresiju, o
ajanje i samoobezvredenost kada vam je o
ajni
ki stalo do izgubljene osobe ili stvari. Smatramo daje nesre
a, ukoliko uklju
uje prva navedena ose anja, opravdana i zdrava. Ali nesre
nost, u smislu utasavan-ja, katastrofiziranja i zastraaivanja
samog sebe, je nezdrava i neopravdana. Depresiju i o
aj ne stvarate na osnovu Aktiviraju eg doivljaja koji imate,
(na ta
ki A) ve svojim sistemom uverenja (na ta
ki B). S obzirom da, nesumnjivo, imate na raspolaganju
odreden izbor uverenja, moete da odlu
ite da se priklonite realnosti i stvari procenjujete kao zalosne i neprijatne, a ne da prekora
ujete realnost apsolutisti
kim definisanjem ne
egakao uasnog i straanog. Uistinu posedujete izuzetno
mnogo kontrole nad svojim ose anjima. Poduslovomfa
jasno vidite ata ta
no
inite da biste ih izazvali i pod uslovom da ste voljni da uradite neato razumno da ih promenite!

Nakon ove tvrdnje, elimo da naglasimo kako ne vemjemo

da je bilo koje ljudsko bi e u stanju da se izvesno vreme
neprekidno ose a savraeno, ili kompletno ili zanosno sre no.
Freneti
no traganje za bilo
im savraenim, u stvari, gotovo neizostavno donosi teake
fmstracije i nezadovoljstva. A ljudska bi a nisu stvorenja
koja bukvalno u svemu postiu savraenstvo, naro
ito ne savraenu sre u. Zbog stalno promenjivih fizi
kih i fizioloakih doivljaja ljudi su izloeni mirijadi iratacija,
bolova, neugodnosti, bolesti, dosada, napetosti i ostalih
situacija koje stvaraju neprijatnost. Ovom knjigom nastojimo
da pokaemo kako mogu da prevazidu mnogo svojih mentalnih i emocionalnih hendikepa. Ali ne sve!
Na primer, gotovo uvek moete savladati i pobediti hroni
nu depresiju. Ali, efikasno savlaivanje je, velikira delom,
mogu e zato ato je depresija upomo prisutna i zato ato
imate dovoljno vremena da o njoj razmialjate, naetejoj
poreklo u svojim mislima i opovrgnete razmialjanja kojima
ste se (svesno ili nesvesno) bavili da biste je stvorili i
odrali. S dmge strane, ne moete lako savladati prolazna
negativna ose anja, jer ih ose ate "u letu" i moda ne ete
imati dovoljno dugo vremena da ih analizirate i otklonite.

ak i borbu protiv trajno prisutne psoholoake muke ne

moete sasvim dobiti. Ako ste neraspoloeni zbog neke
nerazumne ideje koju uocite, analizirate i odbacite, ona se
retko kada zauvek gubi i povremeno se vra a. Dakie, nuno
je da stalno ponavljate analiziranje i odbacivanje. Na
primer, moda ste stekli apsurdnu ideju da ne moete iveti
bez poatovanja od strane odredenog prijatelja i, veruju i u
ovu glupost, stvarate sebi neizmemo mnogo neprijatnih ose
anja i potiatenosti. Zatim, nakon mnogo temeljnog razmialjanja, kona
no napuatate tu ideju i smatrate da je sasvim mogu e da
zadovoljno ivite i bez poatovanja tog prijatelja. Kona
no ete, medutim, verovatno otkriti da povremeno, potpuno
spon tano, obnavljate neosnovanu ideju da vaa ivot nenia
vrednosti ako vas ovaj ili onaj prijatelj ne poatuje. I ponovo
ete se prihvatiti posla oko izbacivanja ove "sanioosuje uju
e" ideje iz glave.
Slobodni smo dodati da e vam oslobadanje od sopstvenih
"samoosuje uju ih" uverenja i i sve lakae, ato due u tome
istrajete. Ako dosledno otkrivate i opovrgavate svoje pogreane ivotne filozofije otkri ete kako njihov uticaj slabi. Na
kraju, neke od njih gotovo potpuno izgube svoju razornu mo
. Ne baa sasvim, jer jednog dana vam se moda ponovo,
makar na kratko, u glavi pojavi ista idiotska misao s kojom
ste se svojevremeno izluivali, i opet je morate opovrgnuti i
prevazi i.
Svako je sklon da gaji nekoliko snanih ideja koje stvaraju
emocionalne poreme aje. Kao ljudskom bi u vam je, bioloaki, lako razmialjati na taj na
in. Socijalno, ivite u okruenju koje vas podsti
e na iracionalno razmialjanje.
Ilustracije radi, pozabavimo se idejom o tome da morate da
postig-nete izuzetan uspeh. Vrlo je mogu e da, poput ve ine
ljudskih bi a, imate urodenu tenju ka maksimalno dobrom:
da vozite najbre, anjete najobil-nije, popnete se najviae.

Robert Vajtje veato pokazao da ljudi straano vole upravljati

problemima, dnigim stvarima i odnosima. Imaju i u vidu
pred-nost koju takva tenja ima za opstanak ljudske vrste,
opravdano je smatrati je delimi
no urodenom.
Ovoj mogu e urodenoj tendenciji moemo dodati svesno
nau
enu kompetitivnost, sadranu u gotovo svim kulturama, i
razume emo snanu potrebu i obuzetost uspehom prisutnu
kod ve ine Ijudi koji su ponikli u takvim kultumim sredinama.
Prema tome, ako ste odrasli u takmi
arskom dniatvu i padnete u depresiju, ako ne postignete
eljeni uspeh, puprotstavljanje sopstvenim (i druatvenim)
standardima i i e veoma teako. Jer, vi se racionalno
odupirete i borite protiv karakteristika ili stavova koji su
doboko usadeni u vaau "prirodu."
Naravno, teako ne zna
i nemogu e. Naravno, teako e vam pasti da razunmo
razmialjate i postupate u nerazumnom svetu. Narav-no, ima
ete muka da razumno osmislite svoj izlazak iz okolnosti
koje su vas godinama nerazumno pritiskale. Dobro, to vam
teako ide. Ali, I slepom
oveku je teako da nau
i Brajevu azbuku, paralizovanom da ponovo nau
i koristiti miai e, ili savraeno normalnoj osobi da veba na
trapezu, igra balet ili dobro svira klavir. Tvrd orah! Ali, ipak
ga moete slomiti.
Mnogi kriti
ari racionalnog pristupa ivljenju smatraju "neprirod-nim" o
ekivanje da ljudi uvek i dosledno postupaju racionalno.
Smatraju da to nije svojstveno primamoj prirodi
oveka. U tome ima istine. Jer, osobi koja se raa i raste uz
obilje iracionalnih tendencija, koria enje mo i razuma za
prevazilaenje takvih tendencija deluje "neprirodno."
Meutim, podjednako "neprirodnim" moemo proglasiti

noaenje cipela, primenu kontracepcije, u

enje stranih jezika, vonju kola i joa gomilu drugih stvari
koje su u suprotnosti sa urodenim tendencijama i ranim
vaspitanjem. Takode moemo i da postavimo pitanje: Koliko
pameti ima osoba koja kruto sprovodi samo savraeno
"prirodno" ponaaanje?
Nikada ne u zaboraviti mladu i potencijalno atraktivnu enu
koju je doveo prijatelj zato ato je odbijala da na bilo koji na
in vodi ra
ima o svom telu ili fizi
kom izgledu i sa dvadeset tri godine ve je pokazivala ozbiljne znake gojaznosti, zapuatenosti i starenja. Na moje pitanje, zaato ne vodi ra
una o sebi, kada
ak i prijatelj (kojeg voli i za koga eli da se uda) nije zadovoljan njenim izgledom i preti da e je ostaviti ako ne preduzme neato u vezi s tim, odgovorila je:
"Ali, da li bi to bilo poateno? Treba li da se pretvaram, uz
dobru ode u, aminku i sli
ne stvari da sam lepaa nego ato stvarno jesam? Da li bih
ostala verna samoj sebi - ili Donu? Zar ne bi on, u stvari,
znao da u suatini ne izgledam onako kako izgledam i zbog
toga me joa viae prezirao? Ako me ne moe prihvatiti
ovakvu, bez elegantne ode e i ulepaavanja, ako me ne
moe prihvatiti u istinskom stanju, kakva je to vrsta ljubavi
koju ose a prema meni?"
Uloio sam mnogo truda da dokaem ovoj eni kako, bez
obzira na prijatelja i njegovo mialjenje o njenom izgledu,
postoji nekoliko jakih razloga zbog kojih bi, sebe radi, bilo
dobro da vodi ra
una o svom telu i izgledu. Na primer, zbog zdravlja i sopstvenog estetskog doivljaja koji dobija gledaju i se u
ogledalo, a tu su i prednosti prilikom zapoaljavanja.
Bezuspeano. Upomo se vra ala na ideju da bi njeno ponaaanje, kada bi se trudila da izgleda lepo, bilo veata

ko i neprirodno.
Bio sam na rubu iracionalnog besa i doalo mi je da joj
kaem kuda da se nosi sa svojim ose anjem "integriteta" da ode u manastir i zavrai posao!
Ipak, razum je prevladao. Po dvadeseti put podsetio sam
sebe da ne mogu da je proglasim prljavuaom, ve veoma
zbunjenom, defanzivnom osobom koja, zbog ogromnog suatinskog straha, tvrdoglavo brani svoju kontradiktomu poziciju, preterano ubedjena kako nije u stanju da od nje
odstupi. Takode sam sebi rekao da ne dovodim u pitanjcsopsrverjM vrednost
ak i ako na kraju ne uspem da joj pomognem da izmeni
svoju samosabotiraju u filozofiju: ostvario bih joajedan
dobar, premda na alost neuspeaan pokuaaj; a mogu i da
nau
im neato iz svog "poraza." Tako sam se vratio terapijskom
pobijanju.
"Sluaajte," rekao sam, "suviae ste inteligentni da biste
verovali u ove besmislice koje servirate i sebi i meni."
"Kako to mislite, besmislice?" prili
no ratoborno me upitala. "Upravo tako kako sam rekao, b e
s m i s 1 i c e. A i vama je ve u izvesnoj meri jasno ata
elim da kaem. To vidim iz vaacg pomalo neprirodnog
mratenja. Ali, da budem jasniji, stalno tvrdite kako ne
moete uraditi niata veata
ko i neprirodno
ime biste popravili svoj izgled, jer bi vas to u
inilo nepoatenom. Zar ne?"
"Da, upravo to stalno ponavljam - i, bez obzira sloili se vi
sa mnom ili ne - ja tako i mislim."
"Moda; ali nisam baa sasvim siguran. Hajde da vaau tvrdnju podvrgnemo logi
noj analizi i proverimo da li e se odrati. Odbijate da koristite aminku i nosite atraktivnu ode u, jer to smatrate
neprirodnim. U redu. ta je sa

aaama za vodu, noevima, viljuakama, kaaikama i ostalim

priborom za jelo. Da li i njih smatrate neprirodnim?"
Pa, na izvestan na
in, da. Ali to nije smisao mog stava." "Ne, to nije besmisao
vaaeg stava. Ali, koji je "smisao" vaaeg stava?"
Naravno, nije mi mogla odgovoriti. Ponovo je, neodredeno i
okoliae i, izjavila kako prosto misli da nije u redu i prirodno
da se ulepaava, ali da je nekako prirodno i u redu da koristi
pribor za jelo. Video sam da ovo ne vodi nikuda i prekinuo
sam je:
"Sluaajte. Zaato mi uporno servirate ove besmislice? Zaato
umesto toga ne pokuaamo zajedni
ki otkriti zaato vi termine ispravno i prirodno ne koristite
dosledno; zaato upotrebu jednog sredstva, na primer
noaenje nao
ara, smatrate OK, a upotrebu drugog, dobro saaivene ode
e, ne? Ranije smo konstatovali da obi
no inteligentno postupate. Zna
i sigurno postoji neki razlog za ovu nedoslednost. Znate li
ga?"
U po
etku nije priznavala svoju nedoslednost. Ali, nisam se predavao i nastavio sam da joj ukazujem na nedoslednost u
postupcima. Tu nedoslednost sam uzeo kao
injenicu, a ne kao temu za diskusiju i rekao sam joj da
moemo da razgovaramo o tome zaato je, a ne da li je nedosledna. Kona
no je pokazala spremnost da razgovara o na
inu na koji upada u kontradikciju. Tada sam rekao:
"Nije mi elja da pokuaam da vas ubedim kako su razlozi
vaae kontradiktornosti isklju
ivo abnormalni ili patoloaki. Mnogo terapeuta prakti
no insistira na tome da je patologija u pozadini svega ato
klijent
ini. Medutim, u racionalno emotivnoj terapiji, mi tragamo za

nekim od normalnih razloga koji ljude navode da

ine stvari kojima ugroavaju sopstvene ciljeve."
"Dakle, vi smatrate da, ako dosledno odbijam da se koristim
veata
kim pomagalima za poboljaaavanje svog izgleda, za to
imam i zdrave i nezdrave razloge?"
"Ta
no. Uzmimo o
igledan zdrav razlog. Ranije ste rekli da, ako vas mladi ne
prihvata takvom kakvi ste, bez veata
kih pomagala, to nije prava Ijubav. Dakle, ovaj stav je delimi
no ta
an. Jer, ako vas on voli samo zbog stvari koje
inite da biste lepo izgledali, takva ljubav je povrana,
verovatno ne e trajati i s pravom moete re i samoj sebi:
Kome treba takva Ijubav?'
"Da, kome?"
"Dobro. Prema tome, razumno razmatrate do koje mere je
mudro voditi ra
una o svom izgledu da vas on ne zavoli i voli samo zbog
pojave. I ovaj razlog za odbijanje koria enja sredstava za
ulepaavanje, dok istovremeno koristite nao
are i pribor za jelo, zvu
i zdravo. Ali, kada isti razlog predimenzioniaete i odbijate da
koristite sredstva za ulepaavanje za zadovoljavanje sopstvenih estetskih i zdravstvenih potreba, vreme je da potraimo neprirodne razloge za vaau nedoslednost."
"Kao na primer?"
"Kao na primer potisnut strah da vam,
ak i ako se trudite da lepo izgledate, to ne e uspeti jer, zapravo verujete da nikakvi napori ili trud u ulepaavanju ne
mogu prikriti vaau runo u. Ili strah da se,
ak i ako uspete da izgledate lepo ipak ne ete udati za svog
momka; jer moete da prestanete da mu se dopadate bez
obzira kako izgledali."

"Ali, zar nije mogu e da mu ne budem privla

na bez obzira ata uradila? Nije li mogu e da mu se
dopadam, a da me ipak ostavi?"
"Oh, sigurno. Naravno. Opasnost da e nam pokuaaj pridobijanja ne
ije naklonosti ili postizanja odredenog cilja propasti uvek
postoji. Pa ata?"
"Ali, zar ne bi bilo uasno da drim dijetu, lepo se obla
im i doterujem i ipak izgubim Ijubavnika?"
"To sigurno nije uasno - sem ako vi to takvim ne u
inite. Naravno, tako neato bi vam bilo neprijatno, ili frustriraju e, ili bi vas jako rastuilo. Ali zaato biste to smatrali
uasnim?l Da li biste zbog toga umrli? Da li bi se zemlja
otvorila i progutala vas? Da li bi vas to onesposobilo da
pronadete drugog momka, ili da se bavite drugim ugodnim
stvarima
ak i ako ne postoji prikladna zamena?"
"Ne znam. Ne znam ata u raditi ako stvarao izgubim
Dona." "Evo, sada ste ta
no odredili vaa problem. Ubedeni ste, sasvim pogreano, ali
definitivno, da bi izgubiti Dona bilo uasno, i da ne biste
znali ata da radite sa sobom ako se to deai. I, uz takvo uverenje, prevodenjem nelagode i frustracije u uas, kreirate
baa taj isti "uas." Zbog uverenja da bez Dona ne biste
mogli iveti uspeano
inite izvesnim da stvarno ne biste mogli.'
"I zato ato verujem da bi izgubiti Dona bilo uasno, a znam
da to moe da se desi bez obzira ata ja uradila sa svojim izgledom, ja se namemo trudim da ne uradim niata
ime bih mogla da ga zadrim? Unapred se mirim s timda ga
ne u mo i zadrati da bih izbegla eventualnu agoniju ostavljene ene?"
"Ta
no. Vaaa elja za Donom je sasvim razumna - jer pretpostavljamo da on poseduje osobine koje vam potpimo

odgovaraju. Ali, onda nerazumno kaete samoj sebi da ga,

poato ga elite, morate imati i bi ete razoreni ako se to ne
desi. Zatim "logi
no" unapred odustajete od pokuaaja da ga zadrite kako
biste se zaatitili od kasnije patnje. Ili, preciznije, postavljate
izuzetno teaka pravila igre - poput vaaeg odbijanja da koristite kozmeti
ka sredstva. Polazite od pretpostavke da, ako nastavlja da
vas voli, uprkos tako nemogu im pravilima, vole e vas zauvek i nikada vas ne e ostaviti."
"Ali, zar je to toliko nerazumno?"
"Da - jer se prakti
no nikada ne ostvari. Kao i strah da e ku na pomo nica
kupiti loae povr e, pa zbog toga zahtevate da doktorira
ekonomiju i doma instvo pre nego ato je zaposlite. Kakve
su aanse da naete osobu sa doktoratom iz doma instva
spremnu da radi za platu ku ne pomo nice?"
"Jasno mi je ata mislite. anse da nadem takvu ku nu pomo
nicu su yiae nego minimalne, bez obzira koliko ja to elim.
Analogno, aanse da pdrim ljubav svog prijatelja su gotovo
nikakve, ukoliko nastavim da mu postavljam ovako nerazumne zahteve?"
"Ta
no. Dakle, umesto da zahtevate da on izmeni svoje osobine, pri
ernu
vrsto ostajete pri sopstvenom neuroti
nom insistiranju na njegovoj apsolutnoj ljubavi prema vama,
zar ne bi bilo bolje da dobro promislite i svojski se potrudite
da izmenite sopstvenu ludu potrebu za apsolutno sigurnom
ljubavi?"
"Hmnm. Nikada ranije nisam o tome tako mislila."
"Ali, emocionalni poreme aj uglavnom nastaje kada prvobitno zdravu elju za priznanjem (i elju za dobijanjem priznanja za osobine koje nisu tako povrane kao dobra ode a ili

vitak stas) pretvorimo u nezdrav zahtev za priznanjem i

odbijanje da bilo ata uradimo kako bismo to priznanje i
stekli. Razmislite o tome joa malo i bi e vam joa jasnije."
I, stvamo je razmislila; po
ela je da dri dijetu i da vodi ra
una o svom izgledu; odnosi sa prijateljem su se bitno poboljaali. Ovaj slu
aj uglavnom pokazuje da se ljudi istovremeno ponaaaju i
razumno i nerazumno.
esto postupaju inteligentno i glupo, promialjeno i
povodljivo. Iako se s lako om, gotovo automatski, predstavljaju kao stvorenja koja se racionalno ponaaaju, s jednakom
lako om se predstavljaju i kao poluidioti. Racionalno ivljenje, kao i svi drugi vidovi ivota, opstaje kao proces,
pokuaaj koji stalno traje, eksperiment, a ne kao proizvod ili
kona
an rezultat!
Druga
ije re
eno: Odrasli
esto pokazuju sklonost ka nezrelim, detinjastim postupcima.
Jedna od suatinskih osobina njihove ljudskosti je upravo
sklonost greakama. I poato poseduju tu sklonost, s
izuzetnom lako om se upuataju u povrana razmialjanja, fanati
no se predaju religiji i drugim predrasudama zbog kojih
doivljavaju neodgovaraju a ose anja.
Ali, ako je ljudima lako da se ponaaaju detinjasto, to ne zna
i i da se moraju tako ponaaati. Mogu da nau
e da misle i da se koriste zrelim, dubokim razmialjanjem.
Dakako, time ne e dosti i stanje apsolutne sre e i zauvek se
osloboditi tuge i razocarenja,
Uprkos tome ljudi mogu, uz nuiogo rada i napora, da nau
e kako da nikada (dobro, skoro nikada) tokom dueg perioda ne padnu u o

ajnu depresiju ili jad. Ima li rezona traiti iata viae?

10. SAVLADAVANJE PRETERANE POTREBE ZA TUEM
PRIHVATANJEM
Nekoliko mo nih, iracionalnih i nelogi
nih ideja blokira put ka neuznemiravanom i spokojnom ivotu. Jedna od njih, koju emo nazvati Iracionalnom idejom
broj 1, je ideja da morate - da, baa morate - biti voljeni i prihva eni od svih Ijudi koji su vam zna
ajni.
" Ali," pouri ete da komentariaete, "Ne insistira li ve ina psihologa na tome da je ljudimapotrebno prihvatanje i da bez
njega ne mogu sre no iveti?"
Da, insistiraju. Pogreano! Ljudi silno ude za prihvatanjem i
bili bi mnogo manje sre ni da ga uopate ne dobiju. Uz to, u
savremenom druatvu, ve ina ljudi ne bi opstala bez neke
koli
ine priznanja. Jer, ko bi im ina
e iznajmio ili prodao mesto za stanovanje, snabdevao ih
hranom ili ode om? U svakom slu
aju, odraslima priznanje nije potrebno u smislu neophodnosti. Prema definiciji re
potreba (engl. need) vu
e poreklo iz srednjoengleske re
i nede, anglosaksonske nead i indoevropskog izraza nauto
koji zna
i sruaiti se od iscrpljenosti (isto zna
enje nalazi se u gotskom terminu naus, ili lea). U engleskom ima zna
enja: nunost; prisila; obaveza; neato ato je nuno potrebno
za ivot i sre u.
Poato ljudi mogu da ive u izolaciji, a da ne umru niti da
zbog toga budu neizdrivo nesre ni, i poato mogu da ive u
socijalnoj grupi, a da im mnogo ne smeta to ato ili ostali
lanovi grupe ne simpatiau, o
igledno je da nekim ljudinia nije potrebno prihvatanje. Pos-

toje i pojedinci koji

ak ne ele ljubav. Ali ve ina ena i muakaraca zapravo zeli
prihvatanje onda kada defanzivno tvrdi da im ono nije
potrebno. Stalo im je i ele da budu prihva eni i zadovoljniji
su kada dobiju odredenu dozu priznanja ka kojem tee. Ali
preferencije, htenja i elje nisu potrebe ili nunosti. Mi
bismo voleli da nam se udnje ostvare; ali nam nije zaista
nuno potrebno.
U psiholoakoj literaturi se pojavila poprili
na konfuzija u vezi ljudskih potreba, jer su pomeaani' zahtevi dece i zalitevi odraslih. Deci je, zbog veoma o
iglednih razloga, potrebna tua nega, naro
ito roditeljska, za zdrav i zadovoljan rast i razvoj. Deca ne e
nuno uvenuti zbog grdnje ili nedostatka ljubavi. To su
dokazali Harold Orlanski, Lili Peler, Viliam Sjuel, Lorens
Kasler i drugi psiholozi i sociolozi. Ali deca bukvalno zavist
od dnigih i ne mogu da obezbede ni hranu, ni ode u, ni skloniate, niti mogu da se odbrane od bolesti, ako odrasli ne
brinu o njima.
Nadalje, deci je teako da se sama zaatite od tudih verbalnih
kritika. Ako im drugari ili staratelji govore da su bezvredna,
deca nisu u stanju da sama sebi kau: "Baa me briga za njihovo mialjenje. Ja znam daje moj ivot vredan." Deca su
prijem
iva i prihvataju tuda negativna mialjenja, i tim prihvatanjem
sebe psiholoaki oate uju.
Medutim, nema potrebe da se odrasli ponaaaju kao deca.
Ako njihovi blinji ne brinu o njima, obi
no uspevaju da se snadu i da izmole, pozajme ili ukradu
ono ato im treba. A, ako ih neko grubo kritikuje ili omalovaava, u stanju su da razmisle i da se zapitaju: 'Zaato
Don tvrdi da sam niatarija? Koje motive za to ima? Koliko
istine ima u tome?"

ak i kada odrasli smatraju da je Donova kritika njihovog

ponaaanja na mestu, joa uvek se mogu zaatiti od tog napada izdvajanjem, izmedu ostalog, nekoliko stvari:
"Dobro, moda Don neke moje osobine smatra loaim i
zato ne eli da mi bude prijatelj, ali Smitu i Rodersu se, po
svemu sude i, svida moj stil. Dakle, ako Don ne e da se
drui sa mnom, ostaju mi oni."
"Moda se Donu i Smitu ne svida na
in na koji ja radim; moda su u pravu ato se ti
e moje neefikasnosti. Ali, ja ipak mislim da je moj na
in najbolji, za mene najugodniji i viae volim da meni bude
ugodno nego da radim pnako kako bi oni hteli."
"Moda Don i Smit imaju pravo u vezi mog pogreanog
izraavanja i moda bi mi koristilo da nau
im da lepae govorim. Ipak, ako nikada ne po
nem da govorim pravilno, to ne zna
i da sam niatarija, ve samo osoba koja loae govori."
"Moda Don i Smit imaju pravo kada kau da se ne
razumem u muziku. Zaato im onda ne priznam da je tako i
vidim da li e mi pomo i da to stanje ispravim. Ali, ako smatraju da sam aljam zbog nedostatka muzi
kog (i dmgih) obrazovanja, donose preuopatene ocene o
mem' i ja takve generalizacije ne moram da uzmem za ozbiljno."
Postoji mnogo na
ina, sli
nih ovima, da odrasli prihvate neodobravanje drugih,
pomire se s tim, urade neato povodom toga i prou relativno
nepovredeni. Moda nikada ne e nau
iti da im se svidi neodobravanje ili negativna kritika; ali, definitivno, mogu nau
iti da ih toleriau i iskoriste za sopstveno dobro.
Uzniimo slu
aj mog (R.A.H.) -klijenta Erla Teniza, izuzetno inteligentnog
etrdesetpetogodianjaka koji je, prema sopstvenim re

ima, uloio ogromnu koli

inu energije u sticanje tude Ijubavi. Majka, udovica, kovala
gaje u zvezde, preterano mazila i navela da verujekako,
zbog svojih naro
itih i dragocenih talenata, zasluujenajbolje od ivota. Zahvaljuju i realnim sposobnostima i aarmu lako je osvajao
naklonost i divljenje svojih drugara, nastavnika i (kasnije)
poslovnih partnera. Na po
etku!
Nevolje po
inju kasnije. Jednom osvojivai naklonost drugili, Erl je otkrio
da ljudi - naravno - imaju i druga posla sem da ga
neprestano hvale i da mu se dive. Njihova po
etna oduaevljenost bi po
ela da bledi i tada bi se polomio da nekim novim uspehom,
dosetkom ili rtvom podigne opalo oduaevljenje. Ovakve
rtve prinete na oltar ljubavi, kada se i isplate, nemaju
dugotrajne efekte. Vremenom, ljudi bi se umorili, ne bi imali
vremena ili im je Erl postao suviae dosadan za izlive oduaevljenja ili pohvala na kakve je navikao kod majke. Kada bi
to primetio prosto bi pobesneo i, proglasivai ih glupim i sebi
nim, pourio da stekne nove i, po mogu nosti, uvidajnije prijatelje.
Od dvadeset pete do
etrdesete godine, Erl se solidno snalazio trae i i jure i za
oboavanjem i uspelo mu je da proe kroz tri braka i bezbroj
poslovnih i li
nih veza. Tada je Mama umrla, ostavivai mu veliko nasledstvo. Poslovi su strmoglavo krenuli nizbrdo i on se odao pi
u. Ve inu novca je spiskao na vrlo riskantne poslove i dobro
instva usmerena ka Sticanju naklonosti. Ranije, kada ne bi
dobio o
ekivano priznanje ili bi stvari na bilo koji na
in poale naopako, tu je bila Mama da mu pomogne, uteai
ga i ubedi da je on stvarno izuzetna osoba. Sada nije imao

niata sem anesteti

kog dejstva alkohola.
Kada je, po savetu specijaliste za le
enje alkoholi
ara, Erl doaao na terapiju, odigrao je jednu od svojih tipi
nih aarmiraju ih igara.
ak i u situaciji kada mu je ponioc o
ajni
ki potrebna, nije znao za drugi na
in ponaaanja. Potpuno i intenzivno ubeen da mora biti prihva en i da mu je to apsolutno neophodno, prema mem' se
ponaaao na osnovu istih standarda kao i prema drugima i
bacio svoju de
a
ku udicu na potpuno isti na
in kao i svih proteklih, gotovo etrdeset, godina.
Neki psihoterapeuti bi, ne sumnjaju i, reagovali na Erlovu
igni traenja pomo i upravo onako kako on ho e, i silno se
potnidili da ovom jadnom sredove
nom pa eniku daju ljubav koja mu je "potrebna." Nared-rnii
pet do deset godina bi mogli provesti neguju i ga i tetoae i
kako bi se osetio "stvarao" eljenim i cenjenim, ubedeni da
e kona
no prevazi i svoju preteranu elju za prihvatanjem i stati na
sopstvene noge. Sumnjam da bi im to ikada uspelo. Jer, Erl
je delovao kao mpa bez dna u koju bi mogla da se ulije sva
mogu a briga i panja i joa uvek ne bi bilo dovoljno.
Moja psihoterapijska glediata i reakcije se drasti
no razlikuju. Osetivai da bi bilo kakva pohvala samo
potkrepila Erlovu nerazumnu ideju da mu je ona strahovito
potrebna, nisam uradio niata u tom smislu. Umesto toga,
odlu
no sam mu izneo ivotne
injenice,
vrsto ostavai pri tome da mu prihvatanje nije neophodno, da

mole iveti bez njega i bezobzirno mu predo

io alosne rezultate njegove dvadesetogodianje kampanje
za pridobijanje drugih i osvajanje njihove naklonosti.
Erl se estoko borio. Citirao je psiholoake radove da
dokae kako je prhvatanje stvarao neophodno. Pribavio je
mialjenje lekara da s njim treba postupati obazrivo. Pretio je
da e da prekine s terapijom i vrati se alkoholu. Koristio je
svaku priliku da mi dokae moju bezose ajnost i ubedivao
me kako bih sigurao uivao iskoria avaju i bespomo ne
udovice i siro
ad. Bez uspeha. Ostao sam nepokolebljiv. Jednom prilikom
sam izjavio:"Ne vredi! Ovo ne pali! Moda se ponaaam bezose ajno. Moda svaki dan bijem svoju enu i otimam deci
slatkiae. Ako to i radim, to je moj problem. Vaa problem je u
tome da vi joa uvek mislite kako vam je ljubav neophodna
kada je, poput ve ine nas, elite. A smatrate da vam treba,
jer ovako bespomo ni, bez ljubavi ne moete da vodite ra
ima o sebi. Dakle, stvarno se ponaaate kao krpa. Zato ato
ste ubedeni da vas moraju voleti, smatrate da e vas samo
ljubav i jedino ljubavi spasiti od be-spomo nosti koja je gora
od smrti.
Ne e. Voleo bih kada bih nekoga iz vaaeg ivota - ne sebe,
ve nekoga s kim \i ivite - mogao navesti da vas voli onako
kako vi zahtevate - samo da vam pokaem da to ne bi
funkcionisalo. Jer vi bi se i u takvim okolnostima i dalje ose
ali bespomo no. Poato nikada niste niata u
inili sami za sebe, nikada ne biste dokazali da moete sami
sebi da pomognete pa bi se i dalje ose ali bespomo no.
Ali, nepokolebljiva i hladna stvarnost jeste, dopalo vam se
to ili ne, da verovatno nikada ne ete na i nekoga ko bi vas
voleo onako kako vi zahtevate.
ak i kada bi ga naali, tada bi se plaaili da on ne umre, ili
da vas ne ostavi, ili da po
ne da vas voli manje nego pre - pa bi i dalje bili grozno
zabrinuti i uznemireni. Ne, osnovno reaenje vaaeg prob-

lema sastoji se od odbacivanja ideje da morate biti prihva

eni da bi se mogli smatrati dostojnim sre e. Ako se opirete
odbacivanju te ideje, nastavi ete da pijete, dovea ete sebe
do bankrota i radi ete sve ono to rade izuzetno anksiozne
osobe.
Dakle, izaberite! Da li da zadrite uverenje da morate biti
voljeni i kraljevski propadnete ili da po
nete s prihvatanjem ideje da, bez obzira koliko je ugodno
biti cenjen i prihva en, to nije vaaa potreba. Ovo drugo vam
daje aansu da obnovite svoju razorenu egzistenciju."
Erl je bio teak klijent; tek nakon mnogo, mnogo seansi uspelo mu je da odbaci svoju preteranu potrebu za prihvatanjem i odlu
i se za svrsishodan ivot. To je bio teak posao, ali nas dvojica smo ga obavili. Dve godine nakon prve seanse, kada
smo se poslednji put videli, nije viae pio, poslovi su mu
dobro iali i prvi put u ivotu bio je sa enom zato ato jc on
voli, a ne sanio zato ato je ujoj stalo do njega.
Nije li slu
aj Erla Temza ekstremni primer osobe kojoj "treba" ljubav i
prihvatanje? Da, na izvestan na
in. On je oatra i precizna ilustracija teme ljubav-"potreba"
koja se vrti u ivotima miliona ljudi.
ak i blai oblik ovakve "potrebe" izaziva mnogo jada i
nesre e.
Zaato se ljudi, koji insistiraju na tome da im je tue prihvatanje neophodno, ponaaaju iracionalno? Iz nekoliko razloga:
Zahtevati da vas bukvaino svako koga smatrate vanim
voli, je perfekcionisti
ki, neostvariv cilj. Ako osvojite ljubav devedeset-devetorice,
tu je stoti, pa sto prvi i tako dalje.

ak i ako zahtevate ljubav od odredenog broja ljudi, obi

no u tome ne uspete kod svih. Neki od njih, zbog sopstvenih ograni
enja, nisu u stanju da vole bilo koga. Drugima se ne ete
dopasti zbog razloga koji su apsolutno van vaae kontrole
(na primer, zato ato su vam o
i plave, a ne smee). Neki e pak imati negativan stav prema
vama zbog neke greake koju ste davno napravili ili zbog
niza drugih razloga.
Kada ste ubedeni da vara je ljubav apsolutno "potrebna," bi
eteskloni da brinete o tome koliko mnogo i koliko dugo e
vas odabrane osobe voleti. Vaaem roaku iii aefu jeste stalo
do vas, ali da li im jestvarno dovoljno stalo? Ako im je, pak,
dovoljno stalo, da li e ta
ljubav trajati sutra, prekosutra ili godinu dana? S takvim
mislima, vaaem nespokojstvu i brigama u vezi ljubavi nema
kraja!
Ako vam je ljubav uvek potrebna, uvek se morate ponaaati
kao neko ko se moe voleti. Ali, ko moe da udovolji tom
zahtevu?
ak i kada obi
no posedujete osobine vredne ljubavi (napr. ljubaznost)
nemogu e je pokazivati ih uvek i prema svakome.
Kada bi vam, teoretski, poalo za rukom da uvek osvojite
naklonost onih
iju ljubav " trebate," za to bi potroaili toliko vremena i energije da vam je prakti
no ne bi preostalo nizaata drugo. Neprekidno traganje za
prihvatanjem zna
i iveti za ono ato drugi misle i ele od vas, a ne za sopstvene ciljeve. Obi
no to podrazumeva ulizivan je i kupovanje tudeg prihvatanja
po cenu jeftine prodaje sopstvenih elja i vrednosti.
Ironijom sudbine, ato je vaaa potreba za ljubavlju ve a, to e
manjc ljudi pokazivati sklonost da vas poatuju i brinu za

vas.
ak i kada im se dopada briga i panja kojom ih obasipate,
nioda e vas prezirati zbog te slabosti i prestati da vam se
dive. Takode, vaa preterani tnid da dobijete priznanje moe
da smeta i iritira drugc toliko da im postanete neizmemo
dosadni, a samim tim i manje zanimljivi.
Ose ati se voljenim, jednom kada steknete ljubav, moe da
budc dosadno i tegobno, jer Ijudi koji vas vole
esto polau pravo na vaae vreme i energiju. Aktivno voleti
nckog predstavlja krcativan i zaokupljuju i
in. Ali, preterana potreba za ljubavlju ozbiljno blokira iskazivanje Ijubavi i njeno doivljavanje. Zvu
i ncprirodno, ali preterana potreba za ljubavlju sabotira
ljubavni odnos, jer ve ina osoba koje zahtevaju intenzivnu i
trajnu ljubav nemaju ni vremena ni energije da se posvete
rastu i razvoju onih
iju ljubav zalitevaju.
Preterana potreba za ljubavlju gotovo uvek prikriva ose anje
sopstvene bezvrednosti ili je pra ena njime. Osoba s
takvom potrebom neprestano govori samoj sebi: "Bez
Ijubavi, ostajem obi
an bednik i nesposobnjakovi , apsolutno nesposoban da
sam sebezaatitimi odbranimuovomsvetu i zato wcrawdaobezbedim brigu, panju i ljubav drugihkoje mi trebaju.'
Ovakvo preterano traenje ljubavi
esto prikriva ose anje bezvrednosti koje sc nalazi u pozadini, te stoga ne preduzimate niata da bi obradili i prevaziali
to ose anje. to viae "uspeha" imate u ostvarenju naizgled
benignog, a u stvari opakog cilja da morate biti neiz-merno
voljeni, to ete manje teiti da ga eliminiaete. Nastavi ete da
se indoktrinirate glupom idejom da ne moiete upravljati svojim ivotom i da ne moiete dobiti viae onoga ato vi stvarno
elite.
U svetlu gore navedenih obrazloenja, ivotu moete pri i
promialjeno i racionalno, odbacivanjem tenje da pridobijete

kompletou i neprikosnovenu ljubav- prakti

no svih onih
iju Ijubav elite. Celishodnije je faprihvatitesebe (potrudite
se da otkrijete sopstvene fundamentalne elje i vrednosti) i
da se aktivno okupirate i zainteresujete za ljude, stvari i
idejc izvan samog sebe. Jer, paradoksalno, obi
no nadete sebe kada se izgubite u spoljnim aktivnostima i
ciljevima, a ne trae i se pukim prevrtanjem misli u glavi.
Zen Budizam i drugi pravci meditacije reaenje ovog problema vide u napuatanju preterane potrebe za poatovanjem i
prihvatanjem (i drugim zemnim zadovoljstvima) i usredsredivanju na doivljaj jedinstva sa svemirom. Meditiraju i o
stapanju sa svemirom (a ne opotrebi za "samim sobom" ili
potrebi za velikom ljubavlju) mogu e je da privremeno
doivite veliku opuatenost i smirenost. Ali, ovo "reaenje" ivotnih problema je ograni
eno jer (1) privremeno je; (2) uklju
uje neprirodno odricanje od sopstvene prirode i individualnosti; (3) podsti
e iluzije tipa: "Sada znam tajnu svega," pri
emu ne postoji nikakva "tajna u svemu;" (4) odvra a vas od
nalaenja konkretnijeg reaenja, a naro
ito od spre
avanja samouz-nemiruju ih demonizacija, zastraaivanja i
traganja za
udotvornim lekom protiv svih boljki.
Takozvana transpersonalna psihologija izgleda kao
(slikovito govore i) imiatavanje kukolja paljenjem ita;
pokuaaj da se oslobodite svojih problema oslobadanjem od
samog sebe, od sopstvenejedinstvenosti. Nasuprot tome,
mi podravamo krajnje personalnu i, u velikoj meri, individualisti
ku filozofiju: otkriti ata vz stvamo elite u ivotu i dati sve od
sebe da to i postignete. A to se, dobrim delom, moe posti i
napuatanjem shvatanja da vam treba tude prihvatanje ili da

tuda dobronamernost uopate nenia nikakvog zna

aja.
Prilivatanje samog sebe i posve ivanje spoljaanjim aktivnostima su i ciljevi koji se medusobno nadopunjuju. Jer, ako
stvamo sledite svoje I suatinske porive, bez preteranog
optere ivanja time ata drugi misle o vama,osta e vam tako
malo vremena da brinete zbog sebe i o sebi da ete se,
bukvalno, ose ati prinuenim da potraite atraktivna interesovanja van samog sebe. Po istomprincipu, ako usmerite energiju na spoljne aktivnosti i ako se aktivno posvetite drugim
ljudima i stvarima, prirodno je da etemanje brinuti o tome
ata dnigi misle o vama i zbog toga viae ceniti sopstvenevrednosti:
Druga
ije re
eno, ako se s entuzijazmom posvetite dugoro
nom hedonizmu - aktivnostima koje, dugoro
no gledano, smatrate poeljnima i ugodnima - nesumnjivo
prihvatate samog sebe jer radite ono ato stvamo elite, a ne
upravljate se pogreano prema onome ato neko dmgi rnisli
da bi trebalo da uradite.
Klijenti i saradnici nas
esto pitaju: "Razumem da prihvatanje samog sebe, a ne
preterana potreba za rudom Ijubavi, predstavlja realis-ti
niju orijentaciju. Ali kako mi to pomae da zavolim dmge
ljude? Ako mi je sve manje i manje stalo do tudeg odobravanja i prihvatanja, ho e li mi pasti teako i suviano da
uopate obra am panju na njih - da se prema njima
odnosim s ljubavlju."
Ne, iz nekoliko razloga. Prvo i najvanije, ako preterano
trebate ljubav, bi ete toliko zauzeti njenim sticanjem da su
vaae aanse da cenite svoj izbor ili zavolite nekog jednake
aansama narkomana za slobodan i samopouzdan stav
prema svom snabdeva
u.

Drugo, ako odustanete od svoje preterane potrebe za

ljubavlju, u ve ini slu
ajeva ete zadrati jaku lelju za prihvatanjem i naklonoa u
dmgih. Ljudi
esto pogreano pretpostavljaju da, ako nemaju preteranu
potrebu za ljubavlju, ni ljubav koju ose aju nema vrednosti.
Nipoato. Moete bezbrino uivati u dobrom romanu ili
predstavi
ak i ako nemate potrebu za tim. Zaato onda ne biste mogli
uivati u bliskim odnosima i tragati za njima bez uverenja
da vam od njih zavisi ivot.
Tre e, kada se oslobodite zahteva za dobijanjem ljubavi,
kvalitetnije ete da volite. Jasnije ete videti privla
ne osobine dmgih; presta ete da ih mrzite ako vam odmali
ne udovolje; uvide ete ata vam se zapravo svida u uzajamnom odnosu; rizikova ete prepuatanje ljubavi,
ak i kada ste svesni da doti
na veza moda ne e potrajati; spokojno i slobodno ete da
doivljavate i da eksperimentiaete s ljubavlju, jer ste shvatili
da, ako moda i izgubite voljenu osobu, nikada ne ete izgubiti sebe.
Evo joa jednog
estog pitanja: " Ako voleti pma viae od preterane potrebe
za ljubavlju, da li se zbog toga treba odre i svih tenji za prihvatanjem i poatovanjem?"
Odgovor: Naravno da ne zna
i. Potpuno rtvovanje ili apsolumo odricanje od elje za prihvatanjemjednako je besmisleno kao i opsednutost sticanjem poatovanja. Razlozi su:
Ponaaate se sasvim normalno kada lelite da s nekim
podelite svoje jedinstveno shvatanje ivota i kada elite da
ono i dnigima bude privla
no. Nema tog Ijudskog bi a koje ne dobija izvesno zadovoljstvo iz odnosa sa dnigima.
eleti prihvatanje dmgih predstavlja jedan od suatinskih ele-

menata svakog stremljenja; nije ljudski ne stremiti ni prema

emu. Hindu mislilac, Bagavad-Gita, kae da je jaka osoba
"indiferentna prema
asti i pogrdi, vni ini i hiadno i, zadovoljstvu i boli. Osloboena
je svakog vezivanja i pripadanja." Tek malo izdvojenih pojedinaca moe ovo smatrati vrednim idealom. Ali, sumnjamo
da ga ve ina moe ikad dosti i. Uloiti toliko napora da biste
se oslobodili psiholoakog bola na na
in kojim se istovremeno liaavate svih zadovoljstava nama
ne izgleda suviae racionalnim. Ako ho ete, uloite sva sredstva da biste se oslobodili svojih ekstremnih, nereal-nili,
samoosuje uju ih stremljenja, ali ne i stremljenja samog po
sebi!
3.
Prakti
no posmatrano, ako arko elite razli
ite stvari - na primer materijalna dobra ili viae slobodnog
vremena - korisno je da steknetpriznanje ili poatovanje
izvesnih osoba - roditelja, nastavnika, aefova. Iako ste
mudro eliminisali preteran zalitev za tudom ljubavi, zadrite
izvesnu razumnu koli
inu tenje da vas
lanovi vaaih druatvenih grupa prihvate.
Ako uzmemo da preterana potreba za tudom
ljubavlju ometa ostvarenje vaaih ciljeva, a da je izvesna
elja za prihvatanjem eminenmo razumna, dolazimo do pitanja: Kojim putem krenuti da bi se postigla ravnotea po
ovom pitanju?
Prvo i najvanije, priznavanjem svoje preteraue potrebe za
ljubavlju u mnogim slu
ajevima; neprestanim tmdom da uo
ite tu potrebu na delu; i da je onda napadate, preispitujete i
opovrgavate.
Dobra ilustracija borbe protiv preterane potrebe za ljubavlju
vidi se iz slede e gnipne terapijske seanse. Tri mlade ene
su se alile da ih muevi ne volebaa uvek. Kad godbi

primetile nedostatak ljubavi, jednabi redovno pala u dcpresiju, dniga bi se naljutila na mua i na ceo svet, a tre a po
ela da se osvr e za dnigim muakarcima.
Sve tri su, nakon razgovora o svojim problemima sa ostalim
lanovima grupe, priznale da imaju ogromnu potrebu za
ljubavlju. Jedna od njih je pitala grupu: "Dobro. A kako da
prevazidem svoju potrebu za ljubavlju i da se sa
uvam od padanja u depresiju kada je ne zadovo-ljim?"
Jedan od muakih
lanova grupe je dobacio: "Kako? Lako! Treba samo da vidia
ata smeta tvoni supnigu i da to prestanea da
inia. Zbog toga e te ceniti i voleti viae nego sada - naro
ito ako si ti fina prema njemu kada je on gnib prema tebi."
"Oh, ne," upala je ena koja se ljuti kad god suprug ne
pokazuje da jeneizmerno voli, "to uopate ne bi reailo problem. Ako si samo bolja prema onima koji te ne vole,
ak i ako uspea da osvojia viae Ijubavi, niata nisi uradila za
sebe. I dalje ti treba, ili mislia da ti treba, njihova ljubav.
Istog
asa kada ti je ponovo uskrate, vra aa se tamo odakle si i
poala. Dakle, ovaj plan ne moe da funkcioniae."
"Dobro," javila se ona kojajezapo
ela razgovor, "To sam isprobala puno puta, i
esto mi je 'uspelo da ljubaznim i finim ophodenjem navedem Donija da nu' pokae viae ljubavi. Ali, to nije trajno.
Joa uvek me ne voli svo vreme. A onda opet strmoglavo
padam u svoju rupu. Slaem se s Filis da ovaj plan ne
valja."
"Shvatam ata ho ea da kaea," rekao je muakarac koji se
prvi uklju
io. "

ini mi se da sam napravio greaku. Nau

iti bolju tehniku za navodenje drugih na Ijubav prema nama
ne reaava situaciju. Vano je da dodea do toga da ti drugi
nisu neophodni."
"Kako to mislia?" oglasio se dnigi muakarac, "Kako je mogu
e da nemaa potrebu za drugima?"
Prvi muakarac se nasmejao. "Dobro pitanje, ali ne mogu da
odgovorim na njega."
"Hajde da ja pokuaam," re
e druga ena. "Prestanes da ubedujea samu sebe kako su
ti stvarno potrebni i neophodni - jel' tako?"
"Moea li to preciznije objasniti?" oglasio se joa jedan
lan gnipe.
"Mogu pokuaati," odgovorila je, "Dakle ovako. Ve sam vam
rekla da prvo obamrem uvek kada me suprug popreko
pogleda - a onda se straano naljutim na njega. A ponekad,
poput Mabel, po
nem da razmialjani o dnigim muakarcima, iako znam da ne
u niata preduzeti u tom smeru. Ali, izbacimo ovo 'uvek
kada.' Nekada sam se tako ose ala 'uvek kada on.' Uvek
bih prvo obamrla, a zatim se stravi
no naljutila, kada me Dim nino poglcda ili na dnigi na
in pokae da me ne voli upravo onog trena kada ja poelim
njegovu ljubav. Ali sada mi se to deaava veoma retko i
stvari su mnogo bolje."
"ta si uradila da to popravia?," pitala je prva ena.
"Oh, da, Tu sam skoro zalutala. Po
ela sam sa izjavom da bih svaki put, kada se Dini ne bi
ponaaao kao ve
no zaljubljen supnig, prolazila kroz pravi pakao. Ali onda
kada mu, s vremena na vreme, o
igledno nije bilo stalo do mene i kada sam osetila kako
moje nezadovoljstvo buja, po
ela
sam da govorim samoj sebi: "Dobro. Dakle, baa ovog trena

nije ludo zaljubljen u mene. Pa ata? Da li to zna

i da je doaao smak sveta? Da li mi je stvarno neophodno
njegovo oboavanje i odanost svake bogoveme sekunde?
Naravno, da nije. Sigurao da bi bilo lepo kada bi mi iskazivao ljubav uvek kada to poelim. Ali, zaato ne bih mogla biti
spokojna i onda kada to ne
ini. Pa, mogu i ho u.' Ispostavilo se da mi to uspeva. Na
alost, ne baa uvek. Rekla sam ve da se ponekad strahovito razbesnim ako me ne pomiluje onog trena kada mislim da to elim. Ali to je mnogo, mnogo rede nego ina
e. I, tako mi boga,
vrsto sam reaila da to ubudu e joa viae proredim."
.
"Drugim re
ima," oglasio se prvi muakarac, "sada opovrgavaa i
preispitujea svoju preteranu potrebu za Ijubavlju, ne stalno,
ali dovoljno i
esto. Da li je smanjujea na taj na
in?"
"Da," uzvratilaje. "Borba je estoka i naporna, ali ne odustajem od preispitivanja i opovrgavanja."
Zna
i, i vi to moete. Ako imate preteranu potrebu za Ijubavlju;
ako priznate da je imate; i ako istrajete u njenom preispitivanju, osporavanju i opovrgavanju, ona e na kraju, i to vrlo
brzo, po
eti da slabi. Jer, prisetite se: ona ostaje vaaa potreba; vi je
odravate.
Ostale metode, koje moete upotrebiti za savlaivanje i minimiziranje neumerenih potreba za ljubavlju, uklju
uju i ovo:
Pitajte sebe ata vi elite da uradite, a ne ata bi drugi od vas
eleli. I upitajte se, povremeno: "Da li ovo
inim ili ne
inim zato ato ja tako elim? Ili ponovo nesvesno
pokuaavam da udovoljim drugima?"

