Shema terapija

dr Tijana Mirović
REBT, Sistemski porodicni psihoterapeut
Shema terapeut, trener i supervizor

Psihološko savetovalište “Mozaik”

Shema therapy center Belgrade
Fakultet Muzičke Umetnosti
Beograd
Literatura koja
stiţe mailom
• Ovaj ppt
• RMS – Sheme koje
prave probleme
Jeffrey Young, phD
 Shema terapija

• Razvio Jang (Young 1990, 1999), ţeleći da proširi

tradicionalnu KBT.

• Integrativna teorija i terapija (Kombinuje kognitivne,

bihejvioralne, interpersonalne i iskustvene tehnike)

• Leĉenje rezistentnih i hroniĉnih psihološki poremećaji, za koje

se pretpostavlja da su nastali tokom ranog razvoja.

• Objedinjuje teoriju, tretman i istraţivanje

 Zašto proširivati KBT?
• Klijent ne moţe da definiše cilj (neodreĊene
tegobe)
• Klijent ne moţe / izbegava da prepozna ili imenuje
misli i osećanja (“ništa”)
• Klijent ne reaguje na empirijsku analizu, logiku,
eksperimente i veţbu (rigidan, “to više neću biti ja”,
“razumem, ali ne mogu”)
• Klijent ne prati protokole i ne radi zadatke
• Klijent neće da se aktivira (“došao sam kod VAS”)
• Klijent pokazuje otpor, bes (“Vi me ne razumete, JA
to....”)
 Sliĉnosti sa Bekovim originalnim
terapijskim modelom

• Terapeut ima aktivnu ulogu u voĊenju seansi i tretmana

• Vaţnost empirizma – dokazi iz ţivota
• Cilj je promena kognicija, ukljuĉujući i sheme
• Sliĉne kognitivno bihejvioralne tehnike
• Vaţno je edukovati klijenta o terapijskom modelu - klijent
aktivni uĉesnik
• Zadavanje domaćih zadataka
• Uĉenje praktiĉnih strategija za rešavanja problema van
seanse
 Razlike u odnosu na Bekov
originalni terapijski model
U Jangovoj teoriji se stavlja veći akcenat na:

• Srţne teme (KT)

• Terapijski odnos (transfer-kontratransfer; samo referentnost)
• Afekat i imaginaciju (Geštalt)
• Stilove prevladavanja (mehanizmi odbrane)
• Razvojne procese, razvojne potrebe i povezanost iskustva iz
detinjstva sa kasnijim simptomima (Ataĉment)
 U odnosu na psihodinamske
pristupe
Sliĉnosti:
• obe koriste odnos
• obe koriste razvojne korene
• obe vrednuju intelektualni uvid
• Obe vrednuju emocionalnu obradu traumatskog materijala.

Razlike:
• shema terapeuti su aktivni i direktivni
• to nije teorija nagona, već kognitivna teorija.
 Uobiĉajene indikacije za TUŠ

• Dugotrajni problemi u odnosima

• Klijent je neobiĉno zahtevan, emocionalno gladan ili
s osećajem da je privilegovan
• Prezentujući problem je maglovit ili hroniĉan,
dugotrajan i rezistentan na terapiju
• Stalno vraćanje poremećaja
• Rigidno mišljenje i obrasci ponašanja
• Visok stepen izbegavanja
 Posebno uspešnim se pokazao
u leĉenju
• Poremećaja liĉnosti
• Hroniĉne depresije
• Hroniĉne anksioznosti
• Trauma
• Poremećaja ishrane
• Problema u odnosima
• Bolesti zavisnosti (u fazi oporavka)
• Poremećaja ponašanja
 Primena Shema terapije
• Pojedinci
• Parovi
• Grupe
• Deca i adolescenti
• Poremećaji liĉnosti
• Forenziĉki pacijenti
• Poremećaji ishrane
 Kontraindikacije

Shema terapija nije prigodna za sve tipove klijenata,

kao ni za sve faze terapije.
Tako na primer, ukoliko postoje neke akutne krize i
ozbiljni simptomi prvo se mora raditi na njihovom
otklanjanju pa tek onda na shema terapiji.
TakoĊe, ova terapija neće biti korišćena ukoliko su
problemi situacioni ili ukoliko osoba koristi PAS.
Poremećaji liĉnosti traţe posebnu procenu!
 Shema model

•Karakteristike RMŠ
•Shema procesi
•Stilovi prevladavanja shema
•Faktori u nastanku shema
 Rane maladaptivne sheme (RMŠ)
• Široke, teme ili obrasci (najdublji nivo kognicije - a priori istine; više
od uverenja) koje se tiĉu viĊenja sebe i sopstvenog odnosa sa
drugima
• Saĉinjene od sećanja, telesnih senzacija, emocija i kognicija (ne i
ponašanje)
• Aktiviraju ih relevantni dogaĊaji u spoljašnjoj sredini
• Nastaju tokom detinjstva ili adolescencije, ali se elaboriraju tokom
celog ţivota)
• Same sebe održavaju i otporne su na promenu (srţ self koncepta i
viĊenja sveta)
• Disfunkcionalne su na znaĉajan i ponavljajući naĉin (preterana
reakcija na isti tip situacija, zaglavljenosti, nezadovoljavanje potreba)
(Young, 1990, 1993, 2003)
Odrţavanje shema

Kognitivne
distorzije

Stilovi Samoosujećujući
prevladavanja ţivotni obrasci
 Stilovi prevladavanja sheme –
Shema procesi
1. Nadkompenzacija sheme (borba - protivnapad)

2. Predavanje shemi (zaleĊenost)

3. Izbegavanje sheme (beg)

Najĉešće su rezultat temperamenta ili modelovanja od

strane roditelja.
 Koping odgovori

• Odnosi se na specifiĉno ponašanje koje osoba

pokazuje u bilo kom trenutku
• Moţemo da otklonimo jedan, ali sve dok se ne
promeni shema pojavljivaće se drugi
• Primer:
• Shema: napuštanje
• Okidaĉ: partner odlazi na poslovni put
• Koping stil: izbegavanje
• Koping odgovor: opijanje
 Izbegavanje sheme
8. Socijalno povlačenje, Preterana autonomija –
Izoluje se i povlaĉi, kroz samostalne aktivnosti i
prekid odnosa. Moţe pokazivati i preteran fokus na
nezavisnost i oslanjanje samo na sebe.
9. Kompulzivno traženje stimulacije – Traţi
uzbuĊenje ili distrakciju kroz kompulzivne kupovine,
seks, kockanje, riziĉna ponašanja, fiziĉku
aktivnost...
10. Zavisničko udovoljavanje sebi – Izbegava kroz
zavisnosti koje ukljuĉuju telo (alkohol, droge,
prejedanje, preterano masturbiranje i sl.)
11. Psihološko povlačenje – Prevladava kroz
disocijaciju, zaleĊenost, negiranje, fantaziju ili druge
unutrašnje oblike psihološkog bekstva.
Nadkompenzacija sheme - borba
1. Agresivnost, Hostilnost – suprotstavljanje, zlostavljanje,
optuţivanje, napadanje, kritikovanje i sl.
2. Dominantnost, Preterano isticanje sebe – direktno
kontroliše druge kako bi ostvario cilj
3. Traženje potvrde i statusa – visoko postignuće i status
4. Manipulacija, Iskorišćavanje – zadovoljava sopstvene
potrebe kroz prikrivenu manipulaciju, zavoĊenje, varanje i sl.
5. Pasivna – agresivnost, Buntovništvo – deluje preterano
usluţno, dok kaţnjava druge ili se prikriveno buni kroz
odlaganje, kašnjenje i sl.
6. Preterana urednost, Opsesivnost – odrţava striktan red,
jaku samo-kontrolu, stavlja veli akcenat na rutinu, planiranje
i rituale.
Predavanje shemi - zaleĊenost

7. Predavanje, zavisnost – Oslanja se na druge,

popušta, pasivan, zavisan, submisivan, lepi se,
izbegava konflikte, ĉini sve da udovolji drugima
 Koping odgovori
• Koping odgovor je specifiĉno ponašanje
kroz koje se manifestuju tri koping stila

• Dok je koping stil crta, koping odgovor je

stanje

• Moţemo da otklonimo jedan, ali sve dok se

ne promeni shema pojavljivaće se drugi
 Poreklo shema

• Nezadovoljene emocionalne potrebe

• Selektivna internalizacija ili identifikacija
• Temperament
• Kulturološki uticaji (npr. Bombardovanje)

• Trajna, negativna iskustva tokom detinjstva i adolescencije

Slaba nega, jako prezaštićivanje, alkoholizam (Mirović,
2008), disfunkcionalni porodiĉni obrasci (Mirović, 2011),
nesigurni ataĉment (Mirović i sar.).
Traumom, maltretiranjem
Preterivanjem sa dobrim
Frustracijom potreba
Louis & Mc Donald Louis, 2015
 Razdraţujuće interakcije
1. Poniţavanje
2. Perfekcionizam i uslovljavanje (utisak)
3. Kontrolisanje (1 pravi naĉin)
4. Kaţnjavanje (posledice)
5. Emocionalna deprivacija i inhibiranje
6. Zavisnost i sebiĉnost
7. Prezaštićavanje
8. Pesimizam
9. Preterana permisivnost
 Frustracija srţnih potreba
• Sigurnost
• Stabilnost, predvidljivost
• Ljubav, nega i paţnja
• Prihvatanje i pohvala
• Empatija
• VoĊstvo i zaštita
• Uvaţavanje osećanja i potreba
Srţne (baziĉne) emocionalne potrebe

Sigurna Realistiĉne Sloboda da se

Autonomija i Spontanost i
afektivna granice i ispolje potrebe
kompetentnost igra
vezanost samokontrola i osećanja
 Karakteristike srţnih potreba
(Lockwood & Perris)
• Ukoliko se ne zadovolji to dovodi do
pogoršanja psihološkog i porodiĉnog
funkcionisanja, a ima uticaja i na
funkcionisanje mozga i telesne funkcije
• Univerzalne su i vidljive u svim
kulturama
 Shema domeni

Grupisanje shema na osnovu frustracije odreĊene

razvojne potrebe

1. Diskonekcija i Odbacivanje
2. Oštećenje Autonomije i izvoĊenja
3. Oštećenje granica
4. Usmerenost ka drugima
5. Preterana opreznost i inhibicija
 Prepoznavanje shema

•Vrste RMŠ
•Shema modaliteti
 Domen diskonekcije i
odbacivanja
1. Emocionalna deprivacija
2. Napuštanje / Nestabilnost
3. Nepoverenje / zlostavljanje
4. Defektnost / Stid
5. Socijalna izolacija
 Emocionalna deprivacija
“Ne mogu da očekujem od drugih da me podržavaju i
zadovoljavaju moje potrebe”.