Bore i se za ono ato stvarno elite, rizikujte, posvetite se

tome, ne trudite se da po svaku cenu izbegnete greake.
Nema potrebe za bezumnom upornoa u; ali, ubedite sebe
da, ako vas ljudi, zbog eventualnog neuspeha ismeju i kritikuju, moda oni imaju problem. Sve dok vi u
ite na svojim greakama, kakvu bitou razliku unosi to ato oni
misle?
Usredsredite se na davanje, umesto na dobijanje Ijubavi.
Pokuaajte da shvatite kako napredan i poletan ivot ne
ini pasivno primanje ve delovanje, angaovanje, otvorenost
premadnigima. Isto kao ato sebe prisiljavate da svirate
klavir, idete svakog dana na posao, vebate jogu, moete
navesti sebe da volite druge. Ako postupate na ovaj na
in, vaaa preterana potreba za Ijubavlju e najverovatnije
oslabiti.
Iznad svega, sticanje Ijubavi nemojte meaati sa svojom li
nom vrednoa u. Ako ve morate imati doivljaj sopstvene
unutraanje (intrinzi
ne) vrednosti kao ljudskog bi a (ato ne preporu
ujemo jer smatramo da svaka vrsta samoprocene, bilo da je
ona pozitivna ili negativna, donosi atetne rezultate), najbolje
je smatrati da tu vrednost posedujete zahvaljuju i svojoj suatini, svojem postojanju, svojoj ivotnosti, a ne zbog onoga
ato radite da bisteje "stekli." Bez obzira koliko vas drugi
poatovali, koliko vas cenili zbog koristi koju od vas imaju,
time vam pruaju, kako objaanjava Dr Robert S.Hartman,
spoljnu (ekstrinzi
nu) vrednost, ili vrednost koju vi predstavljate za njih. Oni
vam ne mogu, vole i vas, dati intrinzi
nu vrednost - ili vrednost koju vi predstavljate za sebe. Ako
intrinzi
na vrednost uopate postoji (u ata ozbiljno sumnjamo jer suviae podse a na krajnje nedefinisan pojam Kantove stvari
po sebi), imate je zato ato ste odabrali, 'odlu
ili da je posedujete. Ona egzistira isklju

ivo zbog vaaeg odredenja. Ose ate se "dobrim" ili "zaslunim" zato ato vi smatrate da ste takvi, a ne zato ato
vam bilo ko, na bilo koji na
in, daje tu vrstu intrinzi
ne vrednosti.
Ako uistinu moete da usvojite ovu nadasve vanu istinu da nema potrebe da procenjujete sami sebe, svoju suatinu
(i da moete odabrati da se smatrate intrinzi
no vrednim samo zato ato ste sami tako odlu
ili) - na putu ste da se oslobodite preterane elje za prihvatanjem. Zato ato vam treba - ili nuslite a vam treba - tude
priznanje, ne zbog prakti
nih prednosti koje bi moglo da vam donese, ve zato ato
svoju vrednost kao ljudskog bi a nerazumno definiaete u
terminima njegovog dobijanja, ili ne dobijanja od dnigih.
Onda kada prestanete s ovako luckastim definisanjem,
preterana elja za tudim priznanjem obi
no ispari (iako jaka elja da se dopadnete drugima ostaje).
Sli
no tome, ako se oslobodite preterane elje za prizna-njem,
ne e vam biti previae teako da prestanete sa samoprocenjivanjem svoje li
nosti. Iako ete i dalje procenjivati mnoge od svojih osobina
ne e vam biti teako da prihvatite samog sebe prosto zato
ato ste ivi i ato mrdate - i da isklju
ivo zbog toga "zasluujete" da postojite i vodite maksimalno
mogu e prijatan ivot.
Za potkrepljenje poslednjeg navoda o ljudskoj vrednosti,
uze emo slu
aj Herberta Fliaa,
etrdesetogodianjeg uspeanog biznismena, koji je, nakon
osam seansi reacionalno emotivne terapije, shvatio da su
maltene svi njegovi postupci tokom svih
etrdeset godina ivota proistekli iz preterane potrebe da osvoji priznanje roditelja, supruge, dece, prijatelja, pa

ak i sopstvenih radnika. Na devetoj seansi je postavio pitanje:

" Ako sam vas pravilno shvatio, vi smatrate da u, ako
prestanem da se trudim da dobijem sva
ije priznanje i po
nem da radim ono ato sam elim (a ato ne ugroava moje
sopstvene krajnje ciljeve voleti samog sebe jer u se smatrati vrednijim?"
"Ne," odgovorio je terapeut, "Rade i na razvoju sistema
racional-no-emotivne psihoterapije, ja i moji istomialjenici,
smo doali do saznanja da je pojam vrednosti jednako nelegitiman kao i njegova suprotnost bezvrednost; i da, u stvari,
im krenete da razmialjate u termininia li
ne "vrednosti," istovremeno automatski razmialjate u terminima li
ne "bezvrednosti."
Prema tome, ako se danas smatrate "vrednim" zato ato ste
efikasni, donosite niudre odluke, ili imate sjajne zamisli,
sutra ete se verovarno smatrati "bezvrednim" jer ste manje
efikasni, niste doneli mudre odluke ili vam niata pamemo ne
pada na um."
" Ali, zar ne bih bio bezvredan kada nikada ni u
emu ne bih imao uspeha?" upitao je klijent.
"Ne, definitivno ne.
ak i kada ste mentalno defektni i ne funkcioniaete normalno, moda ne ete dobiti ekstrinzi
nu "vrednost" -naime, drugi ne e smatrati da ste poeljno
druatvo ili radnik ali, intrinzi
no, za sebe moete imati toliko "vrednosti" koliko i bilo koja
dniga, od vas iole uspeanija osoba. Dnigim recima, imate "
vrednost" ako ste ubedeni da ona postoji u vama. Ali, ako
verujete, ato jc o
igledno, da vas neuspeanost
ini "bezvrednim," onda ete se upravo tako i ose ati."
"Zna

i, ako mislim da vredim, onda vredim, bez obzira koliko mi

loae ide."
"Da sem ato je, kako sam ve rekao, sampojam "vrednosti"
opasan jer implicia pojam "bezvrednosti." Isto kao ato
pojam raja implicira pojam pakla. Zapravo,uobi
ajen a upotreba ovih izraza govori da imati "vrednost" zapravo podrazumeva skoro isto ato i ponaaati se
boanstveno i besprekorno - kao u raju; a "bezvrednost" ponaaati se davolski i pakleno. Zar ne?"
"Na izvestan na
in, da. Shvatam ata mislite," odgovorio je klijent.
"taviae, ako ste usvojili pojmove "vrednosti" i "bezvrednosti" i, uprkost tome, uspeli da izbegnete ekstremno
samorangiranje prema njima, ne ete prestati da se optere
ujete razli
itim stepenima "vrednosti." Prema tome, bi ete skloni
ovakvim izjavama: "Danas sam se pokazao izuzetno vrednim; ju
e sam bio manje vredan; nadam se i molim da sutra imam
joa viae vrednosti.
"Ovakav koncept "vrednosti" (a, samim tim, i nedostatka
vrednosti ili nie vrednosti) sa sobom nosi iracionalne i
nepoeljne aspekte krivice, samoprezira, samookrivljavanja, stida, Ijutnje, neprijateljstva i ostalih samosabotiraju
ih emocija. Protiv-koncept, da se "vrednost" ne sti
e kroz uspeanost, niti "bezvrednost" zbog neuspeanosti, ve
da prosto postojite (bez obzira koliko taj koncept ve ina ljudi
teako shvata i prihvata) bezbedno elimimae predstavu intrinzi
ke "bezvrednosti" i samoosudivanja."
"O ovome moram dublje razmisliti," izjavio je klijent. "Ali,
ini mi se da tu ima ne
ega. Ipak, kako se ovo uklapa u samoprihvatanje?"
"Povezanost sa samoprihvatanjem je najvanija. Jer, samoprih-vatanje zna

i potpuno prihvatanje samog sebe, svoje egzistencije, svog

prava na ivot i na stvaranje ato sre nijeg ivota za samog
sebe - bez obzira kakve su vam li
ne karakteristike ili dostignu a. To nije isto ato i samo-vrednovanje, samopouzdanje ili samopoatovanje. Jer, svi ovi
tennini impliciraju da moete da prihvatite samog sebe zato
ato ste u necemu jako dobri ili zato ato ste omiljena osoba.
Meutim, samoprihvatanje prosto zna
i da prihvatate sebe zato ato ivite i zato ato ste odlu
ili da sebe prihvatite. Samo bi rela'tivno mali broj talentovanih, inteligentnih, kom-petentnih ili veoma omiljenih
osoba mogao imati samopoatovanje ili samopouzdanje. A
samoprihvatanje mdte dosti i svako, ako tako sam odlu
i.
"Da li samoprihvatanje zna
i da se smatram vrednim ili da zasluujem da ivim i uivam
u ivotu bez obzira ata
inim.?"
" Da, iako nam se ne svidaju re
i vredan i zaslufan poato impliciraju procenjivanje - to jest,
da morate neato da uradite (ili da se uzdriite od te radnje)
da bi se ose ali "vrednim" ili "zaslunim." Kada posedujete
samoprihvatanje, donosite minimalne pretpostavke o sopstvenoj (ili tudoj) vrednosti ili ceni."
" Koje minimalne pretposta vke?"
"Nekoliko: Prvo, postojite. Dnigo, vrlo je verovatno da
moete, produuju i svoju egzistenciju, dobijati viae zadovoljstva nego boli i samim tim je
initi poeljnijom za ivljenje. Tre e, u znatnoj meri moete
sami doprineti smanjenju svog jada i pove anju zadovoljstva.

etvrto, vi odlu
ujete - a to je suatina samoprihvatanja - da se trudite da
ivite i radite na tome da svoju egzistenciju u
inite maksimalno mogu e ugodnom i bezbolnom. Ili, drugim
re
ima, izabrali ste da osnovna svrha vaae egzistencije bude
kratkoro ni (ovde i sada) i dugoro
ni (budu i) uitak. A ne postizanje uspeha radi njih samih,
m* dobijanje priznanja, ni dokazivanje svoje vrednosti kao
osobe, niti odlazak u raj, ve obi
no, prosto zadovoljstvo!"
"Dakle, umesto da nastavim da se pitam kakve su moje
vrednosti, kako da se dokaem, kojim izuzetnim
inom da impresioniram dnige ili kako da se izdignem do plemenitih visina, bilo bi korisnije da postavim pitanje: "Kako,
pobogu, da izbegnem bespotrebnu. muku i jad i otkrijem
ono u
emu stvarno uivam?" i da to onda uradim. Je 'l to?"
"Ta
no to! Kao cilj svoje egzistencije postavili ste sadaanje i
budu e zadovljstvo na bilo kakav vama svojsten i bezbolan
na
in koji sami eksperimentalno otkrijete."
"Mislite da tada mogu da se opustim, uivam i prihvatim
samog sebe i svoju egzistenciju kao mnogo poeljnije. Ali,
uprkos tome, moja egzistencija ne e biti" vrednija" - ve
samo dinami
nija i sre nija, zar ne?"
"Ispravno. I, nadamo se, da se ne ete okrivljavati ili kanjavati kad god - kao nesavraeno ljudsko bi e - negde
pogreaite ili postupite nepromialjeno. Prihvati ete sebe zajedno sa svim svojim luckastim mis-lima, ose anjima, percepcijama ili postupcima, a koria enje iskustva, ste
enog iz ovakvih nepromialjenih postupaka, pomo i e vam
da se radujete i ubudu e racionalnije ponaaate. Postoji li ve

i stepen prihvatanja samog sebe (a kroz-to ipotencijalnog

prihvatanja i tolerisanja drugih ljudi) koji biste mogli da
imate?"
11. ISKORENJIVANJE PRETERANOG STRAHA OD
NEUSPEHA
Ako se prepustite preteranoj potrebi za Ijubavlju, stvorili ste
sebi dovoljno jada za ceo ivot. Ako elite da budete joa
jadniji, bez po muke moete ovome dodati joa jednu idiotsku misao - naime, Iracionalnu ideju br. 2: Ideja da morate
da postanete i budete apsolutno kompetentni, adekvatni i
uspeani, ili umereniju, ali joa uvek nerazumnu varijantu:
Ideja da makar u jednoj vanoj oblasti iskatete vrhunsku
kompetenciju ili talenat.
Nekolicina naaih klijenata pnia sjajan, ali istovremeno i
tragi
an, primer ekstremnog straha od neuspeha i nekompetencije, koji redovno mu
i sve one koji veruju u gore navedene ideje. Klijentkinja broj
1, briljantna i talentovana ena, veoma uspeana u
samostalnom radu - pisanju i komponovanju, odbila je da u
estvuje u bilo kakvim grupnim dogadajima, plaae i se da e
biti gora od ostalih lanova grupe. Uz to, svoja muzi
ka i literarna dela retko zapisuje, ve ih dri i obraduje u
glavi i tako izbegava rizik da se potpuno otkrije.
Klijentkinja broj 2, natprose
no obrazovana ena, od stralia da nije u stanju da vodi prikladnu konverzaciju sa gostima u svojoj ku i, celo ve
e provodi u gr
u, prakti
no ne progovaraju i ni re
i. Meutim, u tudim ku ama, osloboena odgovornosti doma
ice, vodi vrlo zanimljive razgovore.
Klijent br. 3, dvadesetpetogodianji lekar, ne uiva u seksualnom odnosu, jer se koncentriae isklju
ivo na dokazivanje svojih seksualnih sposobnosti. Eventu-

alni, dmgi orgazam iste ve

eri mu donosi uitak, jer ga doivljava kao kona
nu potvrdu svoje seksualne mo i.
Klijentkinja br. 4, tridesetogodianja nastavnica, se plaai daje
poten-cijalni panner ne moe zaatititi od evenmalne uvrede
nekog tre eg na javnom mestu. Ako bi se tako neato dogodilo (a, naravno, nikada nije) ose ala bi se beskrajno
ponienom i propala bi u zemlju.
Klijent br. 5 se plaai razmialjanja o sebi tokom terapijske
seanse: zato ato bi i to, kao i mnoatvo drugih stvari kojeje
probao, moglo propasti, jer on moda ne razmialja kako
treba. Zbog toga ne radi na svojoj terapiji.
Ovi primeri, tipi
ni za stotine pojedinaca s kojima smo radili, predstavljaju
ljude uplaaene od neuspeha na nekom poslu ili zadatku,
kojima obi
no uspeva da izbegnu rad na ostvarenju svojih ciljeva, jer
neuspeh smatraju najstraanijim od svih mogu ih zlo
ina. A, toliko mnogo takvih osoba poznajemo, ne samo zato
ato dolaze na terapiju ve zato ato se viaju na svakom koraku. Samo se osvmite oko sebe i vide ete ih!
Ideja da je ljudska vrednost proporcionalna uspeanosti i
postig-nu ima i da je, ako nisi kompetentan ili adckvatan,
najboljc da se zavu
ea u oaak i unirea, sadri nekoliko iracionalnosti:
O
igledno, bukvalno niko nije kompctcntan i ncnadmaaan u
svemu i skoro niko ne moe da se pohvali savracnom adekvamoa u i uspeanoa u.
ak je i Leonardo da Vin
i imao mnogo nedostataka, a svakako i svi ostali smrtnici,
uklju
uju i i autore ove knjige. Postati prvi i najbolji u odredenoj
oblasti je izuzemo teako, jer se milioni dnigih tnide da urade
to isto. Cilj opate uspeanosti sadri perfekcionisti

ke elemente koji vas osuduju na ozbiljno razo

arenje.
Uspeanost, sem po proizvoljnoj defeniciji, nije u vezi sa
vaaom intrinzi
nom vrednoa u. Ako mislite da ste "bolji" ili "zna
ajniji" zbog nekog postignutog uspeha, moda se privremeno ose ate "vrednijim." Ali, postignutim uspehom svoju
unutraanju vrednost niste pomerili ni za jednu jedinu jotu;
niti ste neuspehom unizili svoje ja. Postizanjem ovog ili
onog uspeha moete posti i ve e zadovoljstvo ili ve u efikasnost. Ali, ako "vam ide bolje" ne zna
i i da ste "bolja osoba." Iskazujete se kao "dobri," "vredni,"
"zasluni," ako ve elite da koristite ove neprikladne termine, samo zato ato postojite, zato ato ivite. Uzdizanje
"ega" materijalnim i dnigim uspesima zapravo zna
i da pogreano mislite kako ste bolji nego ranije. Ve ina
onoga ato zovemo "ponosom" zbog zasluga je zapravo
Iaan ponos. Glupo uverenje da bez zasluga nemate vrednosti uz' isto tako glupo uverenje da vas zasluge
ine vrednom osobom.
Tehni
ki govore i, vi "niste" jedna odreena stvar. D. Dejvid
Burlend, Jr., stru
njak za opatu semantiku, naglaaava da je koria enje bilo
kojeg oblika glagola "biti" neprecizno. Vi "niste" mesar,
pekar, voskar. Vi "ste" samo, ako ste ve bilo ata, ljudsko bi
e koje se bavi raznim, razli
itim poslovima - ali i mnogim dnigim stvarima. Ja, Alber Elis,
"nisam" psiholog - poato, uprkos tome ato dobar deo vremena provodim rade i posao psibologa, dosta vremena
provodim piau i, dre i predavanja, putuju i u razne gradove
u kojima odravam psiholoake radionice, seminare i maratone. Ja, Robert A. Harper, takode "nisam" psiholog - poato,
uz to ato se bavim psihologijom, radim u vrtu, tr
im i aetam psa, dobar deo vremena, u kojem najviae ui-

vam, provodim sa svojom suprugom Mimi,

itam, piaem, putujem, drim govore i radim niz drugih
stvari.Ako se identifikujete sa odredenom ljudskom aktivnoa
u ili
ak procenjujete sebe na osnovu nje stvori ete iluziju da vi,
kao osoba, vredite onoliko koliko i ta aktivnost. Ima li to
smisla?
Iako uspeh donosi odreene prednosti, fanati
na odanost nemilosrdnom boanstvu uspeha podrazumeva
i neprijatnosti. Ljudi, lakomi na uspeh,
esto sanu' sebc guraju preko granica sopstvene fizi
ke izdrljivosti; toleriau ili izazivaju mu
na stanja koja su mogli da izbegnu da nisu toliko reaeni da
uspeju; oni retko nalaze dovoljno vremena za opustanje i
uivanje u onom ato rade, ili za kompletniji ivot.
Prekomerau rad ih, bukvalno, moe ubiti. Ako uistinu uivaju da rade viae od ve ine drugih ljudi, divno; neka stvaraju
aesnaest sati na dan - ato ja, Albert Elis, volim, aja, Robert
A. Harper, baa i ne.
Freneti
na borba za uspeh obi
no odraava preteranu potrebu za nadmaaivanjem drugih,
za pokazivanjem da moete da radite jed-nako dobro kao
oni, ako ne i bolje. Ali, vi ostajete vi, i ne ete egzistirati kao
'vi" (rade i ono ato vi satri elite), ako morate da nadmasite
druge. Kakve veze, zapravo, drugi imaju s vama? Ako oni
imaju inferiornije karakteristike, da li to vas
ini imalo boljom osoborrU Ako vas nadmaauju u ovoj ili onoj
delatnosti, da li to vas
ini nesposobnjakovi em ili propalicom? Uzajmna veza
izmedu drugih i vaae jedinstvenosti postoji samo u vaaoj
glavi - u vaaim misti
nim idejama. Ako, magijskim praznoverjem, mislite da vaaa
"vrednost" kao ljudskog bi a zavisi od ispoljavanja i poredenja vaaili osobina prema drugima, skoro uvek ete se ose

ati nesigurno i "bezvredno." Vaai postupci bi e dirigovani

spolja i odvojeni od onoga ato vi sarri elite uraditi sa svojom jedinom ovozemaljskom egzlstencijom. Ima ete samoprekorna uverenja, kao: "Radujem se i prihvatam sebe
samo ako radim jednako dobro ili bolje od drugih."
6.
Ako neumereno udite za uspehom i strepite zbog
neuspeha,plaai ete se preuzimanja rizika, pravljenja
greaaka, promaaaja ili bavljenja mnogim stvarima kojima
stvarao elite da se bavite. Insistiranjem na izuzetnim
dostignu ima sebi ostavljate samo vrlo uzak izbor, tj.: (a) da
greaite i zbog toga o
ajavate ili (b) da odbijete da uradite neato iz straha da ne
pogresite i da zbog toga mrzite sebe.
Nerealno visok stepen aspiracije osuduje vas ne samo na
neuspeh, ve i na strah od neuspeha - ato ima mnogo atetnije dejstvo od neuspeha samog.
Naj
ea i i najgori primeri da strah od neuspeha moe da bude
pogubniji od neuspeha samog su impotencija i frigidnost. U
svojini prethodnim knjigama "The Art and Science ofLove"
(Veatina i ume e ljubavi), " Creative Marriage" (Kreativan
brak) i "7he Sensuous Person" (Senzualna osoba), naveli
smo da neuspeh u seksu moete doiveti zbog niza razloga, koji uklju
uju umor, bolest, zabrinutost zbog neke druge stvari, ravnodusnosti prema seksualnom partneru ili straha od trudno
e. Medutim,
esto se deaava da razvijete duboko ukorenjeno ose anje
ncsposobnosti i da, nakon prvog neuspeha, kaete samom
sebi: "Verovatno u stalno doivljavati neuspeh, jer sam, u
suatini, toliko nesposoban da nema aanse da uspem."
Bez obzira na razlog vaaeg prvog seksualnog neuspeha,
verovatno e ih biti joa zbog straha od neuspeha. Prema
tome, moda stalno sebi govorite: "Blagi Boe! Proali put
sam ispao aonja, a moda u opet. Kakva bmka, straliota i

neprijatnost ako pred partnerom stalno budem takav!"

Ako seksu prilazite sa takvom zastrasuju oni i katastrofi
nom filozofijom, impotencija i frigidnost vam
esto ne ginu. Pre svega, us-redsredujete se na strali zbog
nesposobnosti, a ne na seksualno uzbudenje i stimulaciju.
Dnigo, i joa gore, zatrovali ste se idejom da verovamo ne
ete mo i. Zbog svega toga, prestravljeni ste od iste situacije
u kojoj elite da reagujete opuateno, eroti
no i s uivanjem. 0vo ne li
i na slanje vrele krvi, ve ledene vode u genitalije!
Sire posmatrano, moete se pokazati impotentnim ili nesposobnim j u bilo kom pogledu, ako od sebe uporno zahtevate uspeanost. Jedan od mojili (A.E.) klijenata je u
detinjstvu pokazivao prirodan talenat za atletiku' i igrao fudbal bolje od bilo kog de
aka u kraju. Ali, kada je po
eo da se; poredi sa starijim i talentovanijim sportistima, po
eo je da toliko brine i da i se sekira zbog autiranja i
driblanja, da je izgubio svako interesovanje za j fudbal i
prestao ga igrati. Poatoje istu stvar ponovio i u drugim
oblastima, na kraju se plaaio da proba bilo ata novo i, kada
je preaao tridesetu, nije ] pokazivao nikakvo pravo interesovanje ni za ata, uveren da ga nikakva I mentalna ili fizi
ka aktivnost ne moe zainterosavati i zaokupiti.
Kao ekstremni primer straha od neuspeha, evo slu
aja iz moje (R.A.H.) kartoteke. Radi se o trideset
etverogodianjem slubeniku koji je uporao gubio erekciju.
Izjavio je:
"Znam da moj strali od neuspeha izaziva impotenciju, ali
kako da se ne plaaim? Ne elim neuspeh. Zaista ga smatram uasnim. Osecam se nesposobnim trude i se da
vodim ljubav sa Deni, a ne mogu
ak ni da uem u nju. Stvarno smatram da je to uasno, i
kako mogu sebi re i da nije?"
"Ali, hajde da vidimo zaato to nazivate utasnim," odgovorio

sam. " Ve ste mi rekli da moete zadovoljiti Deni milovanjem klitorisa i da se ona, nakon tako postignutog orgazma,
ose a relaksirano i sre no. Ta
no?"
"Da. Ali ata je sa mnom. Gde je moje zadovoljenje?"
"Trenutak; do i emo i na to. Dakle, 'strahota' vaae impotencije, kako i sami shvatate, odnosi se na to ato vi niste zadovoljeni polnim odnosom. Ispravno?"
'Dakle, ne baa. Ne svida mi se da Deni misli kako sam impotentan. A, doavola, ni ja baa nisam sre an s takvim mialjenjeni o sebL
"Ah, dakle tu ima viae od pukog aljenja zbog gubitka sopstvenog zadovoljenja. Izgleda kao da sebi govorite: "Propuatam svo uivanje i zadovoljstvo seksa, a to je stvarno
bolno!" Ova izjavaje istinita i empirijski dokaziva, jer vi
stvarno mnogo propuatate. Ali, dodali ste i krajnje neodrivu
re
enicu: "Deni me nesumnjivo smatra onjom ili ko zna
im. Moda u meni
u
i latentni homoseksualac! To bi tek bilo uasno! Koja grozna
bnika." Da li vam kroz glavu prolazi neato sli
no?"
"Otprilike."
"Dakle, zar nemate onda prili
no o
igledno reaenje za svoj prob-lem?"
"Uh - pa, pretpostavljam. Da izbacim iz glave
sve neta
ne re
enice i zadrim samo istinite. To?"
"Ta
no to. Prestanite govoriti sebi kakav uas i blamaa vas
ekaju ako niste uspeani u krevetu, da to zna
i da ste homoseksualac - a to tek smatrate straanim. I

vratite se istini - da vam promi

e mnogo radosti i zadovoljstva koju seks pruza - i radite na
popravljanju tog stanja kon-centriau i se na svoju enu i uitak koji zajedno ostvanijete."
"Ali ata da, rade i na tome, kaem Deni? Da li da razgovaram s njom o tom pitanju?"
"Svakako. Slede i put, kada reaite da vodite Ijubav, recite joj
neato sli
no ovome: 'Sluaaj, draga, moj terapeut smatra da se problem nalazi u mojoj glavi i sastoji od gluposti s kojima se
punim. Savetuje da, za po
etak, indirektnije pristupimo seksu, zaboravimo na koitus
kao krajnji cilj i koncentriaemo se na uivanje jedno u drugom. To moe biti ugodno iskustvo, a nismo koncentrisani
na to da li imam erekciju ili ne. Miluj me na na
in koji je tebi i meni ugodan, a ja u tebe maziti tako da nam
oboma bude prijatno. A, to ve znaa, pobrinu u se da budea
zadovoljena ovako ili onako. Onda, kae on, ako
prestanemo da brinemo da li imam ili nemam erekciju, moje
telo e se samo pobrinuti za sebe i ubrzo u postati potentniji nego ikad. Ali, najvanija stvar ostaje: Uradio ja neato
tokom koitusa ili ne, ipak moemo neizmemo uivati u
seksu. A, ako se koncentriaemo na ovo, moemo reaiti ve
inu naaih problema."
"Paljivo sam vas sasluaao i, to ato ste rekli, zvu
i dobro, iako pomalo ludo. Zar se Deni i ja ne foliramo ako
kaemo da nas je baa briga da li u ja imati erekciju ili ne?"
"Da, ako se zaludujete uverenjem da erekcija uopate nije
vana. Ona jeste vana. Ali nije najvanija ilijedino vdtna,
kako vi to zamialjate. Deni je ve demonstrirala da, kao
prakti
no sve ene, moe doiveti orgazam i bez vaae "tvrdo e." A
siguran sam da vi, takode, moete dobiti mnogo viae uitka
kada niste potpimo svesni svoje potencije. U stvari, mnogi
moji klijenti uivaju u odnosu

ak i kada ne dode do koitusa. Naravno, stoji da bi Deni i vi

viae uivali uz vaau normalnu erekciju. Ali, joa uvek moete
uspeano zadovoljiti jedno dnigo
ak i kadaje nema.
"Ako prestanete da kopulaciju smatrate neophodnom i po
nete na nju gledati kao na jako poteljnu, verovatno ete
uskoro imati zadovol-javaju i odnos. Ali upamtite: Nemojte
ovome pri i neiskreno, pretvaraju i se da u to vemjete.
Nema efekta ako folirate sanu sebe re
ima: "Pretvara u se da uivam u milovanjima i poljupcima,
jer e mi to pomo i da postignem erekciju, a onda mogu u i u
koitus.' Zaista ubedite sebe, stvarno venijte da nije uasno
ak i ako nikada ne doe do koitusa, ve da je to prosto nepovoljna okolnost i neprijatnost."
"Dakle, mogu pokazati samom sebi da, iako /zmkoitus, on
mi nije neophodan. Mogu da uverim sebe da uivanje u
naaem seksualnom odnosu zna
i viae od same kopulacije."
"Ta
no. Ako se koncentriaete na zadovoljstvo i uitak, gotovo je
sigurno da e vam i kopulacija uspeti. Ali ako se koncentriaete na kopulaciju, verovatno ne ete imati nikakvo zadovoljstvo."
Iste ve
eri, nakon ovog razgovora, moj klijent se seksualno pribliio
svojoj supnizi, dugo su razgovarali onako kako sam mu ja
predloio, i prosto se tnidio da uiva, a ne da postigne erekciju. Prvi put u nekoliko godina, ne samo da je uivao, ve
mu je erekcija trajala dvadeset minuta i doiveo je najlepai
seks u ivotu.
Ovde opisana metoda bavljenja seksualnim problemima
(koju smo mi zamislili i razvili 1950) razlikuje se ali i
preklapa sa metodama koje su prvi predloili Masters i
Donson. Jer, oni su, na osnovu dugodianjeg eksperimentisanja i klini

kog rada sa osobama koje su imale seksualne probleme,

jasno shvatili da ovi problemi nastaju, ne zbog vaspitanja u
ranom detinjstvu ili incestuoznih elja prema roditeljima, ve
zbog straha od neuspeha. Na primer, impotentan muakarac
svoj ego iii vrednost procenjuje na osnovn sopstvene
sekusalne mo i; neprestano proverava (pre, tokom i posle
koitusa) kako se dri; i zahvaljuju i tome odvaja se od
stvarne aktivnosti koja mu je na dohvatu - seksualnog
provoda.
Primetivai da prevelika usredsredenost na nas neuspeha
vodi ka seksualnoj nemo i, Masters i Donson su razradili
razne telmike, a naro
ito, kako su to sami nazvali, senzitivni fokus, kako bi seksualne partnere naveli da se koncentriau na dnige stvari: a
naro
ito na sopstveno i parmerovo fizi
ko uivanje. Ovo je izuzetno uspeano u velikom broju slu
ajeva; i, nakon terapije kod seksualnih terapeuta koji primenjuju Masters-Donsonove metode, ranije nemo ne
osobe prestaju da strepe i po
inju da uivaju u predigri, samom seksualnoni
inu i postigri.
Racionalno-emotivni terapeuti
esto koriste senzitivni fokus -naro
ito na na
in opisan u The American Sexual Tragedy (Ameri
ka seksualna tragedija) koju sam (A.E.) prvi put objavio
1954., pre nego ato su Masters i Donson po
eli sa svojim istraivanjima. Ali, u RET-u su u igri i dva
druga pristupa, koje oni i njihovi u
enici zanemaruju. Prvo, terapeut u
i ljude da se, ako imaju teako a sa "zagrevanjem" ili doivljava-njem orgazma, voljno usredsrede na seksualno
uzbuduju e stimuluse. Drugo, i vanije, u
e uobi

ajen na
in RET razstraaivanja: kako potpimo prihvatiti sebe bez
obzira na evenrualni neuspeh. Ako, ato se
esto dogada, prihvate ovo drasti
no razli
ito stanoviate, i nau
e kako da se okane samoponiavanja, a da pri tom potpuno
prihvate
injenicu kako im zavodenje nije efikasno, oslobaaju se ve
ine potreba za uspeanoa u, a u samom seksu viae eksperimentiau i uivaju. Istovremeno, terapeut pomae u opatem
iskorenjivanju procesa samo-kanjavanja tako da strahovi
od neseksualnih poraza blede i javljaju se uspesi i na
drugim planovima.
Ideja da morate biti kompetentni i dorasli u svim vanim pitanjima svodi se na predstavu da sebe treba da smatrate
nad
ovekom, a ne samo
ovekom; ako nije tako onda ste nii od
oveka - neka vrsta inkarnacije davola. Ovu bezumnu ideju
nemilosrdno.propagiramo u svojim domovima, akolama, knjigama, novinama, filmovima, oglasima, TV emisijama i
drugim medijima. I druge kulture u
e svoje pripadnike da se moraju isticati u mnogim stvarima;
ali verovatno ni jedna to ne potencira toliko kao naaa.
Iako se RET
esto neopravdano optuuje za suviae racionalan (ato zna
i suviae mehani
ki ili bezose ajan) pristup, ona je jedna od naj-humanijih terapija ikada stvorenih. Jer, jezgro filozofije RET-a je protivstav glediatu navedenom u prethodnom paragrafu. RET
uporno ponavlja i zastupa stanoviate da ljudi prosto egzistiraju kao ljudska bi a. Nemaju nadljudskih karakteristika, niti
ikada degradiraju u podljude. Ako potpuno, zaista potpuno,
prihvatite svoju Ijudskost i svoju pogreaivost, i odustanete

od svih aspiracija na neku vrstu bozanskog trona na kojem

bi ponosito sedeli i s visine gledali na nas ostale, obi
ne smrmike, mora ete se debelo pomu
iti da vas bilo ata emocionalno poremeti. Samo vase tvrdoglavo insistiranje na grandioznosti, na zahtevu da
postanete bolja (ili svetija) osoba od ostalih
ini da morate uspeti u raznim stvarima. A s takvim moralom
vi ste emocionalno razbijeni!
U ata, umesto u ove gluposti, vi, kao osoba koja misli i prihvata realnost, moete da vemjcte i kako da postupate u
odnosu na kompetenmost i postignu e?
Pre svega, prebacite naglasak na ono ato radite, a ne na to
da sve stvari morate uraditi savraeno dobro. Ne kaemo da
nikada ne ete poteleti da se pokaete izuzetnim. Ho ete, i to
esto: jer time dobijate viae materijalnih dobara, usluga,
naklonosti. To je prijatno! Ali ne i neophodno.
Zatim, teite ka zadovoljstvu i uivanju, a ne ka postignu u.
Ovo dvoje
esto ide ruku pod ruku: ato bolje igrate tenis, to viae uivate
u igri. Ali ako uivate samo u onome u
emu ste dobri, tada o
igledno govorite samom sebi: (1) "Ovo mi se svida, jer mi
prosto lei," i (2) "Ovo mi se svida, jer stalno dokazujem da
sam u tome bolji od drugih."
Prva recenica je apsolutno opravdana, ali dniga nije.
Uzdizanje ega, dokazivanjem superiomosti nad dmginia u
bilo
emu, poti
e iz lanog pouosa zasnovanog na ideji da niata ne valjate
ako ne nadmasujete dnige. Ova vrsta "uzdizanja ega" traje
koliko i vaaa uspesnost u onome ato radite i, na kraju krajeva, zahteva od vas savraen u
inak i apsolutnu superiomost nad dnigima.
Ako elite da se ponaaate istinski racionalno i samoispunjavaju e, pokuaajte da uivate u igranju igre, a tek povre-

meno u pobedivanju. Konkretnije, pokuaajte poboljaati sopstveni rad i nemojte se optere ivati nadmaaivanjem drugih.
Prihvatite
injenicu da moete biti uspeani u nekim, ali ne i u svim okolnostima i da,
ak i kada ostvarite eljeni naum, ne dostiete savraenstvo.
Odravajte visok, ali ne i nerealan nivo aspiracije. A, ako
vam ne pode za nikom da ostvarite ono ato elite, pokuaajte da osetite samo razo
arenje, ali ne i o
aj; alite zbog neuspeha, ali ne vrednuj te sebe prema
njemu.
Ako problemu dostignu a pristupite ua racionalan na
in, verovatno e vam i i bolje ako ne gajite pretetznu potrebu
za uspehom. Jer, nau
i ete da prihvatate svoje promaaaje i greake, umesto da se
zbog njih ko
ite od straha, kao i da ih koristite za poboljaanje budu ih
pokuaaja. Shvati ete da vetba, viae od ma
ega, smanjuje greake i poboljaava u
inak. Takode ete, ne plaae i se greaaka, viae rizikovati i
oprobavati se na poslovima koje bi ina
e pokuaali izbe i.
Ako poelite da se osposobite za neki projekat, profesiju ili
aktiv-nost, i bez samoprekorevanja prihvatite sebe
ak i ako bi vaaa nastojanja propala, trudi ete se da
dostignete svoj maksimum, a ne opati maksimum, i ne ete
praviti greaku ulaganja sopstvenog "ega" u taj posao.
Poateno ete se truditi da savladate zadati materijal, a
moda i da ovladate sobom. Ali, ne ete i i za tim da
dokaete kako ste bolji
ovek,
ak i ako radite bolje od drugih.
Dvadesetpetogodianji fizi
ar je doaao na terapiju kod mene (R.A.H.) zbog stralia da

postaje neuspeaan. Objektivno, ialo mu je veoma dobro i

delovao je ne normalno, ve supernormalno. Ne samo da je
vrlo mlad doktorirao ve je, uz to, igrao u univerzitetskom
fudbalskom, koaarkaakom i bejzbol timu. Smatran je za
dobro gradenog, muevnog i lepog muakarca. Ve u
dvedestpetoj godini, kolege su ga priznavale za jednog od
vode ih fizi
ara u dravi. Evo
oveka koji ima gotovo sve - ali se, uprkos tome, ose a krajnje nesre nim.
"Ceo problem," izjavio je na jednoj od prvih seansi, "lei u
mojoj lanosti. ivim na osnovu lanih pretenzija. I, ato
due to traje, ato me ljudi viae hvale i isti
u moje uspehe, to se ja sve gore ose am."
"ta podrazumevate pod svojom lanoa u?" pitao sam ga. "
ini mi se da ste na jednoj od prethodnih seansi rekli kako
je vaa rad proveren u neutralnoj laboratoriji i da tamoanji
stru
njaci smatraju da su vaae ideje revolucionarne. Mogu li se ti
stru
njaci tako lako prevariti?"
"Oh, ti podaci i moje interpretacije su sasvim verodostojni.
Ali izgubio sam tako mnogo vremena. Mogao sam to uraditi
mnogo bolje! Evo, jutros sam sedeo u kancelariji, zurio u
prazno i niata nisam uradio. To nu se
esto dogada. Takode, kada stvarno radim na nekim problemima, ne razmialjam onako jasno i precizno kako bi trebalo. Pre neki dan sam sebe uhvatio u greaci kakvu ni
bnicoa ne bi napravio. A, kada sam se trudio da napiaem
predavanje za regionalni stru
ni skup, potroaio sam silno vreme za neato ato bi trebalo da
obavim za sat ili dva."
"Niste li prestrogi prema sebi?"
"Ne, ne mislim tako. Se ate li se da sam vam pri
ao o knjizi koju elim da napiaem za airoku publiku? Dakle,

ve tri nedelje je nisam ni pipnuo. A tako neato bi trebalo da

radim levom rukom dok desnom piaem nau
ni rad.
uo sam da su ljudi poput Alberta Ajnatajna i Roberta
Openhajmera u intervjuima govorili stvari koje su dvostniko
bolje od ovoga to ja mukotrpno spremam za tu prokletu
knjigu!"
"Moda. Moda joa uvek niste toliko dobri kao nekolicina
izuzetnih ljudi iz vaae struke. Ali, procenjujete sebe po najperfekcionisti
kijim standardima koje sam od ma koga
uo u proteklih, recimo, nekoliko meseci. A o perfekcionizmu
sluaam svaki bogovetni dan! A vi, sa dvadeset i pet godina
imate doktorat iz teake oblasti, odli
an posao, dobar rad u toku, i, verovatno, odli
au stni
ni rad kao i dobni popularnu knjigu na pomolu. I samo zato
ato joa niste dostigli nivo jednog Openhajmera ili Ajnatajna
vi sebe nemilosrdno napadate."
"Pa, zar ne bih trebao da budem mnogo bolji?"
"Ne, zaato biste, dodavola, trebali? Koliko ja vidim, vi ste do
sada ve nmogo uradili. Ali vaaa glavua teako a - glavni
uzrok vaaeg sadaanjeg nezadovoljstva. - su vaai perfekcionistiaki kriterijumi samoprocene. Izdvojili sie jednog fizi
ara, poput Ajnatajna ili Openhaj-niera, poznatog po istinski
neprocenjivom doprinosu nauci, i kukate ato niste tako
dobri kao on. Zatim, pravite poredenje izmedu jednog, relativno nekreativnog perioda sa periodima svoje najve e,
grozni
ave kreativnosti. Prou
avanje procesa kreativnosti - kreativaca poput Open-hajmera, Ajnatajna, Njuma i Ruteforda - ukazala su na neujedna
enu aktivnost. Niko, mislim stvamo niko nije stalno i jednako
kreativan. U stvari, moda upravo onda kada u dokolici, zuri

kroz prozor i o
igledno gubi vreme, kreator izvla
i, kombinuje i prevr e ideje od kojih moe da nastane njegov
najbolji proizvod."
"Moda. Ali to ne dokazuje da iz mog zurenja kroz prozor
nastaju majstorska dela."
"Ta
no; ne dokazuje. Ali, pretpostavimo da stvarno gubite neko
vreme zure i kroz prozor. Zaato je to uasno? Zaato vi
mo'ate da radite tako savraeno, tako produktivno?"
"Pa, neophodno mi je da stvaram. Treba da iskoristim svoje
poten-cijale u potpunosti da bih prestao da se ose am kao
varalica."
"Zaato?
emu urba? ta vas prisiljava na to? Pretpostavimo da
stvanio posedujete ogroman talenat - ravan Njumovom ili
Ajnatajnovom. Zna
i li to da morate funkcionisati besprekorno, kao neka nezamislivo savraena misaona maaina koja izbacuje maksimalno mogu broj sjajnih idcja sve dok se ne ugasi? Moda
bi bilo lepo da ste takvi i sigurno bi to unaprediio nauku. Ali,
eniu' moranjeP. Ako uivate u maksimalnom is-koria avanju
svog kreativnog potencijala, dobro. Ali, ovo samoprekorevanje, ovo stalno guranje samog sebe do apsolutno krajnjih
granica - da li vi to smatrate uivanjem?"
"Znai, vi ne mislite da sebi ili
ove
anstvu dugujem iskoria avanje svih svojih kreativnih potencijala."
"Ne, ne mislim. Ako iata dugujete sebi to je potpuno uivanje, ne samo na trenutak, ve ve i deo ivota. A, ako
savraena, maksimalna produktivnost predstavlja najbolji vid
dugoro
nog uivanja, dobro. Ali, predstavlja IP. Zar ne bi bilo daleko
mudrije - a, na due staze i produktiv-nije - da radite prili

no blizu svojili potencijalnih kapaciteta umesto da se trudite

da postignete savraenstvol I, ne
ini li vam se boljim, i za sebe i za druatvo, da teite ka sopstvenom zadovoljstvu u nauci, a ne ka nadmaSiva-nju
drugih,
emu oCigledno stremite!"
Vodili smo teaku, mada terapeutsku bitku. Ali, na kraju se
klijent sloio da je opsednut tenjom za savraenim uspehom i da bi mogao "olabaviti" nastojanja da apsolutno zavlada svojom oblaa u. Na jednoj od poslednjih seansi je
rekao:
"Trudio sam se da dam maksimum od sebe kao da mi od
toga zavisi ivot. Sada joa uvek nastojim da svaki svoj projekat zavraim najbolje ato znam - ali ne smatram da me
neuspeh automatski pretvara u kriminalca. Ako ono najbolje
ato umemnije dovoljno, ateta; da prihvatam to kao svoje najbolje. Od kada sam prestao sa samoprekoravanjem i
samogonjejnjem, mnogo sam efikasniji i mnogo viae uivam u svom radu. Ako danas mogu obaviti ono ato sam
naumio, tako u i uraditi. Ako se desi da to ne mogu zavraiti
danas, setim se da postoji i sutra. A, ako neke od stvari koje
elim da uradim, nikada ne okon
am, ateta. Jednom ste mi rekli da nisam ni Bog ni andeo i
sada stvarno prihvatam svoja ljudska, ovozemaljska
ograni
enja."
Da li je, ovakvom vrstom terapije,
ove
anstvo izgubilo potencijal-nog genija? Nipoato. Od kako je
po
eo da uiva u svom radu, ovaj mlad fizi
ar je u nauci postigao viae nego ranije. ta je izgubio? Svoj
perfekcionizam i o
ajanje.
Mi se ni na koji na

in ne protivimo tenji ka majstorstvu ili izuzetnim dostignu

ima. Ljudi, obdareni izuzetnim modanim vijugama prosto
ose aju tenju da iskoriste svoj mozak i stvore nova, superiorna umetni
ka, nau
na, industrijska dela. Neka se tako ose aju ato due! U njihovom slu
aju, maksimalna sre a prati kreativan trud. Sve dok ne insistiraju na perfekcionisti
koj filozofiji: ni trenutak izgubljenog vremena.
Ponekad kaemo klijentima: Mozete na i nekoliko valjanih
razloga za odluku da se popnete na najviau planinu na
svetu. Zato ato, na primer, volite planinarstvo; odusevljava
vas izazov koji taj vrh predstavlja; ili elite da uivate u
pogledu s vrha. Ali, vas razlog za osvajanje tog vrha moe
da bude i loa: da pljuckate po onima dole.
12. KAKO DA PRESTANETE OPTUIVATI I PONETE
IVETI
Suatinu ove emocionalne teako e moemo odrediti jednom
recju: optuivanje - ili osudivanje. Kada biste prestali,
stvamo prestali, osudivati sebe, druge, zlosre nu sudbinu
videli biste da je, bukvalno, nemogu e emocionalno se
opteretiti bilo
ime. Iz prethodne re
enice moda moete da izbacite - bukvalno.Ali, verovatno
esto optuujete sebe i druge, pokazuju i sklonost da se tvrdoglavo drite Iracionalne ideje br. 3: Ideja da kada se Ijudi
prema vama ponaaaju nepristojno i nepravedno, treba da ih
okrivljujete, osuujete i smatrate zlim, pokvarenim ili loaim
osobama. Ova ideja, osnovno polaziate zna
ajnog dela ljudskog ponaaanja i medusobnih odnosa, nema
validnosti ni racionalnosti iz nekoliko vanih razloga:
1.
Ideja da odredene ljude moemo markirati kao zle ili
pokvarene poti
e iz prastare teoloake doktrine o slobodnoj volji. Iako ne

moemo apsolutno ta
no izjaviti da ljudska bi a nemaju nikakvu slobodu izbora,
novija otkri a pokazuju da poseduju i relativno malo slobodne volje, u smislu teoloakog tuma
enja ovog termina. Prema Frojdovom mialjenju, potvrenom
brojnim is:raivanjima, ljudska bi a poseduju genetsku ili
urodenu sklonost za odredenu vrstu ponaaanja - uklju
uju i sklonost ka u
enju ili uslovljavanju.Kada se, zahvaljuju i urodenim ili
uslovljenim sklonostima, orijentiau u "dobrom" ili "losem"
smeru i usvoje razmialjanja koja potkrepljuju upranjavanje
odredenih obrazaca ponaaanja,
veoma im je teako (ali ne i nemogu e) da se promene. Pod
takvirn okolnostima, okrivljavati ih ili osudivati za greake i
propuste koje
ine, podrazumeva da im se nepravedno pripisuje apsoluma
sloboda koju prosto nemaju u pogledu izbora ponaaanja.
2.
Ideja da ljudi ispadaju "loai" ili "pokvareni" zbog svojih pogreaaka poti
e iz druge pogreane koncepcije: naime, koncepcije da se
"dobro" ili "loae," iii "moralno" i "nemoralno" ponaaanje
moe lako definisati i prepoznati, tako da pametni ljudi
odmah vide da.li se ponaaaju "ispravno" ili "pogreano." Filozofske i psiholoake rasprave su, tokom proteklog veka,
ponovo pokazale da je moralnost relativan pojam, bimo
razli
it u zavisnosti od mesta i okolnosti.
ak i ljudi na istom mesm su retko apsolutno saglasni u
ocenjivanju istinski "dobrog" ili ToSeg." Dozef Fle
er i razni drugi teolozi dokazuju da se moralnost moe posmatrati kao situaciona, a ne apsolutna kategorija. Ve ina
Ijudi, koja teoretski "poznaje" ili prilivata odredene standarde za "dobro" vladanje, s Iako om i nesvesno racionalizuje sopstveno ponasanje i nalazi "dobre" razloge za
"pogreane" postupke. Ako Ijudska bi a kanjavanx) zbog nji-

hovih problema u definisanju i prihvatanju "dobrog" ponaaanja, postupamo nerealno i nepravedno.

3.
ak, i kada se saglasimo u pogledu standarda za
"loae postupke," ne moemo ispravno optuivati ljude za
nepoatovanje datih standarda. Bolje je.da navedemo "one
koji greae" da sami sebi kau:(a) "Po
inio sam loae ili nemoralno delo;" i (b) "Prema tome, kako
da se popravim i izbegnem takva dela u budu nosti?" Ali,
okrivljavanje i osudivanje za pogreane postupke navodi na
sasvim druga
ije izjave:
(a) "Poinio sam loac ili nemoralno delo." i
(b)"Tako neato dokazuje da sam prava niatarija."
Onda kada ljudi usvoje koncept osudivanja i potcene sebe
zbog greaaka koje
ine, razvijaju sklonost da sc smatraju bezvrednim ili neadekvatnim (umesto prosto u zabludi, ponaaaju i se neeti
ki). Tada (da se ne bi obezvredili) odbijaju da priznaju svoje
greake u ponaaanju, ili
ak ponaaanje u celini. Drugim re
ima: zahvaljuju i verovanju da je greaiti za osudu i kaznu,
ljudi pokazuju tendenciju da se smatraju bezvrednima, i
opsednuti svojim grehovima, oni negiraju neispravnost svojih dela, ili potiskuju saznanje o njima. Ne pada imna pamet
relativno jednostavan
in popravljanja sopstvenog ponaaanja, jer su (zbog
samookrivljavanja) suviae zauzeti samokanjavanjem ili negiranjem sopstvenili greaaka. Zato tada osuda ili krivica,
umesto ka otklanjanju greaaka,
esto vode ka daljnjoj nemoralnosti, hipokriziji i izbegavanju
odgovornosti.
Ljudi koji usvoje filozofiju samooptuivanja za po
injene greakc toliko se plaae eventualnih, budu ih greaaka
da se odri
u eksperimentisanja, ulaenja u rizik i prepuatanja ivotu.

5.
Okrivljavanje sebe ili drugih za po
injene "grehove" vodi ka prenebregavanju zdrave etike.
Normalno je da se ponaaate eti
ki, i da bez potrebe ne povredujete svoje blinje i to ne zato
ato smatrate da ste niatarija ili "greanik" ako niste moralni,
ve zato ato tako povredujete i sebe i njili. Ako bezrazlono
ugroavate prava drugih, oni sami, ili njihovi prijatelji ili
roaci, vrati e vam milo za drago. Izbegavanje pla anja
danka za takve posftipke doprinosi iispostavljanju anarhisti
kog, nepravednog sistema u kakvom, u nomialnim okolnostima, ni vi ne biste eleli da ivite. Prema tome, vi se zbog
sopstvenog interesa ponasate moralno, u skladu sa zakonima vase druatvene zajednice; a ne zato ato neki arbitrami
ili priznati Bog ili konvencija kau da tako treba.
Okrivljavanjem se pogreana dela brkaju sa greanom suatinom Ali, bez obzira koliko zlih dela neko po
inio ne zna
i da je on zauvek, uroeno zao, jer danas ili sutra moe da
se promeni i ne po
ini viae ni jedno zlodelo. Isto kao ato se ljudi koji ne postiu
uspehe ne pretvaraju u ve
ne gubitnike, ve su prosto osobe koje
esto podbacuju, oni koj i
esto greae ili postupaju nemoralno nikada ne postaju
prokazani greanici. Ljudski (dobri ili loai) postupci proizilaze
iz njihove egzistencije, ali oni ne
ine tu istu egzistenciju. Intrinzi
na vrednost pojedinca je stvar proizvoljne deficije. Ili, ako
stvarno postoji, nema nikakve bitne veze sa ne
ijom ekstrinzi
nom vrednoa u ili vrednoa u koju on ili ona imaju za druge.
Nazvati
oveka kriminalcem, beatijom ih zlikovcem implicira da se
on, zbog loae proalosti moray po svojoj prirodi, i dalje baviti
kriminalom; a to niko ne moc dokazati. Jednom kad ljude

proglasimo nepopravljivim gresnicima pomaemo im da

steknu uverenje kako su nepopravljivi - da ne mogu prekinuti sa loaim ponaaanjem, ni sada ni ubudu e.
Optuivanje dnigih zna
i ose anje besa i neprijateljstva prema njima. Ose anje besa
reflcktuje vaau grandioznost. Besom, u suatini, govorite: (a)
Ne svida mi se Donovo ponaaanje i (b) Zato ato se to
meni ne svia, on ne sme tako da se ponaaa. Ova druga re
enica predstavlja grandioznost non sequitur: jer, zaato Don
ne bi smeo da se ponaaa na odreen na
in samo zato ato se to vama ne dopada. Ponaaate se nerealno i kao Bog ako verujete da bi Donovo ponaaanje trebalo da bude dniga
ije, samo zato ato vi tako elite.
Okrivljavanje sebe ili dnigih ne vodi samo ka besu, kako
smo upravo naveli, ve ka mzu neprijatnih posledica koje
bes nosi.
ak i ako ste u pravu povodom procene Donovog ponaaanja kao loseg ili nemoralnog, uverenje da on ne sme i
ne treba da se ponaaa loae i bes koji slcdi teako da e ga
spre
iti da i ubudu e tako postupa (u stvari, moe ga samo podsta i da u tome istraje samo zato ato vi to nuzite, aon zauzvrat mrzi vas). To e vas skoro uvek uznijati, stvoriti vam
ir na stomaku ili visok pritisak i skrcnuti vas sa stvarnog
problema: kako, odlu
no i efikasno, navesti Dona da se viae ne ponaaa loae?
Fizi
ki obra
uni, dvoboji, teake kazne, medunarodni ratovi - u stvari,
bukvabio svaki oblik ljudske nehumanosti prcma drugim
ljudima koji moete zamisliti esto proizilaze iz grandioznog i nekriti
nog optui vanja dnigih za postupke koji se (moda ispravno) smatraju pogreanima. No, kao ato dva zla ne

ine jedno dobro, tako i bes prema drugima predstavlja sigurno najgori na
in za prevaspitavanje prekraitelja.
U svoj im knjigama "Sex Without Guilt" (Seks bez krivice) i
"Growth Through Reason" (Rast pomo u razuma)
naglaaavamo da ete, ako bez dvoumljenja okrivljujete
dnige za ono ato (
esto proizvoljno) smatrate loaim postupcima, iste standarde
primeniti na sebe i zavraiti sa impozantnim samoprezirom.
Nedostatak opraatanja za druge
esto rada nedostatak samoopraatanja, uz odgovaraju e perfekcionisti
ke stavove prema sopstvenim neuspesinia-i propustima.
Podcenjivanje drugih zbog po
injenih greaaka stvara podcenjiva
ki stav prema
itavoj ljudskoj rasi, uklju
uju i i samog sebe.
U svetlu gore pomenutih argumenata, kvalifikacija poput
"Postao sam pokvarenjak (ili nitkov, ili varalica, ili uatva) jer
sam uradio onu nepoatenu stvar" predstavlja nenau
an i nedokaziv zaklju
ak. Iako se ponaaanje uistinu moe oceniti kao "pokvareno", "ljigavo," "podlo," "traljavo" ili "nemorahio" -jer ga
moete objektivno posmatrati i uveriti se u njegove lose
posledice - to ne zna
i da ste vi, kao osoba, bezvredni. Jer defmicija "Pretvorio
sam se u pokvarenjaka!" ne pretpostavlja da je deo ih ve
ina vaaili posmpaka losa. Ona zapravo sadri nad i podzna
enja koja glase (a) loae si postupio, (b) uvek ea tako raditi i
takojedino moea, (c) zasluujea najgore mogu e prokletstvo, jer si dozvolio sebi da tako uradia. Dok prva od ove tri
stavke moe da stoji, dnigaje nedokaziva, a tre a aposlumo
proizvoljna, nedokaziva i pogubna.
Slu

aj Gospode i Gospodina Smarta poslui e kao ilustracija za

tendenciju okrivljavanja i samookrivljavanja. Oni 'su doali na
terapiju uglavnom zbog velike medusobne netrpeljivosti i
uglavnom sam (A.E.) radio s oboje istovremeno. G. Smart,
novinar, je stekao svetsku slavu za istinite i objektivne
lanke o medurasnoj napetosti i sukobima u svom rodnom
gradu na jugu Amerike. Veliki, poznati dnevni list ponudio
mu je primamljiv, prestian i dobro pla en posao. Nakon
konsultacije sa suprugom (koja je izrazila svoja strahovanja
i razloge protiv, ali ne i definitivno protivljenje), odlu
io je da prihvati ponudu.
Gospodin Smart je sam otputovao u velik grad da nade
odgovaraju i smeataj za porodicu: i tu po
inju nevolje. Otkrio je da daleko gora ku a na severu koata
dva puta viae od iznosa koji su investirali u svoju prostranu i
komfornu ku u najugu. Poato nisu raspolagali nekom ve om
uatedevinom, iznajmio je velik stan "da imamo gde da
ivimo dok traimo ku u."
Ostatak pri
e je verovatno poznat ljudima koji imaju dobre plate, ali ive
u velikim gradovima sa visokim troakovima ivota. Velika
kirija, skuplja hrana, ode a i drugi troakovi uskoro su pojeli
Smartovu poviaicu; a rekreacija i porodi
ni izlasci u restorane, "neophodni" zbog ivota u sku
enoni prostoru stvorili su dodatne finansijske teako e.
Povrh ivotnih teako a, Gospodin Smart se sve viae
razo
aravao u nov posao. Imao je administrativne obaveze, za
koje nije bio obrazovan i koje ga nisu ni interesovale. Direktori novih novina hvalili su se liberal-nim izveatavanjem po
staroj tradiciji, ali u praksi, kad god bi neki novinar pokuaao
da neato slobodno napiae, prigovarali su da e se pobuniti
dobri oglaaiva
i i povu i svoje reklame.
Kada je doaao na terapiju, bra

ni par Smart je bio na ivici oaja.

inilo se daje profesionalna i porodi
na sre a izgubljena zauvek. Gospoda Smart je optuivala
supruga da se neodgovorno poneo prema svom poslu i da
mu nije stalo ni do nje ni do dece. Gospodin Smart je krivio
samog sebe zbog pogreane procene novog posla i loaeg
ekonomisanja. Suprugu je optuivao za nekooperativnost,
frigidnost i loae vaspitanje dece.
Jedna od prvih seansi s ovim parom tekla je ovako:
Ona: A da bi sve bilo joa gore nego ato ve jeste,
Doktore, po
eo je
ak da posle posla ide u kafanu i pije. Viae nije dobar novinar pa mora da se pravi takvim, sede i s druatvom u kafani
i tvrde i da bi jedino on mogao stvarao dobro pisati o borbama na Misisipiju.
On: Ovih dana mi je kod ku e gore nego bilo gde
drugde. Zaato da tr
im ku i i po stoti put te sluaam kako nu' pridikujea da sam
se pretvorio u pravu niatariju.
Terapeut: Jasne su mi vaae medusobne zamerke i
pritube. Hajde, samo diskusije radi, da za sada pretpostavimo da vi Gospodine Smart pravite neke stvarno
glupe, sebi
ne i zlobne greake.
Ona: Nisam rekla "zlobne." Mislim da ne razmialja o
tome dovoljno da bi postao zloban. Ali, slaem se s ostalim
atributima.
On: Naravno da se slae. I s joa nekoliko odabranih
pogrda, kada bi ovog
asa mogla da ih smisli. Nije joj teako da ih izbaci na hiljade.
Terapeut: OK. Hajde da prihvatimo da je vas suprug,
Gospodo Smart, napravio nekoliko stvarno grubih greaaka.
Mogli bismo smisliti niz opravadanja za njih. Na primer, uz
dosadaanje iskustvo nikako nije mogao da zna koje nevolje

ga u novom gradu o
ekuju, pa su zato njegove greake sasvim opravdane. Ali,
odbaci emo sve olaksavaju e okolnosti i prosto konstatovati
da je napravio seriju glupih gresaka - da ih i dalje
ini, uklju
uju i i sedeljke sa drugarima. Dobro: pa ata onda? Dakle,
pogreaio je. Kakvu korist vi imate od toga ato ga kinjite i optuujete zbog tih greaaka? Koje dobro proizilazi iz vaaeg
optuivanja?
Ona: Ali, ne o
ekujete valjda da mu dodelim medalju ili neato sli
no za takvo idiotsko ponaaanje? Ili za dodatno sipanje ulja
na vatni ovim slabi kim beanjem od problema u alkohol?
Ne o
ekujete valjda da ga, kao dobra enica, teaim i ohrabnijem
da pravi joa viae sli
nih greaaka?
Terapeut: Ne, ne baa to. Iako biste se mogli iznenaditi, kada biste to stvarno pokuaali, koliko bi vaai ironi
ni predlozi koristili. Ali, ne emo od vas traiti da idete tako
daleko. Uzevai za gotovo da je vaa supnig napravio ozbiljne
greake, kako e vam pomo i optuivane. Da li je zbog vaaeg
optuivanja postao paljiviji? Da li je zbog toga ljubazniji
prema vama? Da li ste vi zbog toga sre niji?
Ona: Ne, ne mogu da tvrdim niata sli
no.
Terapeut: Niti e ono ikada imati takve efekte. Jer ato
viae krivite svog supniga, ili ma kog drugog - to se on viae
brani i aanse da prizna svoje greake, naro
ito vama, sve su manje. Trenutak ranije smo se u to uverili:
kada ga kritikujete, on se brani poznatim i uobi
ajenim na
inom - sarkazmom: od optubi se brani kontraoptubama.
Ona: Moram da priznam da mu to dobro ide!
Terapeut: Da, ali ko to ne radi? I ato se viae kon-

traoptubama brani od vaaih kritika, to je manje sklon da se

suo
i sa stvamim problemom kao na primer: "Dobro, Iiajde da
razmislim. Ovaj put sam zabrljao; ata da preduzmem da se
to ubudu e ne dogodi?" Uz to, ato viae on prihvata krivicu
koju mu prebacujete, i omalovaava samog sebe na na
in na koji to vi radite, ose a e i se sve nesposobnijim da se
nosi sa stvarnim problemom,
ak i kada ga je i svestan. Jer, razmialja e ovako: "ena ima
pravo. Kako sam mogao napraviti 1 takvu glupost, kao
neka apsolutna budala! Apsolutno ta
no! I kako takav idiot da se ia
upa iz kaae kojuje sani zakuvao? Ta
no: ja sam izgubljen slu
aj. Bolje bi bilo da se ne trudim, jer u samo joa viae zabrljati. Najbolje je da se poateno napijem i zaboravim na sve,
jer ionako nemam sposobnosti da reaim problem."
On: Pogodili ste pravo u sred srede! Upravo to mi
prolazi glavom! A kome i ne bi, ako mu ena non-stop trubi
kako ivi sa notornom budalom i nesposobnom aeprtljom?
Terapeut: Ta
no. Ko ne bi? Skoro svaki pripadnik naae kulture bi. I svi do
jednoga greae.
On: Greae? Ali, upravo ste rekli kako je prirodno da
se tako ose am kada me ena ovako maltretira.
Terapeut: Da - statisti
ki prirodno, jer ve ina supruga se u ovakvoj situaciji ponaaa
sli
no. Ali to ipak ne dokazuje da ispravno postupaju ili i da se
moraju tako ponaaati.
On: ta sam drugo mogao da uradim? ta dnigo vi o
ekiijete od mene?
Terapeut: Ne bili o
ekivao niata sem ovoga ato ste uradili. Ali, da sam vas
naveo da usvojite jednu ili dve nove misli, nadao bili se da

ne ete postupiti onako kako jeste i kako bi se ponela ve ina

mueva, tj. da prihvatite suprugine otube i sami sebe
kanjavate zbog njih.
On: Na kakve nove ideje mislite?
Terapeut: Na primer, misao da ne morate prihvatiti
tude negativno mialjenje o sebi i upotrebiti ga protiv sebe ak i ako u tom mialjenju ima neato istine.
Ona: Ali, kako nioea da ga ne prihvatia, ako si svestan da si pogreaio?
Terapeut: Jednostavno. Primenjenju i ono ato nazivamo A-B-C teorijom racionalno emotivne terapije. A (aktiviraju i dogadaj ili doivljaj), u vaaem slu
aju, odnosi se na vaae greake, nesnalaenje i enino optuivanje zbog njih. C (emocionalna posledica) se odnosi
na
injenicu da se ose ate kao poslednja budala i opijate se do
besvesti. Vidite A, njene naizgled opravdane optube i C,
vaa naizgled opravdan stid, i kaete sebi: "Pa, A prirodno
vodi do C. Ona me s punim pravom optuuje za nesposobnost i uasno ponaaanje."
On: Ali, zar u ovom slu
aju, A uistinu ne vodi ka C? Zar ne treba da priznam svoje
greake i ose am se krivim zbog njih? Kako ina
e da se promenim?
Terapeut: Ne, vi mislite da A vodi direkmo i automatski ka C. Medutim, izmedu A i C dolazi B - vaaa uverenja vezana za A. Ta uverenja (B) proisti
u iz vaae opate ivotne filozofije, koju (kao i vaaa supruga)
olako konsrniiaete i koj u ste nau
ili u ovom nerazumnom dniatvu - filozofiju da treba da krivite sebe (ocrnjujete ili proklinjete sve ljudsko u sebi) za
svaki pogresan potez, za svaku ozbiljnu greaku. Zato, kada
vas supruga, na A, verbalno bi
uje i secka na komadi e vi (na B) njene kritike interpretirate
kao ta

ne i objektivne i slaete se s njenom hipotezom da, ne

samo da postupate grozno i niatavno ve ste zbog toga, do
poslednje pore, samo jedna odvratna niatarija. Tada, kao direktan rezultat vaaeg sistema uverenja, nastupaju emocionalne posledice (na C): izmedu ostalog, smatrate se
beznadenim slu
ajem, odajete se pi u i ostalim samoosuje uju im emocijama
i
inovima.
On: Ali, joa uvek pitam: Zar njene kritike na A nisu
objektivno opravdane?
Terapeut: Ne. Bile bi objektivne kada bi vamona, na
A, nedvosmis-leno skrenula panju na konkretne pogreane
posmpke i greake. Ali, njena kritika se ne bavi time. Najpre
vas podseti na vaae propuste i greake, a onda kae: Nisi
smeo da omanea, ti nesposobnjakovi u! Nemaa pravo da
tako glupo greaia." Ali, ljudi imaju pravo da greae. Iako vam
se
esto nedopada ato greaite, vaaa ljudska priroda vas na to
navodi, ali zbog toga ne postajete bezvredna li
nost.
Ona: "Zna
i, korisnijeje da mu skrenem panju na konkretne greake i
pomognem da ili u budu nosti izbegne?"
Terapeut: "Ta
no. Njegove greake pripadaju proalosti. Sada: ta moete
uraditi da popravite sadaanjost? S kojim realnim stvarima
se oboje moete suo
iti danas za bolje i draga
ije sutra? ta oboje moete nau
iti iz svojih greaaka?

ime sada moete i sebi i deci ivot u

initi ugodnijim i veselijim?"
On: "Postaje mi jasno na ata mislite. Ako niata drugo,
mislim da mogu prestati da se ponaaam kao noj guraju i
glavu u
aau."
Ona: "Za ovo tvoje, ja dajem jedno svoje obe anje.
Presta u da te kinjim zbog proalih greaaka - uklju
uju i i greaku ato si nas dovukao ovamo da sav prljavi vea
prostremo pred doktorom, kako sam mislila. Drago mi je ato
sam doala. Sada, kada racionalnije posmatram stvar,
stvamo razumem zaato si to uradio, zaato si odabrao loa
stan i zaato si napravio sve ostale greake. Mislim da se ni
ja baa nisam ponela kao andeo."
On: "Ohoho! teta ato nemam kasetofon da snimim
ovu istorijsku izjavu! Ali i ja sada shvatam zaato sam pravio
te idiotske poteze i zaato si se ti tako pogano poiiaaala! Da
smo makar pola vremena, koje smo potroaili na okrivljavanje sebe i dnigili, posvetili bavljenju stvaraim problemima
odavno bismo ih reaili!"
Terapeut:"Vidite. Zaboravite okrivljavanje i optuivanje ve mislite bolje o sebi i jedno o drugom. Hajde, da se
sada pozabavimo konkretnim na
inima na koje ete ubudu e izbe i optube i okrivljavanja i
posvetiti se stvaraom reaavanju problema. Sukobi i problenu' e se i dalje pojavljivati, ali ni jedan ne e izgledati
nereaiv."
Uspeli su. za nekoliko meseci Gospodin Smart je
naaao posao u manjem gradu, kupio (u dogovom sa supnigom) malu ku u i gotovo sasvim prestao da pije. U pismu,
koje sam primio od Gospode Smart, pisalo je: "Dejms se
savraeno snaaao na novom poslu i nie uspeh za uspehom. Ako niste pro
itah njegovu seriju
lanaka o sindikatima na Severu, javite mi i bi e mi zado-

voljstvo da vam ih poaaljem. Ku a je prekrasna - pravi dom.

Svi, deca i mi, smo naah mnogo novih prijatelja. Deci se
dopada akola, a meni ku a i kraj u kojem ivimo. I, iako su
nam, verovatno, svima ostale neke predrasude, volimo
jedno drugo. ta ste ono rekh o optuivanju? Nikad
ula za tu re
. Hvala i pozdrav."
Ne elimo da ostavimo utisak kako se svi ili ve ina
bra
nih problema brzo i lako reaavaju terapijskom intervencijom, upu ivanjem klijenata u A-B-C emocionalnih poreme
aja i navodenjem u
esnika da izmene svoj B - sistem uverenja. To bi bilo divno!
- ali, naalost, nije ta
no. Ve ina bra
nih partnera prosto nikada ne e priznati da sami stvaraju
svoje zlovolje i probleme i ostaju pri tome da ili bra
ni drug
ini takvima. Drugi pak,priznaju svoje greake i krivice, aU ini
je izuzetno teako da izmene svoj sistem uverenja. Naravno,
u knjigama poput ove, kao model uzimamo slu
ajeve u kojima khjenti vrio brzo uo
e i slivate svoj A-B-C po RET-u i usrdno rade na menjanju
sebe. Medutim, nemojte se
uditi ako se li
no suocite sa ogromnim teako ama pri otkrivanju i meujanju
svog iracionalnog sistema uverenja. Gotovo svi ljudi veoma
lako usvajaju iskrivljeno i loae mialjenje o sebi i svojim
blinjima, a ponekad treba izuzetno mnogo terapijskih intervencija i samostalnog vebanja pre usvajanja preciznijeg,
objektivnijeg na
ina razmialjanja i racionalnijeg ponaaanja u svrhu menjanja
sopstvenog ili bra
nog "samosabotiraju eg" ponaaanja.
Kako otkriti kada osudujete sebe i druge? Kako se

baviti i suprotstaviti iracionalnim pretpostavkama koje stoje

iza tog osudivanja? Nekoliko stvari:
1.
Kad god osetite depresiju iii krivicu, verovatno se na
nekom nivou osudujete. Nastojte da pronadete konkretnu
misao kojom ulazite u ovo samoosudivanje. Ona obi
no izgleda ovako: (a) "Ovo sam pogreano uradio" i (b)
"Ovom greakom dokazujem da sam loa i bezvredan." Ove
re
enice moete zameniti sa: (a) "Verovatno sam ovde sasvim
promaaio." (b) Ljudi
esto greae," (c) "Da vidim gde sam i kako pogreaio i potmdim se da ispravim tu greaku, kako se slede i put ne bi
ponovila."
2.
Sama odluka da ubudu e ispravite svoje greake naj
esce nije dovoljna. Uspeh na klavirskom koncertu ne ete
posti i samo zahvaljuju i odluci da postanete dobar pijaiusta. Do vrhunskog sviranja klavira, skidanja teine i ispravljanja greaaka moete do i samo radom, vebom i
uvebavanjem - bukvalnim prisiljavanjem samog sebe da
istrajete na novom putu. Prema tome, ako elite da se ponaaate moralno i poateno ostaje vam da se bukvalno prisilite
na poateno, odgovomo i nepovreuju e ponaaanje prema
drugima. Ubedite samog sebe da ete, iako vam je za
trenutne i kratkoro
ne ciljeve lakae da se ponaaate neodogovomo i nepoateno,
dalekoseniju i potpuniju korist i sre u posti i moralnim
ponasanjem.
Racionalna moralnost proizilazi iz brige o sebi. Ne sti
ete je govore i samom sebi: "Pogreaio sam; postajem niatarija i kriniinalac; prema tome, moram prestati da greaim."
Sti
ete je govore i ovo: "Pogreaio sam. Ako nastavim tako
ugrozi u sopstveni boljitak i doprineti stvaranju sveta u
kakvom ne elim da ivim; prema tome, bolje je da izmenim
svoje ponaaanje." A da bi se oslobodili samooptuivanja

nije dovoljan samo Uvid br. 1 - "Smatram se niatarijom, jer

su me roditelji proglasili takvim i glupo sam im poverovao."
ve i Uvid br. 2 - "Joa uvek verujem u tu budalastinu, jer
sada znam sam tako odabrao." Zatim, dolazi Uvid br. 3 "Da bi prestao da se smatram deurnim krivcem i bezvrednom osobom, najbolje je da poradim na opovrgavanju sopstvenih pretpostavki i preduzmem konkretne akcije protiv
svojih "samouniatavaju ih" uverenja."
Moete da nau
ite da pravite razliku izmedu odgovornosti i krivice. Odgovorni ste za svoje postupke jer ste ih uradili, a teoretski ste
mogli da ih ne uradite. Ali, ne zna
i da se, zbog nekog neodgovornog postupka morate smatrati bezvrednom i niatavnom osobom - da se legitimno optuujete i proklinjete.
Pokuaajte da napravite razliku izmedu stvarnog i prividnog
pogreanog ponaaanja. Na primer, predbra
ne seksualne odnose mnoge rehgiozne i dniatvene gnipe
smatraju pogreanim i nedopus-tivim. Ali, da li vi tako mislite? Da li vi verujete da, bespotrebno i definitivno, sebi ili
nekom drugom nanosite atetu takvim odnosima? Nemojte,
bez razmialjanja, neko ponaaanje prihvatati kao nemoralno
ili pogreano ve , najbolje ato moete, utvrdite zaato i po
emu bi ono bilo loae. Ako vam se
ini mudrim da poatujete odredena pravila, uprkos tome ato
ne verujete u njihovu vrednost, onda se (da biste izbegli
odreene sankcije) potmdite da ili poatujete. Ali, ako se ne
slaete s odreenim obi
ajima, a to neslaganje vas ni na koji na
in ne ugroava, svim sredstvima im se suprotstavite ili ih
tiho ignoriaite - sve dok ovaj vid pobime suviae ne ugrozi
vaau dobrobit.
Kada konstatujete svoju ljutnju ili neprijateljstvo, ne pori
ite svoju grandioznost i perfekcionizam. Ako vam se tue
ponaaanje ne dopada ili vam smeta, verovamo imate odgo-

varaju a ose anja. U ovom slu

aju bi viae voleli da neko postupa dniga
ije i razo
arani ste ili fnistrirani kada to ne
ini. Ali, ljutnja se rada iz misli: "Ne svia mi se ata Dik radi i
zato on to ne sme da
ini," za razliku od: "Ne svia mi se ata Dik radi; da vidim
kako da ga navedem ili mu pomognem da se ponaaa druga
ije." U ovakvim situacijama, zasko
ite svoju grandioznost i prislite se, da, prisilite se da prihvatite Dika sa njegovim nemilim posmpcima, te time poniatite okrivljavanje i bes koji sami stvarate.
Ako, primenjuju i gornje tehnike, ustrajno napadate i
suprotstavljate se tendenciji optuivanja sebe i drugih, ne
ete postati svetac ili Buda. U mnogim prilikama vam se i
dalje, definitvno, ne e dopadati sopstveno i tue ponaaanje.
Ali, umesto da se kuvate u sopstvenom sosu, ima ete
mnogo ve e aanse da izmenite ono ato vam se ne dopada.
Greaiti je ljudski, opraatati mudro i realno.
13. KAKO DA, IAKO FRUSTRIRANI, NE BUDETE DEPRESIVNI
Izgleda da je devedeset devet procenata svih ljudi
zapleteno u mreu potpuno pogreanog shvatanja da se
moraju ose ati depresivno i jadno kada su frustrirani.
ak i najsavremeniji psiholozi podravaju poznatu DolardMilerovu hipotezu koja glasi: frustracija nuno vodi ka agresiji. I oni, poput biliona laika i na hiljade psihologa, gotovo
stoprocentno greae.
Hipoteza frustracija-agresija proizilazi iz Iracionalne
ideje broj 4: Ideja da stvari moramo smatrati groznim, uasnim, straanim i katastrofal-nim kada doivimo frustraciju,
nepravedan tretman ili odbacivanje. Ova ideja se pokazala
pogreanom zbog nekoliko razloga:
Iako osuje enje svojih elja i namera neospomo smatrate
neprijatnim i nesre nim, to ne doivljavate kao katastrofu ili

uas, sem ako o tome ne mislite na taj na

in. Kada stvari krenu loae, moete da birate izmedu dve
konstatacije: (a) "Ova situacija mi se ne dopada. Da vidim
ata bih mogao da uradim da je promenim. A, ako je i nepromenim, stvari stoje loae, ali ne i katastrofalno." Ili (b)
"Ova situacija mi se ne dopada. Ne mogu da je podnesem.
Izluuje me. Ovo ne treba da se deaava. Naprosto mora da
se promeni, jer ina
e nema na
ina da budem sre an." Ova druga konstatacija izaziva u
vama potiatenost, samosaaljenje, depresiju ili neprijateljstvo. Prva izjava vas vodi do ose anja
neraspoioenosti i aljenja, ali ne nuno do utu
enosti ili ljumje.
Premda deca naj
esce teako toleriau bilo koju koli
inu frustracije, odrasli to zasigumo mogu tolerisati. Deca
funkcioniau ovde i sada. Ona ne mogu predvideti da se
prisutno osuje enje verovamo ne e stalno ponavljati u budu
nosti. Ne moemo od njih o
ekivati filozofski pristup doivljenoj frustraciji. Ali, to ne vai
za odrasle. S izuzetkom mentalno poreme enili osoba,
odrasli ljudi mogu da nadju reaenje za prisutnu frustraciju;
mogu da promene okruenje; mogu filozofski prihvatiti
trenutno prisutne prepreke i tegobe ako ih, za sada, nije
mogu e ukloniti.
3.
Ako sami sebe u
inite - baa u
inite - uasno uzrujanim ili depresiv-nim zbog frustracije,
gotovo neizostavno blokirate svaki efikasan pristup njenom
uklanjanju. to viae vremena provedete ale i se na svoju
jadnu sudbinu, besne i na one ili ono ato vas frustrira, steu
i zube od o
aja, postajete manje efikasni u otklanjanju prepreka i
izlaenju na kraj sa onima koji vas ometaju.

ak i kada ispravno procenite da vas neko drugi neopravdano blokira u ostvarenju elja - zaato bi to bilo toliko
straano? Ta
no je da je to nepoateno i nemoralno. Ali ko kae da ljudi ne
smeju postupati nepoateno i nemoralno - iako je lepo kada
to ne rade?
U slu
aju neizbene i nereaive frustracije - na primer, smrti bliske
osobe koju ni na koji na
in ne moete oiveti ^besmisleno se izludujete zbog tog gubitka. Dakle, ivot vas je oatetio! Da li e vam jadikovanje i
kuknjava vratiti voljenu osobu? Da li c vam proklinjanje zle
sudbine stvamo poboljaati raspoloenje? Zaato, umesto
toga, odgovorno i zrelo ne prihvatite neizbeno, ma koliko
ono bilo neprijatno za vas? Pretpos-tavimo da ovo stvarno
predstavlja uistinu uian splet okolnosti. Ali kako (seni
putem vaae sopstvene vrhovne naredbe) to ispada
uasno?
Dopalo vam se to ili ne, prosto je bolje prihvatiti realnost
ako je ne moete izmeniti. Realnost postoji; moete je smatrati loaom jer sadri nesre e i frustracije, ali ne i katastrofalnom. Sve dok ivite i relativno ste zdravi, vi ste gospodar
svoje sudbine, vlasnik svoje duae. Realnost moe blokirati i
osujetiti vaae ciljeve. Ponekad vas moe i ubiti. Ali ne moe
vas potpuno poraziti. Samo vi moete da porazite samog
sebe - ako verujete da ono ato postoji ne bi smelo da postoji, ili da se morate osecati depresivno, ako vam neato
smeta ili vas tiati.
Evo nekoliko ilustrativnih slu
ajeva. Meri Manahan se na svakoj naaoj (sa A.E.) seansi
ali da je suprug ne voli, da joj nikada niata nije pruio i da
je, zbog svega toga, pravi nitkov. Koliko sam mogao videti,
ove pritube su bar donekle opravdane, jer Tim Man-han
nipoato ne predstavlja savraenog supruga i verovatno bi se
i druge ene alile na njegovu nepanju i nerazumevanje.

Iako sam to priznao Meri, odbio sam da se upecam na

njene alopojke. Tada se naljutila na mene.
"Ali, sluaajte," uzviknula je, "Upoznali ste Tima i priznajete kako se
esto prema meni ponaaa bezobzimo i nepaljivo - narocito
sada u trudno i, kada mi je potrebno viae pomo i. Kako
moete re i da nemam pravadasealim?"
"Ne, ja to nisam rekao," mirno sam odgovorio. "Imate
potpuno pravo da se alite, ako to elite, kao i da izvraite
samoubistvo ako vam se tako ho e. Ali ako nastavite sa
ovom kuknjavom koja traje vec nekoliko nedelja, mogli bi
isto tako i da sebi prerezete grkljan. Jer ovo ato
inite svodi se na isto. Svo vreme sami sebi podiete pritisak. Kako to doprinosi vama i vaaoj nerodenoj bebi?
"Ali, vi kao da ne shvatate. On me
ini nesre nom. On se stalno grozno ponaaa, ne ja."
"Ta
no: loae se ponaaa. Ali vi postupate joa gore - prema samoj
sebi. To je razlog viae da, upravo zbog toga ato vam on ne
ini dobro svojim postupcima, prestanete da maltretirate
samu sebe. A, u poredjenju sa atetom koju sami sebi
nanosite, on se ponaaa skoro kao andeo. Dakle, ko vam
zaista nanosi bol? Vi."
" Ali, kako da ga nateram da prekine s takvimponaaanjem? Po mom mialjenju to predstavlja pravi problem."
"Da - po vaaem mialjenju. Ali, ja mislim da se problem sastoji od: prvo - kako da vi prekinete s vaaim sadaaiijim ponaaanjem? Tek tada bi moda imali priliku da
pomognete njemu da se promeni."
"ta elite da kaete? Kako moje druga
ije ponaaanje moe da promeni njega?"
"Vrlo jednostavno. Kaete da vas supnig voli mnogo
manje nego ato biste eleli i da se prerna vama ponaaa
mnogo gore nego ato biste hteli. S ovim se slaem poato
sam se i sam, iz razgovora s njim, uverio da vas ne voli do-

voljno i ne postupa lepo prema vama."

"Evo!
ak se i vi slaete da loae postupa prema meni."
"Da,
ak i ja. Ali, ato ste vi gori prema njemu zato ato je on zao
prema vama, to e on postati joa bezose ajniji. I ato ga viae
optuujete za nedostatak ljubavi prema vama, to e vas sve
manje voleti. Ako uistinu elite da bude bolji prema vama ato stalno govorite, ali niata ne preduzimate u tom smislu tada vi njemu dajte viae Ijubavi i panje -naro
ito onda kada se on ponaaa odvratno i nepaljivo. Jer, ako
Ijudskom bi u pniate ljubav i nenost onda kada ono to ne
ispoljava svojim postupcima, ono e iz vaaih dela zaklju
iri da ga najverovatnije stvamo volite. A ako, ni pod takvim
okolnostima, ne postane neniji i ljubazniji prema vama,
onda se plaaim da vam niata ne e pomo i da ga privolite."
"Ali, on je prvi po
eo da se loae ponaaa prema meni, zar ne?"
"Nije bitno. Ako se on loae ponaaa prema vama, a vi
ga onda zbog toga kritikujete, on e se, kao ato se i deaava,
ponaaati sve gore. U stvari, verovatno e i zaboraviti da je
prvi po
eo sa nepanjom i nemarom i tvrdi e da se ponaaa tako
zato ato mu stalno "zvocate."
"Upravo to i tvrdi!"
" Vidite i sanu' da ne moete pobediti igraju i kao do
sada. Ali, ako promenite pristup, i povratite njegovu ljubav
svojompove anom nenoa u, onda barem imate aanse da
vas stvarno zavoli.
" Ali, da li je to pravedno? Da li ja moram tako da se
ponaaam, nakon svega ato mi on
ini."
"Ne, nije pravedno. Pa ata! Ipak: ata, umesto "zvocanja"
moete da uradite da vas suprug viae voli? Kada ete prekinuti sa "to-mora-biti-pravedno" besmislicom i uraditi neato

da vam ivot postane pravedniji."

Kao i obi
no, bilo je teako s ovom klijentkinjom, i par puta je ogor
eno htela da napusti terapiju. Ali, zahvaljaju i snazi
iste logike, kona
no sam pobedio i stvarno se potrudila da nekoliko nedelja
bude nenija i prijamija prema suprugu iako se on, po obi
aju, ponaaao kabadahijski. Tada se desilo neato nalik
udu; samo posle
etiri seanse, doala je sa sasvim druga
ijom pri
om:
"Ne znam kako vam je uspelo da tako dobro procenite Tima," izjavila je, "ali pogodili ste ta
no u cilj. Deset dana se ponaaao kao najgora vucibatina,
odbijao je da mi pomogne
ak i u teim ku nim poslovima, ostajao do kasno u kancelariji i
ak nagovestio da se vida sa jednom od svojih biviaih devojaka. Iako sam, u pocetku, to ose ala kao no u rani, stegnula sam zube, i rekla samoj sebi (isto ono ato ste mi vi
nebrojeno puta ponovili): "Dobro, on je i dalje nam or. Ali, to
me ne e ubiti. Ne svida mi se to, ali ne zna
i da se moram utopiti u sopstvenim suzama." Nisam mu
rekla ni re
prekora, maksimalno sam se trudila da sve bude prijatno, i
umesto da izbegavam seks, odlu
ila sam da se viae nudim. Dakle, trebalo je da vidite iznenadnu promenu! Sada pravo s posla dolazi ku i, ponekad
mi donese cve e, toliko je brian zbog mog stanja da prosto
ne mogu do i k sebi od neverice. Pretvorio se u sasvim
druga
iju osobu. Kakva promena u odnosu na vreme pre par
nedelja! Svaka vam
ast, doktore.

im sam po
ela da radimza ljubav koju elim od Tima, po
ela sam i da je dobijam. Mnogo bolje nego da svo vreme
kukam nad svojom uasnom frustracijom!"
Slu
aj Majre Benson predstavlja joa jedan dobar primer kako
promena na
ina razmialjanja pomae osobi da prevazie duboko ukorenjeno ose anje frustracije i bola. Majra je doala na terapiju
(kod R. A.H.) kada ju je, nakon dve godine zabavljanja,
mladi ostavio i verio se s jednom bogataaicom. Bila je krajnje uni
ena, s ose anjem da ivot viae nema nikakvog smisla i da
nikada niko n'e e mo i zameniti tog oveka. Pokazao sam
duno razumevanje, ali sam nepokolebljivo istrajao u stavu
da sama sebi glavu puni glupostima i da e, za nekoliko
meseci, nesumljivo voleti nekog drugog u istoj meri kao i
ovog bivaeg.
"Ali, vi kao da neshvatate," zalila se Majra. "On me je
ostavio. Ne samo ato sam ga volela, ve sam celu svoju
budu nost isplanirala s njim i oko njega. Niata viae nema.
smisla. Sve ato radim, gde god idem,
ak i sve o
emu se trudim da razmialjam naprosto je pusto i prazno bez
njega." I posegnulaje, dvanaesti put u ovoj seansi, za kutijom papimih maramica.
"teta," rekao sam. "Ali ovo se o
igledno dogodilo. Vaaa vezaje zavraena. Tu nema nikakve
sumnje. Gotovo je; kraj; ta
ka; nema viae. Kakvu imate korist od tugovanja i padanja u
depresiju zbog toga? Time ga sigurno ne ete vratiti."
"Znam. Ali, vi ne..."
"Da, mislite da ne shvatam. Ali, ja stvarno shvatam; a
vi, po svemu sude i, ne shvatate. Vi ne shvatate, ili bolje re
eno, ne ete da shvatite da vaaa veza zaista jeste zavraena i

da ne moete da uradite niata pod milim Bogom da bi ona

ponovo po
ela. Naro
ito ne shvatate ili ne ete da shvatite da jedina pametna
stvar koju u ovom
asu moete da uradite, lei u razmialjanju o tome ata ili ko
drugi moe da vas zainteresuje ili privu
e. Nema koristi od beskrajnog ponavljanja "da je ivot bez
Roberta beskrajno prazan" - i tako ga
initi pustim i praznim. Ako po
nem da govorim sebi kako je svet uasno prazan bez
starog, dobrog Lindona Donsona, i ako to ponavljam dovoljno
esto i dovoljno tuno, toliko u se rastuiti zbog starog Lindona i svoje jadne malenkosti koja prosto ne moe da ivi
bez njega."
"Vi mi se podsmevate!"
"Da, donekle - ato je mnogo bolje od onoga ato vi
sami sebi
initc - vi sebe uniatavate. Nisam izmislio ovu pri
u o depresiji koja traje godinama posle dogaaja koji ju je
izazvao. Pre neki dan sam radio s pedeset
etvorogodianjim klijentom koji je bukvalno plakao pri
aju i o svojoj majci. A znate li kada je njegova draga mama
umrla? Pre dvadeset pet godina, a koliko ju
e za njega. Autenti
na emocija? Duboka ljubav prema dobroj, staroj majci? Apsolutno. Ali, jadni
akje odrava aktivnom neprestanimponavljanjemu svojoj
glavi: "Mama je umrla. Koji uas, koja strahota! Kakva
divna, dobra, portvovana cna! A mrtva - otiala zauvek.
Jadna Mama! Jadan ja, siro
e bez majke! Koja strahota!"
"Pa dobro, morate da priznate," osmehnula se Majra
kroz suze, "da ja ipak nisam toliko zabrazdila."

"Niste joa. Ali verovatno ho ete, ako nastavite da setnije teglupostima o nezamenjivom Robertu, o tomekako
vam nema ivota bez njega. Ako elite da podete za plememtim primerom mog pedeset
etvorogodianjeg klijenta i njegove premile, pokojne majke (i,
naravno, mene i mog predragog, pokojnog Lindona Donsona), siguran sam, skoro sam apsolutno ubedjen da ete
narednih dvadeset pet godina sebi ubediti kako je prava
nepravda - uas - katastrofa to ato vas je Roben ostavio i
zauvek opustoaio vas" jadni ivot. To sigurno mozete da
postignete ako nastavite da govorite samoj sebi ove besmislice.
S druge strane, ako odlu
ite da, umesto tavorenja u maloduanom aljenju, izgradite
zanimljiv i ugodan ivot, to moete posti i govore i sebi
drugu vrstu re
enica i u
e i se da u njih verujete i po njima postupate."
"Ponaaate se stvarno kruto i nemilosrdno. Rugate se
mom autenti
nom jadu porede i ga sa bolesnim mgovanjem jednog
starca za svojom majkom i sa sopstvenom cini
nom izmialjotinom o neprealjenom Lindonu Donsonu."
"Da, pravim aegu, jer sam, na osnovu dugogodianjeg
iskustva u radu s ljudima, uvideo daje ljudima izuzemo
teako da, po izlasku iz ove sobe, nakon mog karikiranja njihovih preteranih potreba, nastave svoje katastrofiziranje.s
istim intenzitetom i doslednoacu. Ima smisla da izvesno
vreme ose ate tugu i ogor
enje zbog Robertovog odlaska. To je naro
ito suvislo i pamemo ako, uz moju pomo , ehte da ato objektivnije i ato kriti
nije, analizirate
ime ste moda sanu' doprineli tome da vas Robert ostavi.
Ali, bespomo no sedeti i prevrtati u glavi misli o neizrecivo-

muasu, o stravi
noj katastrofi koja vasje zadesila jer Robert vise nije s
vama, ima smisla koliko i moja dva primera. Zna
i, Robert vas je napustio. Dakle: ata vi moete da uradite da
bez njega uivate u ivotu? Prestanite da kukate nad
nepoateuom stvarnoacu. Ona postoji, takva kakva je. Da
vidimo ata vi moete uraditi da biste je u
inili boljom"
Poato sam ustrajao na pobijanju Majrinih iracionalnih
preokupacija doivljenim gubitkom, po
elaje da svoje verbalne umotvorine, koje su je odravale u
depresiji, zamenjuje druga
ijim re
enicama. Ubrzo je razvila nova interesovanja, anagaovala
se u novim aktivnostima, stekla nova poznanstva. ivot joj
se viae nije
inio pustim i praznim. On se sam po sebi nije suatinski
promenio; ali ona je po
ela da ga dniga
ije tuma
i. Upravo u tome lei sva mudrost.
ta, konkretnije, moete preduzeti kada se suo
ite sa realnim, ivotnim frustracijama, uklju
uju i mogu e nepravde i stvarate previae nesre nih slu
ajeva ili nezgoda? Evo nekoliko glavnih na
ina za noaenje sa stvarnim teako ama i neprijatnostima:
1. Kada se nadete u frustriraju im okolnostima,
pokuaajte da utvrdite da li one, same po sebi, predstavljaju
stvarnu prepreku ili ih vi tako definiaete. Da li vas vaa nesavraen izgled stvarno spre
ava da izlazite sa pripadnicima supromog pola - ili, vi zbog
sopstvene nerazumne
potrebe da budete najlepai u celom gradu, sabotirate sve
izlaske? Da li vas je roditeljsko protivljenje izboru
odredenog zanimanja stvarno spre

ilo da mu se posvetite - ili ste olako odustali, ne bore i se za

njega uprkos njihovom protivljenju, a roditelje moda koristite kao alibi za eventualne strahove od neuspeha? Kada
izbacite sopstvene negativisti
ke definicije ispitajte kako neka frustracija postaje prepreka
za vaae ciljeve? Prihvatite izazov, ispitajte - uverite se.
2. Ako ste suo
eni sa velikom preprekom i ne nazirete na
in na koji bi se situacija mogla promeniti ili kontrolisati, bolje
je da je dostojanstveno i realisti
no prihvatite. Da, bez gor
ine, otmeno i dostojanstveno. Joa je Epictetus, pre dve hiljade godina zapisao Ko je nepobediv? Onaj koga
neizbeno ne poraava! . openhauer je, mnogo vekova
kasnije, mislio na sli
an na
in Za utiranje ivotnog puta, najvanija je velika koli
ina pomirljivosti Smit to kae ovako Ako moram da puzim,
puza u zadovoljno, ako mogu da letim,lete u dobro...ali sve
dok to mogu da izbegnem, nikada ne u da se ose am nesre
nim . Filosofiju popuatanja i pomirljivosti moete razviti do
iracionalnih ekstrema, ali u okviru normalnih granica ona
vam moe koristiti.
3. Odlu
ite da prevaziete ozbiljne frustracije, koje moete dea
ublaite ili eliminiaete. Racionalno mialjenje ne uzmi
e, stoi
ki ili fatalisti
ki pred nekom teakom ili neprijatnom situacijom. Ono ne
sadri filosofiju pokoravanja ilikajanja. Savetuje vam da prihvatite neizbeno, ako neizbenost stvarno postoji, a ne i
ako ne moete da promeniter stvari. U tom slislu ono sledi
pravilo Svetog Franje, Reinholda, anonimnih alkoholi
ara i nekih orijentalnih filosofa, koje u RET formulaciji glasi
Imam odlu

nosti da promenim ono ato mogu, spokojstva da prihvatim

ono ato ne mogu promeniti i mudrosti da razlikujem jedno
od drugog.
4. Kad god vas mu
e neprilike ili frustracija, sebi moete da postavite slede e
pitanje Ko kae da one ne treba da me mu
e? Sigurno bi bilo divno da ih nema! Ali to ne zna
i da je to loae!!! Da li e me frustracija ubiti? Teako. Da li e
mi smetati i dosaivati? Sigurno! Prema tome, pametnije mi
je da se ne optere ujem i uzrujavam, jer sam sebi stvaram
ose aj potiatenosti i tako, umesto jedne dobijam dve muke.
Drugim re
ima, uverite sebe da frustracije i iritacije spadaju u normalne ivotne pojave i da bukvalno niko na ovome svetu ne
ivi bez njih. Vi ne izazivate katastrofu samu po sebi, i
posedujete mo razmialjanja pomo u koje moete solidno
opstati uprkos njihovom postojanju.
5. to je ve i gubitak ili frustracija, to joj tee moete
pristupiti. Gotovo svi ljudi danas ( sem drevnih spartanaca )
veruju da ose anje nesre e ili depresije, mora biti u skladu
sa doivlejnom frustracijom. Ve a frustracija dublja depresija?! Glupost, ato je ve i vaa gubitak i povodom toga frustracija, pokaza ete sklonost da zbog toga viae alite i patite.
Ali aljenje i ptanja ne mogu biti isto ato i o
ajna depresija. Depresija se raa iz vaaeg razmialjanja
nema
viae
voljene
osob
e, ili
ne
mogu
da
dobi-

jem
ono
ato
arko
elim.
alos
no!" i
(b)
Poat
o ne
mogu
da
imam
ono
ato
svim
srce
melim,
ivot
je
prem
a
meni
groza
n,
uas
an,
katas
trofalan
i apsolu
mo
nepo

aten;
a ne
bi trebalo
tako
biti!"
Dok
prvo
od
ovih
uverenj
a zvu
i razumno, drugo predstavlja notornu glupost. Razboritim
rezonovanjem moete mu se suprotstaviti i iskoreniti ga iz
svoje glave.
6. Kada okolnosti uklju
uju realne ivotne teako e, poput fizi
kog bola koji ne prestaje,
ini e vam dobro da ne obra ate ili odvra ate panju sa senzacije. Dakle, pokuaajte da ignoriaete i zanemarujete bolnu
ili mu
nu senzaciju; ili namerno mislite na neato drugo ili radite
neato drugo. Ako vas, naprimer, mu
i glavobolja, pokuaajte daje zaboravite, umesto da sebi
stalno ponavljate: "Boe, kako me boli glava! To ne- mogu
da podnesem!" Ili se moete svesno potruditi da mislite na
neato ugodno (na primer na sjajan provod od pre neki dan
ili na izlet idu e nedelje). Ili se moete uklju
iti u neku aktivnost koja vam odvra a panju, poput partije
aalia,
itanja ili slikanja. S obzirom danaj
ea e nije lako izbiti iz glave.doivljaj bola, drugi na
in - odvra anje panje svesnim i namernim uklju
ivanjem u ugodne aktivnosti pokazao se mnogo efikasnijim.