• Najĉešće je srećemo, a najmanje se prepoznaje

• Klijenti dolaze jer se osećaju prazno, usamljeno, ogorĉeno,
depresivno, a ne znaju zbog ĉega
• Oseća se usamljeno i izolovano
• Ne oĉekuje da drugi budu tu za njega
• U odnosima sa drugima nedostaje podrška i razumevanje
• Osobi je teško da prepozna sopstvenu shemu
• Ne traţi podršku, veoma malo govori o sebi
• Moţe birati hladne partnere ili ostajati u distanciranim odnosima
 Emocionalna deprivacija
Poreklo
• Roditelji su bili fiziĉki ili emocionalno odsutni (nedostatak paţnje,
zajedniĉkog vremena i voĊstva)
• Majka je bila hladna i „bez emocija“ (nedovoljno ljuljanja i
drţanja)
• Majka nije bila „naštimovana“ na detetove potrebe.
• Majka nije umirivala dete na pravi naĉin, pa dete nije nauĉilo da
samo sebe umiruje, niti da prihvati brigu i umirivanje od strane
drugih
• Dete je rastlo bez osećaja da je voljeno, vrednovano i posebno
 Napuštanje / Nestabilnost
“Ne mogu da računam na konzistentnu podršku, brigu i
povezanost. Biću odbačen; ljudi koje volim će umreti ili neće
biti tu onda kada su mi potrebni”.

• Oĉekuje napuštanje
• Strahuje da su vaţni drugi nepouzdani i nepredvidljivi
• Moţe biti lepljiv, besan, anksiozan, veoma tuţan ili povuĉen
• Moţe postati uznemiren kada vaţni drugi ili terapeut odu
negde, ĉak i na kratko
• Partneri nestabilni, ali izazivaju puno “hemije”
 Napuštanje
Poreklo
• Jedan roditelj je tokom detinjstva umro ili napustio kuću.
• Majka je bila hospitalizovana ili odvojena od deteta duţe vreme.
• Dete je bilo primorano da neko vreme tokom detinjstva ţivi sa osobama
koje nisu bile njegovi roditelji. Dete je odgajano u domu ili internatu.
• Majka je bila nestabilna, depresivna ili besna i povlaĉila se od deteta.
• Jedan roditelj je bio bolestan pa je dete strahovalo da ga ne izgubi.
• Jedan roditelj je imao problem sa alkoholom ili drogama, pa nije mogao
da brine o detetu.
• Roditelji su se razveli ili su se toliko svaĊali da je dete bilo zabrinuto za
opstanak porodice.
• Dete je ostalo bez roditeljske paţnje usled roĊenja siblinga ili stupanja
roditelja u novi brak.
• Porodica je bila preterano bliska a dete je bilo prezaštićeno.
 Nepoverenje / zlostavljanje
“Ne mogu da oĉekujem od drugih da me tretiraju na fer,
uvaţavajući ili pravedan naĉin. Oĉekujem da ću biti povreĊen,
prevaren, iskorišćen i izmanipulisan. Drugi uvek imaju
skrivene motive”
• Oĉekuju da će ih drugi lagati i iskoristiti, da će manipulisati
njima ili ih varati kako bi dobili oni što ţele
• Oĉekivanje da će ih drugi poniţavati i maltretirati
• Na distanci, sumnjiĉavi, paranoidni, testiraju ljude
• Izbegavaju intimnost
• Ponekad oni varaju i maltretiraju druge (“da ne bi oni njih”)
• Biraju partnere koji zlostavljaju
• Ponekad postaju “spasioci” zlostavljanih
Pr. Zoki (slušalice), Daĉa
 Nepoverenje / zlostavljanje
Poreklo
• Dete je verbalno, emocionalno, fiziĉki i/ili seksualno
zlostavljano, a roditelji ga nisu zaštitili.
• Dete je prisustvovalo nasilju u porodici, školi ili široj socijalnoj
sredini (pr. Bombardovanje)
• Ĉlanovi porodice su bili takvi da im se nije moglo verovati
(izneverili su poverenje, koristili tuĊe slabosti, manipulisali
drugima, lagali i davali laţna obećanja).
• Dete je terano da radi stvari pod pretnjom surove kazne ili
osvete.
• Roditelj je stalno upozoravao dete da ne veruje nikome van
porodice.
 Defektnost / Stid
“Nisam dovoljno dobar. Nešto suštinski nije u redu samnom. Niko ko bi
me zaista upoznao ne bi mogao da me voli”
• Veruju da su feleriĉni, inferiorni, loši, bezvredni i da ih je nemoguće
voleti. Ne misle da rade nešto pogrešno, već da JESU pogrešni jako
se stide sebe samih.
• Izbegavaju bliske odnose jer se boje da će drugi kad-tad otkriti
njihovu defektnost (“impostor syndrome”)
• Potcenjuju sebe i dozvoljavaju drugima da to ĉine
• Preosetljivi su na kritike i odbacivanje; reaguju intenzivnom tugom ili
besom
• Veruju da su samo oni krivi za probleme sa drugima
• Ĉesto sebe porede sa drugima i osećaju veliku nesigurnost, ili
ljubomoru i zavist kada su sa njima
• Ĉesto biraju kritikujuće i odbacujuće partnere, a kritikuju ljude koji ih
vole
• Mogu biti i narcistiĉni (Pravo, Standardi) ili Izbegavajući (PL).
• Shema ĉesto vodi i u zavisnost i poremećaje ishrane
Pr. Biljana D., Zoki (plata)
 Defektnost / Stid
Poreklo
• Neko u porodici je bio ekstremno kritikujući, zahtevan ili
kaţnjavajući prema detetu. Dete se osećalo kao
razoĉaranje
• Dete je bilo zlostavljano, zanemareno ili odbaĉeno od
roditelja ili vršnjaka
• Dete je bilo „crna ovca“ i okrivljeno za sve loše u
porodici
• Dete je stalno, u negativnom kontekstu uporeĊivano sa
braćom, sestrama i decom iz škole ili komšiluka
• Jedan od roditelja je napustio kuću i dete je krivilo sebe
zbog toga
 Socijalna izolacija

“Ja sam različit od drugih i ne uklapam se”

• Veruju da su drugaĉiji od svih drugih
• Osećaju kao da nigde ne pripadaju – doţivljaj da su izolovani
• Izbegavaju socijalne kontakte
• Mogu biti deo nekih (ĉesto marginalizovanih) grupa, ali se i tu
osećaju izolovano
• Mogu biti usamljenici, ali mogu imati i nekoliko bliskih odnosa
• Ĉesto biraju “solo” profesije (programeri, rade iz kuće i sl.)

Pr. Milan D., Milan V.

 Socijalna izolacija
Poreklo
• Dete je od strane porodice, okoline i vršnjaka kritikovano,
poniţavano, zadirkivano i odbacivano zbog neke vidljive osobine
(izgleda, mucanja, bubanja...)
• Porodica se razlikovala od okoline
• Dete je imalo talenat
• Dete je bilo pasivno i poslušno, nije razvilo sopstvena
interesovanja ili izbore, pa zato veruje da nema šta da ponudi
tokom konverzacije
 Domen oštećene autonomije i
izvoĊenja
1. Zavisnost / Nekompetentnost
2. Vulnerabilnost na Povredu
3. Umreţenost / Nerazvijenost self-a
4. Neuspeh u postignuću
 Zavisnost / Nekompetentnost
“Ne mogu da brinem o sebi. Moram da se oslanjam na druge jer ne
mogu da rešavam probleme i donosim odluke sam”
• Deluju detinjasto i bespomoćno, doţivljavaju ţivot kao preteţak, a
sebe kao nesposobne da se sa njim nose
• NEKOMPETENTNOST – nedostaje im vere u sopstvene odluke i
postupke
• ZAVISNOST – nalaze druge da to rade za njih ili da ih vode
(roditeljska figura)
• Stalno traţe pomoć, postavljaju pitanja, imaju teškoća da sami voze,
putuju, sreĊuju finansije, odbijaju poslove
• Dolaze zato što anksiozni, depresivni, pod stresom i to ţele da
menjaju, a ne da tretiraju shemu
• Mogu biti i kontra-zavisni – iako osećaju shemu, moraju sve raditi
sami. Uspevaju, ali uz puno stresa i anksioznosti
(Marijana – šta da radim?, Tanja O.)
 Zavisnost / Nekompetentnost
Poreklo
• Dete nije tretirano u skladu sa uzrastom (prezaštićivanje ili
obrnuta hijararhija)
• Roditelji donose sve odluke i sve rade umesto deteta
• Roditelji su favorizovali jednu aktivnost (muzika) a dete nije
razvijalo druge veštine koje su njegovi vršnjaci razvijali
• Roditelji preterano kritikuju dete kada pogreši (ne sme ništa
samo)
• Roditelji previše zavise od deteta i oteţavaju mu da se
osamostali i fokusira na interesovanja i aktivnosti u skladu sa
uzrastom
 Vulnerabilnost na Povredu
“Katastrofa samo što se nije desila. Nešto loše će se desiti i ja ne mogu
da uradim ništa da to sprečim”.

• Veruju da samo što se nije desila neka katastrofa (bolest, prirodna

nepogoda, strašna nesreća, gubitak novca, ludilo i sl.)
• Oni ne strahuju od nošenja sa svakodnevnim situacijama (kao
Zavisni) već od nepredviĊenih katastrofa
• Veruju da oni neće moći da urade ništa da to spreĉe ili da sebi
pomognu
• Anksioznost koja varira od manjeg straha do napada panike
• Izbegavaju ili nadkompenzuju (osiromašuju ţivot, piju lekove, izvode
rituale i sl.)
• Ĉesto prisutno uĉenje po modelu (tako i nastaje), neadekvatan
stepen zaštite tokom detinjstva ili trauma (nesreće...)
(“svet je pretkataklizmiĉno mesto”, Vojkan, Velja)
 Vulnerabilnost
Poreklo
• Uĉenje po modelu roditelja koji su imali iste takve strahove i
uĉili decu da je svet opasno mesto te da uvek moraju da budu
na oprezu
• Roditelji su prezaštićivali dete posebno u odnosu na moguće
opasnosti ili bolesti
• Roditelji nisu dovoljno štitili dete od opasnosti u okruţenju pa
se dete nije osećalo zbrinuto u fiziĉkom, emocionalnom i
finansijskom smislu
• Bolest ili neki traumatski dogaĊaj tokom detinjstva
• Roditelju ili nekom bliskom se desilo nešto traumatiĉno
 Umreţenost / Nerazvijenost self-a
“Ne mogu da preživim ako nisam u konstantom kontaktu i
bliskom odnosu sa mojim roditeljem ili partnerom. Moram da
znam šta misle kako bih znao šta ja da mislim”.
• Umreţeni – ekstremno bliski i emocionalno investirani sa
roditeljskom figurom ili voĊom (Umreţene porodice)
• Imaju doţivljaj da su oni “jedno” i da ne bi mogli da preţive
odvojeno; Imaju utisak da znaju šta ovo drugo misli i oseća
• Veruju da je postavljanje granica pogrešno, odbacujuće te
osećaju krivicu ukoliko to uĉine.
• Kopiraju ponašanja, stalno priĉaju o njima, stalno su sa njima,
razliĉitosti se potiskuju
• Nerazvijeni self – nedostatak identiteta, osećaj praznine, ne
znaju ko su, jer nisu otkrili svoje posebnosti (njihovi ciljevi,
interesovanja i izbori su odraz druge osobe).
• Ţrtvuju sopstveni identitet zarad bliskosti
(pr. “Odbegla mlada”, Mina)
 Umreţenost
Poreklo
• Dete je bilo toliko blisko sa roditeljima da je postojalo
„razmevanje bez reĉi“ i deljenje i najintimnijih stvari (problema u
braku, seksualnih iskustava i sl.)
• Roditelji su bili prezaštićujući i kontrolišući pa nisu dozvoljavali
detetu da samostalno donosi odluke.
• Roditelji su bili rigidni i nisu dozvoljavali neslaganja u mišljenju
• Dete je uĉeno da ne sme da postavlja granice roditeljima – nije
smelo da kaţe ne niti da se razlikuje ili odvaja od roditelja
 Neuspeh u postignuću
“Fundamentalno sam nekompetentan. Ja sam bio, jesam i biću
neuspešan. Ja sam manje talentovan i uspešan od drugih”.
• Veruju da su neuspešniji i da su manje postigli od drugih u
oblastima kao što su karijera, novac, status, škola ili sport
(tema je postignuće to je razlika u odnosu na shemu
Nekompetentnost, gde je tema svakodnevno funkcionisanje)
• Veruju da su glupi, nesposobni, netalentovani, neobrazovani i
da nemaju ono što im je neophodno za uspeh
• Predaju se shemi, sabotiraju sebe ili rade “s pola srca”,
izbegavaju kroz prokrastinaciju ili odustajanje (samo-
ispunjavajuće proroĉanstvo)
• Ponekad nadkompenzuju radeći non-stop i više nego što
treba
• Ĉesto vodi u (ili je povezana sa) shemu Defektnost
pr. Katarina
 Neuspeh
Poreklo
• Roditelji (najĉešće je to otac) su prekritiĉni kada je u pitanju
postignuće u školi, sportu i sl.; vreĊaju i poniţavaju decu zato što
greše
• Roditelji su jako uspešni, pa dete veruje da nikada neće moći da
dosegne tako visoke standarde
• Dete oseća da roditeljima nije stalo do njegovog uspeha ili oseća
da roditelje njegov uspeh ugroţava
• Dete se u negativnom kontekstu uporeĊuje sa drugom decom ili
braćom i sestrama
• Porodica je bila imigrantska, siromašnija ili niţeg obrazovnog
nivoa
• Roditelji nisu postavljali granice i nisu nauĉili dete odgovornosti i
samodisciplini
 Domen oštećenih granica