Iako aktivnost odvra anja panje (distrakcija) ne

reaava problem trajno, ve privremeno otklanja neugodnost,
ipak ponekad uspeva tamo gde druge tehnike borbe protiv
neprijatnosti podbacuju. Pre viae godina impresionirala me
je (A.E.) mogu nost ovakve distrakcije, kada sam otkrio da
bol, izazvan buaenjem i bruaenjem 2uba kod zubara, mogu
da eliminiaem ako se (dok mi zubar maltretira zube i vilicu)
namemo usredsredim na skoro doivljeno ugodno isknstvo
(naro
ito seksualno) ili ako, zavaljen u zubarskoj stolici, komponujem u glavi. Neke klijente, koji su se uasavali odlaska
zubaru, nau
io sam ovu tehniku i uspeano su je koristili.
Mnogo kasnije, kada sam, nakon pada niz mra
no stepeniate u hotelu u Oklahomi, mesec dana proveo u
bolnici, ponovo sam se posluio takvom distrakcijom da
donekle olakaam fizi
ki bol. Usredsredio sam se na prijatne fantazije; planirao
sam ata u da radim po izlasku iz bolnice; napisao dobar
deo ovog revidiranog izdanja Vodi
a u razuman Zivot; i trudio sam se da stalno budem okupiran - mentajno i manuelno. Ne tvrdim da su mi ove mentalne di verzije potpuno eliminisale telesne patnje, jer nisu.
Ali sigumo su ih zna
ajno oslabile; a ve i deo vremena koje sam proveo u bolnici,
gotovo ih nisam m' ose ao.
Koriacenje distrakcije za otklanjanje psiholoakih
problema moe daima nepoeljne proprame efekte zato ato
se ljudi njima samo privremene uteae i dobiju neko
olakaanje, a problem ne rese trajno. Agresivnost prema
drugima, seks, alkohol, marihuana, heroin, pa
ak i sedativi im viae nego efikasno pomognu da se trenutno
"ose aju sjajno" te su zato ubeeni da ne treba da preduzmu
niata drugo za eliminisanje suatinske anksioznosti ili agresije. Abreagovanje i tehnike katarze koria ene u nekim psi-

hoterapijama (neki pravci psihoanalize, Rajhovi sledbednici,

Geatalt i iskustvena psihoterapija) takode elegantno odvla
e klijenta od suatinskih problema i time donose veliko,
neposredno zadovoljstvo. Koria enjem raznih tipova terapije, u kojima se
ovek prepuata uivanju u ugodnim stvarima i slobodnom
izraavanju ose anja, verovatno se postie isto i uglavnom
pomae oveku da se ose a bolje, ali ne i da mu zaista
bude bolje.
Tokom ovakvog prepuatanja, klijenti takode imaju priliku da stvari posmatraju draga
ije nego ranije - na primer, da zadovoljstvo ili pokazivanje
ose anja nije sramotno. Zahvaljuju i tome, mogu restnikmirati svoje samoosiije uju e koncepte i zapravo po
eti da razniialjaju mnogo racionalnije. S druge strane, ako
distrakciju koriste samo zbog nje same, mogu joj se potpuno prepustiti i iz nje izvu i dodatne nerazumne ideje,
umesto da se bore protiv osnovnih iracionalnosn. U tome
lei opasnost primene ove terapijske metode. Ali, ako se
koristi pametno stvamo e pomo i, naro
ito za ublaavanje fizi
kog bola i smetnji
iji izvor ne moete, za sada, otkloniti.
Medutim, vide ete da, sve u svemu, nema lakog na
ina za zrelo razreaenje frustracije. Najtei mogu i put - ekstremno odbacivanje svih ovozemaljskih dobara, koji slede
katoli
ki mu
enici, neke orijentalne sekte i razni drugi verski fanatici,
preteak je za ve inu ljudi i sumnjivo podse a na mazohizam i nastranost. Za spokojan i nriran ivot poeljanje
umereniji stepen prihvatanja neizbenih ivotnih fnistracija i
neprijatnosti.
Ted Bird moe da poslui kao prikladan primer za
prednost usvajanja samodisciplinovanog razmialjanja o fm-

stracijama. Kada sam (R.A.H.) prvi put video Teda, sreo

sam se s jednoni od najgorih sakuplja
a nepravdi u svojoj karijeri. I to o
igledno sa dobrim razlogom, jer ga je od osme godine imu
na porodica slala po raznim intematima i dalekim akolama.
Ostaje malo mesta za sumnju da ga nisu eleli, od rodenja
pa nadalje. Njegovo
etvoro starije bra e i sestara, eljenija deca, proali su
mnogo bolje i uspeli su u ivom (makar sude i po njegovoj
pri
i) dok se on zapustio, odao alkoholu, gubio posao za
poslom i ogor
eno optuivao svet koji ga tako loae tretira.
Ted, koji je mnogo
itao o psihoterapiji, naro
ito o nekim krajnje friziranim i dramati
nim slu
ajevima koji se prodaju pod maskom istinitih, o
ekivao je da e Ie i na kau
, a ja u narednili deset godina sa simpatijom sluaati njegove pri
e i jadikovke i podsticati ga da izrazi svoje duboko ukorenjcno neprijateljstvo prema roditeljima i ostatku porodice.
Meutirn, prevario sc, jer sam odmali preduzeo kontranapad
na njegovu kolekciju nepravdi.
"Dakle, roditelji vas nisu voleli," izjavio sam. "Odbacili
su vas i bedno postupali prema vama. U redu: slaem se.
Ali ata vas, pobogu, sada
ini tako ljutim? Da, kao detetu vam je bilo teako. Ali, sada
ste odrasli, zar ne? Prema tome, zaato i dalje kukate nad
sobom zbog ne
ega ato u detinjstvu nistc imali? Zaato sa svojim sadaanjim
ivotom ne uradite neato konstruktivno, zanimljivo, prijatno?
Kakvo zadovoljstvo imate od besciljnog sedenja i optuivanja roditelja zato ato su vas u osmoj godini odbacili?

Poato ste sada - makar formalno - stekli zrelost, da vidimo

moemo li vas navesti da odraslo razmialjate."
Tedova zgranutost je bila o
igledna. "Ali vi sigurno znate..." progovorio je. "Vi sigurno,
kao psiholog, znate da tonije tako jednostavno. Smatram,
ak i na osnovu ograni
enog poznavanja vaae oblasti, da se psiholozi uglavnom
slau u tome da dete, kojc je odba
eno u ranom detinjstvu ili je doivelo neato sli
no, nikada ne prevazide svoju potrebu za Ijubavlju. Sem,
moda, uz pomo dugotrajne psihoanalize. Mislim da meni
treba tako neato. Na primer, ncato poput onoga ato sam
itao kod Roberta Lindncra i Teodora Reika, gde pacijent,
tokom dueg vremenskog perioda, preivljava i proraduje
mrnje i frustracije iz proalosti i shvata ata ga stvarno mu
i. Zar vi ne radite takvu vrstu psihoanalize?"
"Ne, viae ne. Davno sam radio neato sli
no, kada su i menc impresionirali radovi sli
ni ovima koje ste naveli. Ali, ato je viae ljudi dolazilo na terapiju, ato sam ih usrdnije navodio na aktivno proivljavanje
proalih doivljaja, na estoke izlivc mrnje prema
roditeljskim figurama, bivalo mi je jasnije da se time niata
ne postie. Naravno, ljudi su to jako volcli i divno se
provodili dok su odigravali svoje proale frustracije i agresije.
Ali, nisu napredovali. Zato vc podosta godina, u saradnji sa
Dr Albertom Elisom, koristim radikalno dnigi iji pristup psihoterapiji. I premda ovo, nekim klijentima, ne izgleda tako
dramati
no ili prijatno kao ono ato sam ranije radio, nesumnjivo je
daleko delotvomije. Dok sam koristio stari terapijski sistemklijcnti su mene prosto oboavali. Sada im, verovali ili
ne, zapravo pomaem da prihvate sami sebe."
"Pa - hm, shvatam ata govorite. Ali, zar uistinu ne
mislite da, u specifi
nim slu

ajevima poput mojeg, obzirom da sam doiveo toliko

mnogo roditeljskog odbacivanja i akumulirao toliko mnogo
negativnih emocija u vezi s tim, treba da to proradim, da se
podvrgnem dugotrajnijoj analizi kako bih bio u stanju da prihvatim ovu vrstu racionalnog pristupa koji vi i Dr Elis - nesumnjivo s punim pravom - podravate?"
"Ne, ne razmialjam tako. Ortodoksni psihoanaliti
ari vam moda, eventualno, mogu dugotrajnim radom pomo
i da razreaite svoje ose anjc odba
enosti. Ali, verovatnije je da se to ne e desiti. Jer, nakon
mnogo godina provedenih u razglabanju najsitnijih pojedinosti o tome ata su vam ta
no roditelji govorili ili
inili u drugoj ili tre oj godini i kako ste vi reagovali na te re
i ili postupke, joa uvek vam preostajc da rekonstruiaete
svoja sadasnja razmiajjanja o frustraciji i odbacivanju i da
prekinete s glupostima koje, i nakon trideset godina, stalno
prevr ete po glavi."
"Na kakve gluposti mislite?"
"Ono ato ste mi pri
ali tokom prvih dvadeset minuta seanse i
ega se joa uvek o
igledno drite; naime, da je odbacivanje, naro
ito od strane roditelja, odgovomo za ovaj uas i da, sve dok
ne izrazite svoju Ijutnju i bes protiv njega i nekako ne
navedete svet da vam omogu i onakav ivot kakav vam, po
vaseni mialjenju, joa uvek duguje, ivot nije vredan ivljenja
i najbolje je okon
ati ga u alkoholu."
"Ali, zar nije odbacivanje izuzetno pogubno, zar nije
doivljaj frustracije razdiru e bolan?"
"Da - detetu. Dete ne misli logi
no i ne stara se samo o sebi. Ali vi mozete misliti logi
no i starati se o sebi - iako se baa ne trudite da to
inite. Celog ivota maestralno prenebregavate da promenite

svoj stav prema frustriraju im okoluostima i trudite se samo

da promenite okolnos-ti, ili da pobegnete iz njili. Napustili
ste dosadan posao (umesto da se potrudite da ga u
inite zanimljivijim), ili lutate iz grada u grad (umesto da
pokuaate maksimalno iskoristiti mesto u kojem boravite). I
joa uvek, upravo ovog
asa, nastojite da, izbegnetc suo
avanje sa frustracijom, nagovarate me da vas natenane
podvrgnem viaegodianjoj abreaktivnoj psihoanaiizi jer bi
vam ona dala viae vremena za
eprkanje po svojoj gor
ini i produila vam luksuz mrnje prema drugima. Umesto
toga preduzmitc neato
ime biste se iz gor
ine izvukii, direktno suo
ili s ljudima i odbacili sopstveno bespotrebno ose anje
neprijateljstva."
"Dakle, vi smatrate da joa uvek izbegavam svoje osnovne ivotne probleme i suo
avanje s njima."
"Pa zar nije tako? Dakle, elite da pomno prou
ite (i te kako pomno!) ata su vam roditelji uradili pre trideset
godina i kako je ono ato su oni uradili tada uticalo na vaae
sadaanje ponaaanje. Ali ne elite, ak ni na trenutak, da
makar bacite pogled na ono
ime vi sami, dan za danom, stvarate svoje ose anje blokiranosti i liaenosti."
"ta ja to radim, ako smem da pitam?"
'Zaato to sami ne utvrdite? Bolje da ovamo dolazite
zbog toga. Zajedno emo se posvetiti glupim re
enicama koje izgovarate u svojoj glavi i koje vas sada
ine i odravaju irznemirenim - umesto da analiziramo re
enice koje su vam vaai jadni, poreme eni roditelji davno izgovorili." "Recenice koje ja sebi govorim?"
"Da, reenice poput: 'Oh, kakvu strahotu su mi

roditelji naneli svojim odbacivanjem i pristrasnoacu prema

bra i i sestrama! Kako uopate da postig-nem neato u ivotu
kada su se moji odvratni roditelji tako neljudski poneli
prema meni?' Zar ne vidite koju apsurdnu nelogi
nost sadre ove inter-nalizovane re
enice - njihovim postupcima, tj davno proalim
inovima sopstvenih roditelja, dajete magi
nu mo upravljanja vaaim sadaanjim ponaaanjem? Ili re
enica sli
na ovoj: "Boe, uasnoje teako ostati uspravan i boriti se
protiv ovozemaljskih frustracija. ivot ne bi trebalo daje
takav prema meni!" Zar ne vidite daovakve gluposti koje
sami ponavljate samo pojacavaju, umesto da ublauju,
stvarne neprijatnosti koje ivot
esto nudi?"
"Hmm. Vi stvamo radite neato sasvim dniga
ije od onoga ato sam pro
itao u knjigama o psihoanalizi. Prema njima, vaa pristup ne
zadire dovoljno duboko u moje probleme da bi mi pomogao
da razreaim ono ato meu suatini mu
i."
"OK - ako elite da ivite prema tim knjigama,
posluite se svojim pravom. A, ako elite da se podvrgnete
dugoj, "dubokoj" psihoanalizi, sa zadovoljstvom u vas preponi
iti nekom od mojih kolega, kojijoa uvek venvju u te stvari i
koji e vas, rado, obradivati narednih sedam ili osam godina. Ali, na kraju balade, opet ete se morati pomu
iti ako stvamo elite da izmenite svoje ponaaanje i unapredite svoju (a ne svetu roditeljsku) ivomu filozofiju."
"Zna
i, vi smatrate da, ako stvamo zapnem i radim sada,
uglavnom ne misle i na ono ato mi se dogodilo u proalosti i
na ogavno ponaaanje roditelja prema meni, mogu relativno
brzo iza i iz svojih problema, a da pri tom ipak duboko shva-

tim samog sebe?"

"Ta
no. U ivotu se ne moe i i dublje od suo
avanja sa sopstvenom filozofijom ivota - bez obzira kako i
gde ste je stekli - i preispitivanja osnovnih postavki prema
kojima ivimo. Suatinu vaae filozofije
ini ovo: "Mu
io sam se u proalosti i patio viae nego ve ina drugih ljudi.
Zaato onda da i danas trpim smetnje i uskra ivanja? Zaato
prosto ne mogu na sav glas da objavim koliko opravdano
mrzim roditelje, od sada pa do ve
nosti, da mi zbog toga bude bolje i da tako magi
no promenim svet po svom ukusu?' Zanimljiva filozofija, ali
krajnje neefikasna. Kada ete po
eti da sazrevate i gradite realniji, manje samoosuje uju i
pogled na ivot?"
"Vi ste oatar
ovek, Dr Harpem. Ali, izgleda da bi i meni dobro doala vaaa
vrsta
vrstine. Znate, sada kada ste me naveli da razmislim, ipak
je delovalo nekako veoma lakos nekako suviae dobro ono
ato piae u knjigama koje sam
itao - da je Donu Smitu ili Dou Vajtu, nakon viae godina
provedenih na kau
u, iznenada bljesnulo pred o
ima. Priznali su sami sebi da su stvamo eleli da zamene
oca u maj
inom krevetu i svi neirrotski simptomi nestali su kao mkom
odneseni. Da, ini mi se, kako ste sami rekli, da sam traio
udo. eleo sam da vi, ili neki drugi terapeut, svojom ezoteri
nom magijom izle
ite mene, jadnog i pasivnog, a da ja pritom ne mrdnem ni
malim prstom u svoju korist. Ispravno ste procenili: psihoanaliza bi me godinama elegantno
uvala od menjanja i bila sjajan izgovor da se ne promenim.

"Imam prijatelja, Dima Abramskog, koji, ve ko zna

koliko godina, koristi psihoanalizu upravo u tu svrhu. Posluano
etiri do pet puta nedeljno, pose uje svog analiti
ara i zivka ga telefonom zbog i najmanje teako e. A joa uvek
pije kao smuk. Kad god ga pitam kako mu ide sa psihoanalizom, odgovara: "Sjajno; stvamo super. Stalno idemo sve
dublje i dublje. Stvamo duboko. Jednog od ovih dana
dodirnu emo samo dno i tada u saznati ata stoji iza svega i
viae se ne u ose ati ovako zarobljenim." Ali sada, iz ovoga
ato ste upravo rekli, vidim da, za nekog poput Dima, nema
dna. On zapravo ne zeli da ozdravi - jer to zahteva njegov
trud i menjanje. *
"Ta
no. Sve dok posluano ide na psihoanalizu, ima savraen izgovor za neozdravljenje - za neobra anje panje na svoje
besmislene verbalizacije i za izbegavanje mukotrpnog rada
na njihovom menjanju. Ali, to je njegov problem. ta ete vi
preduzeti povodom svojih gluposti koje uporno podgrevate,
svoje otrcane ivotne filozofije?"
"Ne elim da vam iata obe am, doktore, jer sam i
sebi i drugima dao i pogazio gomilu obe anja. Ali mogu vam
re i ovo iza
ega stvamo stojim: Ovaj put u pokuaati, stvamo u
pokuaati. Potrudi u se da dublje zavirim u samog sebe - ili,
kako vi kaete, u svoje imutraanje re
enice. Mislim da mi je za ceo ivot dosta samosaaljevanja,
pevanja pesme "vidi-kakvu-uasnu-stvar-su-mi-uradili-svojom-nebrigom." Isproba u vaa metod i videti ata e se desiti."
Ted Bird se narednih aest meseci stvamo svojski trudio, analizirao svoja uverenja i nalazio u njima sopstvene (a
ne roditeljske) gluposti. Bitno je smanjio pi e. Prvi put u ivotu razmialjao je o tome da se skrasi na jednom mestu. Sa
tridesetaest godina se vratio na elektrotehni

ki fakultet, reaivai da kona

no stekne zvanje elektroinenjera koje je godinama eleo,
ali niata ozbiljno nije preduzeo da ga stekne. U momentu
pisanja ove knjige njegov posao joa nije zavraen. Ali, uprkos dnevnim, manje ili viae, neizbenim smetnjama i fmstracijama, njegov stav prema njima se jako promenio, a
ogor
ene albe na proale i sadaanje nepravde skoro sasvim su
prestale.
Ovaj slu
aj, zabeleen pre viae godina, predstavlja tipi
nu osobu koja se radije bavi proalim, a ne sadaanjim razmialjanjima i postupcima kako bi time doala do magi
nog "uvida," a preko njega do spontanog izle
enia Ovi istorijski i "dubinski" pristupi su i dalje popularni,
delimi
no zato ato ljudima, koji odano veruju u njih, omogu uju
izbegavanje preuzimanja potpune odgovornosti za svoje
sadaanje ponaaanje i ne zahtevaju aktivan rad na menjanju
svojih postupaka ili samog sebe. Oni misle i nadaju se da e
im se javiti spontana elja da neato preduzmu, a onda e s
lako om i uivanjem obavljati sve ove sada frustriraju c
stvari. Zapravo, istina lei na drugoj strani: to se ljudi
mukotrpnije trude da obave mnoge dosadne, ali vredne zadatke (kao studiranje), tek tada im ti poslovi postaju laki i
ugodni.
Kada se istorijski orijentisan Frojdovski pristup kombinuje sa fizi
ki abreaktivnim Rajhovakim pristupom, klijenti doivljavaju
mo nu kombinaciju raznih pranjenja. Primalna terapija Artura Janova i druge vrste vriate ih i ispranjuju ih terapija
predstavljaju, donekle sablaznuju e primere za taj pristup.
Neuravnoteeni pojedinci im prvo daju objaanjenje za probleme, koji su nastali jer su ih roditelji "povredili,"
"razbesneli," ili "obespokojili" tokom ranog detinjstva; uasni

oiljci od tih "povreda" su joa uvek tu i klijenti ili moraju potpuno spoznati i izbaciti ih iz svog sistema. Oni su zapravo
odabrali da u toj dobi osete povreenost ili bes; ijoa uvek biraju da nastave sa prvobitnim cmizdrenjem, zahtevanjem i
komandom da se svet pretvori u apsolutno prijatno, neno
mesto.
Zatim, pobomici terapija vriatanjem tada, detinjasto
insistiraju i na tome da liaenost ostaje straana i uasna,
skre u sa odrastanja i usvajanja zrelih pogleda na realnost.
I nastavljaju sa infantilnim provaiama besa, ponosni na njih.
anse za podizanje veoma niskog praga toierancije na frustraciju se smanjuju i oni celog ivota ostaju detinjasti.
Moda im vriatanje, cmizdrenje i sli
no pomau pri sticanju asertivnosti, ali im istovremeno realno atete.
To ne zna
i da ovakve terapije nemaju nikakve vrednosti: one ponekad
stvamo pomau. One sadre mo ne kognitivne elemente
(na primer: "Mogu da se promeiiim vriate i do besvesti."),
asertivne elemente ("Odlu
an sam u tome da kaem kako scja ose am i postignem
ono ato ja elim"), vebe kojima se le
i stidljivost ("Shvatam da jadikovanje iz sveg glasa izgleda
glupavo, ali to me ne
ini notomorn budalom") i dmge filozofske aspekte koje njihovi propagatori
esto ignoriau. Iskazivanje i otkrivanje ose anja moe predstavljati vaan deo terapije - ako je pra eno zrelijim stavom
koji vam pomae da izmenite upravo ona ose anja koja prepoznajete i izraavate.
14. KONTROLISANJE SOPSTVENE SUDBINE
Ve ina Ijudi troai toliko vremena i energije u pokuaaju
da uradi nemogu e, to jest da izmeni i kontroliae ponaaanje
drugih, pogreano veruju i kako ne mogu uraditi ono ato je
sasvim realno - izmeniti i kontrolisati sopsrvene zamisli i

postupke. vrsto se dre i retko dovode u pitanje ono ato

nazivamo Iracionalnom idejom br. 5: Ideja da emocionalne
muke nastaju zbog spoljnih pritisaka i da smo gotovo nemo
ni da kontroliaemo ili izmenimo svoja ose anja.
Ova ideja nema smisla zbog nekoliko razloga. Pre
svega, drugi ljudi vam ne mogu niata, sem, u najgorem slu
aju, da vas fizi
ki povrede ili osujete u ne
emu. Ve ina bola koji vam "izazivaju" (naro
ito ose anja uasa, panike, stida, krivice i neprijateljstva) u
stvari nastaje zato ato njihove kritike ili neslaganja prihvatate preozbiljno; zato ato neopravdano govorite sebi kako
ne moete podneti njiliovo neslaganje, niti zadovoljno iveti
bez njihovog prihvatanja.
ak i spolja naneaena fizi
ka povreda - kao kada vam saksija slu
ajno padne na nogu - naj
ea e ne e izazvati mnogo problema ako filozofski prihvatite
neprijatnost te ozlede, i prestanete sa neprestanim ponavljanjem samotubalice, "Oh, kakva grozota! Oh, zaato me to
tako uasno mu
i!" U ovom slu
aju nemate apsolutnu kontrolu. Izvesni, spolja izazvani dogadaji, neizbeno izazivaju odre ene smetnje i neprijatnosti,
bez obzira koliko ih filozofski prihvatali. Bertrand Rasel je
jednom primetio: "Svakog onog koji tvrdi da sre a dolazi
samo iznutra, treba naterati da trideset aest sati provede na
snenoj me avi, bez ode e i hrane."
Ipak, vi zaista posedujete solidnu sposobnost za minimiziranje fizi
kog bola, ali ne i za njegovo kompletno eliminisanje. A,
kada biste samo hteli da je iskoristite, raspolaete i bukvalno apsolutnom sposobnoa u za eliminisanje neodgovaraju eg emocionalnog i mentalnog bola.
Kontrolisanje neprijatnih ose anja koja sami stvarate

ne odvija se lako i samo od sebe. Naprotiv, kao Sto stalno

naglaaavamo, kada se rodite i odrastete u jednoj druatvenoj
sredini, postaje vam izuzetno lako da sami sebe povredujete, mu
ite sebe, prirnate k srcu tude re
i i postupke zbog kojih se uporno prekomerno uzbuujete ili
padate u depresiju. Ali (na to stalno skre emo panju svojim
klijentima) ma koliko vam lako polazi za rukom da sami
sebe emocionalno povredite, moete, ako se potrudite,
prisiliti sebe da to viae ne inite pa e vam na due staze
biti lakae, a na kra e isplativije.
Uzmimo, na primer, svakodnevnu konstataciju:
"Deri me nazvao glupa
om i time me jako povredio."
"Ne!", odmah ubacujemo. "Nemogu e je da vas Dzeri
povredi time to vas je nazvao glupa
om. Ni njegove reci vas ne mogu povrediti. Vi, zapravo,
sami' sebe povredujete kada,
uvai ata vam Deri govori, u sebi kaete neato ovakvo: "Oh,
grozno je ato me je Deri nazvao glupa
om! Ja ne postupam glupo i on to nije smeo da kae!" ili:
"Oh, straano! Moda stvamo postupam glupo i on to prime
uje. Kakav uas ako ostavljam utisak glupe ene!" I, naravno, ne povreuju vas Derijeve re
i, ve vaa stav prema njima. Jer, niata vas ne spre
ava da u glavi konstatujete slede e: "Deri smatra da se
stalno ponaaamglupavo. On ili greai, ato zna
i da stvari posmatra s predubeem i neobjektivno, ili je u
pravu, ato zna
i da bih se mogla potruditi da se ponaaam inteligentnije ili
da prihvatim samu sebe i kada napravim neku glupost. U
svakom slu
aju, Deri maksimalno generalizuje kada me proglaaava
glupa
om jer to zna

i da se uvek i u svakoj situaciji glupo ponaaam. A njegova

implikacija ili konstatacija da sam loa ovek zbog svojih
gluposti nije ispravna. ak i da stalno pravim gluposti - to
sam opet ja; to me ne e pretvoriti u gnjidu."
Zatim, klijenti
esto izjavljuju: "Ne mogu da podnesem kada nii stvari loae
idu."
Opet ili brzo prekidamo: "ta vam zna
i to da ne moete da podnesete? Naravno da moete!
Moda to odbijate - nepromialjeno se povla
e i iz situacije, onda kada bi ostajanjem u njoj verovatno
popravili stvari. Hi -kukaju i unaokolo da je to grozno i da
tako neato ne bi smelo da postoji, bandoglavo pove avate
svoj jad koji zapravo ponosite. Ali, o
igledno se ne ete raspasti na sastavne delove zato ato ste
se naali u tako neprijataom spletu okolnosti. Bez obzira koliko vam se takve okolnosti ne dopadaju, nema sumnje da
ih moete podneti. Dakle, zaato ne osluanete ove gluposti
koje sami sebi govorite, reaite da dostojanstveno izdrite
teake okolnosti dok traju, ali i da se svojski potnidite da ih
promenite ili otklonite?"
Joa neato: Kada ljudi kau da ne mogu kontrolisati
svoja ose anja, obi
no smatraju da su se upravo tada, tog
asa, toliko uzbudili da su funkcije autonomnog nervnog sistema toliko poja
ane (ato se manifestaje hiperaktivnoa u znojnih lezdi, visecralnim reakcijama i sr
anim ritmom) da ih je nemogu e odmah dovesti pod kontrolu. Ta
no. Ali, ako utroae malo vremena i energije i prisile se da
obrate panju na internalizovane re
enice, kojima sami sebe uznemiruju i privremeno izbaciiju
svoj autonomni nervni sistem van kontrole, otkri e na kraju
da mogu ponovo dovesti svoja ose anja pod kontrolu -

ponekad
ak u iznenaduju e kratkom vremenu.
Ironi
no je da, u vezi s ovim, ljudi sebi upu uju kontradiktorne
ponike, a da pri tome bolje rasuduju i pomau sebi. Na
primer, u primalnoj terapiji, Do Dons sebi govori: (1) "Ako
ispoljim svoja ose anja, mogu ih podneti." i (2) "Pre nekoliko
godina, majka me je toliko povredila da to ni danas nemogu
podneti." Ali ako Cvra e venije u (1) nego u (2), priklanja se
kontrolisanju sopstvene sudbine i moe profitirati iz terapije.
Ispo-Ijavanje ose aja povreenosti (abreagovanje) ima
slabije dejstvo od me-njanja ideje o sopstvenoj sposobnosti
za podnoaenje te povredenosti i kontrolisanja ose anja u
vezi s njom.
Meni (R.A.H.) je bio izuzetno zanimljiv slu
aj Rika ula, koji je prvih nekoliko nedelja tvrdio da apsolumo ne moe kontrolisati svoje
este i duboke depresije, jer ga one kompletno obuzmu pre
nego ato ih i postane svestan; a onda je toliko depresivan
da mu se niata ni ne preduzima protiv tog stanja.
"Potpuno razumem sve ato govorite o obra anju
panje na izjave kojima sam stvaram svoju depresiju," jednom prilikomje izjavio Rik. "Ali ne razumem kako se to
deaava u mom slu
aju. Vi o
igledno ne shvatate da ja nesvesno stvaram svoju depresiju. Kako onda mogu da je svesno prepoznam i spre
im da se razvije pre nego ato se pojavi,?"
"Ne moete," odgovara terapeut. "Barem nc u po
etlu. U po
etku moete analizirati svoju depresiju tek kada se pojavi i
tada spoznati da ste je izazvali govore i sebi neku besmislicu. Ako potraite tu besmislicu, sigurao ete je na i - jer
ona nije jedna od hiljadu lete ih, nesvesnih misli ve se sastoji od nekoliko osnovnih iracionalnosti, koje moete lako

otkriti pomo u principa RET-a i emocionalne edukacije."

"Zna
i, ako iz ma kog podsvesnog razloga osetim depresiju,
mogu u sred tog ose anja zastati i re i sebi da ga sam izazivam. A tada mogu potraiti konkretne izreke kojima ga
stvaram."
"Upravo tako. To e vam biti teako, naro
ito u po
etku; ali, u svakom slu
aju, vi to moete. Na primer, uzmimo neki nedavni slu
aj. Kada ste poslednji put doiveli depresiju?"
"Hmm. Da vidim. Pa, ju
e. Bila je nedelja, kasno sam ustao, neko vreme
itao novine i sluaao radio i iznenada osetio kako me obuzima snana bezvoljnost i depresija."
"Zar se pre toga nije desilo joa neato, osim
itanja novina i sluaanja radija?"
"Ne, ne mogu da se setim. Hajde da razmislim. Ne a, da. Niata zna
ajno. Ali, pomislio sam da pozovem svoju prijateljicu, a
onda odustao od toga."
"Zaato ste odustali?"
"Pa, obi
no se vidamo svake subote. Ali ove subote je izaala s
nekim drugim. Naravno, to mi se nije dopalo; ali, s obzirom
da ja sigumo ne u da je oenim, ne mogu je spre
iti da vida druge, potencijalne kandidate za udaju. U
svakom slu
aju, razmialjao sam da je pozovem te nedelje i da se vidimo
posle podne. Ali ....", Rik je zastao.
"Ali...?"
"Pa.... Pa, znate, setio sam se da je moda njen
partner proveo no kod nje i da bi joj bilo neprijatno da je
baa tada pozovem i..."
"Oh. Prili

no je o
igledno ata ste sloili u svojoj glavi i tako izazvali depresiju,
zar ne?"
"Hmmm. Vidim naata ciljate. Pomislio sam ovo: "A
ata ako je onaj muakarac joa uvek kod nje? ta ako joj je s
njim bilo tako lepo da mene viae ne eli ni da vidi? ta ako
je on bolji ljubavnik od mene? Gospode, kakva strahota!"
"Da: vrlo o
igledno. Kakva strahota ako se on pokazao kao bolji
ljubavnik i ona vas ostavi zbog njega. Kakav ete kreten ispasti! Zar niste pomislili upravo to?"
"Izgleda da ste pogodili pravo u centar. Upravo to
sam pomislio. I plaaio sam se da je pozovem - plaaio sam
se onoga ato bih mogao saznati. Plaaio sam se da me je
otpisala - ato zna
i da stvarno nista ne vredim. Nije nikakvo
udo ato sam pao u depresiju!"
"Da - nikakvo
udo. Shvatate li kako ste, "nesvesno," izazvali svoje tegobe
i stvorili svoju depresiju? Shvatate li kako ove "nesvesne"
niisli dovodite u svest i kako ih brzo moete izdvojiti i videti
ata sami sebi govorite?"
"Samo tako, postavljaju i sebi pitanja kao malo pre?
Sagledavaju i re
enice koje sam sebi govorim, ovako kako me u
ite? Zna
i da pod "nesvesim" zapravo podrazumevam one stvari na
koje ne obra am panju, ali ih u svakom slu
aju govorim sam sebi. Jel tako?"
"Ta
no tako. Obi
no to smatramo nesvesnim, Moda, ponekad, imamo zaista
nesvesne misli - ili misli koje potiskujemo, jer ih sc stidimo,
pa se trudimo da ih namerno zaboravimo i viae ih ne
moemo lako prizvati u svest. Ovo se smatra jednim od

najve ih Frojdovih otkri a: postojanje potisnutih misli i ose

anja. Naalost, Frojd je vremenom otiaao predaleko smatraju i da bukvalno sve nesvesne misli nastaju zbog potiskivanja i da su nedostupne svesnoj analizi. To je greaka! Otkri
ete da se ve iha vaaih takozvanih nesvesnih misli moe
lako "osvestiti" - samo ako pro
eprkate malo dublje.'
"Dakle, ako se nesvesno "udepresivim", mogu relativno brzo otkriti kojim mislima sam izazvao tu depresiju - i
tada se osloboditi depresije?"
"Da - iako, kako sam ve rekao, to
esto ide teako. Jer jednom kada se depresija ustoli
i, ato ste i sami primetili, nemate volje da bilo ata preduzmete protiv nje; prosto zelite da ostanete depresivni. I,
ako se ne borite protiv tog ose anja aktivnim traganjem za
skrivenim samoporukama kojima ste stvorili depresiju, osta
ete u tom stanju. Dakle, na izvestan na
in, moete birati izmedju dva zla: neograni
eno dugo ostati depresivni; ili naterati sebe, protiv volje, na
borbu protiv ose anja depresije tragaju i za mislima kojima
ste ga izazvali. Priznajem da je to teak izbor. Ali, ako odaberete borbu protiv svojih negativnih ose anja, ato je
manje od dva zla, na kraju e vaaa ivotna filozofija sazreti,
rede ete padati u depresiju i lakae ete se izvla
iti iz tmurnih raspoloenja kada ih ponekad nesvesno izazovete."
Rik me paljivo sluaao. Na slede oj seansi se pojavio
pun entuzijaz-ma. "Dakle, doktore," izjavioje, "izgleda da mi
je ovaj put uspelo. Doveo sam sebe do jedne od onili starih,
nesvesnih depresija, ali sam se i izvukao iz nje."
"Dobro. Ispri
ajte mi kako."
"Pa, ovako. Rekao sam vam za svoju prijateljicu koja
izlazi s drugim muakarcem. Videli smo se proale nedelje i,
pre nego ato sam se snaaao, rekla mi je: 'Rik, razvedri se.

Zaato si tako mra

an? Izgledaa kao pogrebnik!' Gospode! To me je oainulo
kao munja. Istog trena sam shvatio da se joa uvek opterecujem onim sto se dogodilo prosle nedelje i da se moje
neraspolozenje primecuje, a to me je iznenanada jos vise
oneraspolozilo. U roku od 5 minuta nasao sam se na ivici
samoubistva.
Na svu srecu, u glavi su mi odzvanjale vase reci
Kad pocne da vas obuzima depresija, razmislite sta ste to
rekli samom sebi i time doveli sebe u to stanje. Ok, pomislio sam, sta mi se to mota po glavi i cini me depresivnim? .
I shvatio sam istoga trena, sto se i moglo ocekivati. Najpre
sam pomislio Ona je ponovo sa mnom, ali kako da znam
da li to stvarno zeli? Mozda bi radije bila sa onim tipom od
prosle nedelje. Gospode to je strasno ako zeli njega a ne
mene! Zatim, nakon onog komentara o mojoj namrgodjenosti, slozio sam ovu pricu Dakle, gotovo je. Ne samo da
joj je onaj drugi drazi od mene, vec smatra da se ponasam
kao baksuz. Posle ovoga, garantovano viae ne e hteti da
ima iata sa mnom. A to definitivno potvruje da nisam ni za
ata.'"
"Stvarno ste se dobro po
astili, zar ne! I to dvostrukom dozom."
'Slobodno to ponovite, doktore. Divno sam se sredio.
Ali, kona
no sam dosko
io samom sebi - da, stvarno dosko
io! Pomislio sam: ' Vidi ata sam sebi pri
aa. Baa kako doktor kae. Gospode, kakva nebuloza! Pretpostavimo da joj se onaj drugi dopada viae od mene - ata to
stvanio govori o meni? I pretpostavimo da joj se ne svida
moje namrgodeno lice. Da li to dokazuje da su sve moje
aanse kod nje beznadeno izgubljene? Hajde da prekinem
da se trujem ovim glupostima i povratim svoju stani
ljubaznost i duhovitost. Tek se tada mogu uveriti jesam li joj

stvarno drai od onog drugog. A, ako odabere njega, toje

neprijatno, ali ne i fatalno. Preive u!'
"Dakle, moete li da poverujete, doktore? U roku od
pet minuta -moda i manje - na
isto sam savladao depresiju. Ranije bi uvek takvo stanje
preraslo u dugotrajnu bezvoljnost uz migrenu i sve ostalo.
Ali, ovaj put ne. Opuateno sam se aalio i askao sa svojom
prijateljicom u roku od par minuta. Taj dan smo se proveli
bolje nego ikada ranije i rekla mi je kako viae ne eli da se
vida s onim drugim, jer joj je sa mnom tako lepo i zabavno.
Znate, doktore, sada
ak razmialjam i o braku. Ali, ono glavno je u meni. Rekli ste
da mogu kontrolisati svoje gnusne depresije, i nek ide dodjavola ako to ne uradim. Mislim da je to najbolje to mi se
ikada dogodilo."
I tako je jedna osoba nau
ila da prati sopstvena razmialjanja i povremeno kontroliae
svoja depresivna ose anja. U istu svrhu moete koristiti i
ove tehnike:
Kada doivite stvarnu fizi
ku povredu, liaavanje, bol ili bolest, moete se potraditi da
eliminiaete ili ublaite ove neprijatne okolnosti; ili, ako se ne
mogu ublaiti, da ih filozofski prihvatite i svesrdno pokuaate
da ih ignoriaete; ili, skrenete panju s njih bave i se ne
im drugim. Umesto da sebi govorite: "Zaato mi se deaava
neato ovako uasno," moete re i sebi (i drugima), "Stvarno
je nezgodno ato sam u tako neprijamoj situaciji. Ali, samo
nezgodno!"
Kada doivite emocionalni napad spolja, prvo proverite motive svojih napada
a i verodostojnost njihovih navoda; i, tek ako objek-tivno
utvrdite da su njihovi napadi opravdani, moete pokuaati da
izmenite svoje ponaaanje u skladu sa njihovim kritikama ili
da prihvatite sopstvene nedostatke i nezadovoljstvo koje
oni izazivaju kod drugih.

Kada vas, iz bilo kog razloga, savlada anksioznost, ljutnja,

depresija ili krivica, podjite od saznanja da ta ose anja ne
izazivaju drugi, ve upravo vi sami svojim iracionalnim unutraanjim govorom.
ak i uvek optere ujem onim ato se dogodilo proale nedelje
i da se moje neraspoloenje prime uje, a to me iznenadajoa
viae oneraspoloilo. U roku od pet minuta, naaao sam se
na ivici samoubistva.
Posle usred tih ose anja, uglavnom ste u stanju da
objektivno posmatrate svoje ideje i predstave, izdvojite iracionalnosti (sva treba i mora, koje ste vi neopravdano utkali
u njih) i energi
no ih opovrgnete i suprotstavite im se.
Vi ste gospodar svog ivota. Ne moete o
ekivati apsolutno zadovoljstvo u svako doba, niti da e vas
zaobi i fizi
ki bol ili neki oblik liaavanja. Ali, mozete se poatedeti
ogromne koli
ine mentalnih i emocionalnih briga - ako verujete da to
moete i ako radite na tome.
4.
Takoe moete kontrolisati svoje opsesivne "poroke."
Misao o neophodnoj potrebi za puaenjem ili hranom moete
dovesti u pitanje i pretvoriti u jaku Zelju koju ipak moete
suzbiti. Dosef Denia, u svojoj sjajnoj knjizi Stop Without
Quitting (Prestati bez odustajanja), pokazuje kako i samu
elju, a da ne govorimo i potrebu, za cigaretom moete
modifikovati prisiljavaju i se da ato
ea e razmialjate o svim glavnim stvarima koje vam
"puaenje" i "nepuaenje" zna
i. Dakle, obi
no vam puaenje zna
i samo opuatanje, koncentraciju, relaksaciju i uivanje - a
zaboravljate na ostala realna zna
enja: mu
ninu, troaak, bolesti. Ako dosledno i uporno imate na umu

sve karakteristike puaenja, druga

ije ete misliti i ose ati povodom puaenja. RET koristi Deniaovu tehniku referentnih pojmova, poput "puaenje" i "ostavljanje" (ostavljanje su okoreli puaa
i skloni tuma
iti jedino s odvratnoa u) i za mnoge druge emocionalne
probleme. Koriate i referetne pojmove, u stanju ste da vidite
ata vam oni stvarno zna
e i tako izmenite svoje semanti
ke koncepte i ose anja vezana za njih.
15. SAVLADAVANJE ANKSIOZNOSTI
Klijenti i saradnici
esto pokuaavaju da ospore naa pristup jednom specifi
nom problemu, smatraju i da racionalno emotivna terapija
tu ne deluje i ne pogaa cilj. "Moda opravdano tvrdite," kau
nam, "da ve ina teako a proisti
e iz iracionalnih uverenja kojima se hranimo i da njihovim
menjanjem moemo prevazi i naae teako e. Ali, ata je s
anksioznoa u? Kako da nju kontroliaemo ili menjamo pobijanjem i opovrgavanjem sopstvenih pretpostavki? Nemogu
e je bitno uticati na anksioznost, bez obzira koliko
racionalno joj pristupili."
To je glupost! Anksioznosti se moe pristupiti i kontrolisati je logi
nim rasudivanjem, jer se, u suatini, sastoji od Iracionalne
ideje br. 6: Ideja da se zbog stvari koje deluju opasno ili zastruauju e moramo sekirati i u
initi anksioznima.
Ne tvrdimo da realni ili racionalni strahovi ne postoje.
Oni sigurno postoje. Pri prelasku izuzetno prometne ulice,
poeljno je plaaiti se mogu nosti da vas neka kola ne obore
i vodlti ra
una o sopstvenoj bezbednosti. Strah ove vrste ne predstavlja samo normalnu ljudsku tendenciju, ve i nunost za
samoo

uvanje. Bez odgovaraju eg straha ili brige za sopstvenu

bezbednest, dani na ovom svetu bi vam bili odbrojani!
Ipak, strah i anksioznost se razlikuju. Anksioznost, u
smislu u kojem ovaj izraz koristimo ovde, sastoji se od
preterane brige, preuveli
anog ili nepotrebnog straha. Naj
ea e se ne odnosi na fizi
ke povrede ili bolesti, ve na mentalne "povrede" ili "rane." U
stvari, verovatno 98 % procenata takozvane anksioznosti
ini preterana briga o tome ata neko drugi misli o nama. A
ovu vrstu anksioznosti, kao i preteran strah od telesne
povrede, smatramo nepotrebno samoosuje uju im zbog
nekoliko razloga:
1.
Ako neato deluje istinski opasno ili zastraauju e,
raspolaete sa dva paralelna pristupa: (a) da ustanovite da
li to neato stvarno sadri opasnost i (b) ako sadri, da uradite neato prakti
no da otklonite postoje u opasnost ili (ako niata ne moe da
se uradi) da se pomirite s
injenicom da opasnost postoji. Jadikovanje ili uasavanje
nad nezamislivim strahotama potencijalne ili stvarne opasnosti ne menja situaciju, niti vas
ini spremmjim da se s njom nosite. Naprotiv, ato se viae
uzrujavate, vaaa sposobnost za ta
nu procenu i borbu protiv opasnosti skoro uvek postaje sve
manja.
2.
Jednog dana vas mogu zadesiti odredene nesre e ili
bolesti (na primer, avionska nesre a ili rak). Nesre no je ako
se to zaista desi. Ali, sem preduzimanja razumnih preventivnih koraka, kojima se atitite od takvih, eventualnih
malera, obi
no niata viae ne moete da uradite. Briga, verovali ili ne,
nema magi
nu mo da vas atiti od nesre e. Naprotiv, ona
esto pove ava mogu nost nesre e ili obo-ljenja, jer brigaiscr-

pljuje i "troai" osetljive osobe. Prema tome, ato se viae

plaaite lan
anog sudara, verovatno a da ga doivite progresivno raste.
3.
Pretpostavljeni katastrofalni izgledi mnogih potencijalno neprijatnih dogadjaja se preuveli
avaju. Smrt se smatra ne
im najgorim ato vam se moe dogoditi - ali, pre ili kasnije,
svi umiremo. Ako due vreme trpite neizdrivu fizi
ku bol (kao kod neizle
ivog raka kada viae ni lekovi ne deluju) uvek moete izvraiti
samoubistvo. Ispada da bukvalno sve nevolje koje vas
mogu sna i - kao gubitak voljene osobe ili samoca - kada se
stvarno dese, nisu toliko uasne kao ato ste ih vi zamialjali,
iscrpljuju i se brigom. Ono najgore u vezi sa gotovo svim
"katastrofama" proizilazi iz vaaeg preuveli
anog uverenja o njihovoj strahoti, a ne zbog stvarnih strahota date nesre e.
ivot sadri bezbroj nevolja za svakog od nas; ali prave
katastrofe (zatvorske torture ili prirodne katastrofe u kojima
strada na hiljade ljudi) se retko deaavaju. A "grozote,"
"uase" i "strahote" stvaraju zamialjeni demoni - koje smo
nerazumno stvorili u svojim glavama i zapravo ih ne
moemo ni definisati ni dokazati. "Uas" ne zna
i neato veoma nesre no ili izuzetno nepovoljno. On zna
i (ako poateno zavirite u svoja ose anja) neato ato mislite
da je gore od nesre e i van domena ljudskih patnji. Naravno, niata takvo ne postoji;
ak ni vaae najusrdnije uverenje u isto ne moe ga
otelotvoriti. Uz to, neato "uasno" ili "grozno" zapravo zna
i vaau predstavu o ne
emu kao (a) neuobi
ajeno straanom i (b) ato ne bi smelo ili ne bi trebalo da postoji zato sto je vama toliko straano ili neprijatno. Iako prvi
deo ovog uverenja, tj. da vam je ta stvar ili postupak izrazito
neprijatan, moete lako dokazati, drugi deo, tj. da zbog toga

apsolutno ne sme postojati, ne moete dokazati. Zapravo,

ako | postoji zakon Univerzuma koji kae da Aktiviraju i dogadaji (na ta
ki A) koje smatrate izuzetno neprijatnima (na ta
ki B) ne smeju da postoje (na ta
ki C) onda A i C apsolutno ne mogu koegzistirati. Dakle,
kada dogmatski zaklju
ujete da se (a) takvi dogaaji ne smeju dogoditi, a (b) neminovno (i to je uasno) se deaavaju, o
igledno verujete u nemogu e. Ako prihvatite stvarnost - i
prestanete, u svojoj glavi prepravljati nepromenljive zakone
Univerzuma -moete prihvatiti o
iglednu cinjenicu da ono sto postoji, postoji - koliko god vam
se to postojanje
inilo neprijatnim i nezgodnim. Prema tome, niata stvarno ne
postaje "straano," "uasno," ili "grozno."
Briga se, sama po sebi, razvija u jedno od najmu
nijih stanja. Ve ini nas bi bilo bolje da nas nema, nego da
"ivimo" u njenim kandama. Ako se nadjete u stvarnoj,
neizbenoj opasnosti od ucene, povrede, ili smrti, bolje je
da se iskreno suo
ite s tim problemima i prihvatite sve nevolje koje oni sobom
nose, nego da ivite u panici. Viae bi vam se dopalo da ste
u zatvoru ili da uopate ne ivite, nego da stalno tr
ite, krijete se i guaite obuzeti snanom anksioznoa u.
Sem mogu nosti fizi
ke povrede ili akumog liaavanja,
ega drugog se stvarno moete bojati? Dobro, ljudi se ne
slau s vama i ne vole vas. Neki vas moda bojkotuju ili
blate svojim pri
ama, kvare vam ugled. To je runo, neprijatno, nezgodno!
Sve dok doslovce ne gladujete, ne odete u zatvor ili pretrpite telesne povrede zbog nenaklonosti drugih ljudi, zaato
stavljati sebe na muke zbog onoga ato se deaava u njihovim glavama? Ako prestanete da brinete i uradite nesto

povodom tueg, evenutalnog neodobravanja, verovatno ete

ga osujetiti. Ako sebi ni
im ne moete pomo i, to je loae. Ovaj put, aduti su vam izbijeni iz ruke! Zaato dodatno oteavati ivotnu igni jadikuju i i
grizu i se zbog njenih nepravdi? Ne cmizdrite - delujte!
Iako malom detetu, koje tako re i ne upravlja svojom sudbinom, mnogc stvari deluju uasno zastraauju e, odrasle
osobe obi
no imaju vccu kontrolu nad svojim ivotima i mogu izmeniti
istinski zastraauju e okoinosti ili, ako im to ne pode za
nikom, filozofski nau
iti da ive bez pani
enja zbog tih okolnosti. Odrasli ne moraju odravati reaktiviraju e strahove koje su nekada imali, a koji viae nemaju
opravdanje.
Slu
aj Gospode Dejn Borengard ilustnije glupo odravanje de
ijih strahova. U detinjstvu je pokorno prihvatala sadisti
kog oca, koji ju je estoko kanjavao i za najmanje suprotstavljanje. Onda se ona (ubedjena da ne zasluuje bolji tretman) udala za sli
nog sadistu, ivela s njim deset godina - sve dok se
muevljeva psihoza nije razvila toliko da je smeaten u duaevnu bolnicu.
Zna
i, u detinjstvu i u prvom braku je ivela pod istinski zastraauju im okolnostima. Ali, u drugom braku - s Gospodinom
Borengradom - nije. Jer teako da bi mogla na i blaeg,
ljubaznijeg partnera. Ipak, ose ala je neverovamu rastrojenost i na terapiju je doala u pravom pani
nom stanju. Poato je zavraila psihologiju, plasti
no mi je obrazloila svoje simptome:
"Izgleda da se ponaaaiu poput Pavlovljevih pasa. O
igledno sam se uslovila da na svakog ko mi je blizak reagujem sa strahom i strepnjom, sa pokornoacu i prikrivenom

ljutnjom, i neprestano se vra am tim starim uslovljenim

reakcijama. Iako se moj suprug ponasa kao najneniji
ovek na celom svetu, a obe k erke kao ljupke lutke, ivim u
stalnom, opatem strahu. Kad zvono zazvoni pas slini jer
zna da sledi hrana. Dakle, pozvoni mi i guaim se od straha cak i ako viae nema sadizma koji bi sledio od oca ili bivaeg
mua. Dovoljno je prisustvo bilo kog
lana porodice, sa zvonom ili bez njega, da se sva uko
im od straha."
"Moda vam to izgleda kao uslovljavanje," rekao
sam, "ali meni sama re
'uslovljavanje' deluje toliko uopateno i neodreeno da zapravo maskira konkretnije procese koji su u toku. Hajde da
detaljnije prou
imo te takozvane uslovljene procese. Prvo, da vidimo ata
se obi
no dogaalo s ocem i prvim suprugom."
"Toliko bi se razljutili zbog neke sitnice koju sam, ili
nisam, uradila da sam registrovala tu Ijutnju i ono to
proizilazi iz nje - neku vrstu oatre kazne za mene. Onda
sam, prirodno, kada god bih videla da po
inju da se Ijute, po
ela da se uasno plaaim kazne koja sledi. Tada bih, ili
pobegla, uspani
ila se ili ih molila da me odmah istuku i da se reaim tog
uasa."
"Dobro; izgleda mi kao solidan opis. Ali, izostavili ste
jedan vaan deo procesa."
"ta?"
"Dakle, rekli ste da su se naljutili i znali ste da e vas
kazniti; i onda vas je obuzela panika. Ali, drugi deo procesa
- deo u kojem znate da kazna sledi - olako ste presko
ili. Verovamo ho ete da kaete da ste percipirali njihovu ljutnju i tada, u deli u sekunde, rekli samoj sebi neato kao:
'BIagi boe! Evo ga opet, ljuti se na mene ni zbog

ega. Grozno! Nepoateno! Koja sam ja bespomo na, bedna

jadnica uz ovako nepravednog oca (ili mua) koji me tako
zlostavljaju, a preslaba sam da se zaatitim!' Zar niste,
primetiviai da otac ili vaa prvi mu po
inju da se ljute, u sebi izgovorili neato sli
no?"
"Da, mislim da jcsam. Naro
ito s ocem. Govorila sam scbi kako je uasno ato ja imam
takvog oca, a Minerve Skanlan, moja najbolja prijatel-jica
ima onako ljubaznog, leernog tatu koji nikada nc vi
c na nju, nikada je ne bije niti kanjava. Toliko sam se
stidela ato imam takvog oca. Smatrala sam da je moja
porodica grozna - tako grozna da ne bih volela da ni Minerva, ni bilo ko drugi sazna koliko su svi uasni prema
meni."
"A s prvim muem?"
"I s njim, takodje. Jedino se tada nisam toliko stidela
njega ve udaje za njega. Kada god bi se naljutio i okomio
na mene, rekla bih u sebi: 'Kako sam mogla da budem toliko glupa da se udam za nekog takvog? I to posle svega
ato sam doivela kod svojih! Da svesno i dobrovoljno
ponovim istu greaku! A i dalje sam s njim, a trebalo bi da
skupim snagu da ga ostavim, pa makar radila svc i svaata
da prehranim dccu. Kako sam mogla napraviti takvu glupost!"
"Dakle, ovako. Vidite li da ne samo da postoji stimulus (ljutnja vaaeg oca i prvog mua) i uslovljena reakcija
(vas jak strah od kazne) ve ato je joa vanije imamo i vaau
samookrivljuju u interpretaciju strahote stimulusa. Teorijski,
mogli ste u glavi izgovoriti ovo: "Evo ga, stari, blesavi tata
se opet ljuti i sprema se da me nepravedno kazni. Nezgodno; ali mogu da preivim to kanjavanje i, kada
odrastem, odem od njega i ivim u nenasilnoj sredini."
Medutim, uglavnom ste sebi govorili slede e: 'Zasluujem
svaku osudu jer poti

em iz tako nastrane porodice i ne mogu se suprotstaviti

ovom matorom podlacu.' A za prvog mua ste mogli re i
neato u ovom smislu: 'Ne valja: pogreaila sam kad sam se
udala za ovog sadisti
kog manijaka, ali imam snage da ga napustim umesto da
se prepuatam njegovim iivljavanjima.' Ali, ponovo ste rekli:
"Ja ne valjam jer sam napravila takvu greaku i udala se za
ovu budalu; a sada nemam ni snage ni pameti da ga ostavim.'"
"Ho ete re i da ni o
evi, ni muevljevi postupci - ljutnja nakon koje sledi kazna nisu uslovili moje ponienje, ve da su za to odgovorne
moje neopravdane interpretacije njihovih postupaka."
"Da, vase delimi
no neopravdane interpretacije. Jer, naravno da ste, dok ste
iveli s roditeljima, egzistirali kao devoj
ica koja realno trpi o
evo fizi
ko zlostavljanjc; i bez obzira ata govorili sami sebi, doivljavali ste realnu opasnost, tako da bi odsustvo odredene
koli
ine stralia bilo emocionalno neodgovaraju e."
"Ali, stvari su isle druga
ije u mom prvom braku."
"Da. Ali i u prvom braku ste mogli imati razloge za
strah, jer se vas suprug ponaaao psihoti
no i bukvalno je bio u stanju da vas ubije u nastupu besa.
Ali i sami ste ranije naglasili da ste ga mogli ostaviti - neato
ato niste mogli da uradite kao devoj
ica koja ivi s roditeljima. Dakle, ve inu takozvanog uslovljenog straha u braku proizveli ste sami, pogreano govore i
sebi da niste u stanju da se izborite s tom situacijom; da, prvenstveno, nije trebalo da se udate za njega i da, ostaju i s
njim, pokazujete svu svoju niatavnost. Da ste izgovarali
druga

ije i pametnije stvari, ubrzo biste ga napustili - ili moda ostali s njim, ali oslobodeni zastraaenosti."
"Zna
i, 'uslovljavanje' predstavlja neku vrstu maske za ono ato
uglavnom cinimo sami sebi?"
"Da, jako
esto. to se ti
e Pavlova, ne zaboravite da je on uslovljavao pse spolja; da
je apsolutno kontrolisao da li e ili ne e dobiti svoje par
e mesa kada zvono zazvoni. A, ato se ti
e vaaeg oca, osobe koja je mnogo viaa i ja
a od vas, i on je, kada bi se razljutio, uglavnom kontrolisao
da li ete ili ne dobiti batine. Ali, ne sasvim! Jer da ste, dok
ste iveli s ocem, imali druga
ije i bolje filozofsko glediate (ato polazi za rukom tek retko
kojoj maloj devoj
ici) mogli ste da (za razliku od Pavlovih pasa) znatno izmenite situaciju. Prema tome, mogli ste nekako uticati na
oca i navesti ga da kazni jednog od vaae bra e ili sestara
umesto vas. Ili ste se mogli potruditi da bukvalno pobegnete
napolje skoro svaki put kada znate da se sprema da vas
kazni. Ili ste se mogli posluiti nizom drugih trikova i smicalica da izmenite ili ublaite efekte o
evog ponaaanja. Ali, zbog vaae tadasnje, loae ivotne filozofije
ijem je usvajanju, priznajemo, doprineo vaa otac - pasivno
ste se povinovali njegovim ispadima i uz to okrivljavali samu
sebe zato ato imate takvog oca i morate da mu se pokoravate. Iako je situacija sadravala elemente koji podsti
u na strah, vi ste doorineli da ona postane definitivno stravi
na."
" Shvatam ata mislite. A u braku sam postupila joa
gore. Tu se uopate nisam morala pokoravati, ali sam sebe
prosto prisilila na to svojom, kako biste vi to nazvali, loaom
ivotnom filozofijom i opet dovela sebe do prestravljenosti."

"Ta
no. Iako ste, u odnosima s ocem, sami proizveli ograni
enu koli
inu takozvane uslovljenosti, u odnosima sa suprugom ste
odgovorni za veliku ve inu te uslovljenosti. Umesto da se
elegentno razuslovite - priznavai sebi koliko je nerazumno
trpeti maltretiranje vidno poreme enog
oveka - uradili ste upravo obrauto i marljivo poradili na joa
ja
oj uslovljenosti."
" A moje sadaanje stanje sa drugim muem?"
"Vaae sadaanje stanje joa
vra e dokazuje teze o kojima smo razgovarali. Jer setite se
Pavlovljevog eksperimenta - kada posle zvona nije usledila
hrana, psi su se ubrzo razuslovili i prestali da lu
e slinu, jer su nekako shvatili ili deaifrovali da zvono i hrana
viae ne idu zajedno. Analogno tome, kada bi vaae iskustvo
s ocem i prvim suprugom, tiranima, predstavljalo slu
aj klasi
nog uslovljavanja, onda bi nekoliko godina ivota s osobom
koja vas pazi kao malo vode na dlanu dovelo do postepenog razuslovljavanja."
"On je stvamo neverovatno nean i blag."
"Ali, rekli ste da vas samo prisustvo supruga ili k eri
dovodi do panike."
"Da, to ne mogu da razumem, ali se prosto deaava."
"Mislim da mozete razumeti, ako dublje razmislite i
prestanete da sebe ubedujete da vas proala iskustva "automatski" uslovljavaju. Poato ponaaanje vaaeg supruga o
igledno ne potkrepljuje vaa ranije nau
en strah, koji joa uvek aktivno egzistira, onda vi sami
inite neato
ime ga potkrepljujte i odravate aktivnim."
"Stvarno tako mislite?"
"Da - sem ako ne verujemo u neku vrstu

arolije. Ako ste, kao ato smo upravo konstatovali, makar delimi
no stvorili prvobitni uasan strah od oca i kasnije od
supruga, uprkos njihovom zna
ajnom doprinosu kontekstu straha, pod uslovom da vaa
sadaanji suprug ne daje nikakav doprinos tom kontekstu, ko
ga, u tom slu
aju, osim vas, stvarno odrava aktivnim?"
"Hmmm. Shvatam ata mislite. A kojim to svojim izjavama, po vaaem mialjenju, odravam taj strah?"
"ta vi mislite? Ako po
nete da se presliaavate, ubrzo ete videti."
"Verovatno pri
am sebi ono ato ste ranije naglasili: da sam uvek pokazivala slabost i neadekvatnost i da to joa uvek cinim. I da mi,
prema tome, zaista ostaje neato cega se plaaim - sopstvena slabost."
"Dobar zaklju
ak. Ove stvari se obi
no kruno razvijaju, upravo kako ste napomenuli. Prvo vas
otac zlostavlja, zatim samu sebe uverite kako ne moete
uraditi niata da ga u tome spre
ite i onda postanete uasno anksiozni. Ali, kada jednom
postanete anksiozni, i bezvoljno pokuaavate da se oslobodite te anksioznosti, po
injete sa samouveravanjem da ni protiv toga ne moete
niata preduzeti. I onda vas hvata anksioznost od nailaenja
anksioznosti i ose anja nemo i da bilo
ime spre
ite njeno nailaenje. Lep orsokak!"
" Sasvim. Plaaila sam se oca i prvog supruga, a u
stvari sam se plaaila same sebe, sopstvene slabosti. A
sada se plaaim da ne ostanem anksiozna - da ne ostanem
slaba. I uprkos tome ato me ni sadaanji suprug, ni erke ne
maltretiraju, plaaim se da ne bih mogla pravilno postupiti,

ako bi do toga doalo. Plaaim se sopstvene neadekvatnosti a toliko me je strah od ose anja zaplaaenosti - da sebe gotovo stalno dovodim u pani
no stanje."
"Upravo tako. Zatim, da podemo korak dalje, uistinu
se toliko prestravite i, zbog straha, potpuno neodgovaraju e
postupite
ime se samo u
vracujete u originalnoj pretpostavci - da vas zbog tolike slabosti i neadekvatnosti nikada niko ne moe voleti, a naro
ito ne vaa sadaanji suprug i k erke."
"Dakle, zapravo po
injem od ogromne potrebe za ljubavlju i straha da tu
potrebu nikada ne u zadovoljiti zbog sopstvene bezvrednosti. Tada se zbog tog straha, neodgovaraju e ponaaam.
Zatim postajem svesna te neadekvatnosti i kaem u sebi:
'Ovo dokazuje moju bezvrednost! Zatim, kad sebi potvrdim
svoju bezvrednost, strah da ne u zasluiti ljubav postaje joa
ja
i. I tako dalje, i tako dalje."
"Ta
no. A onda, da poemo joa dalje, mrzite sebe zbog sopstvene slabosti i svoje preterane potrebe za ljubavlju; i kivni
ste na sadaanjeg supruga i erke ato ne zadovoljavaju vaau
preteranu potrebu upravo u onoj meri koju vi zahtevate - da
vam nadoknade sav bes i povrede koje su otac i bivai
suprug iskalili na vama. I tako napunite
aau gor
ine - koja vas joa dublje unespokojava."
"Sami ste rekli. Pravi orsokak! Ali, ata da sada preduzmem da se izvu
em iz njega?"
"A ata mislite da radite? Ako sebi saopatite re
enice jedan, dva, tri i
etiri koje dovode do zaklju

ka pet, a zaklju
ak pet je krajnje nepoeljan, kako da ga izbegnete?"
"Poricanjem re
enica jedan, dva, tri i
etiri!"
"Da. Kao i ovim: "Zna
i, kada mi se desi da postanem anksiozna zbog podse anja
na neku nekadaanju pretnju, koja stvarno viae ne postoji,
mogu shvatiti sta se deaava i brzo se smiriti?"
" Ako primenim ovakvo poricanje i opovrgavanje i ustrajem u tome, nema razloga da i dalje ivim u pani
nom stanju u koje samu sebe uterujem toliko godina?"
"Ne, apsolutno nikakvog. Pokuaajte i vide ete. A ako
vam to uspe, a mislim da hoce, bi e to sjajno. A, ako ne
uspe, brzo emo otkriti kojim drugim glupostima spre
avate taj uspeh."
"Uglavnom, najbolje je da ostanem pri uverenju da
sama kreiram sve ato me uznemimje ili plaai. U proalosti to
nisam ni mogla, ni znala. Ali, sada mogu i ho u!"
"Uglavnom, da. Povremeno ete se moda zate i u
istinski zastraauju im okolnostima - ako ste na brodu koji
tone ili u kolima kojima su otkazale ko
nice. Ali ovakvi realni strahovi se retko deaavaju u svakod
nevnom ivotu; a ve ina stvari zbog kojih se uspani
imo predstavlja samostvorene 'opasnosti' koje gotovo u
celosti postoje samo u naaoj maati. Njih gradimo sami. A
razgraditi ih moemo analizom i raspetljavanjem svog zapetljanog, izvrnutog razmialjanja."
"OK. Ovo zvu
i logi
no. Potrudi u se da uradim tako." Gospoda Borengrad se
stvarno potrudila. Nakon nekoiiko nedelja ne samo da viae
nije ose ala strah i paniku u prisustvu erki i supruga, ve se
osetila sposobnom da radi i neke druge stvari, uklju
uju i dranje predavanja u dniatvenom centm - neato za ata

se nikada ranije nije ose ala spremnom i sposobnom. Nau

ila je, i joa uvek u
i, da, za razliku od Pavlovljevili pasa, moe usloviti i
razusloviti svoja ose anja i reakcije iznutra i da na stvamu ili
mogu u opasnost ne mora reagovati paraliau im, sveobuhvamim strahom.
to se ti
e Pavlovog rada, ne pridaje se tolika vanost njegovom
stavu da ljudi reaguju mnogo komplikovanije i simboli
ki su uslovljeni onim ato on zove njihovim sekundamim signalnim sistejmom, mialjenjem, za razliku od pacova, pasa i
zamor
ia
ije reakcije je lako usloviti prostom bliskoa u nadraaja (na
primer zvona) i bezusolovne reakcije (na primer, lu
enja pljuva
ke pri mirisanju i probanju hrane). B.F. Skiner takode govori
o verbalnom i neverbalnom ponaaanju, te tvrdi i implicira da
se ljudi uslovljavaju - ili samouslovljavaju - svojom intepretacijom okolnih fak-tora, kao i
isto spoljnim promenama u intenzitetu potkrepljenja. Skiner,
u Beyond Freedom and Dignity (Viae od slobode i dostojanstva), piae:
Metodoloaki biheviorizamje ograni
en na ono (ato mdtemo posmatrati) javno; mentalni procesi
postoje, ali su zbog svoje prirode van nau
nog razmatranja. "Bihevioristi" u politi
kim naukama i mnogi logi
ki pozitivisti u filozofiji zastupaju sli
no nualjenje. Ali samoposmatranje se moe prou
avati i mora se uvrstiti u svaki donekle razuman prikaz Ijudskog ponaaanja. Eksperimentalna analiza ponaaanja ne
samo aa ne ignoriae svest ve izuzetno naglaaava izvesna
kriti
napitanja.

Ta
no. Ali Skiner ne ide dovoljno daleko. Ja (A.E.) smatram da
Skiner ne daje dovoljnu teinu samopotkrepljenju, ato sam i
napisao u specijalnom prikazu ove knjige za
asopis Behaviour Therapv:
Ironija je to ato je sam Skiner dobio malo podrake za
svoje mialjenje o slobodi i dostojanstvu; ni mene esto ne
podravaju u suprotnom mialjen-ju da
ovek, uprkos nizu spoljnih, ometaju ih uticaja, u velikoj meri
moe da kontroliae svoju emocionalnu sudbinu. Pa ipak se i
Skiner i ja tvrdoglavo drinio svojih nepodranih mialjenja.
Zaato?... Skiner zanemaruje neke istaknute
injenice o ljudskim bi ima: (1) ista slobodna volja ne postoji, ali to ne zna
i da osoba nenia mogu nost izbora. (2) Ponaaanje oblikuju i
odravaju njegove posledice, delom zato ato "unutraanje ja"
posmatra i ose a posledice ponaaanja, i, makar u ograni
enoj meri, odlu
uje o promenama. (3) "Unutraanje ja" definiae odredene
posledice kao "poeljne" ili "nepoeljne." Ve sam naveo da
se Skinerovom mialjenju suprotstavlja ve ina psihologa, ali
on svoje zaklju
ke smatra "dobrim" i "olirabniju ini", a odlu
uje da protivljenje (socijalno neodobravanje) ne smatra
posebno nepovoljnim. Neko drugi, ko deli Skinerovo mialjenje, moda e zaklju
iti da je neslaganje kolega prejako negati vno potkrepljenje
da bi se zanemarilo; i, konsekventno tome promeni e svoje
stavove, prestati da ih brani, pasti u depresiju zbog socijalnog neodobravanja, ili izvraiti sanioubistvo. (4) Iako Skinerova "jednostavnost" ima neke prethodne determinante
vezane za uticaj okoline, on verovatno podrava odreene
elemente "slobodnog izbora." On sam govori o "interakciji
izmeu organizma i okoline," impliciraju i da organizam zna
ajno inter-pretira okolinu i manipuliae njom, kao i da okolina

oblikuje i odrava organizam. Kompleksni, terapijski prisrup

ljudima daje odredeni stepen snage i autonomije - i organizmu i okolini. Mislim da i Skiner deli to mialjenje, ali ga
neke od njegovih ekstremnih tvrdnji opovrgavaju.
Generalno govore i, najefikasniji protivnapad na
svoje nepotrebne i neodgovaraju e anksioznosti moete
preduzeti slede i ove smernice:
1.
Pronadite uverenja koja su u pozadini vaaih briga i
anksioznosti. Naj
ea e ete otkriti da, eksplicitno ili implicitno, sami sebi govorite slede e: "Zar ne e biti uasno ako...? i "Nije li grozno
kada...?" Prisilite se na ovakva pitanja: "Zaato bi bilo toliko
uzasno ako...? "Da li bi stvarno bilo grozno kada...? Naravno, ako se ovo ili ono dogodi moda e ispasti neprijatno,
nezgodno ili nesre no. Ali moete li ikada empirijski dokazati
da je bilo ata, ato vam se deaava, stravi
no ili uasnol Jer, niku na srce, pod ovim izrazima ne podrazumevate da bi vam se moglo dogoditi neato veoma
loae ili stoprocentno loae. Smatrate da bi to moglo da bude
viae nego loae - a kako je to mogu e?
2.
Kada je situacija stvarno opasna - na primer putovanje neispravnim, starim avionom - logi
no vam preostaje da (a) izmenite situaciju (na primer, odbijete let tim avionom) ili (b) prihvatite opasnost kao jednu od
neprijatniii ivotnih
injenica (prema tome, prihvatite
injenicu da moete poginuti; da bi bilo krajnje alosno ako
se to desi; i da iveti pimim ivotom podrazumeva rizikovanje). Ako moete smanjiti opasnost, radite na tome. Ako
ne moete, ili smatrate da je korisnije preuzeti rizik nego ga
izbegavati, izbor vam je sueniji i najbolje je da prosto prihvatite opasnost. Bez obzira kako predstavili opasnost,
neizvesno ostaje neizvesno; i koliko god vi brinuli ne ete ga
u
initi manje neizvesnim.

Ako je opasnost verovatna, i ne moete preduzeti niata da

je spre
ite, tada realno procenite koliko je izvesno da e se ona
stvarno desiti i realno procenite kakve nevolje e vas
pogoditi njenim deaavanjem. Iako tre i svetski rat moe
izbiti koliko sutra, kolika je verovatno a da do njega stvamo
dode? Ako i izbije, koliko je verovatno da ete vi poginuti ili
stradati? Ako umrete, da li je to stvamo mnogo ve a katastrofa od vaae prirodne smrti za deset ili dvadeset godina?
Sluite se verbalnim i aktivnini depropagiranjem za prevazilaenje odredene anksioznosti. Podite od saznanja da ste vi
sami stvorili anksioznost svojim unutraanjim tvrdnjama, pa
im se suprotstavite i opovrgnite ih. Takode, naterajte sebe
da uradite ono
ega se nerazumno plaaite i upomo (odredeno i energi
no) radite protiv tog straha.
Dakle, ako izbegavate vonju autobusom, priznajte sami
sebi da vaaa prevelika zabrinutost vu
e koren iz vaae sopstvene negativne propagande; iz vaae
unutraanje pri
e da su autobusi opasni, da vam se neato uasno moe dogoditi u autobusu, da ne biste mogli da podnesete kada bi
vam se neato tako straano dogodilo, itd. Opovrgnite ovu
glupost dokazuju i sebi da su autobusi izuzetno bezbedni;
da je jako malo ljudi povreeno voze i se njima; da moete
iza i na kraj s bilo kakvim neprijatnim dogadajem, ukoliko do
njega uopate i dode. Poeljno je da sebe naterate na ato
ea u vonju autobusom u toku koje ete uporno traiti
dokaze za razuman stav o vonji autobusima. to viae
inite stvari kojih se nerazumno plaaite dok istovremeno protivre
ite samonametnutoj anskioznosti, vaaa bespotrebna panika
e bre i temeljnije ispariti.
Ve ina anksioznosti je povezana sa straliom od javne bnike,
ili tudeg antagonizma, ili gubitka ljubavi. Uvek pretpostavite

da neki preterani strah od neodobravanja lei iza vaaih

naizgled objektiv-nijih strahova, pa ga neprestano i snano
opovrgavajte i borite se protiv njega dokazuju i sebi da
neodobravanje moe doneti atetu, a od "uasa" - jedino
onaj koji ste sami definisali.
Ubedite sebe da stalna briga pre oteava nego olakaava
mnoge siruacije. Imate mnogo ve e aanse da prebrodite
svoje iracionalne anksioznosti ako, umesto zamialjanja
"uasa" koji bi vas zadesio kad se neato gadno dogodi,
kaete sebi kako se glupo, nerazumno i samoosuje uju e
ponaaate brinu i se zbog te "uasne" stvari. Medutim,
nemojte sebe optuivati ili kriviti zbog bezrazlone zabrinutosti.
Nastojte da ne preuveli
avate vanost ili zna
aj stvari. Vaaa omiljena
aaa je prosto
aaa koja vam se dopada, ato je ve Epictetus odavno
primetio. Vaaa supniga i deca, ma koliko divni i vama dragi,
samo su smrtnici. Nema potrebe da zauzmete negativisti
ki, odbrambeni
"pa ata" stav i kaete samom sebi: "Pa ata ako razbijem
aau ili mi ena i deca umni? Baa me briga!" Jer, bolje je da
vodite ra
una o svojoj
aai i tako ivite veseliji i ispunjeniji ivot. Ali, lano precenjujete njiliovu vrednost i nepotrebno se optere ujete njihovim
mogu im gubitkom ako preuveli
ate stvari i ubedite se da vam je to jedina
aaa na celom svetu i da bi vam ivot postao apsolutoo jalov
i beskoristan bez ene i dece. U vezi s tim, imajte na umu
da uivati u ne
em svim srcem ne zna
i da morate katastrofizirati nedostatak toga. Moete svim
srcem uivati u svojoj

aai, deci i eni i pri tom istinski voditi ra

una o njima. Ali, njihov iznenadni nestanak ne mora da
bude i koban, iako nesunmjivo predstavlja tefakgubitaki
izaziva vaae veliko ialjenje. Ovaj gubitak, ma koliko bio
teak, prosto odnosi neato ato arko elite i volite - on ne
odnosi vas. Sem, naravno, ako ne insistirate na identifikovanju sebe sa Ijudima i stvarima koje volite; a ovakva vrsta
identifikacije spada u emocionalne poreme aje.
Skretanje panje, kako je ve re
eno u prediodnom poglavlju, moe privremeno raspraiti
neosnovan strali. Ako, lete i avionom, stalno brinete zbog
evenutalnog pada, prisilite se da se koncentriaete na
novine ili knjigu. To e vam verovatno doneti neko
olakaanje. Ako smatrate da loae govorite, energi
na usredsredenost na sadraj vaaeg izlaganja, a ne na
reakcije publike,
esto smanjuje vaae brige i tremu. Medutim, sveobuhvatniji
misaoni pristup koji sledi ranije navedene smernice je
nmogo efikasniji za uklanjanje dubljih i dugotrajnijih
anksioznosti.
Korisnu tehniku za smanjenje anksioznosti moe da predstavlja nalaenje porekla vaaih sadaanjih straliova i uvianje
da viae ne piju vodu iako su nekada bili sasvim adekvatni.
U detinjstvu ste se, normahio, plaaili nmogili stvari; na
primer mraka ili svade s odraslima. Ali, sada ste odrasli.
Mislite na to i stalno pokazujte samom sebi kako se sada
moete upustiti u neke stvari, koje ste mudro izbegavaii pre
mnogo godina.
Nemojte se stideti zbog anksioznosti koje sujoa uvek
prisutne, bez obzira koliko vam se glupe
inile. Deluje apsolutno neprimereno, znaci pogreano, da
odrasla osoba joa uvek pati od de
ijih strahova. Ali neprimereno ili pogreano ne zna
i kaznjivo ili za svaku osudu. A, ako ste drugima nesimpati
ni zato ato pokazujete anksioznost, to je loae - ali ne i po-

raavaju e! U svakom slu

aju, priznajte sebi da ste bespotrebno zaplaaeni; otvoreno i
direktno obuzdajte svoje glupe brige; ali ne posvetite ni
trenutka samokanjavanju zato ato ste se uznemirili i
postali anksiozni. Vreme i energiju moete potroaiti na
daleko bolji na
in!
Bez obzira koliko uspeano savladujete i privremeno uklanjate svoje anksioznosti, nemojte se iznenaditi ako vam sc
one ponekad vrate. Ljudska bi a se plaae stvari kojih su se
ve jednom plaaili, iako uglavnomnisu u stalnom strahu
zbog njih. Ako ste se jednom plaaili visine i pobedili taj strali
namemim i dobrovoljnim boravkom na viaim mestima, ipak
ponekad moetc osctiti strah pri pogledu sa visinc. U takvim
okolnostima, prosto prihvatite povra eni strali, ponovo aktivno radite protiv njega i brzo etc sc uveriti da, u ve ini slu
ajcva, on opet odlazi u zaborav.
U vezi s tim, uvek imajte na umu da ste smrtni; da
Ijudska bi a imaju urodcna ograni
enja; da ne prevazilaze u potpunosti neutemeljene strahove
i anksioznosti; i da ivot te
e kao neprekidna borba protiv iracionalnih briga. Medutim,
ako tu borbu vodite pametno i nepokolebljivo, moete skoro
uvek da se oslobodite od skoro svih svojih bespotrebnih
briga. ta biste viae mogli traiti?
16. POSTIZANJE SAMODISCIPLINE
Najlakai izlaz iz problema obi
no se pretvara u uzdravanje od izazova ivota. Pa ipak,
bez ikakvih teako a zaklinjete se u Iracionalnu ideju br. 7:
Ideju da je mnogo lakae izbe i suo
avanje sa nizom ivotnih teako a i odgovornosti, nego preduzeti korisnije oblike samodiscipline. Ideja se pokazuje
pogreanom zbog nekoliko vanih razloga.
Najpre, shvatanje da je najlakai izlaz iz ivotnih
teako a ujedno i najbolji u krajnjoj instanci vodi ka izbega-

vanju delovanja u momentu odluke - i napetosti u

trenucima, satima i danima koji slede nakon te odluke. Ogi
Malik, na primer, ivi u uverenju da bi bilo uasno kada bi
ena koju godinama poznaje odbila njegove fizi
ke nenosti. Svaki put kada poeli da je zagrli ili uhvati za
ruku, silno se uplaai da e ga odbiti i, biraju i "lakai" put,
odustaje od namere. U samom trenutku odustajanja, ose a
olakaanje. Ali, tokom ostatka ve
eri, a
esto i narednih dana, prezire i proklinje sebe zbog tog
jednog trenutka "olakaanja." Jer, shvatio je da izbegavanje
neprijatnih i teakih okolnosti obi
no izaziva ja
e konflikte i ve e nezadovoljstvo samim sobom na dui rok.
Uz to, izbegavaju i odredene ivotne teako e, skoro
uvek ste skloni da preuveli
ate njihove muke i neprijatnosti. Ako bi Ogi Malik rizikovao,
zagrlio svoju prijateljicu i ako bi ga ona stvarno odbila, da li
bi ga to uistinu povredilo toliko koliko on zamialja? Ako ga
ona stalno odbija, ho e li svaki put biti jednako povreden?
Ako bude povreden, da li je sve propalo? Ako krene teim
putem i ako se bori za naklonost te ene, skoro je izvesno
da e otkriti da je odgovor na ova pitanja prilino vrsto "ne".
Hajde da ponovo pretpostavimo da se Ogi trudi, naie
na odbijanje i oseti se povreenim (ili, preciznije, sam sebe
povredi prenaglasavanjem neophodnosti da bude prihva
en). ak i u tom slu
aju, da li e samopovredenost izazvana odbijanjem biti gora
od samopovreenosti izaz-vane odustajanjem! Verovatno ne
e.
Zatim: Ako Ogi pokuaa i ne uspe, sigurao e neato
nau
iti iz svog neuspeha, a ako nikada ne pokuaa, nema mnogo
ata da nau
i. Ako krenej teim putem, moda ga ena koju oboava na

kraju prihvati. A ako se to ne desi, saznanja koja je dobio

njenim odbijanjem, mogu mu pomo i da uspe s nekom drugom enom.
Pod normalnim okolnostima, ako se Ogi uporno
trudi,
ak i kada su mu aanse jako male, na kraju e uspeti kod
neke ene. Naprotiv, ako odustane i osudi samog sebe na
celibat, ivot e mu se pretvoriti u klasi
an primer ni
eg rizikovanog - ni
eg ste
enog. Ali, ako se upusti u rizik, dobi e neku vrsm zadovoljstva. Malo izuzetnih ivotnih zadovoljstava dobija se bez
rizikovanja. U tenninima utroaka vremena i energije Ogi ima
izbor: ulagati ili odustati. I ato manje ulae, to manje oivotvoruje svoju egzistenciju.
Sli
no vai i za negativnu stranu samodiscipline. Ako Denis,
koja eli da oslabi, odbija da se nosi sa teako ama dugotrajne dijete, onda ona o
igledno posee za "lakaim" reaenjem. Ali, dok i dalje uiva u
jelu, da li takode "uiva" nose i svojih desetak kilograma
viaka dok posmatra kako vitkije ene osvajaju zanimljive
muakarce, ose a se umornom i "naduvanom" i rizikuje
odredene tegobe koje
esto prate prekomemu teinu?
Dakle, pri
a postaje bolno monotona ako se odlu
imo za "lakai" ili nesamodisciplinovan izlaz iz ivomih teako
a i odgovomosti. Ili "lakai" put, dugoro
no gledano, zapravo ispada tei, ili i dalje deluje lakaim jer
trai manje vremena i energije, ali ujedno donosi mnogo
manje
zadovoljstva i radosti.
Neka kao primer poslui slu

aj mog (R.A.H.) klijenta Elmera Pinkhama, inteligenmog i

potencijalno uspeanog studenta prava. On se potpuno prepustio "lako emo" ivotnom stilu i savraeno savladao sve
veatine za izbegavanje rada. Uprkos krajnjem otsustvu
potrebnih znanja, umesto da prione na u
enje, on se u svrhu manipulisanja za dobijanje dobrih ocena
posvetio prou
avanju li
nih karakteristika svojih profesora - ata im se svida, a ata
ne.
Kada je doaao na terapiju, imao je vezu sa koleginicom. Ta veza mu je vrlo teako padala. Rekao je: "Seli se
ponaaa kao veliko dete, ali je ujedno i vrlo zavisna osoba. S
njom prosto ne mogu imati obi
nu vezu - ona se uglavila-apsolutno i bukvalno uglavila u
moj stan i moj ivot. Ja viae niata ne mogu da uradim ili zavraim. Nije da sam se pretrgao u
e i; ali pored nje ne radim ama baa niata. Samo vodimo
ljubav, i ta
ka. I stvarno ta
ka! Osim toga, silno me sputava, jer ho e da me ima samo
za sebe i na raspolaganju u svako doba dana i no i tako da
skoro ni u toalet ne mogu bez nje. Sa Seli za petama, nema
aanse da ponekad izadem s nekom drugom devojkom koja
mi se dopadne."
"Ako smatrate da veza sa Seli ometa vaa dugoro
ni plan da zavraite fakultet i poloite pravosudni ispit i
onemogu uje vam viae vremena za sebe i svoj provod,
zaato prosto ne promenite neato u svom odnosu ili je ostavite?" pitao sam ga.
"Ne mogu niata da promenim," odgovorio je. "Seli
ostaje Seli. Prilepila se kao p
ela na med. Ne ostavlja prostor ni za kakvu drugu vrsm
odnosa. Ne mogu ni daje ostavim - prosto ne mogu da se
suo

im sa njenim suzama i histerijom. Boe, cmizdrila bi i kukala

nedeljama. A uz ono ato zna o meni, kako sam prepisivao i
muvao na nekim ispitima, mogla bi da mi stvori neprilike.
Prosto ne mogu da se izloim neprijamosti suo
avanja s njom i nagovaranja na rastanak."
"Ali, kako stvari sada stoje, ona vani stvara Viae
problema nego zadovoljstva. Zar ne mislite da se to, dugoro
no gledano, isplati, uprkos teako ama koje bi imali kad biste
je se hteli osloboditi?"
"Da, pretpostavljam. Ali ne bih hteo da to uradirri
tako. Znate, rado bih je delimi
no zadrao. U krevetu je fantasti
na! Voleo bih da je "kon-ziimiram" u manj im koh
inama i da nije stalno m. Ali, kako da to postignem?"
"Ho ete re i: 'Kako da plivam, a da se ne skvasim?"
"Pa, moglo bi se tako re i. Ali, moda mogu neato da
smislim. Moda iznadem na
in da zadrim Seli, ali sa "pola" radnog vremena, tako da nri
ne bude toliko napoma, a i da mogu ponekad iza i i s
nekom dmgom devojkom."
"Vidim da ste ve neato smislili. Nesumnjivo, neato
vrlo lukavo. Dakle, kakav vam je plan?"
"Pa, doktore, ovako. Mislio sam da bi moda vi mogli
pozvati Seh i re i joj da ste dijagnostikovali moje probleme i
sve ato uz to ide i dajoj saopaute da smatrate kako je najbolje da se odseli od mene i pose uje me par puta nedeljno
i da se ne lepi toliko, ma znate ve -. Dakle, mislim da biste
vi to mogli srediti s njom tako da ne moram daje se
odreknem, da ne gledam njene suze i ne sluaani kuknjavu,
a da ipak zadrim najbolji deo naae veze."
"elite da vam pomognem da na najlakai na
in sredite stvari sa Seli, tako da se ne morate sami suo
iti ni sa kakvom odgovornoa u ili teako ama, a da ipak dobijete ta
no ono ato elite. I ho ete da obradim Seli tako da prihvati

samo pola kaaike, dok vama ostaju vaaih uobi

ajenih kaaika i po."
"Pa, i Seli bi tako bilo lakae, zar ne? Ne bi bila povredena ili neato sli
no i razumela bi moj poloaj. Vi to moete lako srediti. Za
vas su takve stvari sigurno svakodnevni posao."
"Iznenadi e vas da
ujete," rekao sam, "da moj svakodnevni posao podrazumeva neato sasvim druga
ije od izigravanja neke vrste psihoterapeutskog posrednika,
eksperta za "bezbolno" sredivanje stvari i emocionalnog
ucenjiva
a. Naprotiv, ja pomaem ljudima da se suo
e sa stvarima i da ih obave na tei na
in - jer, dugoro
no gledano, takav na
in obi
no donosi unutraanju sigurnost i sre u. Kada bih uradio to
ato traite od mene, uskratio bih vam izuzetnu priliku da se,
moda prvi put u ivotu, istinski potrudite da reaite teaku
simaciju i tako dobijete malo vere u to da, zapravo, matete
da se suo
ite sa teakim situacijama na koje naidete i da ih razreaite.
Uradivai to, takoe bih pomogao Seli u izbegavanju
donoaenja sopstvene teake odluke da li da vas prihvati pod
vaainiuslovima ili danastavi saponaaanjem velikog deteta,
kao do sada. Dakle moj odgovor - bezuslovno ne. Spreman
sam da vam u
inim uslugu prisiljavaju i vas, ako mogu, da se ovaj put suo
ite sa ivotom i da, za promenu, nauCite kako da se nosite
s njim i sa samim sobom i da nau
ite kako da modifikujete neato od svog, o
igledno samoosuje uju eg, kratkoro
nog hedonizma."
"Iznenauje me vaa stav," odgovorio je Elmer, "imate

reputaciju liberalnog psihologa. To mi je reklo nekoliko ljudi

sa fakulteta. Uprkos tome, prodajete mi pri
u o gradenju karaktera, ovu otrcanu glupost o 'dostojanstvenoj, miloj,
istoj, puritanskoj pti
ici u Bojoj ruci. Marljivo radi, ponaaaj se kao. dobar hria
anin i Isus e te jednog dana nagraditi
mrvicom hleba!"
"Vaae je pravo da izvr ete zna
enje mojih re
i, ako tako elite. Uprkos tome, tvrdim Linija najmanjeg otpora kojom stalno idete, na studijama, u odnosu sa Seli i u
nekim drugim vidovima sopstvenog ivota, ne e vam, gotovo je izvesno, doneti ono ato izgleda najvise elite (a ato
maestralno krijete od samog sebe), a to je: sigurnost u radu
i istinski kvalitetne odnose sa drugima. Dopalo vam se to ili
ne (a ja mislim da ne), ne ete maksimalno uivati sve dok
nenau
ite da se suo
ite sa realnostima i teako ama ovog sveta, smislite najbolje
na
ine za njihovo reaavanje,umesto izbegavanja, i da im prilazite odlu
no i hrabro. Ovo vam moda zvu
i kao filozofija piuitanske pokornosti, rada u ime rada, i
gradenja karaktera za spas u raju. Ali ne. To je samo jedna
od
vrstih i hladnih
injenica ovozemaljskog ivota."
"Moda, ali smatram da mogu da nadem bolji na
in. ini mi se da upotraiti drugog terapeuta koji nema tako
krute poglede. Mora da postoji lakai put ka sre i od ovoga
na kojem vi insistirate."
Elmer se viae nije pojavio. Koliko znam, joa uvek
traga za lakaim ivotnim putevima i fleksibilnijim terapeutom

koji bi mu pomogao da se kre enjima. Ipak, slutim da e

gajednog dana ivot zasko
iti zbog olakog odnosa prema njemu i samom sebi. Tek
tada, ako u njemu ostane dovoljno
vrstine da se pozabavi svojim suatinskim problemima,
moe da se vrati na ozbiljnu terapiju. Ja u verovatno ostati
na istoj, staromodnoj poziciji, sasvojim "karaktemim" pristupomivotu; i, ako poeli da se vrati, srda
no u pozdraviti njegov povratak.
Ako izbegavanje ivotnih teako a i sopstvene odgovomosti, u ve ini slu
ajeva, vode ka manje podsticajnim aktivnostima i smanjenju
pouzdanja, usvajanje "teeg" pristupa obi
no ima viaesmisla. Preciznije, on obuhvata slede e aktivnosti:
Iako ne preporu
ujemo prihvatanje nepotrebnih dunosti ili odgovor-nosti,
ato
ak moe da odraava izvestan mazohizam, moete da,
identifikujete istinski poeljhe aktivnosti i da ih bez uzmicanja i, odlaganja uradite. Poeljne ivotne dunosti obi
no uklju
uju: (a) poslove vezane za preivljavanje, kao ato je uzimanje hrane, vrsenje nude i izgradnja skloniata od hiadno
e; i (b) poslove, koji nisu strogo vezani za preivljavanje, ali
koji se obi
no moraju obaviti za postizanje eljenih ciljeva - na primer,
pranje zuba da se spre
i kvarenje ilii svakodnevno putovanje ako ivite na selu, a
radite u gradu.
Jednom kada ocenite da je odreen cilj neophodan za vaae
preivljavanje ili poeljan za sre u (a ne zato ato drugi misle
da bi trebalo da ga postignete), moete uspostaviti
samodisciplinu energi
nim samoubedivanjem i energi

nim delovanjem. Poseb-no, najpre izdvojite i odlu

no nasrnite na svoje glavne nedisciplinuju e intemalizovane
verbalizacije: gluposti koje vrtite u, glavi tipa "Postoji lakai
na
in od onog ranijeg;" "Ne verujem da mogu da se kontroliaem," i "Zaato bih morao da se bavim ne
im neprijatnini da dodem do prijatnog cilja kojem teim?"
Umesto toga, pokuaajte usvojiti razmialjanja predstavljena
ovakvim re
enicania: "Uveri u se da je tee i neisplativije, naro
ito na due staze, obavljati stvari na "lakai na
in;" "Kao ljudsko bi e, posedujem sposobnost samodisciplinovanja uprkos teini tog poduhvata." "Dopalo mi se to ili
ne, nema na
ina da postignem ono ato elim bez obavljanja izvesnih
neprijatnih i vremenski zahtevnih poslova."
Kao nesavraeno, pogreaivo, ljudsko bi e prihvatite
injenicu da e vam ponekad gradenje konstruktivnog pristupa pasti izuzetno teako i da e vas poznati zakoni inercije
vu i nazad i silno oteavati vas po
etak konstruktivnog rada. O
ekujte ovakve probleme i preven-tivno prihvatite
injenicu da ete
esto morati uloiti dodatan trud i dodatnu energiju da kro
ite na stazu samodisciplinovanja. Jednom kada prihvatite
pranje zuba i rano jutarnje ustajanje zbog odlaska na
posao, ovo e vam biti sve lakae, a ponekad
ak i zabavno. Ali na po
etku, obi
no nije tako! Nemojte to m' o
ekivati. Bilo to lako ili ne, nastavite sa uveravanjem samog
sebe da za postizanje odredenih rezultata nema dmgog na
ina sem discipline. Tuno - ali istinito!
Jednom kada po
nete sa samodisciplinom,

esto moete sebi olakaati stvari! Napravite sopstveni redovan raspored ili program: Postavite podciljeve za svaki
veliki projekatkoji preduzimate. Precizno definiaite svoje
dnevne obaveze: na primer, prisilite se da napiaete
odreden, unapred utvren broj stranica ili da uradite odreden
broj vebi. Odmah sami sebe nagradite za sopstvenu disciplinu (na primer,
astite se bioskopom nakon ato nau
ite zadatn celinu ili obavite planiran ku ni posao). Iako RET
koristi principe samopotkrepljenja od samih po
etaka, sada ili koristi mnogo odredenije. Koriste i se saznanjima B.F. Skinera, Dejvida Premaka i Lojda Homa, RET
terapeuti esto pokazuju ljudima kako da primene uslovljenu kontrolu, tj. kako da se nagrade poeljnim ponaaanjem
(poput
itanja ili dobrog ru
ka) tek nakon izvraenja nepoeljnijeg rada (poput u
enja). Ova RET tehnika vam moe pomo i u samodisciplinovanju.
uvajte se sklonosti ka prevelikoj samodisciplini ili najteih
na
ina za obavljanje stvari u cilju dobijanja neke magi
ne nagrade za samokanjavanje. Ve ina oblika rigidnog
poatovanja pravila, s jedne strane, ili nefleksibilnog bnntovniatva s dnige, ukazuje na neselektivnost i proizilazi iz emocionalnih poreme aja. Prekomerna samodisciplina pokazuje
se jednako samoosuje uju om kao i izbegavanje potrebne
discipline.
Ukratko: moe vam pasti teako da se borite protiv
normalne tendencije olakog odustajanja od teakili zadataka,
odlaganja za sutra onoga ato je bolje uraditi danas i da popustite u samodisciplini mnogo pre nego ato ona automatski razvije svoju snagu ipo
ne daodrava samu sebe. U redu, teako je. Ali, preporu
ujem vam da se posvetite disciplini ako nameravate da se

suo
ite sa mnogim odgovornostima, ako elite da postignete
dugoro
ni hedonizam. Vaai ciljevi i tenje zalitevaju trajnu samodisciplinu. Neprijatno! Ali kako ina
e opstati kao Ijudsko bi e?
Kada smo se prvi put videli, Oskar Dimson je
uporno birao samoosujecuju u alternativu. Oskar, mlad
postdiplomac na psihologiji, bio je jedan od najpamemijih
klijenata koje sam ikada imao, ali je uporno odbijao da uradi
doktorsku disertaciju. Smatrao je da ga "njegova prokleta
urodena lenjost" spre
ava u bavljenju psiholoakim podni
jem koje ga zanima i kojem se eleo posvetiti. Pitao me:
"Da nije moda moja bioloaka struktura takva da ne mogu
da se disciplinujem tako lako kao drugi ljudi?"
Nisam progutao njegovu"bioIoaku hipotezu." "Sumnjam," izjavio sam, "Naro
ito zato ato u dnigim aspektima ivota pokazujete zavidnu
samodisciplinu."
"Mislite na moja predavanja?"
"Da. Pri
ali ste mi da redovno drite predavanja, da se temeljno
pripremate za svoje
asove i da u pripremu svojih predavanja ulaete dosta vremena i tnida. Veoma ste ponosni zbog svog marljivog rada i
dokazane reputacije dobrog nastavnika."
"Da. Stvarno se tnidim u tom delu."
"Dakle, gde se onda javlja ovaj koncept "prirodne bioloake lenjos-ti?" O
igledno, ako moete napomo raditi napripremi svojih predavanja, moete isto tako raditi i na pisanju svog doktorata."
"Ali, to nije isto. U u
ionici odmali dobijam odredenu koli
inu priznanja ili fidbeka. Studenti me vole i cene ono ato

radim za njihovo dobro.H

"Nesumnjivo. I siguran sam da zasluujete njihovo
priznanje. Dajete im neato ato im malo profesora daje i oni
to cene."
"Uistinu cene."
"Sjajno. Ali to joa uvek dokazuje moj stav - ako
e/tf
da marljivo radite i nagrada za obavljen posao odmah
stigne, samodisciplina vam ne predstavlja nikakav problem.
Medutim, kada su nagrada ili priznanje daleko - tek nakon
jednogodianjeg ili dvogodianjeg rada na doktoram moete o
ekivati priznanje ili pohvale od svojih profesora, onda idiotski kaete sebi: 'Oh, prosto sam roden lenj. Ne mogu da se
disciplinujem,' pod
ime zapravo podrazumevate ovo: "Nuno mi je potrebno
neposredno priznanje i ne u da se disciplinujem ako
nemam garancije da u ga i dobiti.' Sasvim razli
ita slika, zar ne?"
"Ovo zvu
i verodostojno. Ali, da li je jedini razlog za moje od-bijanje
rada na doktoratu to ato pre zapo
injanja ma
ega zahtevam dobijanje neposredne satisfakcije u vidu
ljubavi i naklonosti?"
" Verovatno ne. Obi
no ima i dnigih razloga za to ato osoba, pametna poput vas,
besmisleno odbija da se disciplinuje u odredenim
domenima."
"A koji od njih bi se mogli primeniti na moj slu
aj?"
"Dakle, pre svega, opati princip inercije. Ljudima, pa
ak i veoma razumnim osobama, deluje uistinu teako da
zapo
nu i rade na dugoro
nim projektima poput doktorata, kada im je savraeno jasno

da e pro i mnogo vremena pre nego ato okon

aju taj projekat i pobeni zasluenu nagradu za svoj rad.
Poznato vam je da je malu decu izuzetno teako motivisati
za dugoro
nije ciljeve, bez obzira koliko mnogo dobijaju ostvarenjem
tog cilja. Ve ina odraslih celog ivota zadrava ovu de
ju karakteristiku."
"Zna
i da sam detinjast - ha?"
"Da, ali ne nuno u izvitoperenom ili abnormalnom
smislu. Prosto posedujete mnogo normalne infantilnosti, i
normalno se opirete njenom odbacivanju. Moda upravo to
predstavlja vaau "prirodnu Ienjost."
"Da. Ali zar nemamo svi izvesnu koli
inu toga? I zaato bih je ja imao viae nego drugi?"
"Dakle, za po
etak, poput ve ine veoma inteligentnih osoba, ve i deo ivota akademski ste prolazili vise nego dobro. Zahvaljuju i
svojoj inteligen-ciji, otkrili ste da, za razliku od prose
nih u
enika, postiete zavidan uspeh s mnogo manje truda i napora - naro
ito u osnovnoj i srednjoj akoli."
"Imate pravo. Gotovo i da nisam u
io u osnovnoj i srednjoj akoli, a ipak sam bio medu najboljim
uenicima. ak mi je i na fakultetu ialo lako."
"Upravo tako. Sve do skora, dok se niste upisali na
poslediplomske studije, nije bilo potrebno da sti
ete radne navike. A sada, shvativai da imate oatriju
konkurenciju i da disertacija ne moe sama da se napiae,
bolje je da ih razvijete. Ali, poato vam je ialo dobro uz minimum akolskog zalaganja, verovatno mislite dajekrajnje neferlio dalje tako ne moe. Tako dolazimo do slede e ta
ke: vaae pobune protiv rada na doktoratu. Smatrate da ne
bi trebalo da se toliko napreete."