1. Pravo / Grandioznost
2. Nedovoljna samokontrola i
nedisciplinovanost
 Pravo / Grandioznost
“Ja sam poseban i bolji od drugih. Za mene pravila ne važe. Moje
potrebe dolaze prve”
• Osećaju da su posebni i bolji od drugih ljudi. Zbog toga, veruju
da imaju posebna prava i da zasluţuju posebne privilegije
• Ne poštuju reciprocitet u odnosima i misle da on za njih ne
vaţi. Ne pokazuju empatiju i brigu za potrebe drugih ljudi.
• Misle da imaju pravo da urade sve što ţele ili pomisle, bez
obzira što to nekoga moţe povrediti
• Pokušavaju da kontrolišu ponašanja drugih ljudi kako bi ona
bila u funkciji njihovih potreba
pr. Daĉa
 Dva tipa

• Shema Pravo (Razmaţeni)

fokus tretmana je na postavljanju granica

• Pravo + Em. Deprivacija + Defektnost (Narcistiĉni)

Fokus tretmana je na poslednje dve sheme
 Pravo
Poreklo
• Deca su bila razmaţena i dobijala sve što poţele, kada
poţele.
• Deca su imala moć i kontrolisala roditelje (najĉešće besom).
• Deca nisu nauĉena da tolerišu frustraciju i kontrolišu impulse;
roditelj je imao isti problem ili je sve radio umesto njih
• Dete je imalo neki poseban talenat ili osobinu koja ga je
uĉinila „specijalnim“ i razliĉitim od drugih
• Porodiĉna sredina je bila hladna, kritikujuća i deprivirajuće, pa
se dete branilo od osećaja defektnosti i stida besom,
grandioznošći i privilegovanošću
 Nedovoljna samokontrola i
Nedisciplinovanost
“Ne treba da mi bude teško i nekomforno. Ja sebe ne mogu da
kontrolišem ”
• Slaba i neadekvatna kontrola emocija
• Slaba i neadekvatna disciplina (LFT)
• Dugoroĉni ciljevi ţrtvovani kratkoroĉnim
• Slabo uĉenje na osnovu ranijih iskustava
• Impulsivnost, dezorganizovanost, slaba paţnja, odustajanje,
nepouzdanost, kašnjenje
• Ĉesta zloupotreba supstanci i kompulzivnost
• Doţivljaj da ne mogu sebe da kontrolišu (ego-distono)
pr. Marko i kocka
 Nedovoljna samo-kontrola
Poreklo
• Roditelji su bili emocionalno ili fiziĉki odsutni pa je dete
ostavljeno da samo sebi postavlja granice
• Roditelji su imali slabe granice i slabu kontrolu, pa nisu
disciplinovali decu niti su ih nauĉili da tolerišu frustraciju
• Deca nisu imala nikakve obaveze jer su roditelji radili sve umesto
njih
• Roditelji su popuštali pod deĉjim naletima besa i nisu nauĉili
decu kako da kontrolišu impulse
• Jedan roditelj je imao isti problem
• Dete je bilo jedino dete ili privilegovano (bolesno, talentovano...)
Domen usmerenosti na druge

1. PodreĊivanje
2. Samo-ţrtvovanje
3. Traţenje podrške i priznanja
 PodreĊivanje
“Moram da se povinujem željam i potrebama drugih ljudi ili ću biti
kažnjen besom, napuštanjem i odbacivanjem”
• Dozvoljavaju drugim ljudima da dominiraju njima, jer se plaše
odmazde ili napuštanja (anksioznost)
• PodreĊuju potrebe i emocije (uglavnom bes) jer veruju da
moraju tako
• Preterano su usluţni i izbegavaju konflikte
• Doţivljavaju da se ne mogu odupreti i da ih drugi kontroliše
• Gomilaju bes (brojni problemi)
• Mogu da izbegavaju bliske veze (“kavez”) ili da budu
buntovnici

(pr. Tamara V.)

 PodreĊivanje
Poreklo
• Roditelji su pokušavali da kontrolišu sve aspekte detetovog
ţivota
• Roditelji su kaţnjavali, besneli, pretili ili prekidali kontakt
ukoliko se dete ne bi povinovalo njihovim ţeljama i zahtevima
• Dete je videlo da se jedan roditelj uvek povinuje ţeljama
drugog i nauĉilo da je to najbolji naĉin da se „saĉuva mir“
• Dete je kritikovao uz nametanje osećanja krivice svaki put
kada bi pokazalo individualnost ili poţelelo da uradi nešto po
svom
 Samo-ţrtvovanje
“Moram da zadovoljim tuđe potrebe pre svojih. Ne želim da
budem sebičan ili da nanesem bol drugima”.
• Zadovoljavaju potrebe drugih, dok svoje zanemaruju
(Dobrovoljno to rade – da drugi ne osete bol, da budu “dobri”)
• Ĉesto uz shemu Em. Deprivacija
• Slušaju druge, a retko priĉaju o sebi
• Ne govore jasno šta im treba i šta je to što ţele (oĉekuju
“ĉitanje misli”)
• Ĉesto imaju psihosomatske simptome
• Ĉesto osećaju nezadovoljstvo drugima, bes
(pr. Mina)
 Samo-ţrtvovanje
poreklo
• Roditelji su bili nedostupni ili nesposobni da se staraju o porodici, pa
je to moralo da radi dete
• Dete je moralo da pazi šta će reći ili uraditi kako majka ili otac ne bi
bili depresivni i zabrinuti
• Roditelji su priĉali o sopstvenim problemima, a dete moralo da ih
sluša i da ih savetuje
• Roditelji su nametali detetu osećaj krivice i optuţivali ga za sebiĉluk
kad god bi ono uĉinilo nešto za sebe
• Dete je imalo roditelje sklone samoţrtvovanju i nauĉilo taj obrazac
ponašanja uĉenjem po modelu

Takva deca nazivaju se „parentifikovana deca“

 Traţenje podrške i priznanja
“Moram dobiti podršku i priznanje. Ukoliko se to ne
desi, ja nisam uspeo”.
• Stavljanje velikog znaĉaja na dobijanje podrške, pa
i po cenu nezadovoljavanja sopstvenih potreba
• Stalno traţenje podrške (dopadanja i prihvatanja) i
potvrde (aplauzi, divljenje).
• Stavljanje akcenta na status, izgled, novac, uspeh i
sl. To im je neophodno da bi se osećali dobro i
prihvatali same sebe – samopouzdanje im zavisi od
toga
• Ĉesto se hvale, traţe komplimente, pa drugima
deluju napadno, preterano zahtevno
• Ima svoju zdravu alternativu i sekundarnu dobit jer
dovodi do uspeha (politiĉari, zabavljaĉi)
 Traţenje priznanja
Poreklo
• Roditelji su stavljali akcenat na status, izgled ili
priznanje, a znatno manje na ono što je “unutra”
• Roditelji su se hvalili ukoliko ih drugi pohvale ili
dobiju priznanje; hvalili su se dostignućima i time
koga poznaju
• Samopouzdanje nije imalo veze sa tim kako dete
sebe vidi već sa tim da li mu drugi odaju priznanje
 Domen preterane opreznosti i
inhibicije
1. Negativnost / Pesimizam
2. Emocionalna inhibiranost
3. Preterani standardi / Preterana
kritiĉnost
4. Kaţnjavanje
 Negativnost / Pesimizam
“Sigurno ću napraviti ozbiljne greške i to će dovesti do velikih
problema. Stvari će sasvim sigurno poći po zlu i desiće mi se
loše stvari”.
• Stalan fokus na negativne aspekte ţivota (bol, smrt, gubitak,
razoĉarenje, izdaju, neuspeh i konflikt) uz minimiziranje
pozitivnih aspekata
• Preterano oĉekivanje da će stvari ozbiljno poći po zlu
• Strah od donošenja odluka i doţivljaj da im ta odluka moţe
upropastiti ţivot – ruminacije oko toga
• Hroniĉno zabrinuti, anksiozni i deprimirani
• Tipiĉna ponašanja: ţaljenje i neodluĉnost, pesimizam i stalni
fokus na negativno
 Pesimizam
Poreklo
• Roditelji su imali negativan pogled na stvari
• Roditelji su uvek zamišljali negativan ishod i govorili
ne
• Roditelji su prošli kroz teške trenutke i stalno
upozoravali decu da izbegnu takve greške i situacije
• Dete je doţivelo dosta negativnog u ţivotu pa je to
pojaĉalo roditeljski stav
• Dete je imalo takav temperament, a roditelji to nisu
umeli da izmene
 Emocionalna inhibicija
“Ne treba da budem spontan i pokazujem emocije. Treba uvek
da imam kontrolu”.
• Jako kontrolisani i afektivno “ravni” – nema spontanosti, kao ni
pokazivanja emocija bilo da se radi o radosti, ljubavi,
seksualnom zadovoljstvu ili besu
• Više cene samokontrolu nego intimnost i strahuju da će
ukoliko dozvole ispoljavanje emocija potpuno izgubiti kontrolu
• Strahuju da će pokazivanje emocija biti praćeno stidom,
kaznom ili napuštanjem (ĉesto oni reaguju tako na
ispoljavanje emocija drugih)
• Ĉvrsto se drţe reda, rutine i rituala, visoko vrednujući
racionalnost (OCD – posebno ako uz ovo imaju i shemu
Standardi)
• Neretko biraju impulsivne i nekontrolisane partnere
(polarizacija, sukobi)
 Emocionalna inhibicija
Poreklo
• U porodici se jako malo razgovaralo, ĉak i tokom obroka.
• Roditelji su favorizovali racionalnost i kontrolu, a imali problem
sa tolerisanjem buke, deĉjim spontanim ispoljavanjem emocija,
zapitkivanjem i sl.
• Detetu nije dopušteno „da bude dete“ već se oĉekivalo da se
ponaša „fino i vaspitano“ kao i odrasli.
• Postoje nalazi da emocionalna inhibicija moţe nastati i kao
posledica stresnih i traumatskih iskustava poput promene mesta
boravka (Hadţić Krnetić i sar., 2013) ili ratnih traumatskih
iskustava (Dmitrović, 2014) i bombardovanja (Nikoloski Konĉar i
sar., 2006).
 Preterani
standardi
“Moram da radim veoma, veoma naporno kako bih zadovoljio visoke
standarde i izbegao kritiku. Ja nemam vremena da se odmaram ili
zabavljam. Moram uvek da budem efikasan..Moram...”
• Perfekcionisti koji smatraju da moraju da zadovolje izuzetno visoke
UNUTRAŠNJE standarde koji njima deluju normalnim;
• Radoholiĉari - ţivot podreĊen poslu (ĉeste fiziĉke bolesti,
nezadovoljstvo ţivotom, nezadovoljavajući odnosi i sl.)
• Imaju stalni doţivljaj pritiska, iscrpljenosti, nervoze i vremenskog
škripca, osećaju jako veliki strah od neuspeha (a neuspeh je 95%
umesto 100%)
• Prekitiĉni su i prema sebi i prema drugima. Ne uţivaju ni u uspehu,
jer odmah prelaze na nešto drugo
• Imaju rigidna pravila i visoke standarde u vezi sa razliĉitim oblastima
ţivota: moral, religije
pr. Dunja
 Standardi
Poreklo
• Detetu se šalje poruka da njegovo postignuće „(nikada) nije
dovoljno dobro“
• Roditeljska ljubav je uslovljena zadovoljavanjem visokih
standarda
• Jedan ili oba roditelja imaju visoke standarde koju prenose i
modeluju detetu
• U porodici se najviše razgovaralo o uspehu. Uspeh je
vrednovan više od unutrašnjih kvaliteta
• Standardi su nastali kao kompenzacija za osećaj defektnosti,
socijalne izolacije, deprovacije i sl.
 Kaţnjavanje - Prekritiĉnost
“Greške imaju posledice i zaslužuju kaznu. To važi i za
mene i za druge. Moramo uvek težiti perfekciji”.
• Veruju da ljudi (pa i oni sami) treba da budu kaţnjeni zbog
grešaka koje ĉine
• Deluju kao netolerantni moralisti (propovednici)
• Ĉesto je povezano sa shemam visoki standardi ili defektnost
• Ne dozvoljavaju i ne prihvataju izgovore niti olakšavajuće
okolnosti; ne pokazuju empatiju niti samilost
• Najlakše se prepoznaje po tonu glasa (roditeljski ton) koji
odraţava prezir i zahtev za ozbiljnom kaznom
• Osobe sa GPL: kada god se osećaju defektno mogu imati
potrebu da sebe kazne zato što su loše (samopovreĊivanje)
 Kaţnjavanje
Poreklo
• Roditelji su krivili i kaţnjavali decu ako pogreše.
Posledice su bile disproporcionalne u odnosu na
grešku.
• Dete je išlo i školu gde se ovo dešavalo njemu ili
drugima.
• Na oproštaj se gledalo kao na slabost ili se o tome
nije priĉalo.
• Roditelj je “uvek” bio u pravu, krivio druge i bio
zlopamtilo.
Veţba
 Zadatak

Identifikujte sheme, kao i shema

procese koji ojačavaju sheme
 Slučaj br. 1

Marko dolazi na seansu pet minuta ranije, jer se plaši da ne

zaksni pa da ga ja ĉekam ili da posle kasne seanse sa drugim
klijentima. Pošto je molio da ga primim vanredno, izvinjava se
5 minuta, uporno ponavljajući da mu nije problem da doĊe
neki drugi dan ako mi je nešto poremetio. Seansa je zakazana
kasno pa se brine da nisam suviše umorna. Kaţe da je mislio
da je hitno, ali da je posle shvatio da me je bezveze “iscimao”
i napravio mi problem.
 Slučaj br. 2

Zoranin otac je umro kada je ona imala pet godina. Seća se da je

i nakon što je umro stalno ĉekala pored vrata da se on vrati
kući s posla. Ona je sada udata za ĉoveka koji dosta putuje
poslom. Kako se njegov put pribliţi oni poĉinju da se svaĊaju
oko malih stvari, nakon ĉega se ona ućuti i fiziĉki povuĉe od
njega. Kada muţ otputuje, Zorana ga zove po pet puta
dnevno i uvek sa istim pitanjem: “Kada ćeš doći kući?”.
Ukoliko se on ne javi odmah na telefon, Zorana postaje
uspaniĉena, jer pomisli da mu se nešto dogodilo. Sve dok se
ne javi ona, ili sedi uspaniĉeno pored telefona ili ĉisti kuću.
 Slučaj br. 3
Marija ima problem sa hroniĉnom anksioznošću, kada je bila adolescent
njena porodica je izbegla iz Hrvatske i više puta menjala mesto
boravka. U većini škola koje je pohaĊala, bila je jedina izbeglica, a
deca su je ĉesto zadirkivala zbog “hrvatskog” prezimena, smešnog
naglaska i “socijalne” garderobe. Nikada nije bila posebno bliska ni
sa kim van svoje porodice. Danas, kao odrasla, udata ţena,
izbegava da odlazi sa muţem na druţenja sa njegovim prijateljima.
Kaţe da se na tim skupovima ne oseća dobro i da nikada nije
sigurna šta da kaţe. Ima ĉest strah da će nešto “lupiti” i da će ispasti
glupa. Sebe doţivljava veoma razliĉitom od “svih tih BeograĊana”.
Iako već godinama krije naglasak, plaši se da će je neko pitati odakle
je i da će morati da priĉa o temama koje ne ţeli. S obzirom da joj sve
ovo smeta, umesto da izlazi ona ide na fitnes (nekada i po 6 puta
nedeljno), jer joj je jako vaţno da dobro izgleda.
 Slučaj br. 4
Milan nema mnogo sećanja u vezi sa sopstvenim detinjstvom.
Roditelje opisuje kao izuzetno agresivne i preke, navodeći da
su ga maltretirali i psihiĉki i fiziĉki sve dok sa 15 godina nije
otišao od kuće i došao u internat. Na terapiju dolazi na
nagovor devojke, kojoj smeta to što je on “ciniĉan i
distanciran” i što ume da bude jako nepristojan prema
drugima. Na poslu je pod jakim stresom jer stalno pokušava
da uradi više nego što se od njega oĉekuje. Sa tim stresom se
nosi tako što kada doĊe sa posla popije bar 4-5 alkoholnih
pića. Tokom seanse kaţe da ne razume zašto bi ga njegova
devojka volela i iznosi bojazan da se ona samo “pravi finom”.
Veruje da su ljudi fini samo onda kada im nešto treba, pa zato
uvek traga za skrivenim motivima.
 Slučaj br. 5
Ivana dolazi na prvu seansu delujući veoma uplašeno.
Kaţe da pati od paniĉnih napada, te da izlazi iz
kuće samo kada mora. Oseća se zaglavljeno u vezi
koju se plaši da napusti. Kaţe da je partner kritikuje
i kaţnjava kad god ona ţeli da uradi nešto za sebe.
Ako kaţe da će joj doći drugarice, on odmah
napravi scenu i insistira da doĊe i on. Ona ili
popusti ili odustane od cele priĉe. Ivana već neko
vreme ne radi, ali dok je radila, ulagala je jako puno
energije u to i sve radila sama, ĉak i onda kada je
timski rad bio najbolje rešenje.
Sheme nisu dovoljne

Shema modaliteti
Zašto su nam potrebni
modaliteti?
Razvijeni za rad sa teţim
klijentima(GPL, NPL, IPL)

Potreba za većim brojem strategija

za prevazilaţenje izbegavanja i
nadkompenzacije
Šta su shema modaliteti

„Specifične emocije, kognicije i ponašanja koja su aktivna u

ovom momentu“

• Predominantno stanje u kome smo u datom trenutku

(ukljuĉujući i neurobiološko stanje)
• Modaliteti ukljuĉuju sheme, koping odgovore i zdrave reakcije
koje su aktivirane
• Klijenti se prebaciju iz modaliteta u modalitet kao odgovor na
spoljašnje i unutrašnje stimuluse
 Još nešto o modalitetima
• Modaliteti su delovi nas koji nisu u potpunosti integrisani
(spektar disocijacije)
– Zdraviji pojedinci zadrţavaju objedinjen doţivljaj selfa,
mogu da iskuse razliĉite modalitete istovremeno i prelaze
iz jednog u drugi postepeno
• Maladaptivni shema modaliteti se razvijaju kada tokom
detinjstva i adolescencije nisu zadovoljene srţne potrebe
• Mi se prebacujemo u maladaptivne modalitete kada nam nisu
zadovoljene baziĉne potrebe i kada nam se okinu sheme
 Prednosti perspektive iz
modaliteta
• Moţemo da pratimo „ovde i sada“ promene modaliteta,
odnosno promene afekta, kognicija i ponašanja koje se
dešavaju tokom seanse. Priĉamo o ovome sa klijentom i
uĉimo ih kako da se prebace u ZO
• Uvek smo tamo gde i klijent
• Moţemo da razvijemo specifiĉne strategije tretmana za svaki
modalitet
• Time što uĉimo klijente o modalitetima, mi moţemo da
nauĉimo da razumemo zašto oni reaguju tako razliĉito u
širokom rasponu situacija
• Uĉenjem da prate modalitet, klijenti postepeno uĉe i zdravije
naĉine prevazilaţenja
Ĉetiri tipa shema modaliteta
DISFUNKCIONALNI ZDRAVI
MALADAPTIVNI
UROĐENI DEĈJI KRITIKUJUĆI MOD. MODALITETI:
KOPING
MODALITETI / INTERNALIZOVANI ZDRAVI ODRASLI i
MODALITETI
RODITELJSKI MOD. SREĆNO DETE