"Pa, to uistinu predstavlja napor, zar ne? Nikada

ranije nisam morao
da radim neato sli
no."
"Da, naporno je. Pa ata? Ali ipak vam savetujem da
to uradite - da dobijete priznanje koje vi sada. elite.
Nikakva koli
ina detinjaste bimtov-nosti ne e vam stvar olakaati. Upravo
obmuto - kako ste se i sami uverili." "Ta
no. to viae vrdam, to viae zaostajem i sve mi je tee da
nadoknadim izgubljeno. Sem toga, profesorima ve postajem pomalo odvratan - a to mi nipoato ne pomae."
"Nikada ni ne e pomo i. Ne samo da vaae vrdanje i
odugovla
enje izaziva odvratnost drugih, na primer profesora, prema
vama, ve i na vas samog ima isti efekat."
"Posta u odvratan samom sebi?"
"Ne nuno; u stvari nikada ne morate poniavati
samog sebe, svoju individualnost ni zbog
ega. Ali, odlau i posao, po
injete sumnjati u svoju sposobnost daga obavite."
"Hm. Shvatam vas. Ponovo ste me ulivatili. Priznajem da, ato viae odlaem rad na disertaciji,
ea e pomialjam: "Moda ja i nisam sposoban da to uradim.
Moda to nije posao za mene. Nastava - jeste. I polaganje
ispita. Ali, ovako neato prosto prevazilazi moje mo i."
"Ove misli odgovaraju vaaim pOstupcima. Prvo,
odbijate da se prilivatite posla - zbog uobi
ajene inercije i neadekvatnih de
ijih navika o kojima smo razgovarali. Zatim, umesto
neposrednog priznanja, za kojim silno udite i maksimalno
se tmdite da ga dobijete preko nastave, dobijete kritike svojih profesora. Onda, kaete sebi ovo: ' Vidi, moda ne mogu
da se disciplinujem,' ili 'Moda nisam sposoban da uradim
ovakvu stvar.' Potom, neprimereno uplaaeni od neuspeha i

nespremni da proverite svoje negativne hipoteze, umesto

da se suo
ite s radorn na disertaciji vi joa viae beite od njega. Time
izazivate joa ve e nezadovoljstvo profesora i odvrat-niji ste
samom sebi. Kona
no, postajete zarobljenik zlokobnog kmga najgore vrste, jer
vaaa prvobitna detinjasta pobuna protiv prijanjanja na
posao prerasta u uasan strah od njega. Zavraetak puta - i
to je prakti
no kraj vaae karijere - ako ne prekinete s ovim glupostima i
prese
ete ovaj zlokoban krug."
"Moje ponasanje ste predstavili kao stvarno poreme
eno."
"Zar vam se ne
ini takvim?"
"Pa ata da kaem?"
"Bilo kakve re
i ne e bitno promeniti stanje stvari i vaae posmpke u
initi mudrijim. Suatinsko pitanje: ta ete sada preduzetil"
"U vezi moje prirodne inercije, detinjastog bunta,
neprimerenih zahteva za neposrednim priznanjcm i razmialjanja da ne mogu da uradim disertaciju naprosto zato ato
nisam ni pokuaao da se ozbiljno latim posla?"
"Da. Sjajno ste sumirali situaciju. Dakle, ata ete preduzeti u vezi s tim?"
"Pretpostavljam da mi ne biste poverovali kada bih
izjavio da u prestati s ovakvim ponaaanjem i odmali se prihvatiti posla na disertaciji?"
"Ne - sve dok stvarno ne po
nete s radom. Ali, ne bih ni sumnjao u to. Jer, savraeno
dobro znam da svaka osoba, koja tako dobro kao vi radi u
nastavi, moe podjednako dobro raditi i na projektu poput
doktorata. Dakle, ne postavlja se pitanje da li moete, ve
da li ho ete? Moda, sada kada ste uvideli sopstvenu

nekonzistentnost i samoosuje ivanje, moda i ho ete."

"Boga mu, nadam se da ho u."
"Na daje zgodno ose anje; ali nedovoljno jako. Boljeje faodlu
ite da prevazidete svoju detinjastu buntovnost i strali od
neuspeha. Aktivno odlu
ivanje. A to zna
i aktivno pronalaenje i energi
no opovrgavanje onih argumenata protiv rada i discipline
koje vi sami smialjate i kojima se hranite godinama."
"Opet imate pravo! Akcija je klju
na stvar. Vide emo!"
I videli smo. Oskar je u roku od nekoliko nedelja
dobio saglasnost za temu doktorata, odmali po
eo sa istraivanjima i nakon godinu dana odbramo doktorat
iz podm
ja eksperimentalne psihologije. Joa uvek sjajno predaje; uz
to, od svih ljudi koje poznajem iz tih kmgova, on se ponasa
najsamodisciplinovanije i to na svim planovima. Kad god se
sretnemo na psiholoakim skupovima, aaljivdijski zauzme
stav mirno i vojni
ki mi salutira uzvikuju i: "Akcija! Rad! Samodisciplina!"
Samo, ne izgleda da se on aali sa tim.
17. REVIZIJA PROLIH LlCNIH ISKUSTAVA
Ispada krajnje naopako da se jedno od najvanijih
psiholoakih otkri a u proteklih sto godina, koje je zajedni
ko psihoanaliti
arima i bihevioristima, pokazalo veoma atetnim za mnoatvo
osoba. Radi se o otkri u-da
ovekova iskustva i doivljaji iz proalosti u velikoj meri uti
u na njegove sadaanje obrasce ponaaanja i uslovijavaju ih.
Ova delimi
no mudra i potencijalno korisna opservacija je iskoriatena
za kreiranje i odravanje, po nama, Iracionalne ideje br. 8:
ideje da je proalo iskustvo sveuticajno i da ono ato je jed-

nom snano uticalo na vaa iivot, mora i dalje da odreduje

vaae sadaanje emocije i ponaaanje.
Gotovo svakog tipi
nog radnog dana, imam (A.E.) seanse sa oko dvadeset individualnih klijenata i joa dvadeset u grupi; ve ina njih veruje
da moraju da se ponaaaju na odreden na
in zbog ranijeg uslovljavanja ili ranih uticaja. Na primer,
etrdesetogodianja atraktivna razvedena ena mi je rekla:
"Prosto nisam u stanju, niti se mogu aktivnije angaovati
da upoznam nekog muakarca, na ata vi pokuaavate da me
nagovorite, jer niata sli
no nisam nikada u ivotu radila." Mlada supruga izjavljuje
kako bi viae volela da joj suprug izgubi pedeset hiljada
dolara u nekom poslu nego da ponovo dobije otkaz - jer je
uverena, na oanovu
injenice da je ve imao niz loaih zaposlenja, kako on ne
moe na i zadovoljavaju i posao. Izuzetno lep, obrazovan i
inteligentan dvadesetdvogodanjak isti
e da nikada ne e na i drugu poeljnu devojku, ako ga
sadaanja ostavi, jer: "Od detinjstva sam uslovljen da se
plaaim kako nisam dovoljno vredan da bilo koga privu
em ili osvojim. Kako onda mogu o
ekivati da mi tako neato pode za rukom?"
I tako, uglavnom svakog radnog dana, sre em brojne
klijente koji tvrde kako je neprijatne, duboko ukorenjene destruktivne uticaje iz proalosti nemogu e promeniti, ni sada ni
u budu nosti - sem ako im ja, na neki volaebni na
in ne pomognem da se oslobode tih razornih uticaja. Obi
no odgovaram ovo:
"Glupost! Ma kakvo rano uslovljavanje ili atetne uticaje doiveli u detinjstvu, njihovi efekti nisu danas prisutni
zbog situacije u kojoj su nastali, ve zato ato ih joa uvek vu
ete sa sobom, joa uvek verujete u gluposti kojima ste prvobitno indoktrinirani! Pitanje je: kada ete vi osporiti svoja
sopstvena,

esto ponavljana uverenja i na taj na

in razusloviti sebe?" I po
inje energi
na bitka terapijske dezindoktrinizacije sve dok (obi
no) ja ne pobedim, ili (ponekad, naalost) klijent pobegne
od mene i posla koji treba da predume za eliminisanje
preuveli
anog suda o pogub-nim proalim uticajima.
Poput ovih klijenata, ve ina Ijudi iz naae kulture, o
igledno veruje kako ono ato je nekada zna
ajno uticalo na njihov ivot ili je, u odredenom periodu, delovalo prikladno ili neophodno, zauvek zadrava svoju
vanost. Tako, ubeeni su da zbog davnaanje nune posluanosti roditeljima i danas, kaoodrasli, moraju da ih sluaaju.
Ili, ako su nekada bili rtve svojeokoline, smatraju daje tako
i danas. Ili, ne odustaju od davno ste
enog i besmislenog sujeverja.
vrsto uverenje u ogromnu vanost proalosti
pokazuje se iracional-nim zbog nekoliko razloga:
1.
Ako joa uvek dozvoljavate da doivljaji iz proalosti uti
u na vas, pravite logi
nu greaku prekomerne generalizacije. Ako neato va u
odredenim okolnostima, teako da ima jednaku vanost u
svim okolnostima. Ako vas je otac maltretirao i iskoria avao
u detinjstvu
to ne zna
i da su svi muakarci takvi i da ih se trebate
uvati.Ako ste nekada bili preslabi da se oduprete maj
inoj dominaciji to ne zna
i da zauvek zadravate tu slabost.
Prepuataju i se prevelikom uticaju proalih dogaaja, prestajete da traite altemativna reaenja za problem. Retko postoji samo jedno mogu e reaenje za prisutne teako e. Ako
zadrite fleksibilnost razmialjanja, neprekidno ete tragati s
ve dok ne naidete na o

igledno bolje reaenje. Ali, ako ostajete pri uverenju da

proalost neumimo uti
e na vas i da tako mora biti, skloni ste da posegnete za
ranijim, i obi
no krajnje neadekvatnim, "reaenjima."
Mnoga, u odreenom' periodu odgovaraju a ponaaanja
postaju definitivno neodgovaraju a u nekom drugom periodu. Deca naro
ito smialjaju razne na
ine za reaavanje problema s roditeljima - kao ato su cmizdrehje, durenje ili provale besa kada neato ele. Ovakvo
ponaaanje kasnije postaje neefikasno jer odrasli, sem ako
ono ne poti
e od dece, na njega ne reaguju. Prema tome, efikasne
metode za reaavanje problema u detinjstvu su krajnje
neefikasne u odraslom dobu. Ako ivite pod zna
ajnim uticajem proalosti, odravate, psihoanalti
kim jezikom re
eno, transfer - ato zna
i da osecanja koje ste, svojevremeno, imali prema nekim
figurama u proalosti neodgovaraju e prenosite na osobe s
kojima danas dolazite u dodir. Tako se, na svoju atetu,
bunite protiv aefovih naloga danas, jer vas podse aju na
neprikosnovene roditeljske naredbe od pre dvadeset godina. Ovakav transferni odnos
esto postaje nerealan i jalov.
Ako se pokomo ponaaate na odreden na
in zato ato steiako
inili u proalosti, propusti ete mnoga nova iskustva koja bi se
mogla pokazati kao izuzetno prijatna. Prema tome, ako se
angaujete u sportskim aktivnostima prosto zato, jer ste kao
tinejder uivali u njima, moda se nikada ne ete oprobati u
umetnosti i otkriti da vam ona moda prua viae zadovoljstva od sporta. Ili ako odbijate da se isprobate na poslu
knjigovoe zato ato ste jednom izgubili sli

no radno mesto, moda nikada ne ete postati dovoljno kompetentoi da uzmete takav posao i uivate u njemu.
Bespogovorao prihvatanje uticaja proalosti
ini vas nerealnim, jer sadaanjost nije proalost i bitno se razlikuje od nje. Voziti predratni Ford danaanjim autoputevima
bilo bi vrlo opasno, jer stari putevi i saobra ajni uslovi viae
ne postoje. Ponaaati se prema supruzi, koja definitivno rtije
vaaa majka, isto kao prema majci, zna
i stvarati probleme i teako e.
Ukratko: Iako proalost, kako su psihoanaliti
ari i bihevioristi jasno uo
ili, nesporno postoji i u izvesnoj meri uti
e na ponavljanje izvesnih proalih obrazaca ponaaanja, ona
ne mora imati ogroman uticaj na vas. Bez obzira koliko
dugo stari obrasci ponaaanja trajali, ljudska priroda se mote
promeniti - ina
e bismo, poput svojih predaka, joa uvek iveli u pe inama.
Uz to, vaaa proala iskustva nisu toliko nepromenjivo
izgradila osnove vaae li
nosti da vam treba viaegodianja "duboka" analiza za njenu
restmkturizaciju. Ako, uz pomo bilo kojeg efikasnog terapijskog postup-ka, uz uklju
ivaiije u intenzivan program psiholoakog
itanja, predavanja, i grupnog rada, i uz (pre svega)
neprekidno samoispitivanje i provcravanje sopstvenih osnovnih pretpostavki i razmialjanja, marljivo radite na menjanju svoje "osnovne prirode," naj
ea e moete posti i zavidne rezultate u periodu od nekoliko
meseci do nekoliko godina.
Stoji da se ve ina ljudi opire drasti
nim promenama u sebi. Zato ato mahom potkrepljuju svoja
stara uverenja - stalno ponavljaju i sebi kako crnci stvarno
nisu dobri, ili kako je stvarno straano doiveti neuspeh na
poslu, ili kako svet ne sme da ih prisiljava da rade viae
nego ato mogu. Ali ove

injenice, ne samo da ne potvrduju da se "ljudska priroda" ne

moe promeniti ve govore upravo suprotno. Upravo zato
Ito stalno ponavljamo isteproale greakezbog svojih starih
uverenja, moemo ih izbe i usvajanjem novih uvercnja. Isto
kao ato naae sadaanjeponasanje u velikoj meri proisti
e iz naaeg razmialjanja o proalim doivljajima, budu e aktivnosti proizilaze iz onoga ato danas
inimo. A odrcdcnim razmialjanjem i vebom moemo uveliko regulisati i kontrolisati nase danaanje aktivnosti!
Herold Stover je, doaavai na terapiju, odmah izjavio
kako se mora osloboditi svoje teake i preke naravi da bi se
cna njegovih snova udala za njega. "Morate da nu' pomognete, Dr Harper," molio me je. "Grejs je izjavila da e
me ostaviti ako samo joa jednoni planem u njenom prisustvu. Rekla mi je da ste joj izuzetno mnogo pomogli kada
je, pre par godina, neprestano besnela i ljutila se na aefa.
Ako vam ne dozvolim da mi pomognete, ostavi e me."
"Dakle, mogu samo da uradim najbolje ato mogu,"
rekao sam. "Ili, bolje re
eno, da pomognem vama da date sve od sebe. Ali, recite
mi najpre kako ste stekli takvu narav?"
Harold mi je tada ispri
ao tipi
nu pri
u da, od najranijeg detinjstva, pobesni zbog svake sitnice
koja mu se ne dopadne. Za toje dobijao i izvesnu podraku,
jer pamti kako se majka pred drugima hvalila kako bi se
njen sin, joa kao beba, zacenio od besa ako bi pokuaala da
mu da ili uradi neato ato on ne eli. "Harold se rodio sa sopstvenim mialjenjem," razneeno se se ala. Izgleda da se niajci dopadalo ato njen jedinac uvek sprovodi svoju volju.
Za o
ekivanje je to ato je, pod ovakvim okolnostima, Harold
usvojio maj
in stav o svojim izlivima besa kao prirodnim, neizbenim i

pomalo simpati
nim. Svoju estoku narav je smatrao normalnim i efikasnim
sredstvom za nametanje svojih elja majci, drugima, a naro
ito relativno plahim i pokornim enama. Kako se Grejs nije
dala zaplaaiti i otvoreno mu saopatila da e ga ostaviti ako
ne prestane da se ponaaa kao veliko, neotesano dcte, shvatio je da umesto provala besa mora na i druge na
ine za snalaenje na ivotnom putu.
Poato sam Haroldu objasnio poreklo njegovih ispada, on se sloio da viae ne optuuje sebe, jer je o
igledno da ga je majka trenirala da se ponaaa upravo tako
kako se ponaaa. U svakom slu
aju, samooptuivanje mu niata ne pomae.
"Ali, ata dalje?" pitao me je. "Kako da se, sada kada
znam odakle poti
e, toga oslobodim? Nije li gotovo nemogu e osloboditi se ne
ega ato traje skoro od samog rodenja i toliko dugo predstavlja deo mene i mog ponasanja?"
"Ne." odgovorio sam. "Istina, imaju i u vidu dugotrajnost vaaih provala besa - ili, u stvari, dug period tokom
kojeg ste smatrali kako su one sasvim u redu i adekvatne namu
i ete se dok ih se ne oslobodite. Dakle, bi e teako. Ali, ako
se ne budete borili protiv njih, protiv ovih samoosuje uju ih
reakcija, bi e vam dvostruko tee."
"Ali, kako? Kako da ih izbacim iz svog sistema?" "U
suatini na isti na
in na kojih ste ih i uneli u sistem." "Ali, nismo li malo
as konstatovali kako mi ih je majka, svojim priznanjima i podrakom, ugradila u sistem?"
"Ne, ne sasvim - iako moda izgleda tako. U redu,
majka je odobravala i pohvaljivala vaae provale besa. Ali, vi
ste takode, ato je mnogo vanije, prihvatali i stalno traili
dodatne potvrde i pohvale. Niste ostali samo pri ovoj misli:
"Ah, evo mama opet pokazuje da se slae sa mojom

provalom besa; zna

i u redu je da nastavim tako." Nastavili ste:" Ah, mamu
mogu zastraaiti svojim besom. To vai i za tatu. A prolazi i
kod ku ne pomo nice. Dakle, da vidim: Kad god odmah ne
dobijem ono ato elim, potrai u ljude sli
ne mami, tati i Florens i vriatati sve dok to ne dobijem.
Znam da to ljudima smeta, ali ata me briga, ako tako dobijem ono ato elim? Jer, ne dobiti ono ato elim smatram
stvarno uasnim, naprosto groznim. Milije mi je da dobijem
eljeno, pa
ak i ako gnjavim ljude i smetam im, nego da ne dobijem. A,
ako neko ne e da popusti uprkos mojoj galami i vriatanju,
baa me briga. Prosto u na i nekoga ko ho e." Da li vam je
kroz glavu prolazilo neato takvo?"
"Kad sada razmialjam o tome, vidim da ste pogodili
samu suatinu. Podsetili ste me da sam nekad imao mnogo
prijatelja. Svojevremeno sam bio vrlo popularan i omiljen
medu decom iz komailuka. Ali, kada sam video da se neki
ne pokoravaju mojim izlivima besa i ne puataju da stvari
budu po niome, prosto sam ih odbacio i druatvo mi se svelo
na nekoliko ulizica, koje su mi u svemu povlaivale i popuatale. Kada malo bolje razmislim, moram priznati da najpametnija i najhrabrija deca iz susedstva nisu bila medu tim
mekuacima. Ali, ipak sam se s ulizicama dniio, jer je sve
uvek bilo po mome.'
"Svesno i namemo ste rtvovali neke od svojih najpametnijih i najsposobnijih prijatelja zbog trenutnog ispunjenja sopstvenih elja i potreba. Zar niste isti model sa
uvali do danas - odbacivanje dugoro
nih ciljeva i sposobnijih prijatelja i okruivanje laskavcima
koji, poput vaaih roditelja,

im zapiatite ispunjavaju vaae elje?"

"Izgleda tako. Ali joa uvek ne vidini kako da se oslobodim ovog modela ponasanja."
"Ve sam rekao - isto onako kako ste ga usvojili.
Poato smo konstatovali da vaaa sklonost provalama besa u
najve oj meri nije nastala samo zbog tudeg vaspitanja, ve
zato ato ste vf sami sebe trenirali da birate lakai i kra i put
za zadovoljavanje elja i potreba, sada moete nau
iti samog sebe da nemate provale besa i da dajete prednost
dugoro
nijim, hedonisti
kim ciljevima."
"Zna
i, ako sam ranije govorio, 'Samo napred, Harolde, padni u
vatru i nateraj ih da ti udovolje,' sada mogu re i ovo:
"Prestani s glupostima, Harolde, i potrudi se da
dalekosenije i duboko zna
ajne ciljeve - na primer, brak s Grejs - ostvaria ponaaaju i
se kao odrasla osoba, bez provala besa.' Moe li tako?"
"Da. A umesto izjave kojom racionalizujete zadravanje sadaanjeg cilja neposredne gratifikacije umesto orijentisanja ka dalekosenijim ci-ljevima (koja zvu
i ovako: "Nemogu e je o
ekivati da se promenim, da se odvikneni od provala besa,
ako sam takav od rodenja i ako je to neotuivi deo moje li
nosti.") moete izgovoriti ovo: "Bez obzira koliko dugo ve
iniam tu naviku i koliko ljudi mi je popustilo zbog nje, ona mi
sada ugroava dragocene ciljeve. Bolje je da se, zbog sebe
estoko potrudim da joj se suprotstavim i ponasam se
druga
ije."
"Da li time pokuaavate da mi saopatite da gubitak
nekih neposrednih zadovoljstava prestanem smatrati uasnim; da mogu podneti takav gubitak; i da mi je, za ve e sopstveno dobro, korisnije da promenim stil ponasanja."

"Da, ali viae se posvetite nisaonim, a manje mehani

kim promenama navike. Siguran sam da ete se, ubudu e,
zrelo ponaaati ako usvojite ovo zrelo raznualjanje."
" Ali, pretpostavimo da postupim po vaaim savetima,
sve bude dobro izvesno vreme, a onda pokleknem i
pobesnim?"
"Mogu e je. Sve dok eventualni ispad ne iskoristite
kao "dokaz" da prosto morate imati provale besa i da ih se
definitivno ne moete osloboditi on e ostati upravo to: mali
propust. Ubrzo ete odustati od ponovnih beanjenja i vaai
propusti ili ispadi bi e sve redi."
"Sve dok se drim sadaanjosti i radim za druga
iju budu nost, mogu da zaboravim na dugotrajno negativno
uslovljavanje u proalosti?"
"Ta
no. Sve dok, svaki put kada vam se omakne provala besa,
kaete samom sebi: "Evo me opet. Neka glupost koju sam
pomislio navela me je na to. Da vidim ata sam to pomislio?
Kako da ovaj ispad iskoristim za spre
avanje naredne provale besa?" Ako sabrano i koncentrisano analizirate svoje ispade i internalizovane re
enice koje ih izazivaju, negativno uslovljavanje iz proalosti
ubrzo e postati pozitivno uslovljavanje iz sadaanjosti i reai
ete svoj problem."
Tako se i desilo. Nakon aest nedelja, Harold mi je
saopatio: "Moete li da poverujete? Grejs i ja smo se verili.
Posla emo vam fornialno obaveatenje
im ga odatampamo. Ona je insistirala na veridbi. 'Slusaj,
mila,' odgovorio samjoj kadaje preksino pomenula veridbu,
'svestan sam da proteklili aest nedelja nisam imao ni jednu
provalu besa, i, sebe radi, sre an sam zbog toga. Ali odakle
znaa da ve sutra ne u napraviti ispad?' Odgovorila mi je:
'Ne znam, ali skoro sam ubedena da ne ea. Meni tvoje
provale gneva nisu smetale toliko koliko tvoj detinjasti
moras-mi-dati-bas-to-ato-bo u stav koji ih je izazvao. A to,

tvoj stav, se bitno promenio od kada vidaa Dr Harpera.

Skoro sam potpuno siguma da se viae ne ea vratiti u staru
aemu. A, ako se to ipak desi, uvek se mogu razvesti.' Ovu
poslednju re
enicu je popratila onini svojim, vama dobro poznatim, jedinstvenim osmehom.'"
Grejs i Harold su se ven
ali; on i dalje vrsto stoji na zrelim pozicijama i ne posee
za starim stavovima, tako da su miljama daleko od razvoda.
Imamo mnogo razloga da verujemo da e tako i ostati.
I vi, kao skoro svaka druga inteligentna i marljiva
osoba, primenom nekih od navedenih tehnika moete prevazi i uticaje svoje proalosti:
Prihvatite
injenicu da u izvesnim pogledima vaaa proalost zna
ajno uti
e na vas. Ali, takode prihvatite i
injenicu da e danas - sutra bitiju
e. Nemogu e je da se u jednom danu pretvorite u potpimo
druga
iju osobu. Ali, promene s kojima zapo
nete danas zavrai e potpuno razli
itim ponaaanjem u budu nosti. Novim na
inom razmialjanja i doivljavanja u sadaanjosti, prihvatanjem proalosti kao hendikepa, a ne apsolutne blokade,
moete radikalno promemti svoje sutraanje (ili prekosutraanje) ponaaanje.
Umesto da se moralisti
ki okrivljujete za ranije greake, objektivno ih priznajte i prihvatite. Samo pomo u takve objektivnosti moete nau
iti da iskoristite proalost za sopstvenu sadaanju ili budu u
korist. Umesto da automatski ponavijate greake koje ste
nekada
inili, smireno utvrdite i ispitajte svoje propuste. Povremeno
analizirajte svoje navike i obi

aje kako bi odvojili ito od kukolja i (ako je korisno) shodno

tome, izmenili svoj na
in ivota.
Kada otkrijete da vas izvesno proalo iskustvo spre
ava u ostvarivanju postoje ih ciljeva, uporno i energi
no se borite protiv njega na verbalnom i akcionom nivou.
Prema tome, ako ste joa uvek posluano mamino dete i ne
uspeva vam da se bavite onim
ime elite, moete ubediti samog sebe: Ne moram da se
ponaaam tako. Nisam viae dete. Mogu razgovarati s majkom i re i joj ata stvarno ho u. Ona viae nema stvamu vlast
nada mnom i ne moe me povrediti, niti spre
iti da uradim ono ato ho u, sem ako joj ja to ne dozvolim.
Neelim da je nepotrebno povredujem, ali, ne elim ni da
povredujemsamog sebe. Nekada sam mislio da bi suprotstavljanje majci zna
ilo
smak sveta. Glupost - naravno da ne bi!" Na takav na
in moete pretresti sve iracionalne uticaje proalosti.
Pokaite sebi njiliovu besmislenost: da vam viae atete nego
koriste; kako e vam biti bolje ako ih uklonite.
4.
Za izazivanje
vrste promene, kontrapropagandu propratite odgovaraju im
akcijama. Svesno i namerno radite protiv uticaja proalosti:
naprimer, prisilite se da se prema majci ponaaate na zreliji
na
in, da rizikujete njeno neslaganje, da kaete i uradite stvari
od kojih ste se ranije prestravljivali. Ako se nikada u ivotu
niste obratili nepoznatoj osobi, sanu' otiali na neku zabavu,
poljubili devojku na prvom sastanku, ili uradili neku sli
nu, eljenu stvar, prisilite sebe, apsolutno ne dajte sebi mira
dok ne uradite jednom,pa joa jednom ove uasne, "stravi
ne" stvari. Bez gluposti! Nemojte samo misliti. Delujte! Godine proalih strahova i inercije mogu e je prevazi i danima ili
nedeljama namemog i upornog vebanja danas.

Sistem samonagradivanja vam moe pomo i u borbi protiv

uticaja proalosti. Svaki put kada se obratite nepoznatoj
osobi,
astite sebe cigaretom ili satom izleavanja; ako to ne uradite, uskratite sebi tu nagradu. Nagradujte se za borbu protiv svoje proalosti; primenite kaznu za sebe ako se
besmisleno povinujete proalosti.
Koristite racionalno-emotivnu imaginaciju. Deset minuta
dnevno ivopisno zamialjajte svoj razgovor sa strancem.
Pustite da vas obuzme anksioznost ili stid. Zatim, modifikovanjem svojih misli o "uasnom" utisku koji tako neato
izaziva kod drugih, ose aj panike pretvorite u zabrinutost.
Upomo vebajte doivijaj zabrinutosti umesto anksioznosti
u ovoj ivopisno zamialjenoj "opasnoj" situaciji.
Nadasve, upamtite da je proalost proala. Ona nema magijski, automatski uticaj na sadaanjost ili buduenost. Zbog
proalih navika, menjanje vam pada tee od stati
nosti. Jeste tee, ali ne i nemogu e. Rad i vreme; veba, pa
opet veba; razmialjanje, zamialjanje i delovanje - ovo su
klju
evi koji otvaraju sve proale poraze i pret-varaju ih u
sadaanje i budu e uspehe.
18. PRIHVATANJE REALNOSTI
Suo
imo se s tim: realnostje
esto runa. Ljudi se ne ponasaju onako kako bismo mi
eleli. Ovaj svet mje najbolji mogu i. Prosto nema ni polusavraenih reaenja za mnogc ozbiljne probleme i teako e.
Uz to, druatvo
esto postaje sve gore: sve zagaenije, ekonomski nepravednij, optere eno etni
kim predrasudama, politi
ki represivnije, prepuno nasilja, sujeverja, nemarno prema
prirodnom blagu, seksisti
ko i ultrakonformisti

ko.
Ali ipak ne morate biti o
ajno nesre ni. Ne
ini surova realnost milione ljudi depresivnim. A ata ih
ini? Njihova nepromialjena privrenost Iracionalnoj ideji br.
9: Ideja da Ijudi i stvari treba da budu bolji nego sto jesu i
da morate smatrati strasnim i uzasnim ako se ne nae dobro
reaenje za sumornu ivotnu realnost. Idiotska ideja - zbog
nekoliko razloga:
Ne postoji razlog zbog kojeg bi ljudi trebali da budu bolji
nego ato jesu, ak iako se odvratno ponaaaju. Vaaa
grandioznost vas navodi na ovu misao: "Poato mi se ne
svida na
in na koji se ljudi ponaaaju, oni ne bi trebali tako da se ponaaaju." Sli
no tome, iako bi vam se dopalo da se stvari i dogadaji ne
odvijajn onako kako se odvijaju, oni se ipak odvijaju tako
kako se odvijaju. Opet, nema razloga zaato tako ne sme ili
ne treba da se deaava, uprokos tome ato vi (i drugi) Zelite
da bude druga
ije.
Kada se ljudi ne ponaaaju onako kako biste vi voleli, obi
nonjihov uticaj na vas nije tako poguban, sve dok sami ne
po
nete tako da rrislite. Ako se supruga ponaaa nam orasto ili
prijatelji neljubazno, to vam moe smetati, ali ne i uzrujati
vas u stepenu koji sami proizvedete svojom niskom tolerancijom na frustraciju. Sli
no tome, kada stvari ili dogaaji idu loae, to jeste nepovoljno
i moe imati atetno dejstvo. Ali ne tako atetno kao kad mislite - ili kakvim ga napravite govore i samom sebi -"Ovo ne
sme tako da se deaava. Ja to ne mogu podneti!"
Pretpostavimo da vas ljudi stvarno povreduju i da su okolnosti stvarno loae. Ipak, nerviranje zbog toga vam niata ne
pomae. Naprotiv, ato se viae nervirate, to su aanse da

poboljaate stanje stvari manje. Prema tome, ako se

razgnevite i planete na svog bra
nog partnera zbog njegovog neodgovomog ponaaanja,
aanse da se on, nalju en vaaom vikom, ponaaa joa neodgovornije, samo rasm.
Epiktetus je joa pre dve hiljade godina naglasio da uprkos
stvamoj mo i da, u odreenoj meri, menjamo ili kontroliaemo
sami sebe (pod uslovom da dovoljno predano i dugo radimo
na modifikovanju svojih uverenja i postupaka) ne posedujemo sli
nu mo za kontrolu tudeg ponasanja. Bez obzira koliko
mudro savetovali dnige, oni su nezavisna bi a i mogu - a,
zapravo, kao samostalne jedinke imaju ipotpuno pravo - da
vas apsolutno ignoriau. Prema tome, ako se nesrazmemo
uzbudite zbog tudeg ponaaanja umesto da vodite ra
mia o svojim reakcijama na tude postupke nervirate se
zbog spoljnih stvari koje su van vaae kontrole. Ovo podse a
na
upanjc kose zato ato vaa omiljeni fudbaler, koaarkaa ili
glumac ne igra onako kako biste vi eleli. Zaista, orava
posla!
Nerviranje zbog dnigih Ijudi i dogadaja obi
no vas odvla
i od vaae, logi
no, najvanije obaveze: vaseg ponaaanja, vaaih poslova.
Ako, paljivim i pravilnim negovanjem svoje emocionalne
baate, upravljate svojom sudbinom, ni najrazorniji dogadaji
ne mogu vas preterano poremetiti, a moete i doprineti
menjanju ljudi i stvari na bolje. Ali, ako se bcspotrebno uznijavate zbog spoljnih deaavanja, na to ete potroaiti toliko
vremena i energije da vam gotovo niata ne e preostati za
negu sopstvene baatc.
Verovatno a da postoji apsolumo ispravno ili savraeno
reaenje za svaki ivotni problemje minimalna, jer malo toga
moe biti potpimo cmo ili belo i postoji mnogo altemativnih

reaenja. Ako opsesivno tragate za apsolutno najboljim ili

savraenim reaenjem, posta ete toliko rigidni i anksiozni da
vam se moe dogoditi da propustite maksimalno zadovoljavaju e kompromisne solucije. Prema tonie, ako obavezno
morate gledati apsolutno najbolji TV program koji se emitujeu datom vremenu, verovatno etenestrpljivo menjati kanale
i ne ete odgledati ni jedan program.
7.
Do katastrofe, koja bi po vaaem mialjenju, niogla da
se desi ako brzo ne nadete savraeno i apsolutno "pravo"
reaenje, retko kada stvarno dolazi - sem po proizvoljnom
tuma
cnju. Ako mislite da je katastrofalno doneli pogreanu odluku
(na primer, da se udate za pogreanu osobu i razvedete se),
verovatno ete napraviti katastrofu od toga, onda kada otkrijete svoju greaku. Ako smatrate da jedonoaenje iste pogreane odluke alosno i neprijamo, ali ne i katastrofalno, dobro
ete podneti svoju greaku - a verovatno neato i nau
iti iz nje.
8.
Perfekcionizam, gotovo po definiciji, predstavlja
samoosuje uju u filozofiju. Bez obzira koliko ste se pribliili
savraenom poslovanju, ivotu sa osobom besprekomog
ponaaanja, ili sredivanju stvari na takav na
in da vam ishod bude apsolutno poznat, nikada ne ete
stvamo posti i svoje perfekcionisti
ke ciljeve. Jer, ljudi se ne ponasaju kao andeli; dogaaji nemaju izvesnost; odluke nisu uvek ispravne. ak i ako privremeno postignete savraenstvo, aanse da se zadrite na tom
krajnjem stepenu su ravne nuli. Niata nije savraeno stati
no. Zivot jeste promena. Dopalo vam se to ili ne, bolje je da
prihvatite realnost takvomkakva jeste - krajnje nesavraena i
prepuna pogreaivih ljudi. Kakva je vaaa altemativa?
Neprestana anksioznost i o
ajno razo
arenje!
Uzmimo Laurin sluaj. Laura potie iz vrlo

vrste i povezane porodice. Od tri devoj

ice i dva de
aka otac je voleo najviae nju, a majka druge.dve erke - bar
se tako
inilo Lauri. Otac je umro kadaje napimila dvadeset godina i
majka je nasledila veliku sumu novca od osiguranja. Jedan
od Laurinih glavnih problema, koji je upomo iznosila na po
emim terapijskim seansama, odnosio se na njenu preteranu
anksioznost u vezi sa maj
inom sposobnoa u da mudro raspolae tim novcem. Po
Lauri, majka ga neumereno troai. Sasluaavai Laurine
pritube i uo
ivai njenu nameru da nastavi s njima, izjavio sam (A.E.):
" Zaato se toliko grizete zbog toga ata vaaa majka
radi s tim parama? Napokon, to je njen novac. Otac ga je
njoj ostavio. Ona ima apsolutno pravo da radi s njim ata ho
e - da ga baci u vodu, ako joj to pri
injava radost."
"Naravno, svesna sam toga," odgovorila je, "Ali
znate, otac je uvek vodio ra
una o novcu i finansijama, a majka nikada nije brinula o
tome. Sada to ne ume i ne moe odbiti moje pohlepne sestre, bra u i roake."
"Da li vama treba neato od tog novca za neku
posebnu stvar?" " Ne, ja imam dovoljno. Imam dobar
posao sa sjajmm mogu nostima za napredovanje. Moj zaru
nik takode solidno zaraduje i poti
e iz dobro stoje e porodice. Dakle, nieni ne treba ni para od
tog novca. Ni parica."
"Pa u
emu je onda problem? Zaato naprosto ne zaboravite na to
ata vasa majka radi s parama i gledate svoja posla? O
igledno da ona od vas ne trai nikakav savet. A, ako eli da
sve pare podeli vaaoj bra i, sestrama i porodici, to je njeno
pravo."

" Ali kako se moe ponasati tako - da olako

razbacuje novac koji bi joj kasnije mogao trebati? I da
svima njima daje koliko trae! Pa, dok se okrene, osta e
bez i ega!"
"Moda! Ali to je njen problem. Sem toga, ve ste je
upozorili da, po vasem mialjenju, prebrzo troai novac, zar
ne?"
"Naravno. Rekla samjoj to
im sam, par nedelja nakon o
eve smrti, videla ata radi."
"I ata vam je odgovorila?"
"Da gledam svoja posla!"
"I?"
"Ali kako moe tako? Uasno greai! Mogu li nekako
da je zaustavim?"
"Hajde,
askom, da pretpostavimo da se ona ponaaa pogreano ili
glupo dok ovako troai novac"
"I te kako!"
"Dakle, mislim da se ne bi svi s tim sloili - naro
ito vasa bra a i sestre. Ali, pretpostavimo da bi se svaka
razumna osoba sloila s vama. Dakle? Dakle, ona greai.
Ali, zar vaaa majka nema demokratsko pravo na svoje
greake? Ho ete li joj oduzeti to pravo?"
"Ali-? Da li je ispravno da postupa pogreano?"
"Ne, o
igledno ne. Ako neko postupa pogreano, onda postupa
pogreano i ne moe istovremeno postupati pravilno. OK:
dakle, ona greai. Ali, joa uvek mi niste odgovorili na pitanje:
Ima li svaka osoba, uklju
uju i i vaau majku, pravo da greai? Ili biste vi eleli da
prisilite sve Ijude da uvek ispravno postupaju?"
"Kako to mislite?"
"Dakle, pokuaajmo stvari postaviti ovako: Nesporno
je poeljno, u

emu se oboje slaemo, da se ljudi ponaaajudobro, a ne

loae; da prave manje, a ne viae greaaka. A ako vaaa majka
greai u pogledu troaenja svog novca - ato smo akademski
prihvatili - onda bi bilo veoma poeljno da prestane s takvim
ponaaanjem i uzdri se od dosadaanjeg na
ina troaenja. Ali, pretpostavimo da greai, smrtno greai, troae
i pare na ovakav na
in i da prosto ne eli prekinuti s tim - ve i dalje loae raspolae novcem i rasipa ga na vaau bra u, sestre i ujihove
porodice."
"Ali, trebali tako?
"Ha, a zaato ne bi trebalo l Zaato ne bi trebala gresiti, kada to vec
ini i
ini e ako eli? Zasto ne bi trebala da bude pogreaivo Ijudsko bi el kao svi mi, i da pravi greaku za greakom? Da li
biste vi eleli, da Ii stvarno o
ekujete da posmpa kao svetica?"
"Ne, nikako."
"Tako kaete, ali da li to stvarno i mislite? Jer, prema
vaaoj hipotezi, vaaa majka apsolutno greai. A insistirate na
tome da ne radi pogreane, ve samo ispravne stvari. Ali,
ona greai u pogledu troaenja para i ne pokazuje nameru da
to popravi. Kako se meni
ini, pod ovakvim okolnostima, ona bi trebalo da se pretvori
u neku vrstu bezgreanog boanstva - odnosno da prestane
da greai uprkos tome ato to eli. Vaae re
i zapravo odraavaju vaa zahtev da majka postupa onako
kako vi, a ne onako kako ona ho e. Uz to, zahtevate od nje
da eli postupati po vaaem, a ne po svom nahoenju. I ne
ostavljate joj nikakvo demokratsko pravo da postupa po
njenom nahodenju - pa ma koliko ono vama, meni ili celom
svetu izgledalo loae i pogreano."
"Ali, ja i dalje kaem: Treba li neko da postupa
pogreano, ako je mogu e da postupa bolje?"

"Retori
ko pitanje. Jer, o
igledno je da bi se ljudi verovatno ponaaali bolje kada bi to
mogli. A kada pogreae u ne
emu, to zna
i da su ili hteli da urade pravu stvar, a nisu znali kako, ili
prosto ne ele da postupe ispravno - te stoga to i ne
ine."
"Ja. . . stvarno ne znam ata da kaem."
"Pa, razmislite joa malo o tome i shvati ete da moje
re
i sadre istinu, ali da je vi prosto niste uo
ili. Pretpostavimo na primer, da se vi ponaaate kao vaaa
majka, recimo, da radite neato loae - nerazumno i olako
troaite ogromne koli
ine novca."
"Kada bih tako radila, greaila bih - isto kao ato ona
greai."
"U redu, pretpostavimo da greaite. Ali, suatinko pitanje je: Zar ne biste imali pravo da greaite - pravo na sopstvene greake? Pretpostavimo da vam u takvim
okolnostima majka savetuje da prekinete sa svojom rasipnoa u, vi razmislite o tom savetu, ali ipak nastavite sa
razbacivanjem para. Joa jednom: Zar nemate pravda postupate po svom, a ne po njenom izbom i da pravite sopstvene
greake?"
"Sada mi je jasno na ata mislite.
ak i ako postupam krajnje glupo, kao ljudsko bi e, imam
aposolumo pravo da radim ataho u, pa makar moji posmpci
izgledali nerazumni i glupi."
"Nije li neproduktivno to ato prvo treba da postupimo
pogreano, a tek onda vidimo da smo pogreaili!"
"Jeste - ali, ljudi se tako ponaaaju. Uglavnomprwpogreae, pa tek onda shvate da su pogreaili. Da su sveci,
nesumnjivo bi se dniga

ije ponasali. Ali svetost i besprekoraost im nisu dati pogreaivost jeste! Sem toga, osvrnimo se na prednosti
pogreaivosti i naae spremnosti da je dozvolimo."
"Kakve prednosti?"
"Dakle, kao prvo pogreaivost dovodi do iskustava,
ponekad vrlo dragocenih koje, uz veliku opreznost i manju
pogreaivost, moda nikada ne bisnio doiveli. Memoari bi
bili dosadno i monotono tivo kada bi se Ijudi ponaaali tako
nepogreaivo.
"Pa, mislim da bismo se mogli toliko rtvovati za stvaranje
boljeg sveta."
Moda, ali
ujte neato joa vanije. Ako bi ljudi joa manje greaili, onako
kako biste vi eleli da ih prisilite da rade - ne samo ukazivanjem na greake, ve osuivanjem i kanjavanjem za
greake - da li biste eleli da ivite u takvom faaisti
kom druatvu? Ako biste, na primer, zaista mogli i naterali
majku da prekine sa rasipanjem novca, ata mislite da li bi
se njoj i milionima dnigih svidelo to vaae pravilo? Da li bi se
vama, na primer, svidelo da vam Ijudi poput vaae majke
govore kojom vrstom posla moete da se bavite, za koga
moete da se udate i koliko novca moete da potroaite
svake nedelje?"
"Mislim da mi se ovo uopate ne bi dopalo."
"Ni meni. A zar vaa predlog ne zahteva upravo to odabrana grupa 'ispravnih' i pretpostavljeno nepogreaivih
ljudi ima mo da daleko ve oj grapi "neispravnih" i
pogreaivih ljudi daje precizne instrukcije kako da upravljaju
svojim ivotima? Da li biste stvarno eleli da ivite u takvom
diktatorskom i faaisoidnom druatvu?"
"Tvrdite da dozvoljavanje ozbiljnih pogreaaka i
ugroavanje sopstvenih ciljeva predstavlja cenu koju pla
amo za demokratiju."
"Pa, zar nije?"
"Hm. Nikada nisam razmialjala o tome."