Selektivna
internalizacija.
Previše korišćeni
Ovi modaliteti
odgovori
UroĊeni postavljaju
usmereni na
odgovoru na “abnormalne” Nedovoljno
preţivljavanje
nezadovoljene referentne taĉke razvijeni
trauma ili
potrebe za identitet. Daju
nezadovoljenih
kognitivne
baziĉnih potreba
distorzije koje ih
odrţavaju
 10 Modaliteta
1.Vulnerabilno Dete
2.Besno Dete
3.Impulsivno / Nedisciplinovano Dete
4.Sretno, Spontano Dete
5.Usluţni popustljivko (popušta)
6.Distancirani zaštitnik (izbegava)
7.Nadkompenzator (ĉini suprotno)
8.Kaţnjavajući roditelj
9.Zahtevni / Kritikujući roditelj
10.Zdravi odrasli
 Modalitet ranjenog deteta
• „Mali X“
• Oĉajniĉki ţeli da zadovolji baziĉne potrebe
• Uobičajeni znakovi i simptomi: Tuţan,
beznadeţan, emocionalno gladan, uplašen,
zlostavljan, bezvredan, nevoljen, napušten
Modalitet Besno & Impulsivno
dete
• Funkcije: Ponaša se impulsivno kako bi zadovoljio sopstvene
potrebe ili izventilirao osećanja na neadekvatan naĉin
• Uobičajeni znakovi i simptomi : Izrazito besan, impulsivan,
zahtevan, obezvreĊujući, „manipulativan“, kontrolišući,
zlostavljajući, preti samoubistvom, promiskuitetan
 Modalitet srećnog deteta
• Jedan od dva zdrava modaliteta koje u ST ţelimo
da ojaĉamo ili razvijemo
• Normalna, razvojna faza eksploracije koja je
osnova identiteta i omogućava „smisao ţivota“
iskustva
Zahtevajući kritiĉar / roditelj
• Upućuje neverovatno visoke zahteve sebi ili drugima
• Gura sebe da radi više i postiţe više, nije nikada
zadovoljan ni sobom ni drugima
• Funkcija – Ne kaţnjava ali ima previsoke standarde
– Kritikuje sav deĉji napor
– Zahteva perfekciju
– Ne moţe nikada da bude zadovoljen
• Uobičajeni znakovi i simptomi
– Samo-kritiĉan
– Nerealni zahtevi
Modalitet Kaţnjavajući roditelj
• Internalizovani, kritikujući ili kaţnjavajući glas
• Surovo kritikuje i sebe i druge
• Indukuje stid i krivicu
• Funkcija je da kaţnjava dete zbog toga što je pokazalo svoje
potrebe i osećanja ili zato što je pogrešilo
• Uobičajeni znakovi i simptomi: samo-mrţnja, samo -
kritiĉnost, bes na sebe zbog potrebe za drugima.
• Jedan od modaliteta u kome se dešavaju samopovreĊivanje i
tentameni.
 Usluţni popustljivko
• Funkcije: Prepušta se shemi
• Uobičajeni znakovi i simptomi: Pasivnost,
oslanjanje na druge, submisivnost, izbegavanje
konflikata, ĉini sve da udovolji drugima
 Diskonektovani zaštinik
• Funkcije: Odseca potrebe i osećanja kako ne bi bio
preplavljen; distancira se od ljudi kako bi se zaštitio od
opasnosti
• Uobičajeni znakovi i simptomi: Odsustvo emocija,
zaravnjenost, „intelektualizacija“, depersonalizacija, praznina,
dosada, korišćenje supstanci i druge zavisnosti, radoholizam,
samo-povreĊivanje,
• Veoma je vaţno da se prepozna kako DZ blokira pristup
Deĉjim modalitetima i emocijama generalno(ĉesto se meša sa
modalitetom Zdravim odrasli)
 Nadkompenzator
• Funkcije: Borba sa shemam i emocijama kroz razmišljanje,
ponašanje i odnošenje tako da kao da je taĉno ono što je
suprotno od sheme. Pokušavamo da uzvratimo udarac.
• Uobičajeni znakovi i simptomi: Agresivnost i hostilnost,
preterano oslanjanje na sebe, manipulacija, zahtevnost,
perfekcionizam, preterana kontrola, izdizanje sebe,
kompetitivnost, obezvreĊivanje, kontrolisanje
 Modalitet Zdravi odrasli
Obavljanje funkcija odraslih kao što su rad,
roditeljstvo, odgovornost, posvećenost; angaţovanje u
aktivnostima usmerenim na zadovoljstvo; zdrav stav
povodom emocija i potreba; donošenje zdravih
odluka.

Modalitet saosećajnog zdravog odraslog

 Normalni modaliteti
• Adaptivni (maladaptivni – adaptivni)
• Mogu da se primete i prepoznaju od strane osobe koja ih ima
(primećeni - neprimećeni)
• Opaţaju se kao neodvojivi deo sopstvenog identiteta
(disocirani - integrisani)
• Mogu da se osete simultano i kombinovano (ĉisti -
kombinovani)
• Manje su rigidni; otvoreniji su za promenu (rigidni - fleksibilni)
• Jaĉi i efikasniji kod zdravih (ekstremni – blagi )

U procesu leĉenja sheme, mi pomaţemo klijentima da

se pomere od disfunkcionalnog ka zdravom modalitetu!
 Modaliteti i poremećaji
• Kod klijenata sa BL i narcistiĉnim PL, modaliteti su
relativno nepovezani i osoba je u stanju da doţivi
samo jedan modalitet u datom trenutku

• Osobe sa BL brzo menjaju modalitete, ostali klijenti

(pa i oni sa NPL) manje menjaju modalitete i mogu
dugo vremena biti u jednom modalitetu

• Neki klijenti (OCD) rigidno su vezani za jedan

modalitet i skoro nikad ne fluktuiraju
 Modaliteti veţba

• Film (58. minut)

• Domaći  - Proĉitajte reĉenicu i
pokušajte da prepoznate o kom se
modalitetu ovde radi.
 Veţba 1
1. Osećam se voljeno i prihvaćeno
2. Ja sebe kaţnjavam, jer ne zasluţujem da budem sretan.
3. Jako se trudim da udovoljim drugima, kako ne bi dolazilo do
nekih konflikata ili neprijatnosti.
4. Ne osećam ništa, a ponekad imam utisak i kao da mi je
glava prazna…kao robot, radim, a pojma nemam ni šta.
5. Teško mi je da kontrolišem impulse.
6. Lako odustajem.
7. Kada mi je rekao da neće da ide samnom toliko sam
pobesnela da sam ga gaĊala ĉašom.
8. Ja se toliko trudim da me prihvate da se uvek ponašam
onako kako mislim da bi ta osoba volela.
 Veţba 2
1. Jako mi je vaţno da budem najbolji i najreprezentativniji.
Pre ću da umrem od gladi nego što ću da dozvolim da neko
ima nešto, a ja ne.
2. Malo šta mene dotiĉe.
3. Napad je najbolja odbrana.
4. Ljudi mi kaţu da sam hladna i distancirana.
5. Ne mogu da ih slušam, zato ĉim uĊem sednem za komp i
sedim sve dok ne padnem od umora.
6. Jezivo je koliko puno oĉekujem od sebe, a još je gore koliko
sebe pljujem kada to ne uspe.
7. Većinu vremena, ja osećam bol, tugu i povreĊenost.
8. Kad god mi je teško ja se prejedam. Krenem i ne mogu da
stanem.
 Veţba 3
1. Jednakost ne postoji, treba biti iznad drugih ljudi.
2. Ako ljudi vide da si slab, pregaziće te.
3. Sve mi brzo dosadi.
4. Nije mi problem da traţim ono što ţelim.
5. Veoma sam kritiĉna prema sebi i drugima.
6. Ja sam lenja.
7. Ja sam jako spontana osoba.
8. Najbolje je u ţivotu biti sam.
9. Ţivot je lep i ja se stvarno trudim da u njemu i uţivam.
Terapija usmerena na
modalitete
 Kada se koristi rad sa
modalitetima?
• U kombinaciji sa shema terapijom, kao njen integrativni ili
primarni deo
• Rad sa klijentima sa hroniĉnim, ozbiljnim poremećajima i
fluktuirajućim afektom (nije dovoljan ni KBT ni terapija
usmerena na sheme)
• Kada je terapeut blokiran ili kada nema pomaka u terapiji -
Kada je nemoguće razbiti klijentovo izbegavanje ili
nadkompenzaciju
• Kada je klijent sklon rigidnom samo-kaţnjavanju ili preteranoj
samokritici (Roditeljski modaliteti)
• Kada klijent ima jak unutrašnji konflikt (dijalog dva dela sebe
koji su u opoziciji)
 Cilj rada sa modalitetima

• Jaĉanje klijentovog modaliteta Zdravi odrasli, kako

bi se on borio sa ostalim disfunkcionalnim
modalitetima
• Internalizovanje terapeutovog Zdravog odraslog i
terapeutovih ponašanja kako bi se ojaĉao sopstveni
Zdravi odrasli
• Pomoći klijentima da se pomere od
disfunkcionalnog ka zdravom modalitetu
Koraci u radu usmerenom na
modalitete
 Korak 1 - Identifikovanje i oznaĉavanje
klijentovih modaliteta
• Ovaj proces se dešava prirodno, nakon što je terapeut
posmatrao klijentovo ponašanje od momenta do momenta i
primetio promene
• Terapeut pokušava da identifikuje modalitete povezane sa
svakim stanjem
• Kako se koji modalitet pojavi (tokom terapije, na materijalu ili u
priĉi o dešavanjima van seanse) terapeut opisuje modalitet na
osnovu svih prikupljenih primera (Postoji deo Vas koji..., to
nije jedini deo Vas, ali jeste deo Vas)
• Ukoliko se klijent sloţi sa tim da taj modalitet postoji, zajedno
mu dajemo ime, ako se ne sloţi ne insistiramo
• Ime – individualizovano, mora da opisuje emociju ili strategiju
koju klijent koristi (“Dobra devojka”,“Usamljeno dete”,
“Diktator”). Ne koristimo peţorativna imena!
 Dalji koraci
2. Ispitivanje porekla i (ukoliko ona postoji) adaptivne
vrednosti modaliteta tokom detinjstva i
adolescencije
3.Povezivanje maladaptivnog modaliteta sa
sadašnjim simptomima i problemima (ojaĉavanje
motivacije i pojašnjavanje razloga za tretman)
4. Ukazivanje na prednosti menjanja ili odustajanja
od nekog modaliteta ukoliko se on meša sa
pristupom drugom modalitetu
(osvetljava se izvor otpora i umanjuje anksioznosti oko
otklanjanja odbrana)
 Koraci - nastavak
5. Pristupanje modalitetu Vulnerabilno dete
kroz imaginaciju
6. VoĊenje dijaloga izmeĊu modaliteta.
Inicijalno terapeut modeluje modalitet
Zdravog odraslog; kasnije klijent odigrava
taj modalitet
7. Pomaganje klijentu da generalizuje rad sa
modalitetima i na ţivotne situacije van
terapije
Analogija sa novom cipelom
Terapija usmerena na sheme
•Ciljevi i faze
•Identifikovanje i procena shema
•Tehnike u radu (promena shema)
•Zamke i teškoće
 Cilj shema terapije

A. Pomoći klijentima da zadovolje svoje srţne

potrebe

B. Na adaptivan naĉin

C. Kroz promenu maladaptivnih shema,

stilova prevladavanja i modaliteta
 Faze tretmana

Faza I - Procena i edukacija

Faza II- Faza promene

 Faze I - Procena i edukacija
Ciljevi
1. Identifikacija disfunkcionalnih ţivotnih obrazaca i prezentujućih
problema
2. Identifikacija i izazivanje RMŠ, edukovanje klijenta o njima
3. Povezivanje shema sa prezentujućim problemima i ţivotnom
istorijom (vaţno je da to razumeju)
4. Identifikacija disfunkcionalnih koping stilova i odgovora
5. DovoĊenje klijenata u kontakt sa emocijama koje su u vezi sa
shemom (kroz imaginaciju – “osetiti, a ne samo prepoznati”! To je
vaţno kod PL)
6. Procena temperamenta

Spajanje svega toga zajedno: Formular za konceptualizaciju sluĉaja

Jang na tome radi 5 seansi!

 Faza I - Procena i edukacija
Edukujte klijente o ST
• Objasnite koncepte potreba, schema i
koping stilova
• Zadajte poglavlja iz literature (prvih 50
strana “Reinventing your life”, materijal za
klijente. i sl.)

Nikada se ne daju lekcije o teoriji, već se

samo daju kljuĉni koncepti kao bi ih povezali
sa klijentovim ţivotom.
 Faza I - Procena i edukacija
Inventari
Formular za procenu životne istorije (domaći zadatak)
(procena klijentovih trenutnih problema, simptoma, porodiĉne
istorije, slika, kognicija, odnosa, bioloških faktora i znaĉajnih sećanja
I iskustava). Ĉesto tu prijave zlostavljanje.

Upitnici za procenu shema (domaći nakon 1-2 seanse)

• Jangov upitnik za procenu shema (Young Schema Questionnaire; Young
& Brown, 1994, Young, 1998) – 3.-4. seansa
• Jangov Inventar za procenu roditeljstva (Young Parenting Inventory YPI;
Young, 1994)
• Inventar Izbegavanja (Young-Rygh Avoidance Inventory YRI; Young-
Rygh, 1994)
• Inventar Kompenzacije (Young Compensation Inventory YCI; Young,
1995)

Ne insistiramo!
 Korišćenje rezultata YSQ
• Gledaju se samo ajtemi koji su ocenjeni sa 5 ili 6
(traţite primere iz ţivota)
• Poveţite sheme koje su visoko ocenjene sa
aktuelnim ţivotnim problemima
• Ocenite koje su sheme najviše povezane sa
klijentovim glavnim poteškoćama (koje su sheme
relevantne)
• Dajte im da ĉitaju o tim shemama (RYL)

“Imate dosta visok rezultat na shemi koju mi

zovemo...Ta shema podrazumeva da...Da li se to
odnosi i na vas? Evo pročitaću vam jedno pitanje, a
vi mi recite kako se to vidi u vašem životu”
Identifikovanje ţivotnih obrazaca
Da li je to obrazac?
• Uzimajući u obzir klijentovu ţivotnu istoriju, tragajte
za ţivotnim obrascima koji su povezani sa
sadašnjim problemima (izbor partnera, problemi u
meĊuljudskim odnosima i vezama)
• Tragajte za mogućom “Shema hemijom” (sliĉnost u
partnerima; “Fini” momci)
• Poveţite obrasce sa shemama i koping odgovorima
 Procenjivanje porekla iz perioda
detinjstva i adolescencije
• Razgovarajte o klijentovim sećanjima iz detinjstva i
adolescencije (traţite konkretne primere: npr. “nije me voleo” - “a
šta je radio, kako je to pokazivao”)

• Young Parenting Inventory (par seansi posle YSQ)

YPI je vaţan jer je dosta precizan...u opisu oni daju opšta
objašnjenja!

• Poveţite roditeljska ponašanja sa specifiĉnim shemama i

koping odgovorima
 Još se koriste i

• Emocionalne tehnike kao vid procene

(imaginacija)
• Terapijski odnos kao vid procene
 Faza I - Procena i edukacija
Završetak

√ Identifikacija shema
√ Aktiviranje shema
√ Edukacija shema
√ Konceptualizacija sluĉaja
√ Plan tretmana
 Faza promene
Strategije za promenu
• Empatiĉna konfrontacija
“Znam da se Vama ĉini prirodnim da tako reagujete,
jer ste samo tako mogli...ipak, danas to ĉini da...”
• Kognitivne tehnike – razvijanje zdravog glasa i
distance u odnosu na shemu
• Iskustvene tehnike – kontakt sa emocijama,
praţnjenje besa i bola, ojaĉavanje klijenta
• Terapijski odnos – limitirano roditeljstvo i leĉenje
shema i koping stilova izazvanih tokom seanse
• Bihejvioralne tehnike – uveţbavanje promena na
nivou ponašanja i odnosa (u vezi sa
prez.problemom); razbijanje disfunkcionalnih
ţivotnih paterna ako KBT ne uspeva
Kognitivne tehnike
 Kognitivne tehnike
CILJ: Promena shema - promena iskrivljenih pogleda na sebe i
na druge (proisteklih iz shema), pronalaţenjem objektivnih
dokaza koji pobijaju shemu.

 Testiranje taĉnosti sheme

 Davanje novog okvira dokazima koji potvrĊuju shemu
 Procena korisnosti i štetnosti koping stila
 Dijalog izmeĊu “shema strane” i “zdrave strane”
 Pisanje kartica
 Popunjavanje “Shema dnevnika” i borba sa shemom kad
god se aktivira u terapiji i van nje

Koraci se naslanjaju jedan na drugi!

 Kognitivne tehnike
Davanje novog okvira dokazima
koji potvrđuju shemu
• Nalaţenje alternativnih objašnjenja
• Pripisivanje dešavanja drugim uzrocima

Tokom ranog razvoja – disfunkcionalnoj porodiĉnoj dinamici i

neadekvatnim roditeljskim stilovima. Procenjuje se zdravlje
svakog ĉlana porodice i izlistavaju dešavanja kojih nema u
funkcionalnim porodicama.

Tokom kasnijeg ţivota – procesu odrţavanja sheme ⁄ samo-

ispunjujuće proroĉanstvo (pr. Izbor partnera)
 Kognitivne tehnike
Procena korisnosti i štetnosti
koping stila
Cilj ove faze je da:

• Klijenti uvide da su stilovi bili korisni kada su oni bili

deca ili unutar njihove porodice

• Klijenti shvate kako sada njihov stil prevladavanja

dovodi do samo-osujećujućih ponašanja

• Motivišemo klijente da te stilove promene

 Kognitivne tehnike
Dijalog između “shema strane” i “zdrave
strane” (“Djavolov advokat”)
• “Hajde da napravimo debatu izmeĊu “shema
strane” i “zdrave strane”. Ja ću igrati ulogu “zdrave
strane”, a Vi “shema strane”. Pokušajte da me na
sve naĉine ubedite da je shema taĉna, a ja ću
probati da Vas ubedim da nije taĉna”.

• Nakon toga klijent polako preuzima ulogu zdrave

strane uz podršku terapeuta, a potom i bez nje

• Sam vodi dijalog uz promenu stolica

 “Ok znam da je tako, ali to ne
osećam”
“Razumem! Mnogi klijenti se u ovoj fazi terapije
osećaju kao i Vi. Oni na racionalnom nivou
razumeju zdravu stranu, ali emocionalno oni u nju
još uvek ne veruju. Sve što ja sada traţim je da
kaţete ono za šta verujete da je logički taĉno.
Kasnije ćemo raditi na tome da ono što govorite
upijete i na emocionalnom nivou” (Jang, 2005).

Razumevanje / normalizacija + onemogućavanje

izbegavanja + nada = idemo dalje!
 Kognitivne tehnike –
Fleš-kartica
Postoji formular
• Prihvatanje trenutnih osećanja uz prepoznavanje
okidaĉa
• Identifikacija sheme, porekla shema;
prepoznavanje štetnosti sheme
• Testiranje realnosti (Kartica ukljuĉuje najjaĉe
dokaze i argumente protiv sheme, kao i nekoliko
konkretnih primera kada shema nije bila taĉna)
• Bihejvioralne instrukcije (Kartica sumira zdrave
odgovore na specifiĉne okidaĉe shema)
 Kognitivne tehnike –
Pisanje kartica
Terapeut pomaţe da se kartica napiše (ponekad i diktira ili piše)
koristeći klijentove reĉi.

Young tera klijenta da je proĉita i da proceni njenu ubedljivost

(Traţi da ona bude min. 90%)

Pišu se odvojene kartice za najĉešće ţivotne situacije ili

modalitete.

Kod BPL ima funkciju i prelaznog objekta.

 Kognitivne tehnike
Popunjavanje “Shema
dnevnika”
• Korak dalje u odnosu na fleš karticu jer klijenti sami
pronalaze zdrave odgovore
• Klijenti nose formular sa sobom i kada je shema
izazvana popunjavaju ga
• Formular ukljuĉuje: okidaĉ, emocije, misli, aktuelno
ponašanje, sliĉna iskustva, sheme, realistiĉne
brige, preterano reagovanje (skok na zakljuĉak),
zdrav pogled, zdravo ponašanje.
Iskustvene (emocionalne)
tehnike
 Iskustvene (emocionalne)
tehnike
Imaginacija, rad sa modalitetima i dijalog!

Cilj im je da:
1. izazovu emocije povezane sa RMŠ i da ih
sinhronizuju sa kognicijom
2. klijenti razumeju njihovo rano poreklo i njihovu
vezu sa sadašnjim problemima
3. terapeut kroz “reparenting” pomogne klijentima da
tolerišu i ublaţe te emocije, kao i da zadovolje
nezadovoljene rane potrebe

Koriste se i za procenu i za promenu shema!