"Ponavljam: Razmislite. Sem toga, obratite panju na

dmgi aspekat vaaeg problema sa majkom."
"Koji?"
"Iako ste stvari prikazali tako kao da majka sebi
nanosi atetu, a vi stojite sa strane posmatraju i njenu
samoosuje uju u igru, slutim da zapravo, ispod toga, moda
ose ate da ona povreuje vas, odbijaju i da igra vau perfekcionisti
ku igru."
"Ta
no. Jer, ne zaboravite da ljudi poput vaae majke u stvari
nikada ne misle da rade neato loae kada greae. Moda to
kasnije shvate. Ali ne onda kada se tako ponaaaju. Dakle,
kako, sem preko po
injenih greaaka, mogu videti da su pogreano postupali?"
"U pravu ste. U stvari, ne postoji drugi na
in da se uvere u neispravnost svojih posmpaka, zar ne?"
"Ne, ne za prakti
ne svrhe. Oni mogu videti da greae, uglavnom ako im neko
drugi ukae na to. Ali, ako ne uvide, ata im drugo preostaje
nego da prave svoje greake i onda retrospektivno, shvate
kako su pogreaili?"
"Mislite li da ja zapravo elim da me voli isto koliko
moju bra u i sestre i da se koristim njenim rasipniatvom da
bih je na to prisilila?"
"Mogu e. Sigurno je, sa vaaeg stanoviata, vaaa
porodi
na situacija bila daleko od idealne, naro
ito nakon smrti oca kojem ste bili najdrae dete. Sada, pod
izgovorom da pomaete majci da racionalnije troai, moda
pokuaavate stvari urediti po svojoj elji, doneklc udaljiti
majku od ostalih
lanova porodice i posti i 'idealnu' situaciju, tj. onakvu kakva
bi ona po vaaem mialjenju trebalo da bude. Zatim, poato ne
moete uspostaviti 'idealnu' situaciju i ste i viae maj

ine ljubavi, ne prihvatate realnost i kukate zbog njenih

pogreanih poteza."
" Ali, zar nije prirodno ato elim da budem blia s majkom i dobijem ljubav koju mi je svili ovih godina donekle
uskra ivala?"
"Da, prirodno je ato to elite. Ali, uprkos tome, koristite iskrivljena i neefikasna sredstva za ostvarenje svojih
elja. Ako iskreno prihvatite realnost
injenice da majka viae voli vaau bra u i sestre i pokuaate da
izmenite tu realnost - recimo, svojim izuzetno lepim i
paljivim ponasanjem prema majci - idete zdravorazumskim
putem. Umesto toga, vi negirate realnost koju smatrate
nepoatenom i nesavracnom - pretvarate se da vam ne
smeta maj
ina ve a naklonjenost ostalim
lanovima porodice - i kritikujete rnajku zbog naizgled
sasvim drugih stvari. A vaaa oatra kritika samo doprinosi
odravanju loae realnosti koju elite da promenite."
"Gnjave i je zbog na
ina na koji troai novac, samo je joa viae odbijam od sebe i
dajem joj povod da se priklanja drugima. Mislite na to?"
"Upravo to. Odbijaju i da prihvatite i trpite neveselu realnost
svog porodi
nog ivota, stalno ponavljaju i u glavi: "Ona nije pravedna!
Ne sme da bude takva!" samu sebe uterujete u ponaaanje
koje gotovo izvesno u
vra uje i oteava tu istu neprijamu realnost. Medutim, ako
za sada, prihvatite nepovoljnu situaciju u koju vas je majka
stavila, svi su izgledi da ete kao inteligentna i vredna
osoba, uraditi neato da popravite takvo
Stanje stvari."
"Uh, stvarno ste mi ovom seansom dali puno materijala za razmialjanje! Najbolje je da paljivo razmislim o
ovome o
emu smo razgovarali i proverim da li stvarno radim ovo ato

vi kaete - svoj perfekcionrzam i neprihvatanje realnosti

maskiram brigom za majku zbog njenog rasipniatva."
"Svakako veoma paljivo razmislite o tome i
proverite da li neke od mojih hipoteza i sugestija odgovaraju
vaaoj situaciji."
Laura je stvarno dobro razmislila: zaklju
ila je da, uprkos tome ato i dalje smatra da majka greai u
vezi s novcem, njeno nezadovoljstvo ima drugi koren. Prvi
put je bila spremna da sasvim demokratski prihvati da
majka ima pravo na sopstvene propuste i greake. Tokom
narednih meseci njeui odnosi s majkom su se neverovatno
poboljaali, a maj
ino lakomisleno troaenje na neke stvari je prestalo,
verovatno zbog njihovih boljih odnosa. Zna
ajnije je da je Laurin li
ni ivot postao bogatiji a oduosi sa zaru
nikom bolji, jer je nau
ila da njegove greake i mane, zbog kojih se ranije grizla u
sebi, prihvata na manje kriti
an na
in.
Evo nekoliko opatih pravila za suzbijanje perfekcionizama i grandioznosti i navikavauje na prihvatanje realnosti,
ak i kada se ona pokazuje u svom najgorem svetlu:
Kada se ljudi Ioae ophode prema vama ili prema samima
sebi - ato je
est slu
aj u naaem svetu - zapitajte se da li stvarno treba da se
uzbudujete zbog toga. Da li vam je stvarno vano ata oni
rade? Da li njihovi postupci stvamo uti
u na vaa ivot? Ho e li se oni promeniti ako im vi pomognete i uloite ogroman trud u to? Da li elite da svoje
vreme i energiju troaite na pomaganje takvim ljudima? Da li
zaista imate na raspolaganju to vreme i energiju? Ako vaa

odgovor na sva ova pitanja nije neopozivo i

vrsto "da", zar nije bolje da se donekle distancirate od tudih
nedostataka i greaaka i ponudite, naro
ito ako se to od vas trai, odmeren savet i pomo ?
Pod pretpostavkom da pomaganje drugima u menjanju
smatrate izuzetno vrednim i vanim, pokuaajte da ne urite
i ne pritiskate s tim. Ako uistinu elite da se neko promeni
za sopstveno (pa
ak i vaae) dobro, najviae ete posti i usvajanjem permisivniji, nekriti
nih i prihvataju ih stavova. Potrudite se da stvari gledate sa
njihovih, a ne sopstvenih pozicija. Ako elite, nepokolebivo
od-bacujte njihove samoosuje uju e postupke, ali ne i njih.
ak i kada su ljudi odvratni prema vama, ili vam stvarno
nanose atetu, nemojte ih demonizirati, niti im se svetiti.
Dopadalo vam se to ili ne, ljudi se ponaaaju tako kako se
ponaaaju; detinjasto je verovati da lako ne smeju da
ine. to ste objektivniji prema njihovoj zlo i ili greakama, to
im pruate bolji primer. Takode, ato konstruktivniji plan
imate, kojim ih moete navesti da prekinu sa takvim ponaaanjem, to manje ete se nervirati. Ako, kad naidete na
teake Ijude (ili stvari, ili dogadaje), stalno mislite kako je to
uasno ili straano, samo ete oteati situaciju. Ako, umesto
toga, mislite ovo: "Ovo je gadna situacija - jako gadna!
Dakle, tako stvari stoje," barem ete izbe i ose anje besa
oko neprilika i tako ete efikasnije mo i poraditi na popravljanju situacije.
Neumorno se borite protiv svog perfekcionizma. Ako, kao
umetnik ili proizvoda
, elite napraviti gotovo savraeno delo ili proizvod, to je sjajno. Ali vi sami nikada ne moete da budete savraeni; niti
bilo ko dnigi to moe posti i. Ljudi su uglavnom pogreaivi i
nesavraeni; ivot je u suatini neizvestan. Stalno traganje za
izvesnoa u i savraenstvom podrazumeva: (a) detinjasti
strah od ivota u krajnje neizvesnom i nesavraenom svetu; i

(b) svestan ili podsvestan poriv da nadmaaimo sve druge,

da postanemo kraljevi i kraljice znanja i mo i, i tako
"dokaemo" svoju apsolutnu superiornost nad svima. ivot
uz minimum anksioznosti i agresivnosti nije mogu ako potpuno ne prihvatite, kako Hans Rajhenbah kae, da ivite u
svetu mogu nosti i verovatno a i ako ne prihvatite sebe zato
ato postojite, a ne zato ato postojite kao "bolji" od druga
iji. Poato nema savraenih reaenja za probleme i teako e,
bolje je da prihvatite izvesne kompromise i prihvatljiva
reaenja. to otvorenije tragate za altemativnim reaenjima
za dati problem, to su ve e aanse za nalaenje najboljeg
ostvarljivog reaenja. Impulsivan i nestrpljiv izbor se
esto pokazuje nedelotvomim. Premialjajte, razmatrajte,
uporedujte altemative koje vam se otvaraju. Tmdite se da
objektivno sagledate problem sa svih strana, uz minimum
predrasuda i pretpostavki. Kona
no, preduzmite neato, napravite prvi korak. Ali, neka taj
korak bude eksperimentalan, uz potpunu svest da mote, ali
ne mora uspeti. Ako ne uspe, alosno je, ali ne i katastrofalno. A neuspeh nije ni u kakvoj vezi sa vaaom unutraanjom vrednoa u kao osobe (ako takva vrednost uopate
postoji). Ljudi mahom, rade i i greae i - u
e istinu o (krajnje niezvesnoj i nesavraenoj) realnosti kakvu
i vi moete da prihvatite.
Pod pretpostavkom da napravite nesavraen izbor izmedu
nekoliko altemativa, vrata za prihvatanje drugih reaenja u
budu nosti ostaju otvorena. Jer, najbolja altemativa danas
nije nuno i najbolja alter-nativa za sutra. Vaae elje,
spoljne okolnosti i ljudi sa kojima dolazite u dodir podloni
su zna
ajnim promenama; a te promene moete uzeti u obzir kod
izbora altemativa. Moete zauzeti, kako to Dord Keli
zove, stanoviate koje vodi ka "programu neprestane konstniktivne revizije." Ili, po re
ima Alfreda Korzibskog, vaa ivotni planl ne mora biti isti

kao vaa ivotni plan2; bolje je da u odredenim periodima

ivota diferencirate svoje elje i ciljeve, kao i najpogodnije
metode za njihovo postizanje.
19. PREVAZILAENJE INERCIJE I KREATIVNO ANGAOVANJE
Izgleda da nema lakog izlaza iz ivotnih teako a i
odgovomosti. Pa ipak, milioni Ijudi svim srcem veruju u Iracionalnu ideju br. 10: Ideja da se maksimum Ijudske sre e
moe posti i inertnoa u i neaktivnoa u ili pasivnim i
neobaveznim "uivanjem" Ova ideja je iracionalna iz nekoliko razloga:
1.
Ljudi se retko ose aju posebno sre no ili ivo kada su
inertni, sem u kratkim periodima odmora nakon iscrpljuju ih
aktivnosti. Iako postaju umorni i napeti zbog neprekidne aktivnosti, jednako brzo po
nu da se dosauju i postaju ravnodusni kada se stalno
odmaraju. Pasivni "uici," poput
itanja, posmatranja pozoriane predstave, sportskih utakmica jesu zabavni i relaksiraju i kada ih relativno redovno
upranjavamo. Ali, neprekidno i isklju
ivo konzumiranje ovakvih "aktivnosti" postaje zatupljuju e i
vodi ka ose anjima nezadovoljstva i otudenosti.
2.
Ve ini inteligentnih i otvorenih ljudi potrebne su vitalno zaokupljuju e aktivnosti da bi bili maksimalno ivotni i
sre ni. Moda manje inteligentni Ijudi mogu sedeti dan za
danom na suncu a da im nikakva dmga anagaovanost ne
treba za kompletan uitak. Ali, izuzetno inteligentne odrasle
osobe retko due ose aju entuzijazam i zadovoljstvo ako
nemaju donekle kompleksne, zaokupljuju e i izazovne
preokupacije ili razonode.
3.
U izvesnom stepenu, sinonim za ljudsko zadovoljstvo je zaokupljenost spoljnim dogaajima i dnigim
Ijudima, ili prema Nini Bul, orijentacija ka cilju. Za
uuju e je da su neke neodgovaraju e negativne emocije
(poput intenzivne anksioznosti i krivice), kao i neke neodgo-

varaju e
pozitivne emocije (poput egomanije ili erotomanije) krajnje
zaokupljuju e i uzbudljive, da spaaavaju izvesne Ijude od
dosade i apatije i tako same sebe odravaju uprkos ozbiljnim nedostacima. Ljudi s ovim emocijama aktivno u
estvuju u ivom; i zato se opirem odustajanju
od svoje anksioznosti ili mani
nosti. Izgleda da intenzivna zaokupljenost predstavlja zajedni
ki naziv za prakti
no sve oblike ivotnosti, uklju
uju i i one poreme ene.
4.
Ono ato obi
no zovemo Ijubavlju ili zaljubljenoa
u, nasuprot elji da budemo voljeni, predstavlja jedan od
glavnih oblika vitalnog angaovanja. U stvari, tri glavne
forme vitalne zaokupljenosti su: (a) ljubav, ili zaokupljenost
drugim ljudima; (b) stvaralaatvo ili
zaokupljenost stvarima; i (c) razmialjanje ili zaokupljenost
idejama. Inercija, pasivnost ili inhibicija spre
avaju vas da se okupirate na jedan od ova tri glavna na
ina - a tako i da istinski ivite. iveti, u suatini, zna
i raditi, delovati, voleti, stvarati, misliti. Produeno gluvarenje, besposli
enje ili lenjstvovanje to negiraju.
5.
Iako je, kako smo naglasili u poglavlju o samodisciplini, mnogim ljudima inicijalno je teako da se upuste u vitalno zaokupljuju e aktivnosti i, u po
etku smatraju da je lakae sedeti i ne raditi niata, kada jednom savladaju po
etne teako e i posvete se odredenoj aktivnosti, po inju da
uzivaju u njoj (a ponekad i u njenim rezultatima) mnogo
viae nego ato su uivali u svojoj neaktivnosti. Igra opravdava ulog - ako se dovoljno dugo ostane u njoj.
6.
Ljudi koji vode lenj, pasivan ivot i tvrde: "Mene niata

posebno ne interesuje," gotovo uvek se brane (svesno ili

nesvesno) od iracionalnih strahova, a naro
ito od straha od neuspeha. Smatraju i neuspeh strahotom,
izbegavaju aktivnosti kojima bi se zapravo eleli posvetiti; i
nakon dovoljno dugog izbegavanja sasvim ozbiljno zaklju
uju kako ih te aktivnosti ne zanimaju. Tako odbacuju jedan,
po jedan potencijalni ivotoi interes i na kraju nisu zainteresovani nizaSta. Na izvestan na
in, ove apati
ne i ravnoduane osobe ose aju ve e nezadovoljstvo od aktivno anksioznih i agresivnih ljudi. Ovi drugi su, barem
zaokupljeni svojim strahovima i mrnjama
7.
Sigurnost u radu je suatinski povezana sa aktivnoa
u. Znate da moete uraditi ono ato elite jer ste ranijom aktivnoa u dokazali kako umete da obavite taj, ili sli
an posao. Devojka koja nikada nije pokuaala da hoda,
teako e ste i poverenje u svoju sposobnost dvononog kretanja - ili plivanja, ili jahanja, ili bilo koje miai ne aktivnosti.
Ovim ne pori
emo da nam naaa kultura nizom zahteva name e preteranu
elju za uspehom u poslovima i projektima. Zbog toga velik
deo naaeg "ponosa" ili "samopouzdanja" zapravo predstavlja lani ponos i lano samopouzdanje koje je nastalo
kao produkt preterane potrebe za uspehom.
Ovde elim (A.E.) da istaknem isto ono ato sam istakao u
Reason and Emotion in Psychotherapy (Razum i emocija u
psihoterapiji) i Growth Through Reason (Rast kroz razum):
sigurnost u radu ili sigurnost u ljubavi se sti
e putem dokazivanja u akciji da moete uspeano raditi ili
osvojiti Ijubav. Slobodno uivajte u tim os anjima; jer, ako
znate da ste uspcani u poslu ili Ijubavi tei ete ka daljim
nagradama i zadovoljstvima u tim oblastima. Pazite da sigurnost u radu ili sigumost u ljubavi ne meaate sa
samopouzdanjem ili sigurnoacu u sebe, jer ono postoji
samo po definiciji i predstavlja nepoeljno stanje. Jer, ako

tvrdite: "Ose am sigurnost da mogu posti i dobar uspeh u

akoli ili na poslu," iznosite proverljivu tvrdnju koju moete
emiprijski dokazati demonstriranjem da uglavnom dobro
obavljate svoj posao ili akolske zadatke. Ali, ako izjavite:
"Imam veliko samopouzdanje (ili sigurnost u sebe)," time
snano implicirate da (1) Skoro sve radite dobro, (2) Zbog
toga ste izuzetna ili dobra osoba; i (3) Zbog toga imate
pravo da ivite i uivate. Ove hipoteze ne moete dokazati,
naro
ito poslednje dve.
Zna
i, bolje je da se svim sredstvima borite za radno ili ljubavno
pouzdanje, a ne za samopouzdanje. Ako samopouzdanje,
pouzdanje u sebe, uopate postoji, posedujete ga prosto
zato jer ste odabrali, odlu
ili, reaili daga imate. Ne morate ga ni
im odraditi ili zaraditi. Zato je bolje prihvatanje sebe, ili
samoprihvatanje.
ak i uz minimum socijalnog vaspitanja, ljudsko bi e se
razvija kao vrsta kojoj je bolje da prihvata odreene izazove i
makar se isprobava na razli
itim poslovima da bi se uverila (ili stckla sigur-nost) da
moe da ih obavi. A filozofija inercije i neaktivnosti, naro
ito onda kada je motivisana straliom od neuspeha, blokira
razvoj siguraosti na poljima rada i ljubavi.
Za razbijanje obrasca samoosuje uju eg ponaaanja
neophodna je aktivnost. Ako imate bilo kakav uobi
ajen obrazac ponaaanja, ili naviku koja ometa vaae
zdravlje, sre u ili odnose sa dnigima, a elite da ih izmenite,
naj
esce morate energi
no raditi na tome sluze i se i verbalno-propagatorskim i aktivno-razuslovljavaju im pristupom. Za ljudski rast i razvoj
treba tnida i vremena. to ste inertniji i neaktivniji, tim viae
blokirate svoje najja

e elje i sabotirate svoje zdrave ciljeve.

Inercija ima tendenciju atetnog akumulisanja. to se viae
uzdravate od obavljanja odredene aktivnosti, naro
ito zbog anksioznosti, sve se viae navikavate da je ne
obavljate. Onda ju je sve tee i tee obaviti. Na primer, ato
due oklevate sa po
etkom pisanja ili slikanja, a pri tom stalno mislite kako je to
ono ato uistinu elite raditi, bi e vam tee da kona
no prionete na taj posao. A vrlo
esto, kako smo ve naglasili, potpuno gubite interesovanje
za isto. Ljudi se lako naviknu da
ine dobre i loae stvari. Prema tome, blaga inercija, uz jaka
opravdanja i potkrepljenje, vodi ka ja
oj inerciji i tako dalje, gotovo do beskona
nosti.
Dokaz za ovo predstavlja stanje kompulzivne homoseksualnosti. Desetine hiljada mladi a svake godine
ulazi u to stanje - uglavnom zato ato im ono, u po
etku, predstavlja "lako" reaenje, ako se uzme u obzir niz
druatvenih i li
nih teako a s kojima se susre u u pokuaaju da seksualno
zadovoljstvo ostvare vezom sa nekom devojkom. Nedavna
istraivanja pokazuju da fiksirana ili isklju
iva homoseksualnost sadri bioloake i psiholoake faktore i
da nije uvek znak emocionalnog poreme aja. Druga istraivanja takode ukazuju na to da neseksualni poreme aji, uklju
uju i i ekstremnu kompulzivnost, sadre bioloake predispozicije kao i ste
eno (okolinom nametnuto) uslovljavanje. Dakle, najbolje je
da ne isklju
ujemo niti urodjene niti nau
ene tendencije ka "normalnom" ili "abnormalnom" na
inu ponasanja.

ak i ako ljudi imaju bioloaku tendenciju da se ponaaaju na

odreden na
in (zapravo, nalaze da je tako lakae), to zna
i da su kompulzivni pojedinci izuzemo skloni, ali ne moraju
da nekontrolisano sprovode to ponaaanje. Opsesivni dera
i su skloni ka deranju, ali ne moraju da se prederavaju.
Dek M., kompulzivan homoseksualac, pojavio se na
terapiji u dvadeset petoj godini. Od petnaeste godine ima
isklju
ivo homoseksualna erotska iskustva. Ranije su ga privla
ile devojke, ali nije imao hrabrosti da im prie, jer se plaaio
da e ga ismejati zbog bubuljica i nezgrapnih, duga
kih udova. Lako je naaao utehu kod starijih homoseksualaca koji su ga prihvatili sa svom njegovom "runo om" i
sami uspostavili prve kontakte.
Nakon deset godina izuzetno promiskuitetnog homeseksualnog staa, uz jedno hapaenje i nedavni pokuaaj
ucene u akoli za de
ake gde predaje, Dek je odlu
io da pokuaa da "postane normalan." Doaao je kod mene
(A.E.) znaju i da ja, za razliku od mnogih dmgih
terapeuta,vrsto verujem u mogu nost definitivnog
oslobaanja od kompulzivne homoseksualnosti.
U po
etku terapije Dek svesrdno trudio. Pristao je da unese
drasti
ne promene u svoj na
in razmialjanja; nije se opirao doma im zadacima (uobi
ajen deo racionalno emotivne terapije) koji su uklju
ivali i to da se prisili na vianje sa enama. Medjutim, kada je
na red doalo izvraavanje drugog dela doma eg zadatka izvesni seksualni dodiri i kontakti sa enama - po
eo je vrdati i nalaziti razna opravdanja. Izlazio je sa jednom
enom, Temi, koja je pozitivno reagovala na njegove, na
alost veoma retke, poljupce ili milovanja.ini mi se jalovim

i bespredmetnim," izjavio je tokom naae sedme seanse, "da

se ljubim ili milujem ako za tim ne ose am jaku potrebu. Bez
te potrebe, sve je veata
ko i mehani
ko."
"Sa ovakvim stavom," odgovorio sam, "verovatno ea
zauvek
ekati. Kako bi uopate mogao, sasvojomdugogodianjomhomoseksualnom proaloa u, da jako poelia da poljubia Temi
(ili neku drugu enu)? Kako moea jako eleti da jedea ostrige ako ih ve nisi probao, moda i nekoliko puta, i na kraju
otkrio da ti se sviaju?"
" Ali, mogu jako eleti da ili probam da bih video da Ii
mi se dopadaju."
"Ta
no! Ako nemaa glupavi strah od ostriga, verovatno bi eleo
da ih probaa i da vidia da li ti se dopadaju i da li ea nastaviti da ih konzumiraa. Ali, ti imaa glupavi strah od ena. I
sve dok on postoji, zaato bi eleo da ih ljubia i mazia?"
"Dobro: ali, kako da se oslobodim tog straha?"
"Isto kao ato bi se oslobodio straha od ostriga, da on
postoji. Prvo, ubeuju i samog sebe da ostrige ne predstavljaju niata uasno, straano ili smrtonosno. I, drugo, prisiljavaju i se da ih jedea sve dok konkretnom akcijom ne
dokaea da se ne deaava niata straano ili uasno kada ih
jedea. Ili, dok ne dokaea da ti se ostrige stvamo ne
dopadaju, ali da se viae ne grozia i ne uasavaa od same
pomisli da ih jedea."
"Dakle, da prosto kaem samom sebi kako nije
grozno ljubiti ene i da ih ljubim, ljubim i opet ljubim?"
"Da. Jer bez obzira koliko dugo ili uspeano obavljao
prvi deo depropagandizacije - deo u kojem tvrdia kako nije
grozno Ijubiti ene - niata se ne e dogoditi dok se ne isprobaa u dmgom delu. Svaki put kada imaa priliku da poljubia Temi, a to ne uradia, zapravo pravia propagandu za

svoje strahove govore i sebi da bi poljubiti je bilo straano.

Dmgim re
ima, svojom neaktivnoa u pokazujea ovo: "Strah od
ljubljena Temi moda predstavlja glupost u teoriji, ali me definitivno obuzima u praksi. Neizmerno teako gaje prevazi i!"
I ubeduju i se kolikoje to teako, zapravo sam sebi oteavaa
oslobaanje od nejga."
"Zna
i, po vaaem nualjenju, delima i aktivnostima treba da
napad-nem i opovrgnem taj strah kako bih bio u stanju da,
u stvari, poverujem u njegovu apsurdnost. To?"
"Da, to!"
"Ali, ose aju i se ovako kako se ose am, prosto se ne
mogu usuditi i poljubiti Temi. Ako se, suprotno svojim fundamentalnim sklonosrima, prisilim na to, moj doivljaj neprijatnosti mogao bi da bude tako snaan da bi pre spre
io razvoj mojili heteroseksualnih interesovanja nego ato bi
mu pripomogao."
" Zaato? Kada bi se plaaio plivanja i sam sebi viae
puta dokazao kako u tome nema nikakve stvarae opasnosti
i da se u plitkom bazenu nikako ne moea udaviti, i onda
kona
no udea u vodu, da li bi se taj doivljaj pokazao tako neprijatnim da ti viae nikada ne bi palo na pamet da zaplivaa? Ili
bi, kona
no uaavai u bazen, uvideo isto ono uata si se teoretski, ali
nedelotvorno pokuaao uveriti - da bazen jeste plitak i da
nema aanse da se udavia?"ini mi se da bili plivanje jako
brzo doiveo kao bezopasno. Ali, da li je to ravnopravna
analogija? Da bih plivao, treba samo da udem u vodu. Ali,
da bih uspeo da se ponaaam heteroseksualno treba da
proem kroz komplikovan sistem misli, ose anja i postupaka
u kojima se ne ose am kao ja."
"Ta
no. Ali i kod plivanja treba da prodea kroz komplikovan sis-

tem misli, ose anja i postupaka pre nego ato dobro proplivaa. Ulazak u vodu predstavlja saniopra' korak. Nakon
toga, moraa se navi i na dodir vode, nau
iti da je ne gutaa, vebati pravihie i koordinisane pokrete
ruku i nogu, voditi ra
ima o pravilnomdisanju tokomplivanja, i tako dalje. Dok plivaa, verovatno ti glavom prolazi na stotine misli, imaa stotine ose anja ili radia stotine pokreta koji se razlikuju od
svega ato si ikada doiveo dok hodaa, jaaea ili pleaes. A ovi
pokreti i osecanja postaju deo tebe. Vremenom po
nea da ih volia. U stvari, mnoge od njih zavolia tek kada ih
potpuno savladaa - moda nedeljama ili mesecima posle
prvog pokuaaja. Preriia tome, iako ti se u pocetku ne
dopada plivanje prsnim stilom, j er si najpre nau
io pli vati kraul, kada se potrudia i savladaa ume e prsnog
plivanja moda ti ovaj stil postane najomiljeniji. Plivanje
prsnim stilom i naklonost prema njemu tek tada postaju deo
tvoje pliva
ke li
nosti. Dakle, ono ato ti se u po
etku
ini stranim, kasnije postaje mnogo prirodnije."
"Kada ovako postavite stvari, one izgledaju lake. Ali,
kako da sebe nateram da poljubim Temi kada to zapravo ne
elim?"
"Vrlo jednostavno: prisiljavaju i se. Isto kao ato bi se
prisilio da uea u bazen. I, kako sam ve rekao, bore i se protiv svoje trenutne besmislice: stalnog ponavljanja kako bi ispalo uasno kada bi Temi odbila tvoj poljubac, ili ti dala do
znanja da joj se ne dopada, ili se upustila u seks s tobom i
onda te autnula. Upuatanje u aktivnost zna
i upuatanje - nema nikakvog drugog na
ina."
"

ak i protiv sopstvenih ose anja"

"Naro
ito protiv sopstvenih ose anja. Jer tvoja ose anja uglavnom
sadre arbitrarne strahove. Ti
ak ni ne znaa da li bi bilo neprijatno da poljubia Temi: jedva
da si to i pokuaao! Ali ono
emu se stvamo opirea i ato je u suprotoosti sa tvojim takozvanim ose anjima, izgleda da se ne odnosi toliko na
ljubljenje koliko na misao da moraa uhvatiti bika za rogove,
da moraa raditi na pobedivanju svog straha i inercije. Nije li,
zapravo ovo protiv tvojih ose anja?"
"Pa, jeste: sada kada ste me podsetili. Ne svida mi
se ideja da prolazim kroz sve te teako e da bili uivao, ako
ikad i uspem da uivam, sa enom kada, a vi to dobro
znate, od muakaraca dobijam dovoljno uivanja."
"Ha, tu smo! Voleo bi da se promenia, da uivaa u
suprotnom polu - kada bi to zahtevalo mali ili nikakav trud.
Ali poato to jeste mu
no, i stvarno zahteva ogroman napor i vebu i poato, bez
ikakvog napora i vebe, ve nalazia seksualni uitak sa
muakarcima, ne vidia razlog za menjanje. Upravo zbog
toga tek nekolicina homoseksualaca uspeva da prevazie
svoj strah od heteroseksualnosti - a tek nekolicina heteroseksualaca svoju odbojnost prema homoseksualnosti
hteli bi da se to dogodi nekim
udom, samo od sebe, bez rada i truda!"
"A tako ne ide, zar ne?"
"Ne, ili jako, jako retko. Nema
uda. Nema lakog na
ina! Valja se dobro pomu
iti da bi se suzbila sklonost ka prepuatanju inerciji i
samoosuje uju im navikama. Stvarno pomu
iti! U tvom slucaju, ili ea sebe prisiliti da poljubia Temi, i da
je ljubia sve dok ne nau
ia da uivaa u tome, ili ostajea prinudni homoseksualac sa

svim prate im neprijatnostima, do kraja ivota."

"Dakle, bez obzira kako se ose ao u vezi ljubljenja
Temi, ne preostaje mi niata drago nego da se upustim u
to?"
"Da. I ne stavljaj naglasak na ose anja u vezi s
ljubljenjem, ve na ose anja u vezi sa sobom, Ako stvamo
prihvataa samog sebe i elia da savladaa svoju samo nametnutu ograni
enost, potrudi ea se da poljubia Temi isto kao ato bi se
potrudio da proplivaa uprkos iracionalnom strahu od plivanja. Samo ato e ti ljubljenje i seks sa enama, kada to
kona
no uradia, doneti mnogo, mnogo viae zadovoljstva od plivanja!"
I Dek se odvaio na akciju. Na prvom slede em sastanku s Temi, odlu
io je da ostanu kod ku e (za razliku od prethodnih, kada je
jedva
ekao da negde odu) i prisilio sebe, bukvalno se prisilio da je
miluje. Silno se iznenadio kad je otkrio kako joj je koa
meka i prijatnija na dodir od koe ve ine muakaraca s kojima je imao odnos. A ovaj put je ona njega zaustaviia izjavom da se joa ne poznaju dovoljno dobro da bi se upustili
u neato dublje. Jedva je do
ekao slede i sastanak. Tokom seanse, kojoj je prethodio
njegov prvi ozbiljan pokuaaj seksualnog zbliavanja sa
enom, izjavio je:
"Spreman sam da priznam: brzo sam shvatio da ja
nisam, a ti jesi upravu. Sva moja negativna ose anja protiv
ljubljenja sa Temi kompletno poti
u iz mog straha i odbojnosti. Shvatio sam to kada sam je
prvi mit zagrlio i premro od straha da e me odgurnuti ili, joa
gore, napraviti neku podsmealjivu primedbu. Nebrojeno
puta sam
uo kako moje sestre medusobno komentariau glupavo i

tupo dranje svojih momaka i muku koja im postane loae od

njihovih poljubaca i milovanja. Ipak sam stisnuo zube i nastavio. Kaoda
ujem vaae re
i: 'Vidia! Ose aa strepnju!!! ta ono re
e da nemaa ose anja u vezi ljubljenja Temi?' Onda sam
rekao sebi: 'Stvarno je ta
no tako - ose am uasan strah, ali ne u ga ose ati od sada
do ve
nosti. Ne u! I zadrao sam je u zagrljaju, privukao blie,
iako sam mislio da e mi srce isko
iti. I pre nego ato sam se osvestio, na moje veliko iznenaenje, okrenula se prema meni o
igledno spremna na poljubaca. Zamisli! eli da je poljubi
ova stara peder
ina! 'Dobro, proalo mi je kroz glavu Ja se ovde tresem od
straha da e me odbiti,
autnuti kao staru cipelu,
a ona stvarno eli da je
poljubim - tako mi svih
bogova, iskreno eli .
Nisam viae oklevao ni
asa. Zgrabio sam je i dobio nezamislivo sladak i so
an poljubac, prvi takve vrste u ivotu. 'Majku mu,' pomislio
sam, svih ovih godina borio sam se protiv ovoga i
uvao se od ne
eg takvog! Boe, Boe!" Gotovo je s tim. Dosta jeftine
panike i borbe sa sobom. Znam da je igra tek po
ela i da ima joa mnogo toga da savladam. Znam da u
ponekad morati da se prisiljavam na neato. Ali, jednom
kada stara inercija po
ne da se topi - baa kako ste rekli da e se desiti - stvari
postaju neverovatno ugodne i privla
ne!"
Dek je nastavio da radi. U toku slede e godine imao

je, pored Temi, joa nekoliko seksualnih avantura sa enama. Sa svima je izuzetno uivao, verio se s Temi i
radovao se braku s njom. Zna
ajno je izbledelo njegovo seksualno interesovainje za
muakarce i sa sigurnoa u je smatrao da moe kontrolisati
eventualne elje u tom pravcu ili ih, s vremena na vreme,
bez prisile zadovoljiti. Postao je mnogo efikasniji na poslu.
Prvi put u ivotu je atedeo novac. Otkrio je da ose a mnogo
manju odbojnost i prema enama i prema muakarcima.
"Odakle mi vremena," izjavio je na jednoj od poslednjih seansi, "da mrzim druge i nalazim opravdanja za njihovo ugnjetavanje kada sam toliko zauzet vianjem s Temi,
poslom, obezbeivanjem sredstava i planiranjem svoje bra
ne i poslovne budu nosti. Do avola s inercijom i pasivnoa u.
teta ato nemam viae vremena za traenje nekih drugih
zanimljivih projekata kojima bih se posvetio!"
Prema tome, vidi se da aktivnost, naro
ito ako je kreativna i intenzivno zaokupljuju a, predstavlja
jednu od uporianih ta
aka ljudskog ivota. Ako (svesno ili nesvesno) mislite druga
ije i ivite u skladu sa filozofijom inercije i neaktivnosti,
sabotira ete svoja potencijalna zadovoljstva. Podrobnije, aktivnosti koje moete preduzeti za kreiranje ispunjenja u zivotu, podrazumevaju:
1.
Trud da razvijete ivo interesovanje za osobe ili ideje
van samog sebe. Ljubav prema osobi ima odreene prednosti u odnosu na ljubav prema stvari ili zamisli: zato sto
vam ljudi mogu uzvratiti ljubav i tako nastaje divan uzajamni
odnos. Ali, ljubav za neku dugoro
nu aktivnost ili zamisao - kao ato je poletna privrenost
umetnosti ili profesiji - takode ima veliku vrednost a, u
izvesnom pogledu, moe da bude trajnija, raznovrsnija i angaovanija nego ljubav prema dnigoj osobi. U idealnom slu
aju moemo voleti i ljude i stvari. Ali, ako se, naro
ito tokom izvesnog perioda, potpuno posvetite jednom ili

drugom, ipak mocte dobiti potpuno zadovoljstvo.

2.
Pokuaajte da pronadete neku osobu ili stvar koja vas
moe potpuno zaokupiti zbog nje same, a ne zbog sticanja
ugleda ili poena. Divno je i plemenito voleti sopstvenu decu;
ili hendikepiranog mladeg brata. Ili, posvetiti se jednoj od
humanili profesija, na primer psihologiji, podu
avanju il medicini. Ali, kao Ijudsko bi e imate apsolutno
pravo da se "sebi
no" posvetite najprivla
nijoj osobi u gradu ili uzgrednom zanimanju, kao ato je
sakupljanje starih nov
i a, koje nema veliku socijalnu vrednost. Verovamo ne ete
zavoleti nekoga i neato istinski duboko sve dok se ne
odvaite da postupate prema svojimuverenjima i odustanete od osvajanja naklonosti drugih angaovanjem u
stvarima koje oni o
ekuju ili trae od vas.
3.
Kada se odlu
ujete za bilo kakvo polje rada pokuaajte odabrati izazovni,
dugoro
ni projekat ili podni
je, a ne neatojednostavno ili kratkoro
no. Ve ina inteligentnih osoba ne e dugo ostati potpimo
zaokupljena jednostavnim seksualnim dokazivanjem, sakupljanjem maraka, igranjem domina ili dranjem dijete: jer
ove stvari mogu potpuno savladati tokom odredenog vremenskog perioda posle
ega im postaju dosadne i neizazovne. Radije odaberite ciljeve poput pisanja romana, nau
nog rada u odredenoj oblasti, ili stvaranja i odravanja
kvalitetnog ljubavnog odnosa. Ovakve aktivnosti neospomo
jako dugo ostaju zanimljive i inspirativne.
4.
Nemojte o
ekivati brz razvoj vitalnih interesovanja i intenzivne zaokupljenosti. Zbog inercije, stralia od neuspeha, nepoznavanja

stvamih dometa odabranog podni

ja moda ete u po
etku morati da gurnete sebe, eksperimentalno i energi
no, u odredeno polje aktivnosti i da se naterate da odreden,
razuman period vremena ostanete u njemu pre nego ato
vas ono stvarno zaokupi i oduaevi. Pre nego ato zaklju
ite da vam se odnos sa odreenom osobom ili rad na
odredenom projektu definitivno ne dopada, napravite iskren
i dovoljno dug pokuaaj s tim. Tek tada, ako vas i dalje ostavlja hladnim, potraite neku drugu preokupaciju.
5.
Vodite ra
una o raznolikosti interesovanja i, uz najvaniju preokupaciju, anguujte se i na nekim manje vanira stvarima.
Postupajte tako, naro
ito ako se vaa glavni projekat jednog dana definitivno zavraava. Mudro ostavljajte mesta za druge pogodne alternative. Ljudi se podjednako hrane raznolikostima i velikim
ciljevima; umrtvi e se ako se koncentriaete samo na jednu
stvar. Prema tome, ako unosite raznolikost u literaturu koju
itate, hobije, grupe kojima pripadate, krug prijatelja, ive ete
aktivnije i zanimljivije nego ako rutinski ponavljate jednu te
istu stvar.
6.
Inerciju i neaktivnost moete savladati otkrivanjem
sosptvenih iracionalnih anksioznosti i agresivnosti koje ih
izazivaju. Ako ste samoousje uju e inertni, verovatno se
uporno drite nekog glupavog uverenja kao na primer
Laka
e mi
je i
bolje
da
drugi
rade
umes
to

mene
ili
Ne
bi li
bilo
ua
sno
da
na
pia
em
ro
ma
ni
on
do
ivi
fijas
ko?
.
Mo
et
e
seb
e
da
pris
ilite
da
pro
ivi
te
sa
mo

sab
otiraj
ue
izjav
ei
da
ih
kraj
nje
energ
i
no i dosledno napadnete, preispitujete i opovrgavate sve
dok ih ne zamenite pametnijim, podsticajnijim verbalizacijama.
7.
Poterbno je imati viae energije od samouveravanja.
Na kraju je ipak neophodno da se bukvalno prislite, ubacite
i gurnete u akciju.

esto sebe moete naterati da, naterati na neki hrabar

in suprotstaviti se aefu, pozvati na ples najlepau devojku,
ponuditi svoju ideju na atampu izdava
u. Prisiljavajte sebe na tu aktivnost dovoljno dugo i toliko
esto dok vam sama aktivnost ne postane sve lakaa i lakaa,
pa
ak i prijatna.
8.
Dord Keli je pokazao da tokom izvesnog vremena
moemo namerno prihvatiti odreenu ulogu i naterati se da
ivimo u skladu sa njom. Ako ste uglavnom stidljivi i povu
eni, i naterate sebe da se nedelju dana ponaaate kao najotvorenija i najasertivnija osoba koju poznajete, nakon odigravanja te uloge bi e vam lakae da se ponaaate manje
povu
eno. to se viae priskljavate da uradite neato ato smatrate
da sigurno ne moete, ubedljivije ete dokazati sebi da je
to vaae sigurno nestvarno i videti da to neato moete
uraditi.
J.L. Moreno i Fric pearls su u psihoterapiji mnogo koristili igranje uloga. George kelly igranje uloga smatra
vanim zadatkom koji se ovablja izmeu terapijskih seansi. U
RET-u klijentima dodeljujemo doma e zadatke koji se
odnose na preuzimanje rizika, borbu protiv stidljivosti i menjanje svakodnevne rutine. Uvedite igranje uloga za samog
sebe na dnevnoj bazi, naro
ito u svrhu vebanja asertivnosti gde se prisiljavate da uradite opasne stvari od kojih ina
e zazirete i beite.
20. IVETI RAZUMNO U NERAZUMNOM SVETU
Kroz ovu knjigu se stalno provla
i konstatacija da je teako zamisliti nerazumniji svet od
naaeg danaanjeg druatva. Uprkos ogromnim tehni
kim dostignu ima, novim saznanjima i teorijskim mogu nostima da svi moemo iveti u miru i blagostanju, zapravo balansiramo na ivici lokalnog razdora, svetskog rata,

ekonomske krize, politi

ke pokvarenosti, organizovanog kriminala, zagaenosti i
drugim manifestacijama idiotluka i nehumanosti.
Na li
nom nivou, stanje je jednako loae ili gore. Niko od nas, ama
baa niko ne moe da proe kroz skoro svakodnevno sukobljavanje na li
nom nivou ( aefovi, slubenice, ene i muevi, deca ili
roditelji, prijatelji ili neprijatelji ) koje se ponaaaju glupo, neznala
ki, neefikasno, provokativno, dfrustriraju e, opako ili poreme
eno. Svakodnevni ivot pre li
i na korpu suvih aljiva, nego na korpu prelepog, zdravog i
slatkog vo a.
Ipak ne morate biti depresivni u danaanjem svetu.
Sre om, zajedno sa svojom nadarenoa u za besmislenost i
nerazumnost, takoe posedujete izuzetan kapacitet za logi
ko razmialjanje. I, kako smo naglasili na uvodnim stranicama knjige, ako inteligentno organizujete i disciplinujete
svoja razmialjanja i postupke, moete iveti nesumnjivo ispunjavaju i, kreativan i emocionalno zadovoljavaju i ivot
uprkos krajnje nezadovoljavaju em svetu i okruenju.
Ukratko emo sumirati osnovne prakti
ne ciljeve nevaedene u knjizi:
Vaae elje i emocije se ne sastoje od misterioznih,
nekontrolisanih sila koje vas teraju da im se pokoravate.
Iako one imaju duboke, bioloake i nau
ene korene, te su stoga delimi
no van domaaaja vaae neposredne kontrole, one su
duboko povezane s vaaim razmialjanjem i imaginacijom, i
shodno tome, kona
na kontrola nad njima je uglavnom je vaaa. Dok elje i ose
anja niih ivotinja i male dece gotovo u potpunosti zavise
od njihovih uroenih potreba i uticaja okoline, vi kao odrasla
osoba, imate sposobnost za jedinstveno prekrajanje sop-

stvenih emocionalnih reakcija i izuzetnu kontrolu sopstvene

sudbine.
Vaae razmialjanje je usko povezano sa vaaom percepcijom, postupcima i eljama i ne postoji kao
isto i nezavisno. Iako nad njim ne moete uspostaviti apsolutnu kontrolu, moete - posmatranjem, analiziranjem,
preispitivanjem i menjanjem internalizovanih re
enica od kojih se ono uglavnom sastoji - zna
ajno modifikovati i uravnoteiti svoj misaoni proces. Istovremeno, kontroliau i ve inu svojih misli, moete nau
iti i da izmenite i uravnoteite svoje emocionalne doivljaje.
Emocionalni poreme aj, ili neuroza, u suatini predstavlja prepuatanje nekontrolisanim emocijama: s jedne
strane, to zna
i ose ati histeri
nu, prekomemu okupiranost oko odredenih ljudi i stvari, a s
dmge - ponaaati se nezainteresovano i defanzivno. Iako,
kao i svi ljudi, verovatno posedujete bioloaku predispoziciju
da sanu' sebe uznemirite, takode u
ite da mislitenaneosnovan ili iracionalanna
in. Iako stepotencijalno sposobni za logi
no i pravilno razmialjanje i efikasnije kontrolisanje sopstvenog ponaaanja, sti
ete naviku iracionalnog razmialjanja i prepuatanja samoosuj
e uj u em ponaaanju.
Ako elite da kontroliaete svoje emocije i sa
uvate se od vodcnja samoporaavaju e, neuroti
ne egzistencije, najbolje je da odbacite glavne iracionalne
idejekoje ste (poput miliona
lanova ovog dniatva) razvili prvih godina ivota. Ove ideje,
nekad adekvatne (sa stanoviata bespomo nog deteta ili
bebe) mahom su rezultirale iz (1) detinje prvobime nesposobnosti logi
nog razmialjanja (a naro
ito iz detinjeg insistiranja na neposrednom zadovoljenju

potreba, a ne na budu em dobitku i nesposobnosti razlikova-nja stvaraih od zamiaTjenih opasnosti); (2) de

je zavisnosti od planiranja i razmialjanja drugih; (3) sujeverja i predrasuda usvojenih od roditelja; i (4) indoktrinacije
putem masovnih medija.
Iako ste, odrastaju i, verovatno donekle opovrgli i
odbacili neke od svojih iracionalnih premisa, tvrdokomo i
defanzivno zadrali ste mnoge kojima se i danas iznova indoktrinirate. Ova ponavljana propaganda - koja se
nesvesno, ali estoko svakodnevno odvija u vaaoj glavi uglavnom slui za odravanje prvobitnih iracionalnosti u ivotu, uprkos poraavaju im rezultatima koje donosi. Ali,
paljivom analizom svojih uverenja i stica-njem potpime
svesti o procesu stalne samoindoktrinacije, moctc nau
iti da opovrgnete i odbacite iracionalne ideje koje i danas
odravate.
Istovremeno, poato vas je dugogodianje iracionalno
razmialjanje dovelo do atetnih oblika delovanja ili nedelovanja (impulsivnog okomljavanja na dmge ili anksioznog uzdravanja od eljenih akdvnosti), prepom
ujemo da se akciono i rrisaono suprotstavite svom neprijateljskom ili povu
enom na
inu ponaaanja. Shodno tome, mocte se bukvalno prisiliti
da odustanete od de
ijih na
ina dobijanja zadovoljstva (laganje, krada, privla
enje panje ili odavanje drogama ili alkoholu) ili da uradite
neato
ega se bezrazlono plaaite (kao druenje s ljudima, zabavljanje s devojkama ili mladi ima, konkurisanje za posao).
Ovakav dvosmerni, simultani napad na duboko ukorenjene iracionalne ideje i samoosuje uju e ponaaanje
moe se pokazati istinski efikasnim. Jer, energi
no, direktivno razmialjanje o sopstvenim emocionalnim

optere enjima ili inliibicijama utire put adekvamim ak-cijama

ili uzdravanjima; a snana kontra-akcija i ponaaanje koje
je u suprotnosti sa anksioznoa u ili neprijateljstvom, predstavlja najbolji na
in za raa
ia avanje i oslobaanje od glupih ideja koje stoje iza njih.
Otkri ete da su razmialjanje i delovanje jednako poeljni i
potrebni za napadanje vaaih najstarijih i najdubljih
samoosuje uju ih tendencija.
Neke od glavnih iracionalnih ideja koje moete
snano i dosledno napasti, uz namemo i energi
no prisiljavanje na aktivnosti protiv njih, su:
Osporite uverenje da vas svaka, za vas zna
ajna osoba mora voleti ili prihvatiti zbog bilo
ega ato radite. Umesto toga, pokuaajte da stanete nasopstvenenoge; tudeodobravanje simiTa.iepoeljnim, ali ne i
neophod-nim ciljem; ozbiljno, otvoreno i spremno razmotrite
mde kritike vaaih osobina, ne prihvataju i njihove negativne
procene vaskao li
nosti. Uglav-nom se tmdite da radite ono u
emu vi stvamo uivate, a ne ono ato drugi Ijudi misle da
treba da u
inite.
Odbacite shvatanje da morate ispoljiti potpunu kompetentnost, adekvamost i uapeanost. Tmdite se da radite, ili da radite dobro, a ne savraeno. Radite na popravljanju
sopstvenih, a ne tudih postignu a. Ako elite, nastojte da u
umetnosti, plesu ili poslovima postignete uspeh bolji od
postoje eg. Ali, ne zavaravajte se idejom da ete postati
bolja li
nost ako dostignete postavljen cilj. Teite ka uspehu i radite
na njemu u odabranom podni
ju. Neuspeh prihvatajte kao nepoeljan, ali ne i strasan kao neato to nema nikakve veze sa vaaom suatinskom
vrednoa u ljudskog bi a.

Oslobodite se ideje da ljude moete proglasiti loaima, zlima

ili pokvarenima i da takvi Ijudi zasluuju oatm osudu ili
kaznu za svoje grehove. Objektivno prihvatajte svoje i tude
greake: kao propuste iz kojih se u
i i koje moete pokuaati ispraviti u budu nosti. Otvoreno
priznajte svoju i tudu pogreaivost i budite spremni na ovu
(sopstvenu i tudu) mogu nost - zapravo, prakti
nu izvesnost - pravljenja brojnih greaaka i propusta. Nau
ite da razlikujete preuzimanje odgovomosti za sopstvene
postupke (jer
esto jeste odgovomi) od zasluenog prokletstva i osude
zbog njili (jer prokletstvo i osudu ne zasluujete). Shvatite
da optuuju i druge ili sebe postupate perfekcionisti
ki i grandiozno,
ime samo u
vra ujete, a ne popravljate sopstvcne i tue greake. Ne
mesajte ljude sa njihovim posmpcima, osobu koja se loae
ponaaa sa loaom osobom. L.S. Barksdale isti
e: Moea razumno proceniti postupak jedne osobe, ali
moea li ikad valjano i opravdano proceniti to neato atopostupal
Odustanite od ideje da vam se deaava neato straano,
grozno i uasno kada se stvari ne odvijaju onako kako biste
vi to eleli. Kada situacija izgleda nepovoljno ili neugodno,
odlu
no pokuaajte da je promenite nabolje. Kada to, privremeno,
ne moete da uradite, pomirite se s tim (i sa
ekajte, planiraju i svoje akcije, trenutak kada ete mo i). to
je ve i vaa gubitak ili frustracija, to mu razumnije moete
pristupiti: nastojati da ga snjatrate jako nepoeljnim - ali ne i
nepodnoaljivim ili neizdrljivim.
Ne prihvatajte hipotezu da su ljudski bol i jad izazvani ne
im spolja i da su vaae sposobnosti da kontroliaete sopstvenu depresiju ili samosaaljenje male ili nikakve. Umesto
toga, shvatite da sami, svojim iracionalnim razmialjanjem,

samopropagandom, stvarate velik deo svog o

aja; i da ga, menjanjem svojih razmialjanja ili unutraanjeg
govora, moete svesti na najmanju mogu u meru. Ako iskorenite sopstveno iracionalno mora, treba ili ne sme, a svoje
detinjaste zahteve zamenite realisti
kim preferencijama, retko ete sanmi sebe dovesti do
anksioznosti ili uznemirenosti.
Izbacite iz glave ideju da ako neato moe biti opasno ili zastraauju e, onda morate biti sasvim obuzeti i uznemireni oko
toga. Ozbiljno ispitajte stvarne opasnosti od onoga
ega se plaaite i utvrdite realnu verovatno u da se tako neato
desi ili dovede do uasnih posledica, ako se desi. Ako elite
da ivite punim i kreativnim ivotom, prihvatite izvesne
neizbene opasnosti i rizike koji su sastavni deo ivota. Ve
ina vaaih prekomernih briga nastaje iz vaaih shvatanja proizilazi iz vaaili sopstvenih uasavaju ih internalizovanih
re
enica. Ovakve brige moete reaiti analizom i opovrgavanjem sopstvenih arbitraraih pretpostavki, a posebno opovrgavanjem pretpostavke da uvek morate zadovoljiti druge i
posti i natprose
an uspeh.
Prestanite beati od ivotnih teako a i odgovoraosti. Kratkotrajni uici ili insistiranje na neposrednom zadovoljstvu
predstavljaju nerazuman pristup ivotu. Orijentiaite se na
temeljniji i dalekoseniji pristup zadovoljstvu i uivanju.
Odredite ata biste voleli (a ne morali!) da radite -i tada, ma
koliko vam u po
etku izgledalo neprijatno - bez zadrake i okievanja to uraditc. Iako sticanje odredenog stepena samodiscipline moe
izgledati na prvi pogled kao nepotrebno mu
enje, otkri ete da je, dugoro
no gledano; "lak" i nedisciplinovan na
in tei, nekorisniji a
esto i samosabotiraju i.