 Imaginacija - vrste
• Sigurno mesto
• Slika koja im se spontano javlja
• Slika iz detinjstva
• Da zamisle sebe sa porodicom i svakim od
roditeljima kada su bili deca
• Da zamisle sliku sa vršnjakom, partnerom i
sl. (na osnovu ţivote istorije)
• Da zamisle specifiĉnu situaciju za koju
terapeut procenjuje da će izazvati shemu
• Da zamisle situacije koje povezuju prošlost i
sadašnjost – “Most afekta”
 Put
Od sigurnog mesta

Imaginacija u vezi sa detinjstvom

Imaginacija u vezi sa klijentovim aktuelnim ţivotnim

problemima

Ide se od manje strukturisane slike, ka više

strukturisanoj.
 Imaginacija i dijalog kao vid procene
Započinjanje imaginacije
Cilj je da se izazovu kljuĉne slike – slike povezane sa
primarnim emocijama (bez forsiranja i uz što manje
uputstva)

„Sada zatvorite oĉi i pustite da Vam se pojavi neka

slika. Nemojte da izazivate sliku, već se opustite i
pustite da Vam se slika sama javi. Kada se to desi
recite mi šta vidite“. (pr. Luka)

• „Opišite mi sliku u sadašnjem vremenu i u prvom

licu, kao da se dešava sada“
 Imaginacija i dijalog kao vid procene
Tokom imaginacije
Tokom imaginacije terapeut pomaţe klijentu da ostane fokusiran
na sliku. Ukoliko odluta, terapeut mu pomaţe da se vrati
nazad na sliku („Šta vidite?“; „Šta ĉujete?“; „Da li ste vi u toj
slici?“; „Kakav Vam je izraz lica?“)
• Kada je slika jasna terapeut preispituje misli i emocije
klijenta i svih drugih aktera u slici. „Šta mislite?“, „Šta
osećate?“; „Gde to u telu osećate“; „Šta ţelite da uĉinite“.
Sve to pitamo i za druge osobe na slici.
• Potom traţimo od klijenta da naglas kaţe ono što osobe na
slici govore jedni drugima (u prvom licu). Postavljamo i
pitanja šta oni misle jedni o drugima, šta ţele jedni od drugih i
sl.
• Pitajte klijente šta je to što im treba od ljudi koji se pojavljuju
u slici iz detinjstva (reći to naglas, ĉak iako inaĉe ne bi)
 Imaginacija i dijalog kao vid procene
Posle imaginacije
Ostaviti dovoljno vremena za analizu!
• Završavamo na Sigurnom mestu
• Imaginacija se završava tako što zamolimo klijente da otvore
oĉi i pitamo ih kakvo je to bilo iskustvo za njih, šta su im te
slike znaĉile, šta su bile njihove teme i da li mogu da
prepoznaju sheme u vezi sa tim temama

Vaţno je da poveţite emocije iz tih slika sa slikama iz

sadašnjeg ţivota i sadašnjim situacijama, kao i da
pomagnemo klijentima da konceptualizuju ono što
se desilo tokom imaginacije u shema terminima
(povezivanje slika sa shemama, koping odgovorima
i ţivotnim obrascima).
 Konceptalizacija imaginacije u
shema terminima
• To daje intelektualni kontekst za ono što se desilo
tokom imaginacije i pomaţe klijentu da razvije dublji
uvid u znaĉenje imaginacije
• Integriše fazu procene i materijal za procenu sa
imaginacijom
• Proverava informacije sa upitnika (“Izgleda da ono
što Vam je najbolnije nije ocenjeno najvišom
ocenom”)
 Korišćenje iskustvenih tehnika za
promenu
Borba sa shemama na emocionalnom nivou!

• Imaginacija i dijalozi
• Imaginacija i “reparenting”
• Pisanje pisama roditeljima
• Imaginacija za promenu ustaljenih oblika ponašanja

Ovaj vid rada poĉinje nekoliko seansi nakon korišćenja

ovih tehnika za procenu
 Cilj ovih tehnika
• Promena shema i koping stilova
• Osnaţivanje klijenta
• Ispoljavanje besa i iskazivanje sopstvenih
prava na adekvatan naĉin (direktno – ako su
ljuti na nas; u imaginaciji ili role play-u, a
posle i direktno)
• “Oplakivanje” gubitaka; suoĉavanje i
prevazilaţenje traume
 Naĉin rada sa dijalogom
• Zamolimo ih da zatvore oĉi i zamisle sebe sa tom
osobom u nekoj uznemirujućoj situaciji (ĉesto
zamisle iste ili sliĉne slike kao u fazu procene)
• Pomaţemo klijentu da identifikuje potrebe koje mu
nisu bile zadovoljene
• Pomaţemo klijentu da to kaže roditelju tokom
imaginacije
• Pomaţemo klijentu da ispolje jake emocije
(posebno bes) prema osobi koja je te potrebe
ugrozila
(pr. Jovana)
 Zašto bes?

• Praţnjenje – emocionalna katarza

• Bes daje emocionalnu snagu za borbu sa shemom
– jedina emocija dovoljno jaka da se izbori sa
shemom
• Ojaĉavanje klijenta da se usprotivi i bori za sebe
• Pomaţe klijentu da se distancira od sheme
(eksternalizuju internalizovanog roditelja)
• Pomaţe klijentu da iskaţu sopstvene potrebe i da
pokaţe da zasluţuje bolje (da ima pravo na baziĉne
ljudske potrebe)
 Bes prema roditeljima
• Jang smatra da je ispoljavanje besa prema roditeljima, veoma
vaţno i da na tome treba insistirati, jer dok to ne urade klijenti
veruju da je shema istinita
• On takoĊe smatra da ne treba uzeti zdravo za gotovo
klijentove izjave da nisu ljuti
• Direktno ispoljavanje besa prema roditeljima nije preporuĉljivo
(sve se radi u imaginaciji ili pismom koje se ne šalje)
• Tek nakon besa, radi se na razumevanju roditelja i opraštanju
grešaka
• Ukoliko postoji krivica oko besa raditi i na tome
• Podvlaĉiti poruku da nisu loši roditelji već njihovi postupci

Finalno opraštaju roditeljima, uz razumevanje njihove sheme i

stilova prevladavanja.
 Tuga
• Vaţno je da se ispolji i tuga
• Tako pravimo razliku izmeĊu prošlosti i
sadašnjosti

Prošlost jeste bila bolna i ne moţe se popraviti, ali

se moţe raditi na tome da budućnost bude
zadovoljavajuća.

• Pomaţe klijentima da prihvate roditelje

• Pomaţe klijentima da prestanu da oĉekuju da će
se roditelji promeniti
 Opraštanje roditeljima:
Pomeranje od prošlosti
• Ispitivanje koje su sheme imali roditelji i druge
osobe koje su ih povreĊivale
• Roditeljstvo je teško. Većina ljudi uradi najbolje što
moţe s obzirom na ţivotne okolnosti i psihološka
ograniĉenja
• “Shema u nasleĊe”
• Ukoliko je moguće razvijati koncepte “prihvatanja i
opraštanja” kako bi se ostvario mir i završetak. Kod
nasilja, oprez (ponuditi, ali ne pritiskati!).
• Ipak, ne treba da napuste terapiju ljuti.
Korišćenje iskustvenih tehnika za promenu –
“Reparenting”
“Reskripting imaginacije”
• Kljuĉno za klijente sa shemama iz domena
Diskonekcije
• Terapeut pomaţe klijentu da se vrati u modalitet
deteta i da nauĉi kako da od terapeuta, a kasnije i
od sebe dobije ono što mu je kao detetu
nedostajalo.
Terapeutov Zdravi odrasli
brani dete od Disfunkcionalnog
roditelja i neguje Vulnerabilno dete.
 Korišćenje iskustvenih tehnika za promenu
Pisanje pisama roditeljima
• Zadaje se kao domaći zadatak
• Terapeut moţe da predloţi neke teme (šta je roditelj ĉinio;
kako se klijent osećao kao dete; kako se oseća sada; šta je on
tada ţeleo; šta ţeli sada?)

• Na sledećoj seansi se ĉita naglas

• Oni su dobra prilika da se “utvrdi nauĉeno”, da se iskaţu
osećanja i iskaţu sopstvene potrebe i prava
• Savetuje se da se pismo ne šalje, ako klijent insistira onda se
sa njim obraĊuju sve moguće roditeljske reakcije (bes,
depresija, krivica, optuţivanje, negiranje, bes drugih ĉlanova,
odsustvo reakcije i sl.)
 Korišćenje iskustvenih tehnika za promenu
Imaginacija za promenu ustaljenih oblika
ponašanja
• Imaginacija ĉiji je cilj promena koping stila
• Zamišljanje alternativnih naĉina ponašanja (ponašanja na zdrav
naĉin)
• Ne zamišlja se šta bi neko rekao ili uradio (kao kod role play-a)
– već se zamišlja i veţba naĉin ponašanja koji se suprotstavlja
shemi i koping stilu (npr. iskrenost)

pr. Izbegava da priĉa sa ţenama – ne veţba šta će reći nego da

bude vulnerabilan, da se otvori (i tako pobije shemu
Zlostavljanje)
Bihejvioralno menjanje
obrazaca
Finalni, najduţi i najvaţniji deo Shema
terapije (“bez njega, povratak na staro
skoro da je izvestan”) koji ukljuĉuje:

• Menjanje obrazaca ponašanja

• Pravljenje velikih ţivotnih promena
Bihejvioralno menjanje obrazaca

Opšti cilj:
Promena uobiĉajenih oblika ponašanja i
maladaptivnih stilova prevladavanja uz
uvođenje zdravijih mehanizama
prevladavanja.
 Sliĉnost sa KBT-om
Specifiĉne bihejvioralne tehnike
• Trening relaksacije
• Mindfulness
• Trening asertivnosti
• Upravljanje besom
• Strategije samokontrole
• Postepeno izlaganje...
 Razlika od KBT

Standardna KBT sa uspehom menja ponašanja u vezi

sa specifiĉnim situacijama

Ukoliko su problem obrasci koji traju dugi niz godina i

koje pokreću sheme, neophodan je integrativni
pristup, rad sa partnerima, kao i rad na stilovima
prevladavanja.

Ukljuĉuju se i druge strategije za promenu shema: fleš

kartice, imaginaciju i dijaloge
 Tip bihejvioralnog obrasca

• maladaptivni koping stilovi

• pristup drugim ljudima (ukljuĉujući i
terapeuta i druge koje dovodimo na seansu)
• ponašanja u specifiĉnim situacijama
• tip situacija koje neko bira (sa kim je u
braku, profesionalni izbori, krug prijatelja...).
 Strategije za nošenje sa
izbegavanjem
• Identifikujte prepreke kroz imaginaciju* (npr.
“zamislite sebe da podiţete slušalicu, šta osećate?
Zašto?”) ili razgovor
• Poveţite prepreke sa shemama i modalitetima
(najĉešće Neuspeh, Kritkujući roditelj...)
• Veţba imaginacije tokom koje Zdravi odrasli
(terapeut) provodi dete kroz tu situaciju
• Dijalozi izmeĊu bloka i zdrave strane
• Napravite fleš-kartice koje će klijent ĉitati pred tu
situaciju
 Dodatne strategije

• Ponovno zadavanje (drugog ili

jednostavnijeg) zadatka (ne isti
zadatak - PT)
• UvoĊenje potkrepljenja (poruka
terapeutu)
• Paradoksalne intervencije (PT)
• U nekim sluĉajevima pravi i pauzu u
terapiji
 Prekid terapije – ekstremna
mera za najotpornije klijente
“Vidim da se trudite, ali su Vaše sheme veoma jake. Moţda
smo u ovom momentu mi uĉinili sve što je trenutno moguće.
Ponekad se u ţivotu dese stvari koje onemoguće ljude da
promene svoje ponašanje. Kako Vam se ĉini ova ideja: Mogli
bi da nastavimo da se viĊamo još mesec dana kako bi videli
da li moţete išta da promenite. Ako ne, mogli bismo da na
kratko prekinemo naše sastanke, a Vi biste me mogli pozvati,
onda kada osetite da ste spremni da nastavite sa tretmanom i
da radite na promenama ponašanja. Šta mislite o ovome kao
mogućem planu?”
(Jang, 2003)
Interpersonalne tehnike
 Interpersonalne tehnike
• Stavljaju akcenat na klijentove interakcije sa drugim
ljudima
• Fokus na transfernu relaciju sa terapeutom
• Ukljuĉivanje i partnera u terapiju

Osvetljavaju uloge koje sheme igraju u ovim

interakcijama
 Odnos klijent - terapeut
• Kljuĉni element u proceni i promeni shema (a ne prepreka)
Terapeut procenjuje i leĉi sheme, koping stilove i modalitete onda
kada se pojave u seansi.