8. Zaboravite ideju da je uticaj proalosti svevaan i da neato

ato je u proalosti snano uticalo na vaa ivot, mora da ostavlja trag i pe
at dok ste ivi. Dok ozbiljno analizirate svoju proalost i, daju
i sve od sebe, nastojite da iz nje izvu
ete vredne pouke, imajte na umu da je vaac danas ve sutra
proalost i da, trude i se da izmenite danaanjicu stvarate
mogu nost za kreiranje radikalno bolje budu nosti.
Neprestano preispitivanje starih pretpostavki i starih navika
pomo i e vam da atetne uticaje detinjstva i adolescen ije
svedete na najmanju mogu u mcru.
9. Odustanite od ideje da bi ljudi i stvari trebalo da budu
druga
iji i da ivot postaje grozan i uasan ako se brzo ne iznadu
reaenja za popravljanje njegove sumorne realnosti. Dopalo
vam se to ili ne, realnost postoji i najbolje je da prihvatite
njeno postojanje pre nego ato se upustite u menjanje. S
vremena na vreme, mudro prihvatajte kompromise i
razumna, a ne savraena i siguma reaenja za ivotne probleme.
10. Pobijte ideju da maksimum ljudske sre e moete posti i
inercijom i neaktivnoa u ili pasivnim i neobaveznim "uivanjem." Usrdno nastojte da se zaokupite nekom osobom ili
stvari van sebe samog -angamanom koji vas istinski interesuje, a ne ne
im
ime ete ste i priznanje. Kada se posve ujete bilo kom
poslu, pokuaajte da odaberete izazovne, dalekosene projekte. Prisilite sebe da odredenim aktom hrabrosti preuzimate rizike, delujete protiv sopstvene inercije, kako biste
sebe zaista oiveli.
Zaklju
ujemo. Vode i ra
una da nepotrebno i bezrazlono ne povredujete druge,
dosledno se trudite da ostanete vi. S jedne strane, iz sop-

stvenih interesa posvetite se onim delatnostima koje e

vama doneti najviae zadovoljstva tokom relativno kratkog
ivotnog veka; a s dmge strane, posvetite se Ijudima i
stvarima van sebe zato ato vama istinski prijaju. Vasa najvanija preokupacija se, bez ikakvog stida, moe sastojati
od ispunjenja sopstvenih elja i humanoacu proetog interesovanja za samog sebe. Ako posedujete istinsko interesovanje za samog sebe, obi
no imate i veliku dozu, kako to Alfred Adler zove, socijalnog
interesovanja, jer (1) vaai sopstveni interesi,
im odlu
ite da ivite u druatvenoj zajednici, podrazumevaju uzimanje u obzir interesa dmgih
lanova zajednice; zato ato (2) posedujete racionalno interesovanje za samog sebe (a ne iracionalnu egocentri
nost), prirodno nalazite zadovoljstvo u pomaganju i negovanju dmgih osoba.
Dakle, ovo su neka od suatinskih pravila za zdrav i
pametan ivot -iivot zasnovan na znanju i razumu, posve en
poduhvaru da se snagom razuma i razmialjanja najbolje
postie veoma zadovoljavaju a emocionalna egzistencija.
Da li vaniprimena ovih pravila apsolutno obezbeduje vodenje maksimalno kreativnog i sre nog ivota? Ne uvek; jer,
kako smo u ovom tekstu nekoliko puta naglasili, neki zna
ajni unutraanji i spoljasnji faktori ostaju van domaaaja naae
kontrole.
Nesre e i fizi
ke tegobe zaista se deaavaju. Spoljne okolnosti ponekad
donose velike frustracije. Rat i poaasti, nasilja i razaranja
joa uvek, cak i u ovoj eri prosve enosti, pokazuju svoje
odvratne zube. Ali ljudski duh, jednom osloboden neznanja i
licemerja, poseduje zavidnu elasticnost. Bez obzira koliko
ponekad bio slomljen ili savijen, on ipak moe odbaciti
stege nepromialjenosti i konvencionalizma i uzdi i se iznad
nekih od najteih ograni

enja i teako a.
Vi, kao ljudsko bi e, potencijalno posedujete taj duh.
Ako odlu
no stremiteka razmialjanju, borbi, delovanju, verovatno ga
moete maksimal-nodobro iskoristiti. Ako, preduzevai dobro
usklaene radnje preispitivanja i sopstvenih osnovnih
premisa i teranja sebe na akciju protiv j samoosuje uju ih
obrazaca naviknutog ponaaanja, joa uvek ose ate da vas
optere uje jaka anksioznost ili agresivnost, mogli biste
moda potraiti profesionalnu pomo . U takvim okolnostima
svakako podite na intezivnu I terapiju ak i malo terapije moe se pokazati izuzetno korisnim.
Ako smatrate da niste previae emocionalno blokirani
ili uznemireni i da bi mogli koristiti racionalni pristup ivotu
prikazan u ovoj knjizi, pokusajte da vidite ata moete da
postignete radom, radom, i (da, beskraj-nim) radom na sticanju takvog racionalnog prilaza. elimo vam sre u - i razboritost!
21. RACIONALNO-EMOTIVNA TERAPIJA ILI
RACIONALNO BIHEVIORALNI TRENING DANAS
Kako smo obe ali u uvodu, sada emo detaljnije
obraditi neke od ranijih primera za glavne dopune i poboljaanja racionalno emotivne terapije. Ja (A.E.) sam zamislio
ovaj sistem po
etkom 1955. i prvi rad na tu temu prezentovao na sastanku
Ameri
kog udruenja psihologa u

ikagu, 1956. Od tada je RET pretrpeo mnogo manjih i nekoliko velikih promena iji smo autori bili ja i moji dugogodianji
saradnici - naro
ito Dr Robert A. Harper, Dr H. Jon Geis, Edvard Garsia, Dr
Viliam Knaus, Dr Don M. Gulo, Dr Pol A. Hok, Dr Donald
H. Meihenbaum, Dr Denet L. Volf, Dr Amold A. Lazarus, Dr
Aron T. Bek, i - ato je najzna
nije Dr Maksi C. Moltsbi Jr. Pre nego ato se ustalila kao
RET nazivali smo je racionalna terapija (RT), semanti
ka terapija, kognitivno-bihevioralna terapija (CBT), i (popularno) trening racionalnog ponasanja (RBT). Mi (i ostali) je
smatramo suatinskim delom novog pokreta koji daje prednost kognitiv-no-bilievioralnoj terapiji; raduje nas ato bihevioralni terapeuti, koji primenjuju i kognitivne metode, koriste
RET, ili neato vrlo sli
no RET-u, zajedno sa ortodoksnijim na
inima za modifikovanje ponaaanja.
Moemo li nabrojati glavne promene i revizije RET-a
od njenog nastanka? Sigurno! Na primer:
SUZBIJANJE APSOLUTISTIKOG RAZMILJANJA
RET se bavi svim vfstama iracionalnosti, nelogi
nosti, sujeverja i nerealnih tvrdnji u koje ljudi pobono
veruju i koriste ih na samoosuje uju i na
in. Ali, tokom vremena sve jasnije prime ujemo da, iako
preuveli
ano, nelogi
no i neosnovano razmialjanje esto dovodi do izvesnog stepena emocionalne nestabilnosti, apsolutisti
ko ili magijsko razmialjanje ima pogubnije posledice i Iei u
osnovi ozbiljnijih i airih poreme aja. Prema tome, ako ste
vrsto uvereni: "Bolje da svoj posao uradim savraeno, jer u
ina
e verovatno dobiti otkaz.", ose a ete odreenu anksioznost i
nesigurnost. Jer, kako moete o
ekivati da ga uradite savraeno? Vaaa tvrdnja, "Najverovat-

nije u dobiti otkaz," je po svemu sude i neosnovana; ali

vaaa uverenost u nju verovatno doprinosi ose anju
prekomerne, a ne samo uobi
ajene zabrinutosti za posao.
Ako dogmatski verujete, 'Moram se pokazati
savraenim na poslu, jer u ina
e sigurno dobiti otkaz, a to bi bilo uasno , stvarate sebi joa
ve i emocionalni problem. Jer: (1) Iako ne moete navesti ni
jedan razlog zaato se morate pokazati savraenim,
verovanje da morate e vas dovesti do orsokaka: u
ini e vas mahnitim u pogledu savraenog obavljanja posla i
time vas navesti da posao uradite upravo rtesavraenije. (2)
Uverenje da ete sigurno dobiti otkaz, ako se ne pokaete
savraenim na poslu ne samo da je malo verovatno, ve i
potpuno nedokazivo, a samo pove ava vaau anksioz-nost.
(3) Uverenje da bi bilo uasno da dobijete otkaz u velikoj
meri pove ava patnju koju pripisujete gubljenju posla i
ini vas joa nekriti
nijim i, ato je ironi
no, uplaaenim od utasa koji ste izmislili, a koji ne moete
emprijski dokazati.
U svojoj klini
koj praksi neprestano nalazimo da bukvalno sva ose anja
koja smatramo emocionalnim poreme ajima proizilaze iz
"mora
enja": iz tri pobona treba i mora koje ljudi zamisle, a onda
se mu
e njima: (1) "Moram imati uspeha jer se ina
e nuno pretvaram u groznu osobu" - vodi ka ose anju
neadekvatnosti, bezvrednosti, nesigurnosti, samoprezira,
anksioznosti i depresije. (2) "Morate se prema meni ophoditi
ljubazno, poateno i obzirno; ako tako ne postupate spadate
u kategoriju pokvarenih niatarija" - vodi ka ose anju besa,
zlovolje, neprijateljstva i prevelike buntovnosti. (3) "Svet i
druatvo moraju mi ivot u

initi lakim i pruiti ono ato elim, bez mnogo problema ili
neprijatnosti; ne mogu da podnesem kada se ovaj uasan
svet ne ponaaa tako!" - vodi ka niskoj toleranciji na frustraciju, ka izbegavanju, samosaaljenju i inerciji. Ni jedno
od ovih "mora
kih" ubeenja ili premisa ne bi izdralo empirijsku proveru ili
dokazivanje. Sva tri odraavaju apsolutizam i dogmatizam.
Svako vodi ka gotovo neizbenim emocionalnim teako ama
i samosabotiraju em ponaaanju. Sva tri ubeenja rezultiraju
nekim oblikom akutnog ili hroni
nog jadikovanja. A jadikovanje zbog svojih, tudih ili
opateljudskih mana i propusta predstavlja jedan od glavnih
elemenata onoga ato obi
no, moda eufemisti
ki, nazivamo neurozom ili emocionalnim poreme ajem.
RET terapeuti i studenti, poput onih koje edukujemo
na naaoj klinici i radionicama pri Institutu za napredna istraivanja u racionalnoj psihoterapiji u Njujorku (i u njegovim regionalnim centrima), u
e da brzo otkriju sve implicitne ili izre
ene apsolutizme - treba, mora, nuno je, neophodno je,
obavezno je, neizbeno je - koje koriste za samouznemiravanje i da ih aktivno i energi
no opovrgnu. Osobe sklone samouznemiravanju, RET
takode u
i da otkriju svoje preostale nelogi
nosti i iracionalnosti i da ili iskorene i odustanu od njih. No,
naro
ito impokazuje da oni, uglavnom, imaju vrlo odredena /nora
enja; nudimo im parolu: "Trai treba! Trai mora! koja im pomae da skoro odmah nadu glavni misaoni izvor svojih
"emocionalnih" problema i da ga uklone.
ODUSTAJANJE OD SAMOOCENJIVANJA
U prvim radovima o RET-u, kao ato su How to Live
with a Neurotic (Kako iveti s neuroti

arem) i prvom izdanju Vodi

a za razuman ivot, u
ili smo ljude da sebe ili svoj ego ne vrednuju u terminima
svojih rezultata ili dostignu a -da ne misle, recimo: "Mogu se
smatrati dobrim, jer sam dobar prema drugima, * ili "Smatram se loaim, jer se ponaaam nesposobno," ve da svoju
"dobrotu" ili "ljudsku vrednost" zasnivaju isklju
ivo na
injenici da ive i postoje. Prema tome, opravdano mogu
sami sebi re i: "Dobar sam, jer imam ivot."
Ovo je izgledalo kao veoma prakti
no reaenje za problem Ijudske vrednosti, jer su ljudi koje
smo naveli da prihvate taj stav, kasnije prihvatali sami sebe
prosto zbog injenice ato ive i gotovo nikada se nisu omalovaavali ili smatrali bezvrednima. Na alost, kako smo istakli u kasnijim radovima o RET-u, naro
ito Reason and Emotion in Psychotherapy (Razum i emocija u psihoterapiji), ovo "reaenje" se nije uvek pokazalo
odrivim, jer su neki bistri klijenti imali primedbu: "Zaato me
ini 'dobrim' samo to ato posedujem ivot? Zaato ne bih jednako opravdano mogao da kaem, 'Loa sam jer imam
ivot?"
Dakle, izgleda da su imali pravo! to smo viae razmisljali o
ovome, postajalo namje svejasnije da smatrati se dobrim
samo zato ato ivimo predstavlja tautologiju: predstavljaistinupodefmiciji, alijeempirijskinedokazivo. Delovalo jeste
. Ali, pokazalo se loajr^nezgrapnim reaenjem za problem
ljudske vred-nosti. Ovo pitanje sam temeljno obradio u svojoj analizi fllozofije Roberta S. Haitmana i zaklju
io sam (A.E.) da
itav koncept ljudske vrednosu' predstavlja neku vrsm Kantove stvari po sebi; verovatno se nikada ne e empirijski
dokazati; i lepo bismo mogli i bez njega u psihologiji i filozofiji. Drugim re
ima, rekao bili: izgleda da ljudi ne poseduju bilo kakvu

"vrednost" ili "cenu", sem prema donekle arbitrarnoj definiciji; i da uopate nema potrebe da procenjuju, vrednuju,
mere ih ocenjuju "same sebe," svoju "suatinu," iii sveukupnost. Kada odustanu od takvog ocenjivanja, samoprocenjivanja ili merenja ega, prakti
noj su eliminisali svoje najozbiljnije "emocionalne" probleme.
Drugim re
ima, RET sada u
i da se (ako ve insistirate na totalnoj proceni sebe, ili na
"slici o sebi," ili proceni svoje ljudske vrednosti") posluite
"reaenjem" koje smo ponudili u prvom izdanju ovog Vodi
a. Kaite: "Volim sebe (ili, bolje, prihvatam sebe) prosto
zato ato postojim, ato ivim." Ovakvo reaenje je joa uvek
prakti
no i pragmati
no, a ne e vas dovesti do bukvalno nikakvog emocionalnog
poreme aja. Ono deluje!
Elegantniji na
in (a uz manje filozofske argumentacije) 'predstavlja prosto
odbijanje da uopate procenjujete "sebe," svoju i "ljudskost,"
svoj "ego." Moete re i: "O
igledno postojim - to se moe i empirijski dokazati. Takode,
ako tako odlu
im, mogu da nastavini svoju I egzistenciju. Sve dok ivim,
raspolaem niogu noa u daumanjim svoje i jade i pove am
svoja (kratkoro
na i dugoro
na) zadovoljstva. OK: Prema tome, odlu
ujem da ivim i uivam. Dakle, da vidim kako da najefikasnije ostvarim te ciljeve!"
Ovakvim razmialjanjem moete izbe i svako ocenjivanje samog sebe, svoje celovitosti i svoje ljudske vrednosti. "Ja" ne dobija ocenu dobar, loa ili indiferentan. "Ja"
nema sliku o sebi. Ali "ja" - ili moj organizam -definitivno

postoji; a ovaj organizam odlu

uje da ivi i trai zadovoljstvo, a ne bol. Shodno tome,
poato elite (iako ne morate) da ivite zadovoljno, vrednujete pozitivno ili negativno mnoge ili ve inu svojih osobina,
dela, postupaka ili tvorevina. Na primer, svaki postupak koji
vodi ka preranom sagorevanju ili vam omogu uje da ivite
uz bol i nesre u, ocenjujete kao "loa." A svaki
in koji vodi ka dugom i ugodnom ivotu, ocenjujete kao
i.'dobar." Procenjivanje i merenje ponaaanja i dalje postoji i
ima vanost. Procenjivanje i merenje samog sebe, svoje
Ijudskosti, svoje celovitosti, svog postojanja, skida se sa
scene. Ho e li vam predstavljati teako u da usvojite ovakvo
nevrednovanje sebe?
U ve ini slu
ajeva, ho e. Jer RET pretpostavlja da "normalno" ljudsko
stanje ne uklju
uje samo procenu sopstvenih postupaka, dela i osobina ve
i zamialjanje i procenu "sebe" ili svog "ja". Dakle, verovatno
njjji- ete se pomu
iti dok ne uspete da od sebe napravite osobu koja ne procenjuje samu sebe. Ali, pokuaajte! Smatramo da to sigurno
(ne savraeno) moete uraditi. A, savladivanje ove teake deonice - za ata vam dajemo instrukcije u ovom revidiranom
izdanju Vodi
a i drugim knjigama o RET-u kao Growth Through Reason
(Rast kroz razum), How to Master Your Fear of Flying (Kako
savladati strah od letenja), Executive Leadership (Uspesno
vodstvo) i Humanistic Psychotherapy. The Rational Emotive
Aproach (Humanisti
ka psihoterapija: Racionalno-emotivni pristup)
DOMAI ZADACI
Od samog po
etka, RET se pojavljuje kao kognitivno-bihevioralni sistem
terapije, poato smatra da se ljudi retko bitno menjanju ako
misaono ne izmene svoje samoosuje uju e filozoflje i delima

opovrgnu svoja iracionalna uverenja. Iako ovo ato sada

nazivamo bihevior terapijom nije tada postojalo, RETje nesumnjivo utvrdila neke od njenih najzna
ajnijih teorija i vebi. Jer, RET klijentima dodeljuje kognitivne, imaginativne, emotivne i radne doma e zadatke. RET
ih navodi da rade protiv svojih strahova; da vebaju nove
na
ine razmialjanja; da ponekad namerno ostanu u mu
nim situacijama dokazuju i sebi kako mogu da ih podnesu.
Ona takoe primenjuje tehnike samostimulisanja - ili operantnog uslovljanja po teoriji slavnog psihologa B.F. Skinera:
podsti
e klijente da se ne nagrauju ili ohrabruju kada urade
razumnu stvar i penalizuju se (ali ne samooptuivanjem)
kada nerazumno postupe.
Dakle, od prvih dana RET-a mi razvijamo i sistematizujemo doma e zadatke. Poslednjih godina, stavljamo ve
i naglasak na ovaj vid terapije i prvi smo po
eli sa primenjivanjem in vivo desenzitizacije. Dakle, ako se
klijent plaai odlaska u dniatvo
esto preporu
ujemo postepenu seriju odgovaraju ih aktivnosti: prvo samo prisustvovanje nekom socijalnom skupu; drugo neobavezno askanje sa nekoliko Ijudi na takvom skupu; tre
e - stvarao se potniditi da se bolje upozna jedna od prisutnih osoba;
etvno - zakazivanje sastanka s tom osobom na nekom drugom mestu; peto - organizacija redovnog vidanja s tom osobom; itd.
Pri koria enju samostimulisanja ili operantnog uslovljavanja drimo se nekih pravila koje su postavili B.F. Skinner, Dejvid Premak, Lojd Hom i nagradujemo i
penalizujemo, ne samo postupke ve i misli, emocije i doma
e zadatke. Prema tome, ako klijent odbijada preispita svoja
iracionalna uverenja, moemo mu predloiti da odredi sebi

nagradu (na primer: seks, hranu, muziku ili druenje) kada

se redovno bavi takvim preispitivanjem i penal (
ia enje ku e, pisanje dosadnog izveataja, ili nov
ani prilog organizaciji koju preziru) kada to izbegne.
Samopotkrepljivanje ili samonagodba se veoma
esto koristi u RET-u.
SUZBIJANJE SAMOPROKLINJANJA
Od samog po
etka, kao ato smo naveli u prvom izdanju Vodi
a, RET naglaaava zna
aj uzdravanja od optuivanja samog sebe (i drugih) zbog
slabih ili loaih rezultata ili postupaka. Ostajemo pri tome
sada. Ali shvatili smo da re
optuivanje ima izvesna ograni
enja. Jer kada kaemo, "Ne optuuj samog sebe zbog toga
ato si neato uradio loae.', vi moete naau izjavu interpretirati kao da zna
i: "Bolje da ne kaem da sam loae postupio, jer sam to zapravo prili
no dobro uradio." Ali, najverovatnije niste pos-tupili dobro i
stvarno/es/e uradili neato loae. Prema tome, laete samog
sebe. Ili, umesto toga, moete priznati da ste postupili loae i
re i sebi ovako: "Oh, izgleda da sam se loae ponaaao. Ali
zaato bih tu greaku smatrao ozbiljnom? To ionako nije
vano." U tom slu
aju, verovatno se ne etejako potruditi da ispravite svoju
greaku ili da je ubudu e izbegavate.
Naravno, mi bismo stvarno voleli da otvoreno priznate i potvrdite kada pogreaite, ako ste stvarno pogreaili; da
shvatite da takvim ponaaanjem sebi nanosite atetu; i da je
najbolje ato moete uraditi povodom toga da maksimaluo
proredite ili potpuno izbegavate ovakvo loae ponasanje.
Prema tome, sada u RET-u uastojimo da klijentima prenesemo ovo: "Da, loae ste posttipili i postiza ete alosne
rezultate sve dok se tako ponaaate. Ali nemojte ni pod

kakvim uslovima, kinjiti samog sebe, svoju celokupnu li

nost zato ato ste napravili greakti. Nemojte se ni na koji na
in proklinjati i demonizirati,.btz obzira koliko pttta ili koliko
ozbiljno greaili. Vaai postupci verovatno predstavljaju neato
glupo ili kanjivo; ali nema oprav-danja da sebe proklinjete,
poniavate ili demonizirate (proglaaavate za demona ili
davola) zato ato ste ih u
inili."
Prema tome, umesto izraz & samooptuivanje, RET
sada koristi izraz samoponiiavanje, samoproklinjanje,
samoocrnjivanje. Jer ljudi pogreano veruju da treba da se
optuuju zbog loaeg postupka; kada bismo se preciznije
izraavali rekli bismo ddipostupak, a ne osoba zasluuje
optubu. Poato poniavanje, prominjanje i demoniziranje
imaju ja
u i misti
niju konotaciju od optuivanja, a s obzirom da se RET naro
ito suprotstavlja svakom aikaniranju li
nosti (ato je, zaista, magijski koncept), sada koristimo ove
izraze umesto manje rigoroznog termina optuzivanje.
RAZLIKOVANJE ODGOVARAJUIH I NEODGOVARAJUIH
EMOCIJA
U prvom izdanju How to Live with a Neurotic (Kako
iveti s neuroti
arem) i A Guide to Rational Living (Vodi
u razuman ivot) pogreano smo naveli i implicirali da je
opravdano ose ati tugu, alost ili nesre u, ali ako su ta ose
anja veoma jaka onda se ponasate neuroti
no. Sada shvatamo da ova razlika ne stoji: jer se
ak i izuzetna tuga ili nezadovoljstvo mogu pokazati potpuno
adekvatnim pod pretpostavkom da imate neobi
no jake elje ili sklonosti koje su stalno osuje ivane. Dakle,
ako se nadete na pustom ostrvu s joa samo jednim ljudskim
bi em koje odbija svaki odnos ili komunikaciju s vama, sigurao da moete sasvim odgovaraju e ose ati jaku frustraciju i

nezadovoljstvo zbog toga.

Ekstremna tuga ili nesre a, medutim, nisu isto ato i
depresija, o
ajanje, stid ili ose aj ponienosti. Opravdano je praviti razliku izmedu prve i dmge grape negativnih ose anja. ak 99
% nesre e ne
ini 1 % depresije. Ova dva ose anja su na razli
itim emocionalnim kontinuumiina; i uprkos tome ato depresija retko postoji bez uzastopne frustriranosti, tuge ili nesre
e ova ose anja Iako opstaju bez depresije. Uz to, dok se
frustriranost, tuga ili nesre a pojavljuju kao sasvim odgovaraju a ose anja - pod pretpostavkom da neatojako elite,
a to vam je uskra eno - depresija, o
ajanje, stid i samoponienost (kao i neprijateljstvo, bes i
niska tolerancija na fmstracijti) gotovo nikada nisu odgovaraju i i najbolje je da ih se oslobodimo.
Da li je ovo samo prosto nagadanje? Mislimo da nije.
Ako se potradimo da strogo definiaemo termine koje koristimo - ato je krajnje poeljno u psihologiji i psihoterapiji frastriranost, aljenje i tuga izgleda da nastaju kada smo
spre
eni da dodemo do ne
ega ato elimo ili nam se to neato veoma dopada. Prema
tome, ako kaete: "Veoma bih voleo da sc upiaem na taj
fakultet," i padnete na prijemnom ispitu, normalan zakljii
ak bi bio: "teta ato nisam uspeo da se upiaem na taj fakultet i ispunim svoju elju. Da vidim kako bih to mogao da
postignem slede e godine; ili, ako to uopate ne mogu posti
i, razmisli u kako da ivim razumno sre no i bez prednosti
fakultetske diplome." Nakon ovakvog razmialjanja i evaluacije najverovatnije ete osetiti fnistriranost, aljenje i tugu ponekad vrlo intenzivnu.
Depresija, o
ajanje, stid i samoponienje proizilaze iz druga
ijeg ili dodatnog sklopa uverenja, konkretno: " Apsolutno se

moram upisati na taj fakuitet." Kada padnete na prijemnom,

logi
no -zbog svog neraziimnog moram - zaklju
ujete: "Uzasno je ato sam pao! Ne mogu da podnesem ovaj
poraz! Nikada ne u uspeti. Ovo samo dokazuje da sam obi
na nula od
oveka!" Takvim jakim iracionalnim, apsolutisti
kim uverenjima
inite sebe depresivnim, o
ajnini, postidenim i sa ose ajem manje vrednosti. Iako su
sasvim iskrene i autenti
ne ove emocije vam atete i zato ih zovemo neodgovaraju
im, neopravdanim i samoosuje uju im.
injenica da je "prirodno" ili "ljudski" osetiti depresiju (na ta
ki C, vaae emocionalne i bihevioralne posledice) kada ste
pritisnuti gadnom situacijom ili Aktiviraju im doivljajem (na
ta
ki A), ne
ini ta ose anja "normalnim" ili "zdravim." Niti
injenica da lako izazivate te emocije,
vrsto i nepokolebljivo veraju i (na ta
ki B, vaa sistem uverenja) da Aktiviraju i doivljaj ne sme ili
ne treba da postoji, zna
i da nemate kontrolu nad svojim iracionalnim uverenjima i
da ih ne moete odbaciti. Mozete ih prepoznati, priznati i
minimizirati. A ako to ne uradite, i dalje ete stvarati i imati ta
jaka neodgovaraju a ose anja. Neodgovaraju a zato ato depresija, na primer, obi
no uklju
uje ekstremno nezadovoljstvo, inerciju, uverenje da se ne
moete izmeniti i da situacija mora ostati tako grozna.
Neodgovaraju a i zato ato vam oduzima vreme i energiju
koju biste ina
e mogli iskoristiti za menjanje svojih uverenja kojima
stvarate istu m depresiju, kao i neprijatnih i atetnih aktiviraju

ih dogadaja koje pogreano smatrate uzrokom tih svojih

emocija.
Dakle, RET ima jasno definisanu teoriju o odgovaraju
im i neodgovaraju im, razumnim i nerazumnim mislima, ose
anjima, postupcima i ponaaanjima. Ona polazi od premise
da bukvalno sva ljudska bi a imaju izrazitu elju za ivotom,
relativnom sre om i odsustvom bola. Ako poseduju ove osnovne vrednosti (koje su sami odabrali i nije neophodno
daih imaju), svaka misao, ideja, stav, uverenje ili filozofija
koja ih ozbiljno sabotira ili ugroava smatra se iracionalnom, nerazumnom; analogno, svako ose anje ili postupak
koji spre
ava ostvarenje ovih vrednosti smatra se neodgovaraju im.
Supromotome, racionalne, razumne ideje potpomau
odabrane ljudske vrednosti opstanka i sre e; sli
no tome, odgovaraju a ose anja i postupci vampomau da
vodite zadovoljan ivot. Jasnimdiferen-ciranjem svojih
odabranih bazi
nih vrednosti i shvatanjem da je razumno podravati ih, a
nerazumno osuje ivati, podsti
ete odgovaraju e, a ne neodgovaraju e stvaranje emocija i
ponaaanja.
KORIENJE EMOTIVNIH I AFEKTIVNIH METODA
Od samog nastanka RET se uvek drala kognitivnoemotivno-bihevioralne teorije i prakse. To naravno, rade i
sve ostale psihoterapije, ali RETje primenjujena eksplicimiji,
odredeniji na
in. Najpre smoje zvali racionalna terpija (RT) da bi naglasili
njen, verovamo, najsvostveniji elemenat: njene ubeuju e,
edukativne, logi
ne, filozofske aspekte. Ali u vreme pisanja prvog izdanja
Vodi
a ve smo promenili ime u racionalno-emotivna terapija
(RET), da ukaemo kako se tu radi ne samo o kognitivnom, ve i o velikom udelu emocionalnih i bihevioralnih as-

pekata.
Tokom godina smo nastojali da viae naglasimo i primenimo emocionalne aspekte RET-a. Klijentima smo
svesno i namerno demonstrirali ono ato Karl Roders zove
bezuslovnim pozitivnim stavom, ili potpunim prihvatanjem
kao li
nosti, bez obzira na manifestno neodgovaraju e ili
nemoralno ponaaanje. Koristimo velik broj vebi za izazivanje emocija koje se koriste u grupnoj i individualnoj terapiji, i u tu svrhu smo sastavili specijalne vebe za
preuzimanje rizika, suprotstavljanje stidu ili za odredene
vrste li
nih kontakata. Mi ne pomaemo ljudima samo da prepoznaju svoja "negativna" ose anja ili da dodu u kontakt s njima
-na primer sa anksioznoa u, krivicom, i agresivnoa u - ve
im pomaemo da snano, nepokolebljivo i energi
no misle, emotivno reaguju i postupcima deluju protiv takvih
ose anja, kada ona imaju ateme posledice. Dozvoljavamo
sebi, kao terapeutima, topla, nena ose anja prema nekim
klijentima, sve dok ih time ne odvla
imo od bezuslovnog prihvatanja samih sebe i odbacivanja
tajne potrebe za naaim (ili bilo
ijim) prihvatanjem ili ljubavlju. Koristimo, sada kao i ranije,
naro
ito u. nekim grupnim procesima, energi
an i direktan metod konfrontacije i ne oklevamo da klijentima kaemo i pokaemo kako lau sanu' sebe ili kako neke
od njihovih ideja predstavljaju notorae gluposti.
esto pomaemo klijentima da se odvae na emocionahie
odnose s dnigima, kako u redovnim ili maratonskim grupama, tako u svakodnevnom ivotu. S vremena na vreme,
potpuno svesno primenjujenio suportivne metode individualne i gmpne terapije.
Osnovna razlika izmedu RET -a drugih terapija koje
koriste emotivne i afektivne pristupe, lei u svrsi za koju se

te metode primenjuju. Racionalno-emotivni terapeuti

esto koriste iste emocionalne postupke kao i dnigi terapeuti.
Ali, mi ih koristimo da pomognemo ljudima da naprave
stvame promene na bolje, a ne da se samo ili uglavnom
ose aju bolje: da izmene svoje fimdamentalne filozofske
premise i da sebe dovedu do toga da ih prakti
no niata, ni sada ni ubudu e, ne moe preterano uzmjati. To
ne zna
i da postaju neemotivni. Emotivne vebe ili tehnike retko koristimo sanio za pobudivanje emocija, za deblokiranje potisnutog ose anja zato ato dovode do ugodnih senzacija, ili
prosto zato ato "deluju." Koristimo ih kao deo paketa
dalekosenog kognitivnog i edukativnog procesa: da
pomog-nemo Ijudima u rekonstmisanju svojih glavnih
misaonih postulata. Dosledno se bavimo ljudskim emocijama, ali dobro pazimo da ih ne mistifikujemo.
KORIENJE TEHNIKA IMAGINACIJE
Ve smo naveli da RET oduvek insistira na aktivnom
u
ea u, na in vivo doma im zadacima: navodimo Ijude da se
konkretnom aktivnoacu suprotstave svojoj anksioznosti,
opsesiji, prisili, inliibiciji i ostalim poreme ajima. I u prvoni izdanju Vodi
a povremeno preporu
ujemo teh-nike imaginacije: zamialjate kako ste u stanju da
uradite neato i time izmenite svoj stav i sami sebi pomognete da uradite eljenu stvar, Od tada, delimi
no ohrabreni radovima Dozefa Volpa, Amolda Lazarusa,
Tomasa Stampfla i Dozefa Kotela, niuogo viac koristimo
tchnike imaginacije. Konkreuio, Dr Maksi C. Moltsbi, Jr. je
zaniislio telmiku racionalno-emotivne imaginacije; a ja (A.E)
sam je razradio i doprineo da postane jedna od naj
ea e. koriatenih i najefikasnijih metoda iz RET i RBT terapijskog repertoara. U
lanku o racionalno-emotivnoj imaginaciji, koji je objavio In-

stitut za napredna istraivanja iz racionalne psihoterapije,

Dr Moltsbi i ja smo je ovako prikazali:
elite li da racionalnije razmialjate i manje se emocionalno
optere ujete? Isprobajte ove tehnike racionalno-emotivne
imaginacije (REI).
NEGATIVNA IMAGINACIJA
Predstavite sebi, ili ato ivopisnije i intezivnije zamislite konkretan neprijatan Aktiviraju i dogadaj (A) koji vam se
dogodio ili o
ekujete da vam se uskoro dogodi. Intenzivno zamialjaju i
dati dogadaj, pustite da se pojave izrazita neprijatua ose
auja - na primer, anksioznost, depresija, stid ili ncprijateljstvo - na ta
ki C (Emocionalne posledice). Doite u kontakt sa ovim
uzneminiju im ose anjem i na kratko mu se potpuno prepustite. Nemojte ga izbegavati: naprotiv, suo
ite se i osetite ga! '
Nakon ato stvamo neko vrenie ose ate ovu uznemiruju u emociju, naterajte sebe -da, naterajte se - da
duboko u sebi izmenite to ose anje tako da unieste njega
osetite samo jako razo
arenje, aljenje, nezadovoljstvo ili iritaciju, a ne
anksioznost, depresiju, krivicu ili agresivnost. Nemojte misliti da to ne moete - jer moete. Kada god na tome radite
moete da dodete u dodir sa svojim najneprijatnijim ose anjima i da se naterate da ih izmenite i osetite drugu vrstu
emocija. Definitivno posedujete sposobnost za to. Dakle,
pokuaajte, koucentriaite se - i uradite to!
Kada ste to sebi dozvolili, natcrali se da osetite
jedino razo
arenje ili iritiranost, pogledajte ata ste u svojoj glavi uradili
da se dovedete do ovih novih, odgovaraju ih ose anja. Ako
paljivo i poateno analizirate, vide ete da ste na izvestau na
in izmenili svpj Sistem Uverenja (ili Sistem Budalaatina) na
ta

ki B, a time izmenili svoje Emocionalne posledice na ta

ki C, tako da sada osecate aljenje ili nezadovoljstvo, a ne
anksioznost, depresiju, krivicu ili bes. Potrudite se dajasno
sagledate ata ste uradili, koje vane izmene ste uneli u svoj
sistem uverenja. Postanite potpuno svesni svojih novih Uverenja (B) koja stvaraju emocionalnu posledicu (C) u vezi
sa neprijatnim Aktiviraju im dogadajem (A) koji zamialjate ili
o kome fautazirate.
Ako ne dode do promene vaaih uznemiruju ih ose
anja uprkos trudu da doivite odgovaraju e emocije, nastavite da zamialjate isti neprijatan doivljaj ili dogaaj i
uporno radite u sebi sve dok ne uspete da izmenite ta ose
anja. Ne odustajte! Vi stvarate i kontroliaete svoja ose anja.
Vi to moete izmeniti.
Kada uspete da osetite zabrinutost umesto
anksioznosti, razo
aranost svojim ponaaanjem umesto stida nad sobom,
nezadovoljstvo tudim karakteristikama, a ne bes prema
Ijudima koji ih imaju, i kada ta
no vidite koja uverenja ste promenili da biste se ose ali loae
ali ne i emocionaln rastrojeni, ponavljajtetaj proces.
Dovedite sebe do nerviranja; zatim taj ose aj zamenite
nezadovoljstvom; tada pogledajte ata ste uradili u glavi da
izmenite svoja ose anja; a onda to vebajte svaki put ispo
etka. Vebajte sve dok vam ne uspe da s lako oni, nakon
zamialjanja izuzetno neprijatnog dogadaja na A, osetite krajnju uzrujanost na C, a zatim ovo ose anje izmenite u razo
arenje i vidite ata radite na B i kako menja.te svoj sisteni uverenja koji stvara i odrava vaaa ose anja. Ako nekoliko
nedelja, samo deset minuta dnevno, vebate ovakvu
racionalno emotivnu imaginaciju, do i ete do ta
ke da, kad god pomislite na taj neprijatan dogadaj ili se on
stvarno dogodi, lako i automatski osetite nezadovoljstvo, a
ne jaku emocionalnu uznemirenost.
Primer za ilustraciju:

Na A (vaaem aktiviraju em dogadaju ili iskustvu) pretpostavimo da niste dobro obavili posao i aef ili pretpostavljeni vas je zbog toga strogo ukorio. Povodom toga se ose
ate depresivno i ponieno (na C, vaaa emocionalna posledica) i elite da prevazidete ova uznemiruju a ose anja.
Nastojte da intenzivno ivopisno zamislite sve pojedinosti ovog nemilog dogadaja (kako se stvarno dogodio
ili e se dogoditi u budu nosti). Intenzivno zamialjaju i svoj
neuspeh i kritike zbog njega, dozvolite sebi da osetite depresiju i ponienost. Osetite ih! Kra e vreme ostanite u
jakom kontaktu sa svojim emocijama depresije i bezvrednosti.
Sada sebe naterajte - da, naterajte i dalje ivo dre
i u niislima sliku istog neprijatnog spleta okolnosti, da osetite samo razocarenje i zabrinutost. Ako vam ide teako,
trudite se dok ne uspete. Vi moete zamisliti neuspeh i
stvoriti samo ose anja zabrinutosti i razo
arenja, umesto depresije i bezvrednosti. Uradite to!
Kada po
nete da ose ate samo zabrinutost i razo
arenje (a ne depresiju i bezvrednost), potraite ono ato ste
rekli samom sebi da biste izazvali ova nova, odgovaraju a
ose anja. Verovatno ete nai i na ovo: "Nije uasno ato
greaim i ato me kritikuju, iako mi to zaista nije ni zgodno, ni
prijatno. Nije smak sveta ako me ef ili gazda kritikuju, iako
mi se to ne dopada i voleo bih da ih mogu spre
iti. Mogu da podnesem svoje greake, iako uopate ne elim
da ih
inim. Iako su moji postupci loai i zavreduju aljenje, to ne
zna
i da sam ja niatarija i pokvarenjak.'
I dalje ivo zamialjaju i ove dogadaje, po
nite vebati us-vajanje ovih racionalnih uverenja. Ostanite
sa odgovaraju im emocijama razo
arenja, aljenja, zabrinutosti i nezadovoljstva - a ne depre-

sije ili bezvrednosti.

POZITIVNA IMAGINACIJA
Ako elite da primenite pozitivnu imaginaciju i razmialjanje, zamialjajte ili izmialjajte, ato ivopisnije i intenzivnije, konkretne detalje nekog neprijatnog Aktiviraju eg
doivljaja (A) koji vam se dogodio ili vam se moe dogoditi
u budn nosti. Ako elite, situaciju na A moete zamisliti u
njenom najgorem izdanju - najgorem koje ste ikada doiveli
ili ete doiveti. Na ta
ki C (emocionalne pos-ledice), dozvolite sebi ose aj
izraene neprijatnosti i prepustite mu se (na primer,
anksioznost, depresiju, postidenost ili bes). Dodite u kontakt, i kra e vreme potpimo doivite ta uznemiruju a ose
anja.
Ose aju i se uznemireno na C, obratite panju na
ono ato sebi govorite na ta
ki B (vaa Sistem Uverenja ili Sistem Budalastina) da biste
sami sebe uznemirili. Kada jasno sagledate ova Uverenja,
opovrgnite ih na D ("D" za disputing - opovrgavanje, engl.),
onako kako u
ite tokom racionalno emotivne terapije ili na treningu za
racionalno ponaaanje.
Sada, kada ste svesni ovih iracionalnih Uverenja i
energi
no ih opovrgavate, intenzivno zamislite kako biste se ose ali
i ponaaali nakon njihovog odbacivanja i usvajanja racionalnih Uverenja o onome ato vam se deaava na A. Intenzivno
zamislite sebe u situaciji da (1) ne verujete u svoja iracionalna, ve u racionalna Uverenja o neprijatnim dogadjjuna koji vam se deaavaju na A; (2) Na C imate odgovaraju
a osccanja nezadovoljstva i razo
arenja, a ne neodgovaraju u depresiju ili agresivnost; (3) na
E postupate promialjeno, a ne rastrojeno;
Vebajte ovaj proces tako ato ete prvo zamisliti
neato neprijatno ili nezgodno; zatim se u

inite depresivnim, besnim ili druga

ije uznemirenim povodom toga. Zatim pronadite Iracionalna
Uverenja pomo u kojih stvarate ove poreme aje; onda poradite na izmeni tih uverenja. Tada intenzivno zamislite kako
ste ve odbacili stare ideje i ose ate se i postupate u skladu
sa svojom novom racionalnom filozofijom. Zavraite ose aju i
se samo stvarno zabrinuto i nezadovoljno, a ne depresivno
ili agresivno.
Primer za ilustraciju:
Na A (Aktiviraju em dogadaju ili iskustvu) ponovo
pretpos-tavimo da niste dobro obavili posao i da vas je aef
ili pretpostavljeni zbog toga strogo ukorio. Povodoni toga se
ose ate depresivno i ponieno (na C, vaaa emocionalna
posledica) i elite da prevazidete ova uznemimju a ose
anja.
Nastojte da intenzivno ivopisno zamislite sve pojedinosti ovog nemilog dogadaja (kako se stvarao dogodio
ili e sc dogoditi u budu nosti). Intenzivno zamialjaju i svoj
neuspeh i kritike zbog njega, dozvolite sebi da osetite depresiju i ponienost. Osetite ih! Kra e vreme ostanite u
jakom kontaktu sa svojim emocijama depresije i bezvrednosti.
Sada aktivno potraite Iracionalna Uverenja (na B)
pomo u kojih stvarate uznemiruju a ose anja i uverite se da
ste ih stvarnd" otkrili. Ne odustajte prerano! Drite se
hipoteze da vasa Uverenja stvaraju vaaa ose anja i ne
odustajte dok ne otkrijete ta Uverenja - posebno mora i
treba, koja ona gotovo neizostavno sadre.
Verovatno ete otkriti da vaaa Iracionalna Uverenja
imaju ovakav tok: "Smatram uasnim svoj neuspeh i pretrpljenu kritiku! Ako aef nastavi da me kritikuje, gotovoje s
mojim poslom, s mojim ivotom, jer viae nikada ne u dobiti
dobar posao ili na i zadovoljstvo u radu. Ne mogu da podnesem neuspeh i kritiku! Ako tako nastavim, samo dokazujem da sam apsolutna niatarija i propalica, zauvck

nesposobna da uspe u ma
emu!"
Naterajte se da vrlo jasno sagledate svoja Iracionalna TJverenja. Tada ih energi
no i uporno opovrgavajte (na ta
ki D), sve dok ne shvatite da ne morate verovati u njih, da ih
se motete odre i i da se moete bolje ose ati u vezi runih i
neprijatnih stvari, neuspeha i kritika koje vam se deaavaju
na A. Zamislite sebc, najjasnije mogu e, kako stvamo imate
radikalno dniga
ije mialjenje o neuspehu. Na primer: "Ne moram misliti da je
doiveti neuspeh i pretrpeti kritike neato uasno. To je
prosto neprijatno i nezgodno. Ako aef nastavi da me kritikuje, verovatno ne u izgubiti posao, ali u stalno biti prozivan, zato ato ga ne obavljam dobro. Ako ipak izgubim
posao, verovatno u na i dnigi, a mogu dosta i nau
iti iz ovog loaeg iskustva. Iako mi se ne dopada, niti e mi se
ikada dopasti da doivljavam neuspeh i trpim kritike, to sigurno mogu dapod-neseml
ak i ako nastavim da doivljavam neuspehe, to samo zna
i da imam odredene nedostatke i da ne mogu biti onoliko
uspeaan koliko bih eleo, ali ne i da sam niatarija i propalica koja je apsolutno nesposobna da uspe u ma
emu."
Zamialjate kako ste ubedeni u ovo i, takode, ato
ivopisnije zamislite da odgovaraju e reagujete na aefovu
kritiku; traite bolje reaenje za problem sopstvene
neuspeanosti; mogu gubitak posla smatrate reai vim problemom, a ne katastrofom; samog sebe apsolut-no i potpuno
prihvatate bez obzira na neuspeh i nesnalaenje na poslu.
Vebajte ove pozitivne misli i predstave, sve dok lako i automatski ne osetite razo
arenje, zabrinutost i nezadovoljstvo, umesto depresije i
samoobczvredivanja.
SAMOPOTKREPLJENJE

Ve smo naveli da c vam svakodnevnih deset minuta

vebanja pozitivne ili negativne imaginacije tokom nekoliko
meseci verovatno koristiti. Naro
ito vam mogu pomo i ako o
ekujete da se dogodi neka neprijatna ili riskantna situacija
(na primer izlaenje na teak ispit) i plaaite se anksioznosti
ili depresije kada do te situacije stvanio dode. Ako nekoliko
dana ili nedelja pre odreenog datuma, energi
no primenjujete ove REI metode, najverovatnije ete otkriti
da se bez poteako a, anksioznoati ili depresije koje biste ina
e doiveli, suo
avate s datom situacijom.
Ako uglavnom izbegavate doma e zadatke, kao ato
je REI, a elite da se podstaknete na njihovo izvodjenje,
moete koristiti metode operantnog uslovanjavanja ili
samostimulisanja (autori B.F. Skiimer, Dejvid Premak, Marvin Goldfrajd i dmgi psiholozi). Odaberite neku aktivnost u
kojoj veoma uivate i koju gotovo svakodnevno upranjavate - na primer
itanje, jedenje
okolade, gledanje televizije, masturbiranje ili dnienje s prijateljima. Koristite ovu aktivnost kao potkrepljenje ili nagradu, dozvoljavaju i sebi da joj se posvetite samo onda
ako ste tog dana najmanje deset minuta vebali RET i to,
naravno, posle vebe. Ina
e, nema nagrade!
Uz to, moete se penalizovati svaki dan kada najmanje deset minuta ne radite REI. Kako? Teraju i se da
obavite neki posao koji vam je vrlo neprijatan - da pojedete
neato neukusno, date nov
ani prilog organizaciji koju mrzite, ili sat vremena razgovarate s osobom koja vam je krajnje dosadna. Moete se
dogovoriti sa nekom osobom ili grupom da vas kontroliae i
da vam pomogne da stvamo sprovedete penale koje ste
sebi odredili. Naravno, RET moete redovno koristiti i bez

samopotkrepljiva-nja. Ali, vide ete daje efikasnija ako je koristite uz nagrade odmah nakon vebe ili penala koje primenjujete zbog preskakanja vebe.
VEBA ZA OPOVRGAVANJE IRACIONALNIH UVERENJA
Uopateno, RET u
i Ijude da trae, otkrivaju i opovrgavaju svoja iracionalna uverenja. U tu svrhu, nudimo im konkretna, verbalna i atampana, uputstva za opovrgavanje iracionalnih uverenja. Ovo
uputstvo napisao sam ja (A.E.) i u celosti ga objavljujemo:
Ako elite da pove ate svoju racionalnost i smanjite
iracionahiost, niti moete najmanje deset minuta dnevno
posvetiti vebi, postavljaju i sebi slede a pitanja i paljivo
razmialjaju i o adekvat-nim odgovorima. Zapiaite svako pitanje i odgovor ili ih snimite na kasetofon.
1. KOJA IRACIONALNA UVERENJA ELIM DA
OPOVRGNEM I DA IH SE OSLOBODIM?
PRIMER: Ja moram imati ljubav osobe do koje mi je
stvarno stalo.
MOGU LI RACIONALNO PODRATIOVO UVERENJE?
ODGOVOR: Ne.
KOJI DOKAZI POKAZUJU NETANOST OVOG UVERENJA?
PRIMER: Mnogo indikacija govori da je pogreano uverenje
da ja moram imati ljubav osobe do koje mi je stvarno stalo:
Nema prirodnog zakona koji kae da neko do koga mi je
stalo mora da me voli (iako bi bilo divno da me voli!)
Ako ne dobijem ljubav jedne osobe, mogu je dobiti od neke
dmge i s njom na i sre u i zadovoljstvo.
Ako mi niko, koga ja volim, ne uzvra a ljubav, ipak mogu na
i zadovoljstvo u prijateljstvu, radu,
itanju i dnigim stvarima.
Ako me neko do koga mi je jako stalo odbije, to jeste nepovoljna i nesre na okolnost, ali ne u umreti zbog toga.
Ako ranije nisam imao mnogo sre e u ljubavi, to ne zna
i da sada moram daje imam.

Nema dokaza ni za jedno apsolutisti

ko mora. Prema tome, nema dokaza da moram imati bilo
ata, pa ni ljubav.
Postoji mnogo ljudi koji nikada nisu ostvarili ljubav za
kakvom ude, a ipak imaju sre an ivot.
h) Znam da sam u odreenim periodima svog ivota bio
nevoljen,
a ipak zadovoljan; zna
i da najverovatnije ponovo mogu biti
sre an i bez ljubavi. i) Ako me odbije ili ostavi osoba do koje
nu" je mnogo stalo, to
moda zna
i da posedujem neke loae, odbijaju e osobine. Ali, to nikako
ne zna
i da predstavljam pokvarenu, bezvrednu osobu koja se apsolutno ne moe voleti.
j) ak i da imam tako loae osobine da me zbog njih niko ne
moe voleti, ipak ne moram da se obezvredujem i smatram
niatavnom, loaom osobom.
4. IMA LI DOKAZA ZA ISTINITOST OVOG UVERENJA?
ODGOVOR: Ne, ne stvarno. Postoje znatni dokazi da u biti
u nezgoduoj situaciji oate en, frustriran ili osuje en ako mi
osoba koju duboko volim ne uzvrati ljubav Prema tome, sigurno bi mi se viae dopalo da ne budem odbijen. Ali nikakva
koli
ina neprijatnosti ne predstavlja strahotu - ipak mogu
da/wxfrisemfrustraciju i samo u. One ne
ine svet uzasnim. Niti me odbacivanje
ini ljudskim Sljamom! Dakle, o
igledno je da nema dokaza da moram dobiti Ijubav od
onoga koga ja iskreno volim.
5. TA JE ONO NAJGORE TO BI MI SE STVARNO
MOGLO DOGODITI AKO NE DOBIJEM ONO TO MISLIM
DA MORAM DOBITI (ILI MI SE DESI ONO TO MISLIM
DA NE SME DA MI SE DEAVA)?

ODGOVOR: Ako ne dobijem ljubav koju smatram da

moram dobiti:
Bi e mi uskra ena razna zadovoljstva i pogodnosti koje bih
stekao osvajanjem ljubavi.
Ose ao bih se oate enim ele i i dalje ljubav od odreene
osobe i trae i je od dnigih ljudi.
Moda nikada ne u dobiti Ijubav kakvu elim i stalno u se
ose ati uskra enim i oate enim.
Dnigi me mogu omalovaavati i smatrati bezvrednim zato
ato sam odbijen - a to je neugodno i neprijatno.
Moda se okrenem ka traenju zadovoljstava koja su Ioaija
od onih koja dobijam dobrom ljubavnom vezom; to bi bilo
krajnje nepoeljno.
Mogu da uglavnom budem sam; i to bi bilo neprijatno.
g) U ivotu mi se moe dogoditi joa niz dnigih neprijatnosti i
osuje enja - ali nema potrebe da bilo ata od toga definiaem
kao uasno, straano ili nepodnoaljivo.
6. KOJE DOBRE STVARI MOGU DA PREDUZMEM AKO
NE DOBUEM ONO TO MISLIM DA MORAM DOBITI
(ILIMI SE DESI ONO TO MISLIM DA NE SME DA MI SE
DEAVA)?
Ako nam osoba koju iskreno volim ne uzvra a Ijubav, mogu
viae energije i vremena posvetiti osvajanju Ijubavi neke
druge osobe - i verovatno na i nekoga ko mi bolje odgovara.
Mogu se posvetiti nekim drugim ugodnim aktivnostima koje
nisu vezane za Ijubav ili zabavljanje, na primer poslu ili
umetnosti.
Moda moe da bude izazovno i zabavno da nau
m kako da ivim sre no bez ljubavi.
Mogao bih da radim na usvajanju lozoje potpunog prihvatanja samog sebe,
ak i kada ne dobem Ijubav za kojom udim.
Uzmite bilo koje od svojih iracionalnih Uverenja - svoja

mora i treba - i najmanje deset minuta dnevno tokom nekoliko

nedelja posvetite njegovom aktivnom i energi
nom opovrgavanju. Da lakae odvojite tili deset minuta za
ovu metodu racionalnog opovrgavanja, moete se posluiti
metodama operantnog us-lovljavanja ili samonagradivanja i
kanjavanja, koje su sa
inili B.F. Skiner, Dejvid Premak, Marcin Goldfrid i drugi psiholozi). Izaberite neku aktivnost u kojoj veoma uivate i koju
gotovo svakodnevno upranjavate - na primer
itanje, jedenje
okolade, gledanje televizije, masturbiranje ili dnienje s prijateljima. Koris-tite ovu aktivnost kao potkrepljenje ili nagradu dozvoljavaju i sebi dajoj se posvetite samo onda ako
ste tog dana najmanje deset niinuta vebali opovrgavanje i
to, naravno, posle vebe. Ina
e, nema nagrade!
Uz to, moete sebe penalizovati svaki dan kada najmanje deset minuta ne radite ua opovrgavanju. Kako? Teraju i se da obavite neki posao koji vam je vrlo neprijatan da pojedete neato neukusno, date nov
ani prilog organizaciji koju mrzite, ili sat vremena razgovarate s osobom koja vam je krajnje dosadna. Moete se
dogovoriti sa nekom osobom ili gmpom da vas kontroliae i
da vam pomogne da stvarno sprovedete penale ili nagrade
koje ste sebi odredili. Naravno, na opovrgavanju moete redovno raditi i bez samopotkrepljivanja. Ali, vide ete da je
efikasnije ako se praktikuje uz nagrade i penale koje slede
odmali nakon vebanja, odnosno za izbegavanje vebanja.
VODI U RAZUMAN IVOT ALBERT ELLIS