• Vaţan element u edukaciji klijenata o shema (prilagoĊen

njima, živi primeri sada i ovde - “trudiću se da se ne smejem
šalama kada ih koristite da bi izbegli nešto”)

• Delimiĉni antidot shemama

Klijent internalizuje terapeutov modalitet „zdravog odraslog“ koji
se bori protiv shema i traga za emocionalno zadovoljavajućim
ţivotom
 Jangov savet

Moramo da pitamo za odnos, jer oni

teško otvaraju tu priĉu!

Ponekad i laţu, jer im je neprijatno ili nas

štite!
 Kako to izgleda?

1. Kada je neka od shema izazvana u terapiji, terapeut

pomaţe klijentu da je prepozna
(Jang direktno pita da li je shema izazvana)
2. Terapeut i klijent zajedno prouĉavaju šta se desilo
• Koje terapeutove akcije su izazvale shemu
• Šta je klijent tada mislio ili osećao
• Koje stilove prevladavanja je koristio
3. Te sheme se povezuju sa detinjstvom i sadašnjim
problemima
Terapijski odnos

Limitirano
roditeljstvo

Postavljanje Empatiĉka
granica konfrontacija
 Limitirano roditeljstvo

• Terapeutov stil -> srce ST

• Aktivna komponenta u promeni modaliteta
• Ponaša se kao dobar roditelj, ali unutar granica
primerenog terapijskog odnosa
– Štiti, teši i validira Ranjeno dete
– Postavlja granice Impulsivnom detetu
– Omogućava Besnom detetu da bude saslušano
– Zaustavlja kriticizam Kritikujućeg roditelja
• Tokom vremena, klijent nauĉi da sam brine o
sopstvenim potrebama
 Empatiĉna konfrontacija –
empatiĉno testiranje realnosti
Nije tehnika već pristup! Kolaborativni empirizam - Beck

Razumevanje:
• razloga za postojanje sheme
• shema koje se pojave u odnosu na terapeuta
• razloga za odrţavanje sheme
• koliko je teško promeniti sheme
Konfrontacija:
• Promena je neophodna
• Koping stilovi odrţavaju shemu, shema odrţava problem.
 Paziti na meru

• Ako ih previše konfrontiramo, imaju

osećaj da ih ne razumemo; gubimo ih
• Ako smo suviše empatiĉni,
zadrţavamo klijente, ali nismo mnogo
efikasni
 Postavljanje granica kada klijent…

• Reaguje agresivno ili besno

• Planira da naudi sebi
• Krši dogovor o kontaktu van terapije
Idealne osobina shema
terapeuta
Fleksibilnost

Autentiĉnost
Samospoznaja

Primerene granice i jaka, Sposobnost

adekvatna povezanost nošenja sa jakim
afektima

Strpljenje Realistiĉna oĉekivanja

 Faza Procene i Edukacije
Procena klijentovih nezadovoljenih
potreba
Izvori za procenu:
• Ţivotna istorija – detinjstvo
• Klijentovi odnosi sa drugim ljudima
• Terapijski odnos (preterane reakcije, neverbalne
reakcije, pogrešna interpretacija, nerazumevanje...)
• Imaginacija
• Upitnici
 Odabir stila za limitirano roditeljstvo
Terapeut mora dobro da poznaje sheme i potrebe svakog
klijenta

“Nekom klijentu moţe biti potrebno više autonomije, nekome

discipline, nekome podrške, nekome ubeĊivanje da je
uspešan, a nekome sniţavanje oĉekivanja uspešnosti”
(Jang, 1990).

1. Napuštanje – prelazni izvor stabilnosti koji ga neće napustiti

2. Nepoverenje – iskren, otvoren, ne povreĊuje
3. Em.Deprivacija – toplina, empatija, ohrabruje iskazivanje
potreba, prihvatanje delimiĉne deprivacije
4. Defektnost – prihvatanje, pokazivanje sopstvenih mana,
komplimenti
5. Soc. Izolacija – isti smo i razliĉiti, a funkcionišemo
 Odabir stila 2
6. Zavisnost – autonomija, samostalnost, pohvala za to
7. Vulnerabilnost – pouzdanje u klijentove sposobnosti
da prevlada
8. Umreţenost – granice, razlike
9. Neuspeh – struktura, granice, pohvala uspeha
10. Pravo – podrška vulnerabilnosti, granice,
emocionalna veza je vaţnija od moći
11. Samokontrola – granice, modeluje samokontrolu,
nagraĊuje to
12. PodreĊivanje – nedirektivan, ohrabruje izbore u
terapiji i van nje, ohrabruje ispoljavanje besa
13. Samo-ţrtvovanje – granice, asertivnost, oslanjanje
na terapeuta
 Odabir stila 3
14. Negativnost, pesimizam – ne ruţiĉaste
naoĉare, već realan optimizam
15. Emocionalna inhibicija – podrţava i
modeluje ispoljavanje afekta
16. Standardi – balansirani standardi, nagrada
“igri”, terapijski odnos vaţniji od obavljanja
zadataka
17. Kaţnjavanje – opraštanje, nagrada
opraštanju drugima
18. Traţenje podrške – podrška autentiĉnosti,
unutrašnje vrednosti su vaţnije od statusa,
bogatstva i izgleda
 Isto ponašanje (npr. kašnjenje) - razliĉita shema -
razliĉit terapeut – Uvek razumevanje
• Nepoverenje (kašnjenje iz straha) - pohvala za dolazak, nada
da će ubuduće kasniti manje
• Napuštanje – “nisam ljut, čekam i tu sam”
• Em. Deprivacija – ţaljenje jer će samo kratko vreme biti
zajedno, pita se za osećanja povodom toga, ponuda da se
ostatak seanse priĉa o tome
• Defektnost – pohvala za dolazak, “važno mi je da znate da
vas prihvatam i uvažavam naš odnos čak i kada kasnite”
• Neuspeh – “znam da vam je teško da verujete da će terapija
raditi, ali ajde da uporedimo šta će se dešavati, ako ne budete
dolazili na vreme i ako budete dolazili na vreme”
• Zavisnost –”da pogledamo šta ste sve morali uspešno da
savladate da biste stigli dovde, a šta niste. Onda možemo da
isplaniramo kako da dođete na vreme sledeći put”.
 Faza Procene i Edukacije
Procena terapeutovih shema stilova i
shema
• Da li nam je iskreno stalo do klijenta? Ako ne, zašto ne?
• Da li nam rad sa njim izaziva neke sheme? Koje?
• Kako se nosimo sa tim?
• Da li radimo išta potencijalno ugroţavajuće po klijenta
(koping)?
• Šta mislimo o korišćenju imaginacije sa tim klijentom?
• Da li moţemo da se nosimo sa njegovim sirovim emocijama?
• Da li moţemo da koristimo empatiĉku konfrontaciju i
ograniĉeno roditeljstvo?
 Ĉeste sheme kod terapeuta

• Samo-ţrtvovanje
• Nerealni standardi
• Emocionalan deprivacija
(Parentifikovana deca)
 Zamke i sheme
• Nudi klijentima suviše vremena van terapije i sagoreva
(Samo-ţrtvovanje)
• Oseća se neadekvatno (Previsoki standardi i Neuspeh,
prenosi manjak nade)
• Ne postavlja granice; Izbegava konfrontaciju, pasivan
(PodreĊivanje)
• Iskljuĉen, rigidan, bezliĉan (Emocionalna inhibicija)
• Postaje besan, prezriv (nadkompenzacija, postaje
Kaţnjavajući roditelj)
• Obeshrabruje jake potrebe i emocije (izbegavanje, jak
distancirani zaštitnik)
 Lek za terapeuta (i klijenta)

• Supervizija
• Samo-refleksivnost
• Dijalog, imaginacija
• Ko-terapijski rad
• Upućivanje klijenta dalje
 Pravila...

Imajte
Pazite da Ne radite
klijentove
budu ništa što
potrebe
bezbedni prezirete
na umu
 Druge prepreke na putu ka
promeni
1. Loše dizajniran plan - prvo najteţa shema,
skakanje sa teme na temu i sl. (Nova
konceptualizacija ili plan)
2. Klijent kompenzuje (krivi druge, puno radi...)
umesto da prepozna shemu i preuzme
odgovornost (Rad sa modalitetima)
3. Klijent i dalje prihvata shemu na racionalnom
nivou (Povratak na kognitivne tehnike)
4. Klijent zna da je shema pogrešna na racionalnom
nivou, ali emocionalno još uvek osećaju da je
shema ispravna (Iskustvene tehnike)
5. Klijent izbegava da se suoĉi sa shemom
Umesto zaključka
 Zakljuĉak o TUŠ
Prednosti: Integrativnost! Jednostavan jezik!
Humanost – normalizuje patologizirane pojave (svi
imamo sheme, kod klijenata su one samo jaĉe
izraţene)

Ova teorija ima ogroman potencijal da pojaĉa

razumevanje uporne psihopatologije, da otkrije
njihove razvojne antecendente i unapredi
psihoterapijske intervencije.

Mane: Dugotrajan proces (razvoj)

 Istraţivanja i efikasnost
Do sada su potvrĊeni osnovni postulati Jangove
teorije i pokazano je da je njegov upitnik za procenu
shema pouzdano i validno kliniĉko i istraţivaĉko
sredstvo, koje se može primenjivati i u našoj
sredini.

Terapija izbora za GPL i za APL

 Efekti
• Shema terapija se pokazala kao više nego dvostruko uspešnija u:
 Dostizanje punog oporavka ili smanjivanju simptoma (ĉak i kod
Graniĉnog poremećaja)
 Smanjivanju generalne psihopatološke disfunkcionalnosti
 Smanjivanju broja onih koji odustaju od terapije
• Grupna Shema terapija ima još veći ishod sa 0% odustajanja
(napuštanja grupe i terapije) i 94% oporavaka tokom osmomeseĉnog
perioda
• Pozitivnije ocenjen terapijski odnos i od strane klijenata i od strane
terapeuta
• Veće zadovoljstvo klijenata
• Terapeuti razliĉitih orjentacija procenjuju shema terapiju kao
integrativnu, korisnu i lako uklopivu u njihove pristupe i praksu.
 Zakljuĉak o shema terapiji
Prednosti:
• Integrativnost
• Širok raspon tehnika
• Dubinske i razvojne promene („Reinventing your life“)
• Susret dve osobe, a ne klijenta i terapeuta
• Humanost:
 normalizuje patologizirane pojave (svi imamo sheme, kod klijenata su
one samo jaĉe izraţene)
 ide iza manifestnih simptoma (i najneobiĉniji simptom ima smisla)

Mane: Dugotrajan i zamarajući, a ĉesto i bolan proces.

 Edukacija
• Akreditovan trening centar

• Akreditovan trening
Edukacija se izvodi po kriterijumima Internacionalnog društva za
shema terapiju, a prepoznata je i od strane Saveza društava
psihoterapeuta Srbije (SDPS).

• Inostrani edukatori i supervizori

• Otvorena je za one koji već imaju psihoterapijsku edukaciju
 HVALA!

tijana.mirovic@gmail.com
www.savetovalistemozaik.com
www.schematherapybelgrade.com